Шест стотина година након Рођења Господњег хришћанство је било стешњено
од персијских пагана, који су се клањали огњу и сунцу.
Око 614. године ти варвари су
заузели Палестину, Сирију, Египат; претворили су у рушевину све градове и
Светилишта из Свете Земље, а хришћански народ је поробљен; свете драгоцености
су опљачкане и Црква Светога Гроба сажежена.
У то време су пагани узели и
свето Дрво Крста и однели га у Персију, заједно са старим јерусалимским
патријархом Захаријом.
При пустошењу које су Персијанци
предузели у Јерусалиму били су потпомогнути од Јевреја, који су тражили освету
против хришћана. Ти непомирљиви непријатељи Крста откупили су од Персијанаца
деведесет хиљада хришћана и све их без милости побили. Хришћански народ који је
био у ропству (у Персији) нашао је много утехе у Дрвету светога Крста, који
беше тамо.
Небројана чудеса што су се тада
творила са светим Дрветом учинила су да се у персијској земљи име Господње
благовести и прославља толико, да су пагани говорили како је ,,Хришћански Бог
дошао у Персију!"
Многи од њих, видећи преславна
чудеса, били су обузети страхом, и идући хришћанима, слушали су њихову науку и
крштавали се.
Преузето из књиге: "Свети Јован Хозевит; Речи спасења у време
отпадије ; Житије,чуда,беседе и
поуке"
