– са
благодарношћу Господу и са радошћу Сабор поздравља прихватање општепризнатог
канонског статуса, а то је статус најшире могуће аутономије, односно пуне
унутрашње самосталности, додељен још 1959. године;
– пошто су
овим уклоњени разлози за прекид богослужбеног и канонског општења, изазвани
једностраним проглашењем аутокефалности 1967. године, васпоставља се пуно
литургијско и канонско општење;
–
васпостављањем јединства на канонским основама и под условима важења канонског
поретка на читавом подручју Српске Православне Цркве дијалог о будућем и евентуално
коначном статусу епархијâ у Северној Македонији није само могућ него је и
целисходан, легитиман и реалан;
– у дијалогу
о њиховом будућем и евентуално коначном канонском статусу Српска Православна
Црква ће се руководити само и искључиво еклисиолошко-канонским и
црквено-пастирским начелима, мерилима и нормама, не марећи за „реалполитичке”,
„геополитичке”, „црквенополитичке“ и друге сличне датости или за једностране
иницијативе и не подлежући ничијим утицајима или притисцима;
– и,
напослетку, Сабор нема намеру да после решавања статуса условљава нову
сестринску Цркву ограничавајућим клаузулама у погледу опсега њене јурисдикције
у матичној земљи и у дијаспори, уз препоруку истој да питање свог званичног
назива реши у непосредном братском дијалогу са јелинофоним и осталим помесним
Православним Црквама.
Извор: "СПЦ.рс"
Радосна вест! Литургија помирења!
Како
је лепо и красно кад сва браћа живе заједно! Псалам 133
Са
благодарношћу Господу и са радошћу обавештавамо сву пуноћу Свете Цркве да ће
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије и Његово Блаженство Архиепископ
охридски и македонски г. Стефан уз саслужење свих архијереја Српске Православне
Цркве и Македонске Православне Цркве - Охридске Архиепископије у четвртак, 19.
маја 2022. године, служити свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог
Саве у Београду чиме ће се васпоставити литургијско и канонско општење две
сестринске Цркве у складу са одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске
Православне Цркве.
Позивамо верни народ престоног Београда да узме молитвено учешће у овом јединственом и радосном догађају.
Извор: "СПЦ.рс"
Добродошли,
драга браћо! Добродошли у заједницу љубави!
Како звоне
звона Светосавског храма, тако и наша срца бију од радости због овог
благословеног дана. Добродошли драга браћо! Добродошао брате архиепископе
Стефане и владике. Добродошли у заједницу љубави, ви и сав Ваш богољубиви
народ. Браћа смо и само браћа!
Извор: „СПЦ.рс“
СПЦ
прихватила Цркву коју је основао хрватски комунистички диктатор Јосип Броз
Наша
Црква је објавила да прихвата општепризнати канонски статус Цркве у Северној
Македонији, додељен јој 1959. године, када је, након убиства патријарха српског
Викентија због тзв. македонског питања и под притиском Титових комуниста,
додељена обласна црквена аутономија на територији НР Македоније, уз услов да се
“Устав МПЦ” исправи и усагласи са општим канонским одредбама и уставом СПЦ.
Наша СПЦ
изражава тиме наду да се уклањају разлози за прекид богослужбеног и канонског
општења, изазвани једностраним проглашењем аутокефалности 1967. године, када је
(као што видите на слици) коумунистички “македонски црквено-народни сабор” од
19. јула 1967. године у Охриду, прогласио аутокефалност, насилно отерао
свештенство и монаштво СПЦ из Старе Србије и отео српске храмове и манастире,
које су вековима на простору Старе Србије градили српски краљеви и цареви.
Погледајте
само ко заузима централно место на овој оснвачкој седници “Македонске
православне цркве” (коју видите на слици доле) изнад говорнице! Не, то није
Господ и глава Цркве ИСУС ХРИСТОС, већ на његовом месту, на ударном месту виси
СЛИКА ОСНИВАЧА тзв. МАКЕДОНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, а то је ХРВАТСКИ КОМУНИСТИЧКИ
ДИКТАТОР ЈОСИП БРОЗ ТИТО.
Наша Црква
није поменула неканонско мешање Цариградске патријаршије (која се од 1948.
године налази под окупацијом америчке обавештајне агенције ЦИА), није изнела
никакве детаље преговора са расколничком јерархијом у Скопљу, нити је рекла
каква је судбина Митрополије скопске и Охридске Архиепископије у оквиру СПЦ,
која функционише од 2002. године, на челу са митрополитом Јованом
Вранишковским, када се он храбро изјаснио за канонско јединство са Српском
православном црквом, због чега је најстрашније мучен по скопским казаматима.
Остаје да се
види каква је даља судбина најдужег раскола у историји СПЦ, који траје још од
1967. године, с тим што сада имамо и елемент отвореног страног и неканонског
мешања на канонску територију СПЦ.
Нама Србима
треба тај народ у Северној Македонији и треба нам повратак данашње Србије у
Повардарје, као и обнова нашег народа. Ми и они који себе зову данас
“Македонцима” смо један народ и треба свим силама радити на поновном обједињењу
под српски кров у једну српску државу и Цркву. Зато смо се ми и залагали да,
приликом последњег избора патријарха српског, то буде митрополит Јован
Вранишковски јер би се на тај начин најлакше превазишао раскол и вратио тај
народ у свој српски корпус.
