Суморан, али сасвим известан сценарио будућег

 

„Дубока држава“ ће извести напад „под лажном заставом“, за који ће отпужити антиваксере и власнике оружја

Јуче је у Natural News-у, био необичан дан. Након што сам објавио чланак који позива на кривично гоњење истраживача вакцина у нирнбершком стилу, због коришћења деце за медицинске експерименте, примио сам неколико телефонских позива.

Најнеобичнији позив стигао је од особе коју нисам познавао, и чији се број није појавио на мом телефону. Била је чиста случајност што сам чак и одговорио на њега. Као што објашњавам у свом подкасту „Ажурирање ситуације“ у наставку, ова особа се идентификовала као подржавалац моје странице и рекла да ради за Федералну владу. Чињеница да је знао мој број и да је могао да зове из извора који ми није приказао његов број телефона довела је до мог поверења у његову изјаву.

Рекао је да је сазнао за мој чланак у којем се позива на оснивање трибунала за ратне злочине против истраживача вакцина, и упозорио да је то управо тај чланак за који се „Дубока држава“ нада да ће објавити јер планирају напад под „лажном заставом" да би окривили „противнике вакцинације“ и власнике оружја.

Наравно, ја не познајем тог човека, па не могу са сигурношћу да кажем да ли је носио бели шешир или црни шешир који се претварао да је бели шешир. Али ја ћу поделити са вама шта је рекао, а ви ћете сами просудити.

Прво је рекао да ће можда остало само неколико недеља до операције под лажном заставом. Објаснио је да ће АТФ, на челу са Чипманом, бити спреман да крене у акцију против пушака АР-15, а за то им је потребан велики „догађај“. Истовремено, индустрија вакцина очајнички тражи начин да криминализује и затвори сав онлајн садржај против вакцина, јер забрана објављивања на Facebook, Twitter и YouTube још увек није била толико ефикасна колико су се надали.

На тај начин, они верују да могу да „убију два зеца једним пуцњем“ и изведу неку врсту бруталног напада под лажном заставом који приказује антиваксере  (људе који се противе вакцинацији) као насилне власнике оружја који чине убиства и наносе штету. Када су послушни медији вољни да промовишу било коју причу која им се презентује, прича се може испричати са огромном ефикасношћу, што доводи до националног протеста због криминализације и заустављања кампања против вакцина и одузимања свих АР-15 широм земље.

Ако ви мислите да они то неће покушати, онда немате нимало појма колико они очајнички покушавају да постигну своју прекретницу од 70% вакцинисаних у одраслој популацији у САД. Ово ми је објашњено као други кључни моменат, да се светским лидерима наређује да достигну контролне показатеље вакцинације у својим земљама и да ти циљеви морају бити испуњени свим потребним средствима.     

Управо данас постоје гласине да се Италија сада залаже за закон о увођењу КОВИД вакцине, присиљавајући сваког италијанског држављанина да се вакцинише. А Калифорнија је управо покренула нову лутрију вакцина широм државе како би подстакла људе са ниским коефицијентом интелигенције да добију вакцину за смрт. Сви ови подстицаји јесу део напора усмерених на то да се што лакше достигну основне етапе вакцинације.

Влада води свеобухватан рат да би ућуткала и сузбила антиваксере.

Рећи да Бајденов режим објављује рат антиваксу, значи не рећи ништа. Они спроводе напад у пуном обиму, како би угрозили, уништили и разрушили све издаваче – антиваксере, садржаје, појединце и организације попут Дечје здравствене заштите (CHD). Иза свега се такође крије осећај хитности, јер је само питање времена када ће се масе пробудити и схватити да вакцина убија толико људи.

Док тај дан не дође, „Дубока држава“ ће наметати вакцине што агресивније, тако да се свима до задњег убризгава биолошко оружје са шиљастим протеинима названим "вакцине". А да би то урадили, морају да ућуткају сваки глас који заговара „колебање према вакцинацији“ (што објашњава „Фејсбуков“ алгоритам за забрану свих таквих сумњивих коментара).

Током овог позива речено ми је да ће, ако наставим да говорим о судовима за ратне злочине, Natural News бити потпуно уклоњен са Интернета. Претпостављам да су људи који су учествовали у студијама побољшања функционалности схватили да ће се заиста суочити са кривичним гоњењем за ратне злочине како се буде откривало све више истина, и користе све могуће тактике да прете онима који би могли подсетити друге људе да су масовни експерименти на човечанству -  злочин против човечности.

Баш у то време, NY Times објављује твитове тврдећи да је свако ко говори о теорији цурења covid, из лабораторије - „расиста“.

Порука је јасна: не усуђујте се погледати у порекло covid, јер ће то директно довести до оптужујућих доказа против Фаучија и његових сарадника. Такође ће открити истину о вакцинама, јер користе шиљасте протеинске честице које служе као корисни терет за SARS-CoV-2. коронавирус. Ако се испостави да су ови шиљасти протеини делимично побољшани или направљени као резултат истраживања ради повећања функционалности - што је, очигледно, и учињено - онда то значи да се милијардама људи убризгава генетски инжењерско биолошко оружје.

