Дана 9. маја 2022. године, на заседању Синода (расколничке и јеретичке – примедба уредништва блога „наша вера православна“) Константинопољске Патријаршије, којем је председавао патријарх Вартоломеј, детаљно је разматрано црквено питање Скопља, и oценивши га са позиције крајње инстанце у апелационом поступку, имајући у виду потчињавање Мајци Цркви од стране скопске Цркве, као и поновљени захтев Републике Северне Македоније о решавању тог питања, донете су одлуке:
3. да се скопска црква признаје под именом Охридска Архиепископија, под којом се подразумева искључиво територија државе Северна Македонија ( а парохије у дијаспори ће по свој прилици припасти расколничкој и јеретичкој Константинопољској Патријаршији – примедба уредништва блога „наша вера православна“), те у складу са писменим обећањима Константинопољској Патријаршији и њеном предстојатељу, искључујући појам „македонски“ као и без изведених речи из тог појма.
+++
До овог момента, из расколничке и јеретичке Београдске Патријаршије нема никаквих коментара на ову вест. Међутим, током викенда, на појединим српским и македонским интернет порталима појавила се вест о проповеди „eпископа зворничко-тузланског“ Фотија на празник Светог великомученика Георгија у којој је обнародовао вест о скором сусрету Синода Београдске Патријаршије са представницима тзв. „Македонске Православне Цркве“ у Нишу и изразио оптимизам да на мајском заседању Сабора Београдске Патријаршије буде обновљено канонско јединство са „Македонцима“. Вест о томе да су преговори са Београдском Патријаршијом у току потврдио је и расколнички „Митрополит“ Тимотеј, тзв. портпарол МПЦ. Занимљив детаљ јесте и вест о сусрету „Патријарха“ Порфирија и америчког амбасадора Кристофера Хила од 7. маја 2022. године у седишту Београдске Патријаршије.
Митрополит скопски Јосиф Цвијић
Црквени
проблем у данашњој Северној Македонији има дубоке корене и сеже најраније до
времена од почетка Другог Светског рата. Наиме, доласком бугарских окупатора
обновљена је политика „Бугарске егзархије“ из 19. века и уследио је прогон
канонског „епископата“ и „свештенства“ Београдске Патријаршије из епархија са подручја тадашње Вардарске Македоније и
преузимање истих под власт Бугарске Православне Цркве која се још тада налазила
у расколу са остатком Православне Цркве. Током 1944. године, бугарску окупацију
Вардарске Македоније постепено је сменила власт комуниста и започето је
спровођење политике Коминтерне, према којој је било одређено да се оснује „македонска
нација“ као посебна у односу на Србе. Имајући у виду историјску снагу Београдске Патријаршије за српски национални корпус, локалне комунистичке власти су
инспирисале и потпомогле локално „свештенство“ да
организује „Иницијативни одбор за обнову Охридске Архиепископије“ већ у другој
половини 1944. године са основним захтевом – да се обнови Охридска
Архиепископија али као „македонска црква“, самостална (аутокефална) у односу
на Београдску Патријаршију. По завршетку рата, комунистичке
власти су онемогућиле и забраниле повратак канонском „Митрополиту
скопском“ Јосифу као и „Епископу охридско-битољском“ Викентију
на епископске катедре у послератној Македонији. Током наредних тринаест година,
црквени живот у комунистичкој Македонији одвијао се без епископа, под окриљем
властима блиским свештеницима и са тенденцијом уништавања свега што је имало
везе са канонским епископима (нпр. уништавани су антиминси са потписом „Митрополита
скопског“ Јосифа). Године 1957. „Иницијативни одбор“ је организовао
„Црквено-народни сабор“ на којем се појавио и викарни „Епископ
топлички“ Доситеј Стојковић који је том приликом изабран за „архиепископа
охридског и скопског и митрополита македонског”. Под даљим притисцима
комунистичких власти, Сабор архијереја Српске Православне Цркве ипак је признао
безакони акт бившег викарног Епископа Доситеја и свештенства у Македонији и у
наредном периоду, како би показао фактичку надлежност и власт над епархијама у
Македонији, „Патријарх“ Герман је током канонске посете Скопљу 1959. године
извршио чин „хиротоније“ „Епископа преспанско-битољског“ Климента,
што се показало као наиван и врло штетан потез који је злоупотебљен у сврхе
развијања сепаратистичке македонске „црквене“ организације.
