...Сада је обећање испуњено. Сишао је Дух Свети Којега шаљу и дају Отац и Син, просветио је свете ученике и на потпуно божански начин запалио их као светиљке, или, боље рећи, начинио је од њих звезде целог света и надсветовне, које имају реч вечног живота, и преко којих је просветио целу васељену. Као што неко једном светиљком упали другу, а другом трећу, при чему светлост предавањем од једне светиљке другој остаје сачувана и никада се не мења, тако и кроз полагање руку апостола на њихове наследнике, а потом рукополагање других од стране ових, и тако редом, благодат божанског Духа која се предаје протиче кроз сва покољења и просвећује све оне који се поверавају духовним пастирима и учитељима...
1. Недавно
смо великим очима вере созерцавали Христа како се узноси на небо, и то не мање
од оних који су били удостојени да Га гледају својим телесним очима.Стога ни
најмање нисмо лишени њиховог блаженства, будући да је Господ рекао: Блажени
који не видеше а вероваше (Јн. 20; 29), а такви су они који су се
уверили на основу онога што су чули и који виде кроз веру. Недавно смо, дакле,
созерцавали Христа како се у телу узима од земље, а сада, на основу тога што је
ученицима послао Духа Светог, видимо куда је Он то и на какво (велико)
достојанство узвео нашу природу коју је примио, јер је Он, у крајњој линији,
узашао тамо одакле је сишао Дух Којега је послао. А одакле је сишао Дух - то је
показао Онај Који је говорио кроз пророка Јоила: После ћу излити Дух
Свој на свако тело (Јоил 2,28), и Којем се Давид обраћа речима: Кад
им пошаљеш Духа Свога опет се изграђују, и тако обнављаш лице земље (Пс. 104;
30). Христос је, дакле, пошто се вазнео, узашао најузвишенијем Оцу, у
сама недра Очева, одакле потиче и Свети Дух. Тиме што је и Он такође послао са
небеса Духа Светог Који исходи од Оца и Којега Отац шаље, показао је да чак и
својом људском природом учествује у достојанству које је својствено Оцу. Када
пак чујемо да Духа Светог шаљу и Отац и Син, нека нико не помисли да Он (Дух
Свети) није истога достојанства као и они (Отац и Син); Јер Он није само од
оних који се шаљу, него је и Сам од Оних Који шаљу и показују Своје
благовољење.
2. Бог Који говори кроз пророка јасно је то показао: Ја сам руком
Својом утврдио земљу и простро небеса, а сада Ме посла Господ и Дух Његов (Иса.
48; 13-16). Христос преко истог Пророка на другом месту каже: Дух
је Господњи на Мени, Њега ради помаза Ме, да јављам добре гласе кроткима (Иса.
61; 1). Тако, Дух Свети не само да бива послат, него и Он сам шаље
Сина који је послат од Оца, из чега произилази да је Он исте природе, исте
силе, истог дејства и исте части као и Отац и Син. Дакле, благовољењем Оца и
садејством Духа Светога, по Своме неизмерно дубоком човекољубљу јединородни Син
Божији је спустио небеса и сишао са висине, постао видљив на земљи, као Човек
био међу нама и савршио и поучио нас ономе што је чудесно, велико, узвишено и
заиста богодолично, а за оне који Њега слушају уистину божанско и спасоносно.
