Без
присуства љубави према браћи, права вера никоме неће помоћи (I Кор. 13)
Молим вас
пак, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа да сви исто говорите, и да не
буду међу вама раздори (I Кор. 1, 10) – зато да бисте нашу истиниту и од Отаца
предану веру сачували као добар залог, ништа не додајући и ништа не
одузимајући; јер до сада смо имали Веру која ни у чему није имала недостатака,
па нам није потребан Сабор или Акт Уније да бисмо се научили било чему новијем
– ми који представљамо синове и ученике Васељенских Сабора, и Отаца који су
засијали на њима и после њих. То је – похвала наша, Вера наша, добро наслеђе
наших Отаца. Надамо се да ћемо са њом изаћи пред Бога и добити опроштај
прегрешења; а без ње не знам каква ће нас праведност ослободити вечних мука.
Онај ко настоји да ми одбацимо ову веру и да уведемо другу, новију, ако
је и анђео с неба – анатема да буде (Гал. 1, 8), и да
ишчезне сваки помен на њега, пред Богом и пред људима. Нека нико не господари у
нашој вери – ни цар, ни архијереј, ни лажни Сабор, нити било ко други, него
само једини Бог, Који нам ју је предао и Сам и преко Својих Ученика…
Молим вас
пак, браћо –
каже божанствени апостол – да пазите на оне који чине раздоре и
саблазни против науке коју ви научисте, и клоните их се; јер такви не служе
Господу нашем Исусу Христу него својему трбуху, и благим и ласкавим речима
варају срца незлобих (Рим. 16,17-18). Тврдо стоји темељ
Божији, имајући овај печат (II Тим. 2, 19).
Дакле,
браћо, бежите од латинских новотарија, као и од оних који их уводе и укорењују,
и љубављу међу собом повезани у једно тело и један дух, једнодушни,
једномислени (Фил. 2,2), саберите се у једну главу нашу – Христа. Јер
бесмислено би било да увек изнова због хладног подозрења имамо непријатељство
према браћи и „ревност не по разуму“ (Рим. 10,2), како нам се
не би догодило да, под изговором ревности за веру, подстичемо непријатељство и
препирке међу собом, јер без присуства љубави према браћи, права
вера никоме неће помоћи (I Кор. 13). Но ви, преподобни оци и
браћо, имате и имаћете и једно и друго, и ја сам вас мало подсетио на то по
дугу љубави, и са овим врлинама ви ћете изаћи пред Владику, сијајући као сунце
у Царству Оца вашег.
Молите се и
за мене, да бих остатак живота провео по вољи Божијој, како бих могао,
сачувавши чврсто до краја добро исповедање, да добијем неко последње место међу
оним људима који су угодили Богу …