Оснивачка седница ,,Македонске православне цркве" и мапа
средњовековних српских цркава и манастира у Северној Македонији
Године 1967.
године на „Другом црквено-народном сабору“ у Охриду проглашена је аутокефалност
„Македонске Православне Цркве“ што је довело до дефинитивног раскола између
Београдске Патријаршије и епархија на простору тадашње СР Македоније. Године
потом обележене су прогонима и насиљем над српским „монаштвом“ које се
затекло у манастирима СР Македоније. Иста судбина задесила је и „епископат,
свештенство и монаштво“ из Македоније, које је коначно прихватило Нишки
споразум 2002. године и обновило канонско јединство са Српском Православном
Црквом. Од тада, у данашњој Републици Северној Македонији, као канонска Црква
постоји аутономна тзв. „Православна Охридска Архиепископија“ у саставу расколничке и јеретичке Београдске Патријаршије са „Архиепископом“ Јованом
Вранишковским као предстојатељем и насупрот ње тзв. „Македонска
Православна Црква“, комунистичка творевина, под окриљем македонске
државе.
Да ли је Београдска Патријаршија била упозната
са корацима које ће предузети агент ЦИА-е и Ватикана, расколник и јеретик, „Патријарх“ Вартоломеј
и у којој мери је учествовала у томе? Шта су следећи кораци у погледу односа расколничке и јеретичке Београдске Патријаршије и „Охридске Архиепископије“ односно
Константинопољске Патријаршије? Какав ће бити расплет и епилог „Православне
Охридске Архиепископије“? Одговоре на ова питања очекујемо у блиској
будућности. Оно што је извесно јесте да је нова „Пандорина кутија“ беспоретка и апостасије
у помесним црквама тзв. светског псеудоправославља, отворена
„Критским сабором“ 2016. године и да папистички апетити „Патријарха“
Вартоломеја, започети разбојничким упадом у Украјину 2019. године узимају
маха и неконтролисано расту из дана у дан и признањем македонског раскола за "цркву" је задао још једну тешку рану у већ расколима и јересима
раслабљено тело светског псеудоправославља. Дотични Београдску Патријаршију назива "Света Црква Србије", чиме своди њене канонске територије у границе државе Србије, јер њену дијаспору сматра "канонском територијом Фанара".
Премијер
Северне Македоније Димитар Ковачевски захвалио је патријарху Вартоломеју што је
признао Македонску цркву.
Премијер
Северне Македоније Димитар Ковачевски захвалио је 10. маја 2022. године
патријарху Вартоломеју што је признао Македонску цркву. О томе је написао на
својој „Фејсбук“ страници.
„Изражавам
дубоку захвалност Његовој Божанственој Светости, Васељенском Патријарху
Вартоломеју, који је извршио велико дело и показао велику бригу за велики
православни народ. <…> Иако овај акт још не гарантује коначан статус,
најважнији и највећи корак је учињен“, написао је Ковачевски. Према његовим
речима, сада је Македонска црква ушла у заједницу са
свим Православним Црквама после 70 година потпуне изолације.
„Данас смо одлуком Васељенске патријаршије укључени у православну породицу свих помесних цркава. А ова одлука Васељенске патријаршије, да нас признаје као Охридску Архиепископију, значи признање континуитета наше цркве са древном Охридском Архиепископијом“, нагласио је премијер Северне Македоније.
+++
И Бугари својатају тзв. "Македонску православну цркву"
Епископ (расколничке и јеретичке, новокалендарске - примедба уредништва блога "наша вера православна") Бугарске Цркве
је подсетио да је 2017. године „Свети синод“ Цркве Северне Македоније прогласио
да признаје Бугарску Патријаршију као Мајку Цркву.
