Постоји данас једна декадентна мода да Православци честитају Муслиманима Бајрам, као и то да Муслимани честитају Православцима Ускрс или Божић. Шта више, честитају неки Хришћани хиндуистима и будистима, или што је још много горе, Јеврејима њихове верске празнике.
То је нека мода,
неки вид куртоазије, али то је веома нехришћански, а мислим да је то и веома неискрено. То
су шупље фразе и лицимерство прве врсте.
На пример, честита мени Муслиман Васкрсење
Христово. Честита ми дан, када је Господ васкрсао из мртвих.
Како може један
муслиман, који не верује да је Христос Бог и који не верује да је Христос васкрсао
да мени честита Васкрсење.
А ако верује
да је Христос Бог и да је васкрсао из мртвих, што ће он онда у муслиманској вери?
Или, он мени
честита, чисто онако из куртоазије, реда ради.
Или, како ја, који верујем
да је Христос једини Бог и да нема других богова осим Њега, могу да честитам јеврејски
празник Чивутину, који у својим верским књигама учи да је Христос копиле рођено
на смећу. Зар то није перверзија.
Или да честитам
Бајрам Муслиману, када не верујем да је Мухамед пророк нити верујем да је њихов поглед на
Алаха исти као поглед који Православци имају на Алаха.
Да не буде забуне,
"Алах" значи "Бог" и када сам био у Светој Земљи, на једној
православној арапској литургији сам се наслушао призива Алаху. На српском се каже
Бог, а на арапском се каже "Алах", значење је исто.
Али за нас Православце
је Бог Света Тројица, а Христос је један од Свете Тројице, Син Божији, који се оваплотио
у човека, да би за нас могао да страда да нам искупи грехове и да се кроз Њега сви
који у Њега верују спасимо.
За Муслимане
је Алах нешто далеко, недостижно, нешто са чиме они никада неће имати блиски однос.
За нас је рај
више духовна димензија, где човек живи у заједници са Богом, а за Муслимане је
то место уживања, где ће да кр**у 1001 девицу (не знам тачан број),
где ће полни органи да им буду по педесет или нешто мање метара и где ће Хришћани
из тог њиховог раја кантама избацивати говна, односно бити чистачи њихових
рајских клозета.
Како ја могу
онда неком Муслиману да честитам такво веровање и било какав празник њихов, поготово
стога, што они уче да Христос није Бог. Колико год да ми је тај Муслиман лично драг,
ја бих издао мог Христа, ако бих њему честитао било који верски празник.
И то нема никакве
везе са љубављу, односно има и те како, јер није љубав да некоме, ко верује у лажнога
Бога честиташ верски празник, знајући да се такав са тим лажним богом спасити неће.
Него је љубав
таквоме нешто рећи о правој вери, са надом да ће га Бог просветлити, да би и он
једног дана живео у заједници са Богом или у рају.
Ако то нисмо
у стању да урадимо, онда можемо барем да ћутимо, да не лицемеримо и не честитамо
верски празник оне религије за коју верујемо да је лажна и да се за таквога помолимо
сами.
Мени се чини
да ми веома мало мисионаримо међу иноверцима, поготово међу нашим Муслиманима, а Бог нас је позвао
да ширимо Јеванђеље свим народима, поготово онима који су нам браћа по крви, без
обзира како се сад они национално дефинисали.
Мени се једном
приликом у Минхену десила следећа ситуација. Ишао сам центром града и дошао до једног
места где су неки баптисти проповедали и говорили против Ислама веома ружне ствари,
типа, то је сатанска вера и слично.
Било је ту Муслимана
који су веома бучно протествовали и један од њих је стојао управо поред мене. Мени
се није допало то што су ови баптисти били веома агресивни и Бог је направио ситуацију
да сам ја са овим Муслиманом до мене почео разговор, на један веома фин начин са
уважавањем и са љубављу, јер ми је био веома симпатичан, а видео сам и да је
пуно побожан човек, што ми се свидело.
Рекао сам му
следеће: "Види пријатељу, или је твоја вера лажна, или је моја вера лажна.
Обе не могу бити истините, него је једна од наших вера лажна." Он ме погледао
и ни реч није проговорио. Ја сам га упитао да ли је икада читао Свето Писмо и он
је рекао да није. Рекао сам му да обавезно прочита, да се Богу помоли да му открије
Истину да ће то Бог урадити. Растали смо се на веома леп начин и он ме је замолио
да му кажем, где може набавити Свето Писмо.
Други пут сам
имао прилике да разговарам са једном Муслиманком, која је код мене долазила на карате
тренинге и која је касније постала православна. Са њом сам био много отворенији,
јер сам видио да може то да поднесе.
Дакле, треба
проповедати Јеванђеље, трудити се да људе приведете истинској вери, а не цеститати празнике
оних религија за који мислите да су лажне и да не воде спасењу.
Или, можда има
неких који су припадници ове њу ејџ сатанске религије, која учи да се човек кроз
све вере спасава.
