Проповедај, свештениче!
Коме да проповедам? У Цркву ми долазе пет, шест жена на службу Божију.
Коме ћу проповедати? Проповедај, свештениче, тим женама. Не греши душу. Не
стиди се, не снебивај се. Сети се, тако је Он проповедао једној јединој жени у
Самарији, на бунару Јаковљеву. Син Божији није се стидео, није се снебивао, да
проповеда једној јединој жени. Немој се ни ти стидети, немој се снебивати, да
проповедаш реч Божију петини и шестини жена.
Погледај, какво дивно дејство имаде она проповед једној јединој жени!
Жена Самарјанка, чувши наук из уста Спаситељевих, отиде у град и понови речи
Његове грађанима. Шта се онда догоди? Цео град изађе да чује и види
Исуса. И мољаху Га да би остао код њих. Ето какво је било дејство
од проповеди једној јединој жени. Зашто не би проповедао петини или шестини
жена? Оне ће понављати свете речи твоје другима; свака ће од њих испричати
петини или шестини своје чељади или својих суседа, шта је чула од тебе. И семе
Науке разносиће се тако по свету и данас као и од почетка…
Проповедај, свештениче!
Коме да проповедам? Ето само двојци сиромаха стоје ми на служби Божијој.
Коме да проповедам? Проповедај њима двојици. Не стиди се, не снебивај се. Зар
се не сећаш, како је Он проповедао двојици сиромаха на путу за Емаус? И то још
као прослављени, као васкрсли. Он, Победитељ смрти, из Раја се спустио на
прашљиви друм између Јерусалима и Емауса само да би одржао проповед њима
двојци. И почевши од Мојсија и од свију пророка казиваше им шта је за
Њега у свему Писму. И паде ноћ, а Он им још проповедаше, све док се њима очи
отворише (Лк 24, 13). А када се њима очи отворише, онда они пођоше по
свету да отварају очи другима, стотинама, хиљадама; чак можемо речи и
милионима. Јер један од њих био је Лука, који је после написао јеванђеље, и
својим јеванђељима отворио очи многим милионима људи.
Проповедај, свештениче!
Не реци: мало народа је у Цркви, коме да проповедам. Кад Бог благослови,
од мало постаје много. Сети се како је Господ једне ноћи имао само једног
јединог слушаоца, Никодима. И велики Господ наш није се стидео, није се
снебивао, ни лењио, да томе једном једином човеку изговори једну од
најславнијих беседа које су се икад чуле у свету (Јн 3). Није ли и та беседа,
изречена пред једним јединим човеком, дошла после до ушију многих и многих
милиона људи, као беседа жени Самарјанци, и оној двојици путника за Емаус?
Кад Бог благослови, онда од мало бива много.
+++
Велики јерарси, стубови Цркве Православне, умели су да сједине у свом
карактеру кротост и одлучност – кротост према праведницима и покајницима и
одлучност према непокајаним крвницима. Једне недеље, после свете службе, приђе
цар Иван Грозни митрополиту Филипу да прими благослов. Митрополит се правио да
не види цара и гледао је у икону Спаситељеву. Тада царев ађутант приђе
митрополиту и рекне му: „Владико, Господар је пред тобом, благослови га!”
Митрополит погледа на цара и рече: „Господаре, убој се суда Божјег: ми овде
приносимо бескрвну жртву Богу, a иза олтара пролива се крв хришћанска. Колико
невиних страдалника! Ти си висок на престолу, но ипак си — човек.” Разјарени
цар опомињао је митрополита да ћути, но Митрополит му рекне: „Где је
моја вера, ако ја будем ћутао?” Када му је цар почео претити, он мирно
одговори: „Ја сам дошљак и гост на земљи, и готов сам пострадати за истину!”
После неког времена опаки цар удави митрополита, али не удави светитеља. (Расуђивање
за 19. мај – Охридски Пролог)