„Лабораторијска теорија“ се врло брзо претвара у објашњење „биолошког оружја“, које затим представља вакцине као оружје за депопулацију.

Чим се истина сазна, чини се да ће се предузети глобални напори да се сазову трибунали за ратне злочине како би се сазнала истина о свему томе. Односно, ако има барем довољно преживелих да покрену трибунал за ратне злочине.

Они покушавају да што је могуће пре масовно убију милијарде људи, пре него што се догоди озбиљна реакција.

AllNewsPipeline.com  објавио је фасцинантан чланак о томе како ће свет изгледати након што глобалисти успеју да истребе милијарде људи. Када се људска популација смањи на 500 милиона, нестаће готово све оно што покреће данашњу глобалну економију. Свет ће заронити у рат између племена, па ће чак и оружје и муниција нестати, услед чега ће се планета вратити луковима и мачевима. Као што прича објашњава:

„У почетку, када становништво изумире од „меког убијања“, људи ће желети да остану у својим домовима и на тренутним местима, постајући жртве „синдрома нормалности“. Али брзо ће постати очигледно да је у овом случају немогуће преживети. Храна, вода и основна роба гомилаће се, али нове залихе постају недоступне. Влада престаје са спровођењем закона, а замењују га локалне вође рата. Формираће се банде за узајамну заштиту. Слаби и кротки постаће плен банди када се ресурси исцрпе.

Тада ће становништву бити неопходно да се приближи изворима хране и воде и напусти градове. Они који су могли да напусте градове, а да их банде нису поробиле или убиле, окупиће се на фармама, у близини извора воде, и формираће сопствени локални систем руковођења / управљања.

Са овако ниским нивоом расположивог радног становништва, већина радника је потребна за производњу хране и огрева. Без електричне енергије неће бити модерних пољопривредних машина, ђубрива, сузбијања корова, берача, камиона или аутоматског наводњавања. Пољопривредни радник може произвести само довољно хране за себе и још неколико људи. У време жетве сви радно способни људи биће потребни за жетву, чишћење, конзервирање и очување усева за зиму.“

Нажалост, свет још увек није спреман за истину о вакцинама, биолошком оружју, колапсу, депопулацији и злочинима против човечности. И разматрање тих тема управо сада, навлачи само претње од стране дубоке државе вакцинације и њених средстава масовног информисања.

Стога ћу оклевати да одложим тему ратних злочина док јавност не буде спремна да чује истину, јер се број смртних случајева након вакцинације драстично повећава услед појачаног зависности од антитела (ADE) или других сличних ефеката. Чим вакцинисани људи почну умирати, постаће очигледно да их све уједињује вакцина од covid.

Али до тада ће, наравно, програм депопулације бити – у значајној мери - крунисан успехом. Једном када масе убије вакцина, оне заиста не могу да устану и захтевају истрагу, зар не? Изгледа да су протагонисти депопулације већ победили.

И ово је суштина глобалног плана смањења популације вакцина: убризгајте ињекције милијардама пре него што се сазна истина, знајући да ће људи, док схвате шта се догодило, већ умрети од вакцина. Будући да не можете отказати ињекцију шиљастог протеина, већина оних који су узели вакцину неће се опоравити.

Глобални циљ депопулације је око шест милијарди људи, а према недавној Галуповој анкети, најмање милијарда људи широм света одбија да прими вакцину. Исто истраживање показало је да нешто више од две трећине људи широм света сада жели вакцину. То значи да ће вакцина морати да се наметне многим људима да би постигли глобални циљ од 70%. И ово је доња граница њиховог глобалног циља. Они заиста желе смањење светске популације за 90%.

На тај начин, вакцинација пролази кроз пет фаза:

Фаза 1: Вакцинишите оне који желе да се вакцинишу.

Фаза 2: Понудите подстицаје и награде како бисте убедили оне који се двоуме (Бесплатне крофне, бесплатно пиво, лутријске карте итд.)

Фаза 3: Казнити оне који одбију да се вакцинишу лишавањем њихових права (забрана уласка, забрана путовања итд.).

Фаза 4: Криминализовање противника вакцинације доношењем закона о обавезној вакцинацији.

Фаза 5: Медицина на нишану: Покрените вакцинационе јединице од врата до врата за присилно вакцинисање људи под оружјем, против њихове воље.

Сада се налазимо у фази 3 и приближавамо се фази 4.

Ми мало шта можемо учинити за оне који свесно иду ка сопственом уништењу.

Као резултат, они од нас који смо очајнички покушали да упозоримо човечанство већ смо дали све од себе. Они људи који су спремни - и чак су срећни - да себи убризгају смртоносно биолошко оружје са шиљастим протеинима не могу се зауставити, јер је то њихов властити (испрани мозак) избор.