Митрополит ловчански Бугарске Православне Цркве Гаврило изјавио је
да Константинопољска патријаршија нема више права од било које
друге Цркве, преноси сајт „СПЖ“, позивајући се на писање ekklisiaonline.gr.
Коментаришући
примање Македонаца у евхаристијско општење од стране Фанара, митрополит Гаврило
је напоменуо да је „Црква Северне Македоније од 20-их година прошлог века под
јурисдикцијом Србије, што признају све Православне Цркве света“.
„Стога
је, према правилима, Српска Православна Црква имала право да додели
аутокефалност Цркви Северне Македоније“ или да то
право препусти Свеправославном сабору.
С тим у
вези, Владика је нагласио да „Васељенска патријаршија нема више права од било
које друге Православне Цркве“.
Поред тога, митрополит Гаврило сматра да се „цркви Северне Македоније не може дати назив Охридска архиепископија, јер је то историјски назив Бугарске Православне Цркве од 1018. до 1767. године” и подсећа да је недавно, односно „2017. Свети Синод цркве Северне Македоније је прогласио да признаје Бугарску Патријаршију као Мајку Цркву.“
+++
Признање
"Охридске цркве" од стране Васељенске патријархије представља грубо и
политички мотивисано задирање у јурисдикцију Српске православне цркве, саопштио
је заменик председника Одељења за спољне црквене везе Руске православне цркве
Николај Балашов.
„Васељенска
патријаршија, као и у случају Украјине, поново је одлучила да буде једини и
самозвани арбитар у целом православном свету, једини и неоспорни арбитар о свим
црквеним питањима, извршивши грубо антиканонско и политички мотивисано задирање
у надлежност Српске православне цркве. Међутим, легитимну одлуку о статусу
Православне цркве у Републици Северној Македонији може донети само Српска
Патријаршија преко свог Архијерејског Сабора. Било која одлука, донета без
учешћа аутокефалне Српске православне цркве неће бити призната од Руске
православне цркве. Надам се да то неће признати ни друге помесне православне
цркве“, рекао је Балашов.
Васељенска
патријаршија саопштила је јуче да признаје такозвану цркву Северне Македоније као православну и
да је прима у заједницу хришћанских православних цркава.
Како се наводи у саопштењу, Константинопољ је признао назив те Цркве као „Охридска“ (што значи подручје њене јурисдикције само у границама територије државе Северне Македоније) и искључује употребу термина македонска као и било које изведенице из тог термина.
Извор:
"Спутњик"
Како су бугарски фашисти, па југословенски комунисти утемељили расколничку цркву у Македонији
Богољуб
Шијаковић: Македонска црква није добила аутокефалност, тзв. ЦПЦ нема чему да се
нада!
Реакције,
Зоран Чворовић: Зашто ћути СПЦ, хитно да прекине везе са Цариградском
патријаршијом!
Грчки
теолог: Вартоломеј је највећи јеретик свих времена
+++
Не само од јеретика, него и од расколника је одступио Дух Свети, те не само јеретици него и расколници не могу имати спасење. Ту истину изразио је у трећем веку Свештеномученик Кипријан Картагински: ''Коме Црква није мати, Бог му не може бити Отац''; а блажени Августин: ''Расколници могу имати веру у Свету Тројицу, имати Свето писмо, и тајне, али не спасење''. Спасења ван Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве нема, јер је Христос рекао да ће основати Цркву Своју, и врата пакла неће је надвладати (в. Мт. 16, 18); а Свети Апостол Павле, да је Црква стуб и тврђава истине (в. Тим. 3, 15).
А
Свештеномученик Иларион (Тројицки) у свом делу "Нема хришћанства без
цркве", поучава:
Ево чему
нас учи прво правило Светог Василија Великог: "Црква је јединствена и једна и
само она има сву пуноту благодатних дарова Светога Духа. Ко год и на какав год
начин одступи од Цркве – у јерес, у раскол, у самовољно збориште, он губи
причасност благодати Божијој. Нема
Хришћанства, нити Христа; нема благодати, нити Истине; нема живота, нема
спасења – ничега нема без цркве, и све то јесте само у једној јединој Цркви.“