3. Затим је и добровољно страдао ради нашег спасења, и био погребен, и васкрсао
трећег дана, па се вазнео на небеса, сео са десне стране Оца и тамо
саучествовао у силаску божанског Духа на ученике, сапославши Га заједно са
Оцем, како им је и обећао. Он је засео на висини како би нам одатле саопштио: ако
неко жели да се придружи тој слави, да постане причасник Царства небеског, да
се назове сином Божијим, да задобије бесмртни живот, неизрециву славу, чисту
сладост и непропадљиво богатство, нека слуша Моје заповести и нека, сразмерно
својој снази, подражава Мој начин живота, нека живи онако како Сам живео Ја
Који сам у телу дошао на земљу, савршио и поучио, утемељио спасоносне законе и
Сам Собом дао пример. Својим делима и чудесима Господ је пружио потврду
еванђелског учења. Запечатио је то Својим страдањима. Велику корист која долази
од еванђелског учења и његову спасоносност показао је Својим васкрсењем из
мртвих, Својим вазнесењем на небеса и спуштањем одатле божанског Духа на
ученике, што је догађај који данас празнујемо. Након Васкрсења из мртвих и
јављања Својим ученицима, Он им је, узносећи се, рекао: Ево Ја ћу
послати обећање Оца Својега на вас; а ви седите у Граду Јерусалиму док се не
обучете у силу с висине.Примићете силу када сиђе Дух Свети на вас; и бићете Ми
сведоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и све до краја земље (Лк. 24;
49, Дела ап. 1; 8).
4. А када се навршило педесет дана по Васкрсењу, чега се данас опомињемо, и
када су сви ученици били сабрани заједно, једнодушно боравећи у одаји оног
светог места, а такође и у одаји своје душе, сваки усредсређен духом, јер сви
су се у тиховању и сабраности посветили молитви и појању свештених песама Богу,
настаде - вели еванђелист Лука - шум са неба, као хујање силнога ветра,
и напуни се сав дом где они сеђаху (Дела ап. 2; 2). То је онај шум који је
предсказала пророчица Ана када је примила обећање за Самуила: Господ загрме с
неба: Он ће дати снагу и узвисиће рог Помазаника Свога, каже она (1.
Сам. 2; 10). Тај шум је такође предсказан и у виђењу пророка Илије,
јер се каже: Дође глас тих и танак; и тамо беше Господ (1. Цар. 19;
12); јер глас тих и танак, то је шум ветра. Праслику овог гласа и даха
можеш наћи и у Еванђељу Христовом. У последњи дан великог Празника, тј. на
Педесетницу, стаде Исус, како приповеда Богослов и Еванђелист Јован, и
повика: Ко је жедан нека дође Мени и пије! А ово рече о Духу кога
требаше да приме они који верују у Име Његово (Јн. 7; 37-39). И после
Васкрсења, Он је дунуо на ученике Своје и рекао: Примите Дух Свети! (Јн. 20;
22).
5. Тако је онај глас (Исусов) предзнаменовао овај шум, а то што је дунуо на
ученике предзначило је овај дах, који се сада бурно разлио са висине и пустио
са неба велики и моћни шум, који позива сву земљу под небесима, а свима који са
вером приступају дарује благодат и усељава се у њих. Јавља се са силом, све
побеђује, гази зидове лукавога, уништава градове и сва утврђења непријатељска,
смирује онога ко се преузноси, узноси онога ко је смирен у срцу, утврђује оно
што је било рђаво растављено, разбија окове греха и одрешује окове ропства.
Испунио је дом у коме су се они налазили, чинећи га духовном купељи, и тако се
остварило оно обећање Спаситељево, које је дао када се узносио: Јован
је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим, не дуго после ових дана
(Дела ап. 1,5). Он је такође показао оправданост назива који им је
дао, јер су силом овога шума са небеса апостоли заиста постали "синови
грома". И показаше им се раздељени језици као огњени, и сиђе по
један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити
другим језицима, као што им Дух даваше да казују (Дела ап. 2; 3-4).
6. Окончана су та чудесна дела која је Владика савршио у телу, показујући да је
Он, по Својој ипостаси, Син Јединородни Који се на крају времена сјединио са
нама. Сада почиње да се савршава оно што пројављује Духа Светога у Његовој
сопственој ипостаси, да бисмо познали, а такође и усвојили, велику и поклоњења
достојну тајну Пресвете Тројице. Дух Свети је заиста деловао и раније - тако
што је говорио кроз Пророке и најављивао будуће, а деловао је и кроз ученике
када су изгонили демоне и исцељивали болесне. Сада се кроз огњене језике
показао свима у Својој ипостаси и као Господар на престолу, отпочинуо је на
ученицима Христовим (досл. "сео је на ученике"), учинивши их оруђима
Своје силе.