А не могу се зауставити ни родитељи који дозвољавају својој деци да се користе као заморчићи у медицинским експериментима са вакцином против COVID, јер су очигледно безумни и недоступни.

Друштво је изгубило вољу за преживљавањем, а огромна већина светске популације с радошћу срља у самоуништење. Ако ти људи не предузму мере како би се спасили, мало можемо учинити да интервенишемо у њихову одбрану. Они су направили свој избор,  и мораће да живе (или умру) с тим.

Ми живимо у Последњим временима. Ово је крај човечанства каквим га познајемо. Људска врста је сада у потпуности заинтересована за сопствено уништавање и велика већина људи се са тим радо слаже.

Чини се да ми остали морамо да се фокусирамо на припрему за глобални колапс који ће уследити. Губимо време покушавајући да спасимо оне који су се посветили сопственом уништењу. Уместо тога, требало би да делимо информације о преживљавању, самодовољности храном, јачању заједнице, локалној комуникацији и слично.

Па ћу се тиме и бавити. Вероватно већ превише времена проводим са људима који одлуче да изврше самоубиство вакцином. Ако више немају жељу да истражују истину пре него што се уведу у недоказане, ризичне медицинске експерименте, шта ћемо онда покушати да их спасимо од себих себе?

Мислим да не можемо ставити на дневни ред глобални програм елиминације вакцина. Машина за депопулацију је премоћна, врло добро финансирана и има подршку владе, медија, закона и корумпираних „научних“ часописа. Свако ко жели да преживи одбијање вакцине мораће то самом себи да осветли.

Све што можемо да учинимо, то је да будемо међу преживелима.

Како се масовна смрт буде ширила замаљским шаром, биће преживелих који су одбацили фатално вакцинисање, али чак ће се и ови преживели морати суочити са много тежим сценаријем преживљавања - економским колапсом и колапсом цивилизације.

Глобалисти су фокусирани на масовну глобалну депопулацију, али изгледа да нису свесни чињенице да, када убију 90% (или више) тренутне популације, неће бити никога живог да управља нуклеарним електранама. На крају ће пропасти и срушити се, разносећи у атмосферу радиоактивне облаке, које ће носити ветрови и непогоде.

Испоставља се да је преживљавање после вакцинације најмањи од предстојећих изазова. Када започне глобални талас смрти због депопулације, мораћемо да преживимо економски колапс, колапс хране, племенске ратове, нуклеарне хаварије и све остало изазвано глобалним програмом депопулације.

Или можда мислите да је ово све научна фантастика и да немате због чега да бринете. Реците свим пријатељима и прославите своју задобијену слободу! Забавите се док вам живот траје јер неће дуго потрајати ако глобалисти спроведу своје. Управо сте опустошени у име „спасавања планете“ за моћне, богате породице које претендују на власт над Земљом.

Извор: https://www.naturalnews.com/

Осврт на протекли „Сабор“ Београдске патријаршије или друга ковиљска офанзива

Како би се најкраће могли описати „учинци“ тзв. „Сабора“? – Статус кво - то јест, духовно стање као и до сада, јадно и никакво (будући да се већ деценијама Београдска патријаршија,уз СВЕ остале помесне цркве ваља у блату јереси и раскола!), с тенденцијом даљег пада, небрига за све горуће проблеме Београдске патријаршије и јачање позиција осовине „Буловић-Перић“. Што ће рећи – Ватикан, (њихов брат у антихристу, будући да су СВЕ помесне цркве у унији са јеретицима римокатолицима од 1965. године!) који их је пре више од пола века, онако дугобраде, духовно оћосавио и оћоравио,било изнутра или споља,кроз молитвено општење и унију са истим,а такође и кроз многоборјни латиномислећи „клир“ Београдске патријаршије, где у томе не изостаје ни њен расколнички и јеретички „епископат“.

И замислите, све те баснословне суме народних пара потрошених за долазак на „Сабор“ и „епископа“ из белог света, за путовање домаћих „епископа“, хотелске смештаје јеће и пиће само због тога! Ах, да! Није само због тога. Уместо да се бави жалосним духовним стањем у ком се налази и да се, поштујући учење Цркве уз помоћ оних који су у Цркви Христовој и сама врати у Цркву, „Сабор“ Београдске патријаршије се бавио свим другим темама осим те, која је сваком Србину, који у тој истој Београдској патријаршији, у своме незнању везано за то какво је њено духовно стање и даље види „мајку Цркву“, важна „као хлеб насушни“. Ал неће такви никад признати свој грех,поготово грех јереси и раскола.

 ,,Сабор“ је уместо тога „брижљиво анализирао стање и проблеме црквене просвете и верске наставе у јавним школама Србије“.

Осим избора „епископа“ Јоаникија за митрополита црногорско-приморског, што је био ултиматум премијера Црне Горе, због кога је повређена сујета „епископа“ бачког писала саопштење пред поноћ 29. маја, све остало је – „друга ковиљска офанзива“ (прва је избор Порфирија за патријарха).

