Нe помаже молитва речима, ако срце не учествује у молитви. Само усрдну молитву слуша Бог. Авва Ксој Тивејски враћао се једанпут са Синајске горе, па сретне монаха који му се пожали како у манастиру много страдају од суше. Рекне му Ксој:
Зашто се не
молите и не просите од Бога? Одговори монах: и молимо се и просимо, но кише
нема. Нa то ћe Kcoj: очигледно, ви се не молите усрдно. Хоћеш ли да се увериш
да је то тако? И рекавши то уздиже старац руке к небу и помоли се. И киша
обилата спусти се на земљу. Видевши ово, удивљени монах падне на земљу пред
старцем и поклони му се, но старац, бојећи се славе људске, хитно побегне од
њега. – Просите и даће вам се, рекао је сам Господ. Но залуд су
уста пуна молитве, ако је срце празно: Бог не стоји и не слуша на устима него у
срцу. Нека се срце испуни молитвом, ма уста и ћутала. Бог ћe молитву чути и
примити. Јер само усрдну молитву слуша Бог.
Извор:
"Пролог" за 5/18.мај