Међутим, не
треба се изненадити уколико Цариградска патријаршија, под командом ЦИА и
вашингтонске дубоке државе и подмазана парама северномакедонске државе, ускоро
изда Томос о аутокефалности тзв. Македонске православне цркве, баш као што је
то учинила 2018. године са тзв. Православном црквом Украјине, кршећи све
досадашње каноне и поредак једне, свете, саборне и апостолске (Православне)
Цркве.
Ако ми и
наша Црква не будемо победили у одбрани својих права (и повратак својих светиња
у долини Вардара, Брегалнице, Струмице итд.), следеће што ћемо гледати биће ЦИА
Цариградски патријарх који признаје најпре “Косовску православну цркву”, па
“Црногорску православну цркву”, па “Хрватску православну цркву”, па “Босанску
православну цркву”, па и “Војвођанску православну цркву” или шта год је
потребно америчкој дубокој држави у датом тренутку.
Бог нека нам
је на помоћи, молитвама Светог Саве, Светог Симеона и свих наших светих Срба!
Извор: "политички.рс"
Ево како о
томе пише отац Јустин Ћелијски:
„МАКЕДОНСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА – скраћено МПЦ“
– овако катастрофално неправославним и судбоносно кобним решењем питања МПЦ –
Свети Сава је поново спаљен. А са тим: спаљени су сви догмати и сви свети
канони Православне Цркве Христове. Зато је у тзв. "МПЦ" у самом њеном настанку и њен
НЕСТАНАК!“
Сада је
очигледно да се остварује ватикански план, Титоисти су за њихов рачун створили "македонски народ" 1945. А затим 1959. створили "МПЦ", 1969. дали аутономију "МПЦ" и
сада 2022. Порфирије (ватикански агент као и Тито) ће им дати аутокефалност
"Патријарх" Викентије је умро 5. јула 1958. под загонетним околностима (отровали га
титоисти), непосредно после сабора на којем је одбио да стави на дневни ред
питање признања тзв. "Македонске православне цркве". [Википедија]
Када је,
након смрти "патријарха" Викентија II 1958. изабран "патријарх" Герман, на њега су
вршени још жешћи притисци да се сагласи са оним што нису његови претходници.
Синод је 1959. дао аутономију.
„Међутим, њихови захтеви били су све већи, а такође и притисци комунистичких
власти, да МПЦ постане засебна црквена организација. На тај захтев црквене
власти наравно, нису могле да пристану јер би то значило разбијање јединства
СПЦ. Такви захтеви појавили би се и са других страна, а организациони и
канонски поредак СПЦ био би урушен“.
Ватикана и Цариградског патријарха
Др. Владимир Димитријевић је у свом обраћању на јутјуб каналу „србин.инфо“ навео „да је тзв. „Македонска Православна Црква“ учинила одличан корак и изабрала Српску Цркву уместо Ватикана и Цариградског патријарха, одбацивши своју неканонски проглашену аутокефалност, успоставивши молитвено општење са Српском Црквом, што може довести до њеног добијања аутокефалности од стране Српске Цркве.“ У свом обраћању је изнео мноштво антицрквених и антисрбских ставова, уосталом као и тај да Србе и Србију не треба да буде брига за македонску територију, него искључиво за православне цркве и манастире који нам припадају, а који се налазе на територији Македоније. Са тим се не би сложио ниједан истинити православни хришћанин, а свакако, ни већи број оних Срба који су свесни своје историје, који су свесни тога да је Македонија Стара Србија, да су тзв. „македонци“ једна вештачки створена нација, а самим тим не би се могли сложити ни са тим да уопште постоји било какав смисао постојања саме „Македонске Православне Цркве“,што очигледно није случај са „ревнитељом изнутра“ Владимиром Димитријевићем, који се радује оваквом развоју ситуације, уместо да тугује због свега овога што се издешавало, а што никако не иде у прилог ни Србима као народу, ни „Српској Цркви“, како расколничку и јеретичку Београдску Патријаршију назива др. Владимир Димитријевић. Такође, није се запитао како је могуће да ће већ данас саслуживати са тим расколницима из „МПЦ“, а они по учењу Цркве нису ни прости мирјани, нити имају апостолско прејемство, јер њега нема у расколу и јереси. И уосталом, није се запитао ни око тога, чак и да се над тим „клирицима“ обави нека „црквена тајна“, како је могуће да та иста расколничка и јеретичка Београдска Патријаршија може ишта да им преда, кад ни сама нема апостолско прејемство, нема Свете Тајне, када ни она сама није Црква Христова!?! То га не занима неко нека извештачена „љубав“, слична оној екуменистичкој и папистичкој „љубави“, где се воле сви они са којима се заједно ходи ка аду, а где се најгором мржњом дише према онима који бар покушају да вас скрену са тог пута и да вам покажу да је пут којим ходите пут који не води ка Царству Небеском, него пут који води у пакао! Ту се види истинска природа такве екуменистичке, папистичке„љубави“, које су препуни и тзв. „ревнитљи изнутра“, а од које да нас драги Бог сачува, молитвама Пресвете Богородице и Свих Светих Својих! Такви као др. Владимир Димитријевић лажно причају о поштовању Светих Канона, "ревнују за веру", док у исто време те исте Свете Каноне "каче мачку о реп", по узору на оне којима признају "епископство". Да им драги Бог помогне да дођу у познање Истине, да одбаце све јереси које исповедају и своја јеретичка умовања и да се присаједине Цркви Христовој, јер ван Цркве нема спасења! Амин, Боже дај!