За епархију ваљевску, изабран је Буловићев „викар“ (викарни епископи су, иначе, новотарска измишљотина, страна канонима и предању Цркве) и игуман манастира Ковиљ Исихије. Тај ће по узору на своју браћу јересијархе да уведе богослужење по новом, све  у шеснаест!

Патријарх је добио тројицу помоћника. А требају му – да би могао комотније да се са Загребом и надаље воли јавно (уједно да и даље хвали српског крволока, ,,блаженог“ Ајлозија Степинца) сада у својству администратора митрополије загребачко-љубљанске. То су, иначе, досадашњи његови саборци. Један из Ковиља, други из Загреба, а трећи из Париза (да је било кога његовог у Лас Вегасу или РРА, био би и тај). Све сама „духовна“ елита.

·  У Америци – статус кво – исто зло; расколницима Максиму, Иринеју и Лонгину није ни длака са главе зафалила; и напротив, само су охрабрени да наставе офанзивније;

·  Бискупа Гргура лажноопозиционарског – хулитеља на Свето Причешће и светогрдника без преседана у СПЦ, нису ни за здравље приупитали;

·  Ћилерџића екуменистичко-коронашког нису ни приметили;

·  Ћулибрк кроатофилни, умањивач српских жртава у Јасеновцу, охрабрен да смањи бројку;

·  Игњатије новотарско-коронашки наставља да трује душе студената Теолошког факултета својом јеретичком „догматиком“ и унакажавањем богослужења, јер он је патријаршијски велики монетарни маг, који је велику српску светињу манастир Тумане претворио у монетарну фабрику;

         И тако даље, и томе слично.

Иначе, сви су знали да ће Јоаникије бити изабран за „митрополита“ црногорско-приморског. И да се господин Кривокапић није појавио са својом отвореном „уценом“, Јоаникије би био изабран, и мирна Бачка. Али, Бачка се узнемирила и нервозно реаговала, јер је превише очигледно постало да се ствари на „Сабору“ решавају уценама (уместо добро познате реченице – изволе се Духу Светоме и нама,што је још један јасан показатељ да код јеретика и расколника благодати Духа Светога нема. „Епископи“ Београдске патријаршије ту реченицу заменише у „изволе се Кривокапићу и нама“.) и да Јоаникије мора да буде изабран.

Да и не говоримо како су у саопштењу причали у мамбо – џамбо стилу о неким штетним законима, због којих су узнемирени. Нису смели да помену ниједан, као да се не ваља, па не знамо о чему је реч: „Сабор изражава своју дубоку забринутост због појаве нових нацрта закона, па и закона донетих на брзину, без ваљане припреме и довољне јавне расправе и без дијалога са Црквама и верским заједницама иако се ти нацрти закона и закони њих непосредно тичу, уз претњу ограничавања или чак укидања права Цркава и верских заједница на слободно исповедање вере, што је противно Уставу Србије и обавезујућим међународним конвенцијама.“ Који закон им смета? Закон о парничном поступку? Закон о саобраћају? Закон о електронским комуникацијама? Ми знамо - реч је о законима о „родној равноправности“ и „забрани дискриминације“. Они су антихришћански и Антихристовски. Али, не смеју да их помену, јер иза тих закона стоје они код којих је све: од новчаника до тајних служби, која редовно прати и снима ликове попут „епископа“ (?) Шарића и другара. 

То вам је то – село гори, а они се чешљају, фризирају и колмују, и причају о „црквеној“ просвети. Ни да пожале, ни да помогну јадни српски народ. Неспособни да се суоче са проблемима који и њих и тај исти народ духовно упропашћују (а то је на првом месту проблем јереси и раскола у ком се,као што рекосмо, Београдска патријаршија уз СВЕ помесне цркве деценијама налази!), они ће и даље играти игре које им власт (домаћа и светска) допушта,као и све те деценије, служећи не Господу Христу,Који је Пут,Истина и Живот(Јн. 14,6),него сатани,оцу сваке лажи и обмане и у ту исту обману као и до сада успешно увлачити јадни српски народ, учећи га и руководећи не онако како то чинише Свети Оци наши, него управо онако како то чинише разни вукови у овчијим кожама кроз историју Цркве и који многобројни народ повукоше за собом у духовну пропаст,будући да у јереси и расколу спасења нема!

   А све Саво на кољена клечи, блиједо му лице од ужаса.