7. Зашто се, међутим, јавио у виду језика? Зато да би показао да је
сродан Речи Божијој, јер нема ничег сроднијег речи од језика. Учинио је то и
ради благодати учитељства, јер учитељу у Христу неопходан је облагодаћен језик.
А зашто се јавио у виду огњених језика? Не само услед једносуштности Духа са
Оцем и Сином - јер Бог наш је огањ, и то огањ који прождире безакоње - него и
због двоструког дејства апостолске проповеди. Она мора истовремено и да чини
добро и да прекорева. Као што је огањ устројен тако да може и да светли и да
спаљује, тако и реч учења у Христу просвећује слушаоце, док оне који се упорно
противе предаје огњу и вечном мучењу. Апостол Лука не каже да су ти језици били
огњени, него - као огњени, како неко не би помислио да се тај огањ могао
чувствено опазити и да је био вештаствен, и да бисмо на основу примера могли да
створимо представу о јављању Духа Светога. Зашто су им се језици показали
раздељени? Зато што се Дух Свети једино Христу Који је сишао са небеса, не даје
од Оца на меру, јер Он и у телу поседује свецелу божанску силу и енергију. Ни
на једноме од њих (Апостола) није починула свеобухватна благодат Духа, него је
сваки добија делимично - један добија једне, а други друге благодатне дарове,
да неко не би помислио како благодат која се светима даје од Духа представља
саму Његову природу (а не дејство, енергију).
8. Израз
,,седе; не означава само господарско достојанство, него и јединство божанског
Духа. Седе, каже, по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога
(Дела ап. 2; 3-4). Иако се разделио према Својим различитим силама и
енергијама (дејствима), Он је свуда целовит, нераздељиво раздељен, и предаје се
у потпуности, као сунчев зрак. Стадоше Говорити другим језицима, тј. на разним
језицима обраћали су се онима који су се ту сабрали из разних народа, као што
им Дух даваше да казују, јер су постали оруђа божанског Духа која делују и
покрећу се по Његовој вољи и сили. Свако оруђе које се узима споља не учествује
у природи него у дејству онога који делује и коју добија од њега. Тако бива и
са оруђима Духа Светога, као што каже и Давид, говорећи о Њему: Језик
је мој трска писара брзописца (Пс. 44; 2). Сходно томе, трска за
писање, која је оруђе писара, не постаје учесник у природи писара, него у
његовој енергији, и пише оно што писар жели и може.
9. Зашто Дух Свети представља обећање Оца? Зато што је био обећан преко
пророка. Преко Језекиља Он је говорио: Даћу вам ново срце, и нов ћу дух
метнути у вас; дух Свој метнућу у вас (Јез. 36; 26), а преко
Јоиља: И после ћу излити Дух Свој на свако тело (Јоиљ 2; 28). И
Мојсеј га је желео и наговестио: Камо да сав народ Господњи постану
пророци и да Господ пусти Свој Дух на њих (4. Мојс. 11; 29). Пошто је
исто - благовољење и обећање Оца и Сина, Христос онима који верују у Њега
каже: А који пије од воде коју ћу му Ја дати ... постаће у њему извор
воде која тече у живот вечни (Јн. 4; 14); и: Који у Мене
верује, као што Писмо рече, из утробе његове потећи ће реке
воде живе, што еванђелиста тумачи овако: А ово рече о Духу кога
требаше да приме они који верују у Име Његово (Јн. 7; 38-39). У
одласку на спасоносно страдање Господ је својим ученицима рекао: Ако Ме
љубите, заповести Моје држите, и Ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утешитеља
да пребива с вама вавек: Духа Истине (Јн. 14; 15-17), ово сам вам
Говорио док сам боравио с вама. А Утешитељ Дух Свети, Кога ће Отац послати у
име Моје, Он ће вас научити свему и подсетиће вас на све што вам рекох (Јн. 14;
25-26) и: Када дође Утешитељ, Кош ћу вам Ја послати од Оца, Дух Истине, Који од
Оца исходи, Он ће сведочити за Мене (Јн. 15; 26).