Вукман Чејовић
Патријарх српски Порфирије честитао Рамазански бајрам
У духу братске љубави и поштовања свим муслиманима упућујемо срдачне честитке и желимо да Рамазански бајрам прославе у здрављу, миру, љубави и сваком добру.
У протеклом периоду муслимани су се постом, молитвом и чињењем добрих дела припремали за прославу великог исламског празника - Рамазанског бајрама. Истински верник зна да онај који љуби Бога љуби и ближњега свога, а ближњи су нам сви они са којима се сусрећемо на свом животном путу без обзира на вероисповест, јер смо сви пореклом од истих прародитеља Адама (Адема) и Еве (Хаве). Поздрављамо браћу муслимане у љубави Божјој са осећањем искреног пријатељства и поштовања,
Патријарх српски Порфирије
Извор: Сајт расколничке,јеретичке Београдске Патријаршије
„Монаси“ манастира Високи Дечани на челу с игуманом Савом Јањићем заједно су са локалним командантом Кфора Марком Јаваронеом посетили Исламску заједницу у Пећи поводом Рамазанског Бајрама.
На Твитеру манастира објављено је да су се посети придружила и двојица римокатоличких „свештеника“ из Пећи.
„Данас смо са командантом Регионалне команде Кфора пуковником Јаваронеом, његовим официрима и двојицом католичких свештеника посетили Исламску заједницу у Пећи да честитамо Рамазански Бајрам. Ме Фат Фитер Бајрами, Бајрам Шериф Мубарек Олсун, Рамазан”, објављено је на Твитер профилу манастира Високи Дечани.
Извор: „Политика“
+++
Коментар уредништва блога "наша вера православна на текст Вукмана Чејовића":
На жалост, данас се чини управо супротно и уместо проповеди видимо честитке иноверних и јеретичких празника, које прослављају они који и данас дишу непријатељством према хришћанству, а уз те честитке, неретко и заједничке молитве, када су у питању "пастири" из светског псеудоправославља, које се деценијама ваља у блату јереси и раскола. Будући да такви одавно погазише и попљуваше учење Цркве, погазише Символ Вере и све могуће Црквене Каноне, њих никаква проповед и не занима.А и шта би могли проповедати онима који су ван Цркве Христове,када су и они сами ван Ње? Да ли би то то било истинско православље или лаж замотана у маску истинског православља? На жалост, управо ово друго, лаж и обмана! То је, на жалост, случај и са разним "ревнитељима изнутра" и псеудозилотима, који такође нису на путу спасења, који такође нису у Цркви Христовој, него ван Ње.
Када смо код Алаха, Алах није Бог хришћански, будући да је Алах бог месеца и плодности! Додуше овде се наводи да "Арапи хришћани данашњице немају друге ријечи за ,,Бога" осим ,,Алаха", што је заиста чудно и необично, с обзиром на истинско порекло и значење те речи, јер у нашем језику одлично знамо и опет и опет понављамо, да то није Бог хришћански!
У праву је Вукман, када каже да приликом проповеди иновернима и јеретицима не требамо бити превише фанатични, него да у односу на то како свако коме проповедамо може да прими нашу проповед, такав треба бити и наш приступ. Свети Оци се можда у потпуности не би сложили са тим, будући да су и што се тиче ислама били нимало благи, рекавши да је ислам мрачна и нечиста вера (Свети мученик Марко Хиоски), лажно и мрско сујеверје (Свети мученик Теодор Нови),вера сарацинска је претеча Антихриста (Свети Сава - Законоправило Светог Саве о Мухамедовом учењу). Сваком муслиману од срца препоручујемо да погледа овај видео под називом "Свети Оци одговарају на питања муслимана".
Када смо код Жидовских безбожника и богобораца, овде имате све линкове ка текстовима,видео клиповима,књигама у којима се они разобличавају.
Јеврејин ми каже да је мој Христос копиле. За Свето Еванђеље каже да га је написао ђаво. И како онда да гледам Јеврејина? Да ме неко увреди, да ми убије оца, мајку, брата и онда да ми још извади и око, дужан сам као Хришћанин да му опростим. Али ако увреди мога Христа и моју Пресвету, нећу да га видим. И како вашем благородству срце подноси да радите са Јеврејима? Шта показује онај који општи са Јеврејима, продаје и купује? Показује и казује да су Јевреји добро учинили што су убијали пророке и све добре учитеље. Добро су урадили и раде што вређају Христа нашега и нашу Богородицу. Добро је што нас скрнаве и пију нам крв.
Зашто вам ово казах, Хришћани моји? Не да бисте убијали Јевреје и гонили их, него да бисте над њима плакали што оставише Бога и отидоше са ђаволом. То вам рекох да бисмо се покајали сада док имамо времена, да се не би и на нас разгневио Бог и оставио нас без Своје руке да страдамо и ми као Јевреји, па и горе.
Свети равноапостолни Козма Етолски