Материјал са сајта Светосавска Србија

Овде су изложене књиге са сајта Светосавска Србија:

Православно учење о Цркви и Предању

Псалтир Светог цара Давида

Псалтир Светог Јефрема Сирина

Нови Завет

Молитвеник

+++

Жичка беседа Светог Саве о правој вери

Архимандрит Иларион Троицки Нема хришћанства без Цркве

Свети Илија Мињати О вечним мукама

Свети Илија Мињати Беседа на Благовести

Тајна безакоња - Страшно виђење из 1909. године

Житије и опширна расправа о вери Светог Григентија (Григорија) Омиритског са јудејцима

Свети Анастасије Синаит О чудесима од јеретика

+++

Епоха апостасије (на руском језику)

Јединство ,,цркава" се догодило

Роман Мурманец о журбенковцима 

О ,,архиепископу" Лазару Журбенку

Каруљски разговор о екуменизму са схимонахом Серафимом - први део

Каруљски разговор о екуменизму са схимонахом Серафимом - други део

Двоипочасовни интервју србског радио Сутон-а са схимонахом Серафимом 24 маја 2009. г. о отпадништву званичних ”цркава” у свејерес екуменизма.

+++
Овде је изложен материјал везан за ЦИПХ Грчке (и Кипра) :

Сигилион - о. Пантелејмон

Апологија зилота матејеваца

Православље или смрт

Житије,чудеса,посланица и неколико духовних беседа Светог Матеја Мироточивог (Карпатакиса)

Мошти Светог Матеја Карпатакиса у Кератеји

Августа 2005. на поклоничком путовању по Светим местима Грчке, група србских матејеваца (уз присуство флоринског "јеромонаха" Аверкија који до данас живи у манастиру Светог Теодора Студита код Атикије Коринтске, а под управом флоринског ”архиепископа” Калиника), предвођена светогорским схимонахом Серафимом (Игњатићем) поклања се у женском манастиру код Кератеје моштима Светог владике Матеја (Карпатакиса) мироточивог. На молбу схимонаха Серафима присутна стара монахиња (живи сведок откопавања моштију Светог владике 1950.г) отвара кивот са његовим Светим моштима, те чудећи се дугогодишњој клевети на Светог оца Матеја о његовим наводно црним моштима, говори: "Ево - каже - изволите, погледајте и сами да ли су мошти црне!" (и помиње годину педесету када је почео тај клеветнички поход на Светитеља Божијег). Ако се снимак заустави негде на минут и 24-25 секунди (мора се ићи кадар по кадар да би се нашло место где је блиц осветлио кивот), видеће се уз помоћ блица боја његових Светих моштију, па ... "Ко има уши да чује - нека чује"

Мошти Светог Матеја Карпатакиса на Каруљи

... Исто тако, а због презлобног покушаја помрачених мржњом и завишћу појединих флоринаца да унизе, осрамоте и оскврну спомен на Светог Оца Матеја мироточивог (Брестењског), објављујемо овај приватни видео снимак који оповргава сваку недоумицу о Светости владике Матеја мироточивог, па ко хоће да верује нека верује. Каруљски схимонах Серафим (Игњатић), Србин - матејевац показује мошти Светог владике Матеја (Брестењског) мироточивог тројици матејеваца и то чим су ушли у његову келију (из које је био одсутан две недеље). Најјасније се види предивна жута боја Светих моштију Светог Владике, док благоухање нажалост не може да се пренесе преко видео снимка, тако да остаје на сваком да верује или не тој чињеници... Тврдње пак злобних флоринаца и новокалендараца о црнилу његових Светих моштију равне су злобним чивутским тврдњама који су и поред јавних и непобитних чудеса Господа Исуса Христа јавно хулили на Њега и за живота и по смрти (такође тврдећи како су му тело украли ученици и да се на крају распао...), тако да није ни мало за чуђење када злобни шизматојеретици и које какве шарлатанске слуге ђавоље хуле и пљују по Христовим Светитељима какав је заиста био Свети отац Матеј који и до дана данашњег чудотвори на славу Божију кроз своје Свете мошти!... Јер, Ако су домаћина назвали Веелзевулом, колико ће пре домаће његове? (Мт. 10, 25) Тешко дакле свим тим "истинољубцима" који наводно с једне стране поштују Светог Матеја, а са друге на сатанистички начин хуле на његове Свете мошти, јер ће бити у великом ужасу када на Страшном Суду Божијем угледају Светитеља Христовог последњих времена са десне стране Христове, а себе са леве! Удео ће им заиста бити заједно са богоборним чивутима који су викали: "Узми, узми, распни га!" (Јн. 19, 6, 15)

схимонах Епифаније Чернов

Велики исповедник Православља - прогоњени и затварани од КГБ катакомбник схимонах Епифаније Чернов, духовно чедо Светог Теофана (Бистровог), архиепископа Полтавског и Перејаславског (†1940), наследник Светог Теодосија Кавкаског (који је и послао сву своју катакомбну паству управо њему пред своје упокојење), чувен је по својим дивним беседама и текстовима, изобличавањима на основу Јеванђеља и канона Цркве разних јеретика екумениста и сергијанаца, као и појединих псевдокатакомбника као што је то био на пример шарлатан-содомита Лазар Журбенко (од кога имају ”апостолско прејемство” такозвани ”тихоновци”, те самим тим и псевдоепископ Немања/Акакије Станковић.Схимонах Епифаније (познат и као монах Антоније Чернов), после напуштања своје Отаџбине 1978.г. долази у Швајцарску и увидевши отступнички дух Руског зарубежја, тј. ”Руске Заграничне Цркве”, сазнаје за Истиниту Православну Цркву Грчке и на кратко се присаједињује флоринцима - не знајући тачно њихово вероисповедање, као и одсуство апостолског прејемства код истих. Увидевши сву лаж и обману флоринских полустарокаленадрских/полуновокалендарских шизматика, присаједињује се Истинитој Православној Цркви Грчке (и Кипра), од које прима и велику схиму, те којој и остаје веран до свог упокојења.