10. Сада је обећање испуњено. Сишао је Дух Свети Којега шаљу и дају Отац и Син,
просветио је свете ученике и на потпуно божански начин запалио их као светиљке,
или, боље рећи, начинио је од њих звезде целог света и надсветовне, које имају
реч вечног живота, и преко којих је просветио целу васељену. Као што неко
једном светиљком упали другу, а другом трећу, при чему светлост предавањем од
једне светиљке другој остаје сачувана и никада се не мења, тако и кроз полагање
руку апостола на њихове наследнике, а потом рукополагање других од стране ових,
и тако редом, благодат божанског Духа која се предаје протиче кроз сва покољења
и просвећује све оне који се поверавају духовним пастирима и учитељима.
11. Тако сваки архијереј долази у своје време, доносећи граду ову благодат и
дар Божији, и кроз Еванђеље - просвећење божанским Духом. Они који одбацују
било кога од њих (од архијереја), прекидају божанску благодат и прекидају
божанско прејемство - колико је то у њиховој моћи - те тако сами себе одвајају
од Бога, доспевају у погубно стање и свакојаке несреће, што сте и ви недавно из
искуства научили. Окренувши се сада пастиру ваших душа који долази од Бога, ако
послушате мене који вам саветујем оно што служи на спасење, онда ћете заиста
дивно прославити успомену на Силазак божанског Духа ради нашег спасења, по
неизрецивом човекољубљу, због чега и услед чега је и Јединородни Син Божији, приклонивши
небеса, сишао и примио тело од нас.
12. Да Он Сам није у телу узашао на небеса и послао Духа Светога - како би Овај
утврдио ученике Његове и пребивао с колена на колено са њима и њиховим
наследницима, учитељима Еванђеља Благодати? Онда ни проповед Истине не би била
објављена свим народима, нити би дошла све до нас. Због тога је
најчовекољубивији Владика сада показао да су Његови ученици причасници и оци и
служитељи светлости и вечног живота, који порађају за вечни живот и од
достојних чине децу светлости и оце просвећења, јер ће тако и Он Сам пребивати
са њима до краја века, што је било обећано за Духа Светога. Он је једно са Оцем
и Духом, не у смислу ипостаси, него у смислу божанства, јер је један Бог у
Тројици, у једном троипостасном и свемогућем божанству. Дух Свети је увек био
заједно са Сином у Оцу. Како иначе могао бити беспочетни (безначални) Отац и Ум
без Сина и сабеспочетне (сабезначалне) Речи (Логоса)? И како би могла бити
вечна Реч без савечног Духа? Дакле, увек је био, јесте и биће - Дух Свети, Који
ствара са Оцем и Сином у време стварања, Који са Њима обнавља повређено, Који
одржава постојеће, Онај Који је свуда и све испуњава и свиме управља и све
чува. Куда ћу поћи од Духа Твога, и од лица Твога где ћу побећи, обраћа
се Псалмопојац Богу (Пс. 139; 7).
13. Не само посвуда, него и над свима; и не само у сваком веку и времену, него
и пре сваког века и времена: Дух Свети неће бити са нама само до краја века,
како је обећано, него ће и у будућем веку пребивати са достојнима, обесмрћујући
их и испуњавајући вечном славом, а такође и њихова тела, што је и Господ
показао када је ученицима објавио: Ја ћу умолити Оца, и даће вам другог
Утешитеља да пребива с вама вавек (Јн. 14; 16). И заиста, према апостолским
речима сеје се, тј. бива погребено душевно тело које умире, оно (тело) које се
назива и физичким (природним), састављено од душе и тела који заједно јесу
(постоје) и крећу се. Устаје пак, тј. оживљава, духовно тело, над-природно
(над-физичко), јер га је саставио и њиме руководи божански Дух и јер је силом
Духа обучено у бесмртност, славу и непропадљивост. Први човек Адам, каже
Апостол, постаде душа жива, а последњи Адам дух који оживљује. Први
човек је од земље; други човек је Господ са неба. Какав је земљани, такви су и
земљани; и какав је небески, такви су и небески (1. Кор. 15; 45-48).
14. На кога се ово односи? На оне који су постојани и непоколебиви у вери, који
на делу Господњем увек доносе плодове, и кроз своју послушност увек на себи
носе лик Небескога. Према еванђелисти Јовану, Претеча Господњи говори: Ко
је непослушан Сину, неће видети живота, него гнев Божији остаје на њему (Јн. 3;
36); а гнев Божији може ли ко да издржи? Страшно је, браћо, пасти у
руке Бога живога. Ако се плашимо непријатељских руку док нам Господ говори:
Не бојте се оних који убијају тело (Мт. 10; 28), ко се онда, ако има
памети, неће уплашити руку Божијих што се у гневу подижу против
неверника? Гнев Божији подићи ће се против сваке оне душе која у
разузданости и неправди проводи живот, не знајући за обраћење, и држи истину у
неправди (Рим. 1; 18).
15. Бежимо, дакле, од овог гнева; потрудимо се да путем покајања задобијемо
милост и састрадање Свесветог Духа. Ако неко мрзи некога, нека се помири и
врати на љубав, како његова мржња и непријатељство према ближњем не би
послужили против њега, као сведочанство за то да он Бога не љуби: јер ако не
љубиш брата свога, кога видиш, како ћеш онда љубити Бога, кога не видиш? Имајући
љубав један према другоме, ми имамо истинску и нелицемерну љубав и показујемо
је на делу. Тако, не говоримо и не чинимо - па и више од тога, не допустимо чак
ни да се чује ништа што је увредљиво или штетно за нашу браћу, како нас је и
Христов љубљени Богослов поучио: Дечице моја, не љубимо речју ни
језиком, него делом и истином (1. Јн. 3; 18).
16. Ако је неко пао у блуд, или прељубу, или сличну телесну нечистоту,
нека одступи од те срамне скверни и нека се очисти путем исповести, сузама,
постом и сличним подвизима. Непокајане блуднике и прељубочинце Бог ће осудити и
отерати од Себе и предати паклу и неугасивом огњу и другим вечним мукама, говорећи: Нека
се уклони нечисти и проклети, да не види и да се не наслади славом Господњом
(в. Иса. 26; 10). Лопов, грабљивац или користољубац нека не краде,
нека не чини насиље, нека не отима туђе, него нека од свога да сиротињи. Једном
речју, ако желите живот, ако желите да видите добре дане и да се избавите
од видљивих и невидљивих непријатеља, од варвара који сада насрћу и од мука
које су припремљене за зачетника зла и његове ангеле, уклоните се од сваког зла
и чините добро. Не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни
прељубници, ни рукоблудници, ни мужеложници, ни лакомци, ни лопови, ни
пијанице, ни опадачи, ни отимачи неће наследити Царство Божије, каже
апостол Коринћанима(1. Кор. 6; 9-10). Онај ко нема заједницу са
Богом и ко није Божији, тај ни Бога нема за Оца.
17. Удаљимо се, браћо, молим вас, од Богу мрских дела и речи, како бисмо смело
могли Бога да називамо Оцем. Обратимо се Њему у истини, како би се и Он обратио
нама и како би нас очистио од сваког греха и удостојио Своје божанске
благодати. Тако ћемо и сада и довека славити и празновати богонадахнуто и
духовно остварење божанског обећања - долазак Свесветог Духа људима и Његово
почивање на њима, као исход и испуњење блажене наде у Самом Христу, Господу
нашем, Којем доликује слава, част и поклоњење, са беспочетним Његовим Оцем и
пресветим и благим и живототворним Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