Сахрана архиепископа атинског Андреја

Сахрана архиепископа атинског Андреја 6.10.2005.г. у Светопреображењском манастиру - Кератеа.

Обред откопавања часних остатака архиепископа атинског Андреја

На радост свих истинитих православних хришћана и на посрамљење свих богобораца и црквобораца објављујемо и видео са обреда откопавања часних остатака архиепископа атинског Андреја. Након прања његове часне главе (која је као што се то и најјасније види жута као дукат) а при прању осталих његових часних костију, монахиње које су их прале сведоче да је као крв текла из њих - што уосталом може да се види у некој мери и при прању његове часне главе...

Чудо на Воздвижење Часног Крста 1925. године

О догматско-канонској правилности старокалендарске Цркве Истинитих Православних Хришћана Грчке и јасној БОЖИЈОЈ ПОТВРДИ да је „Јеладска Црква Христова” остао управо тај народ, а не обновљенческа јерархија новокалендарска, сведочи (поред јасних канона) и ово предивно и превелико чудо Божије када се на свеноћном бдењу мале групе старокалендарских православаца уочи празника Воздвижења Часног Крста по старом календару, 14. септембра 1925. године, негде око 11,30 часова ноћу појавио предиван блештећи Крст који је обасјавао својим лучама само цркву и присутан верни народ. Више од 2000 побожних верника, послани полицајци (да растуре скуп и ухапсе свештеника) као и многи људи из Атине, видевши то предивно божанско знамење и чудо попадали су на земљу и у страху и радости, у ужасу и сузама прослављали Бога Свемилостивог и Часно Дрво – Крст Христов. Тројица полицајаца чак су и монаси потом постали, а старокалендарској Цркви ИПХ убрзо су пришле многе хиљаде верника,чије су недоумице око јасних канона Цркве – биле разрешене Самим Богом! То сијање је трајало око 45 минута, и затим је Часни Крст ишчезао оставивши у умиљењу и великој утехи исповеднике православне вере. Пошто се то чудо прочуло у целој Грчкој, оно је потпуно разрешило све недоумице о томе ко је остао у Истинитој Цркви Христовој, а ко је од ње отпао у раскол... У току 2. светског рата новокалендарци су отели и ту цркву и лукаво оформили женски манастир како се старокалендарци не би ту сакупљали, те како би то највеће чудо двадесетог века исчезло из сећања људи. И тешаху се синови и кћери новокалендарске: ...од лажи начинисмо себи наду и пре- варом се покрисмо (...) И примиће плату неправде (...) који се наслађују преварама (...) и који неће да се обрате... (Исаија 28, 15; 2 Пт. 2,13; Јеремија 8.5).

Црква је посвећена Светом Јовану Богослову.

Истинита Православна Црква Грчке - Кратка историја и коментари (на енглеском језику)

Флорински раскол 1937-1955 (на руском језику)

+++
Овде је изложен материјал везан за иконоборачки-тријадоборачки раскол
григоријеваца 1995. године:

Иконоборство-тријадоборство григоријеваца

У ових 5 аудио записа види се јасно иконоборство-тријадоборство григоријеваца како у теоријском смислу (беседа архијеретика Хризостома солунског и разговори са ”митрополитом” Григоријем месинијским), тако и практичног (разговор схимонаха Серафима са старостом/епитропом цркве Свете Тројице у селу Ано Коми код Козанија). Превод на српски свих беседа осим оне са Хризостомом солунским (која је овде прва у низу) се налази у 5. делу опширног записа из Прилепа 2007. г.

1. клип Хуле Хризостома Солунског 23.10.1995. Асторија
2. клип 01-Схимонах Серафим - Василије Филименгас
3. клип ”Митрополит” Григорије месинијски - брат Димитрије
4. клип ”Митрополит” Григорије месинијски - брат Ангелос
5. клип ”Митрополит” Григорије месинијски - брат Марио

+++

Разговори из Прилепа везани за иконоборачки-тријадоборачки раскол григоријеваца

Осмочасовна беседа архимандрита Пантелејмона (Цалангаса) уз синхрони превод схимонаха Серафима (Игњатића) са матејевским верницима из Прилепа и Битоле у којој се подробно излаже већина основних чињеница које се проузроковале жалосни раскол у Цркви ИПХ Грчке 1995.г. Запис је опширно допуњен примедбама и објашњењима схимонаха Серафима, а посебно у вези потоњег јавног иконоборства-тријадоборства григоријеваца.

Прилеп_август_2007-01
Прилеп_август_2007-02
Прилеп_август_2007-03
Прилеп_август_2007_04
Прилеп_август_2007_05
Прилеп_август_2007_06
Прилеп_август_2007_07
Прилеп_август_2007_08
Прилеп_август_2007_09
Прилеп_август_2007_10

+++

Хронологија раскола из 1995.г. у Цркви ИПХ Грчке

1. посланица о. Пантелејмона Ктенасу март 2007.

2. посланица о. Пантелејмона Ктенасу април 2008.

Преписка о. Пантелејмона са Хризостом Тивејским

Преписка са григоријевцима 2013.

Посланица григоријевцима 2016.

Разне посланице до раскола и исповедање ипц о иконама 2007.

+++

Писмо монахиња Кератее на Светог Саву 1993.

Писмо монахиња Кератее на Светог Саву 1993.г. из којег се најјасније види да су целу гунгулу око наводног иконоборства произвеле три монахиње које су живеле ван манастира. У писму се најјасније оправдава Архиепископ Андреј уз јасну тврдњу свих ниже потписаних монахиња како су оптужбе против њега за наводно "иконоборство" обичне лажи и клевете. Најжалосније од свега је да су се тог кристално јасног става о његовом Православљу одрекле и тадашња игуманија као главна потписница писма, као и следеће две које су (такође као потписнице овог писма) касније биле ”игуманије” григоријевских иконоборачких-тријадоборачких, расколничких женских манастира...

+++

Одговор схимонаха Серафима јеромонаху Јувеналију
1. писмо брату Сергију о календару за 1997.
2. писмо брату Сергију
3. писмо брату Сергију

+++

Икона Свете Тројице из књиге "Велики је Бог хришћански"

Велики је Бог хришћански - недовршено

Намера овога рада је да открије и разобличи заблуде које у наше време проповедају неки(1) у вези са чињеницом да се у символичном виду три човека-анђела троипостасни Бог у периоду пре Христа јавио патријарху Авраму, а после Христа, током 1507. године, Преп. Александру Свирском († 1533), у православној Русији.

Истина је да се тој двојици светите ља наше Цркве символично јавио Троипостасни Бог. Та чињеница оспоравана је разним самовољним и често јеретичким теоријама (које се, пре свега, односе на јављање Бога патријарху Авраму). У овој књизи изложена су бројна светоотачка сведочанства (укупно двадесет и пет), као и велики број (420) светих икона са представом овога догађаја, из готово целог хришћанског и православног света, како би се јасно показало шта је вековно светоотачко и иконописно предање православне Цркве када је реч о овом питању.

Осим тога, изнећемо многе историјске чињенице у вези с тим како се Црква суочавала с разним јеретицима који су оспоравали јављање Свете Тројице Авраму и који су одбацивали јављање Божје, као и иконе са представом тога догађаја. Исто тако, навешћемо саборне одлуке у вези с тим иконама, као и значајне личности које с њима имају везе.

Фусноте:

(1) Ту новоизмишљену заблуду–идеологију формулисали су и материјализовали људи који немају богословско и историјско знање о православном иконопису, што је довело да тога да је 2004. године у селу Ано Коми код Козанија прекречена и уништена свештена икона (мозаик) Свете Тројице у виду три анђела. Тај варварски догађај поделио је народ Божји и подстакао новоиконоборце на неконтролисани и острашћени прогон најстаријих икона (од 3. века) Православне Цркве. Њихова мржња својом ревношћу и методама подсећа на старе иконоборце вандале, а учествовање „моћних митрополита” новоиконоборца Григорија „Месинијског” у свему томе њихову „истиноправославну” пуноћу чини земљом бесплодном и јаловом.

+++

О "митрополиту" Кирику Кондојанију

Исусова молитва

 

Свети Нил Мироточиви говори да ако зажелиш да сажмеш у једну молитву све молитве Цркве и сво Богослужење, све вапаје и све жеље - која би то била молитва? Та свеобухватна молитва јесте Молитва Господу Исусу. Њом и ми треба да се молимо, по могућности без престанка. Ово су речи пуне савршене "Исусове молитве" коју објави посланик Божији, Свети Нил Мироточиви 1817. год. на Светој Гори - Грчка

Господе Исусе Христе, Сине и Логосе Божији, Богородице ради помилуј ме грешнога (грешну)

или у краћем облику:

Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешнога (грешну)

- Најомиљенија Молитва свих Хришћана свих времена, посебно негована код Православних Монаха била је молитва Господа Исуса. Она се зове и "молитва ума" или "молитва срца", јер се непрестано понавља у уму и у срцу. Преподобни Јован Лествичник саветује: "Непрестано помињање и мисао на Исуса нека се сједини са твојим дисањем и онда ћеш јасно осетити корист од молитвеног тиховања". Учешће ума и срца припада свакој молитви. Ум треба да пази на речи а срце да их саосећа. Вежбање у молитви састоји се у томе да се ум васпитава у пажњи а срце у саосећању. "Не треба само речима да се моли, него и умом. Не само са умом, него такође и срцем. Тако да ум често и јасно схвати шта речи исказују, а срце да саосети оно што ум покреће. Све заједно је права молитва. Ако нешто од тога недостаје, онда је молитва непотпуна, или није никаква" (Теофан Затворник). Апостоли и искусни Оци захтевају од сваког Православног Хришћанина, да свим срцем призива име Исусово, против сваког искушења. Не напуштајте никако Исусову молитву, већ је изговарајте непрестано, при јелу и пићу, при раду или кад сте на путу, да бисте увек били наоружани. "Име Исуса Христа продире у дубину срца, тамо налази и везује непријатеља, ослобађа и оживљава душу. Зато пребивај увек у Имену Божјем, да 6и се срце сјединило са Господом. Ипак велики је труд док се непријатељ протера и Христос се усели у срце" (Јован Златоуст).

- И рече Исус: "До сада не искасте ништа у име моје; иштите и добићете, да радост ваша буде испуњена" (Јован 16,24). Апостоли су се молили Исусовом молитвом и они нас уче: "А изнад свега узмите штит вјере о који ћете моћи погасити све огњене стријеле нечастивога; и кацигу спасења узмите, и мач Духовни који је ријеч Божија"(Ефесцима 6,16-17). Честим причешћивањем и "Исусовом молитвом" очистимо себе и онда ће најомиљенији гост Исус Христос доћи сам у срце наше. "Да се Христос вјером усели у срца ваша"(Ефесцима 3,17). Силом, нити било каквом техником, не можемо приморати позивајућег госта сместити у нечије срце. "Уселићу се у њих и живећу у њима", (2. Корин. 6,16).

- Господ говори: "Именом мојим изгонићете демоне" (Марко 16,17). Као најснажније оружје против невидљиве борбе против невидљивог непријатеља, служи име Господње: "Господе Исусе Христе, Сине и Логосе Божији, Богородице ради, помилуј ме грешнога/ну"

- Сила Исусове Молитве - Монахиња Татјана
Послије јутарњег правила у пет сати ујутру, тек што сам успјела да прилегнем ради предаха, кад поче необично виђење. Видјех себе у Петербургу на Васиљевском острву. Спремајући се да пођем на службу у Саборну цркву Светог Николе, обукох монашке хаљине и мантију и седох у мале кочије.
Изненада, обретох се на некаквом мрачном тргу. Од страха и ужаса грозничаво сам се освртала час на једну час на другу страну, тражећи излаз из тог положаја. Одједном видим, иду на стотине људи. Искључиво "мирјани", а лица им мрачна, убијена вјечном тугом, као и мени.
"Ко сте ви?" питам их. Они одговорише: "Ми смо, попут тебе, у магновењу прешли у вјечност!" Шта сам у том тренутку осјетила, немогуће је описати! Страх и трепет овладали су мојим бићем. Ту ми приђе неки свијетли муж, чије је лице остајало скривено у сјају којим је зрачило, и рече:"Слиједи ме!". Затим ме поведе ка митарствима.
Водио ме је кроз шуме, степе и неке зграде. Степе су биле безграничне и ја сам осјећала да сам прешла из земног живота у загробни. али неспремна, неочекивано. Затим ме уведе у собу, у којој се налазило мноштво "мирјана": мушкараца и жена, одраслих и дјеце. Сви су они били убијени вјечном тугом и болом. Насред собе код огромног стола стоји жена и говори ми: "Човјече, ово је мјесто за тебе припремљено до Другог Доласка Господњег".
Ја се окренух ка свима који су били тамо и упитах: "Чиме се ви бавите, молите ли се Богу овдје?" Они тужно одговорише: "Занавјек нас Господ неће чути због нашег немарног држања за дане нашег земаљског живота. Ми занавијек нећемо имати смјелости да призивамо Име Господње. Док смо живјели на земљи, било нам је дато да се у животу трудимо а души је била дана молитва. Заповијест Христова о непрестаној молитви била је наша дужност. Обавезни смо били да цијелога свога живога оа сваким уздахом произносимо молитву Исусову, а ми нисмо обраћали пажњу на своја срца. Али, као што ми без ваздуха не можемо живјети тако је и душа без молитве - мртва. Ми смо људи споља гледано, најбољег владања, испуњавали смо све дужности, само једну. најважнију молитву нијесмо вршили "
Чувши то ја се помолих и осијених крсним знамењем.
И .... тада...? На свој ужас осјетих да се чак и звук мога гласа вратио к мени! Обазревши се, опазих железну таваницу, железне зидове и дрвени обојени под. Тада задрхтах од сипног страха и ужаса, од осјећања безизлазности сопственог положаја. Они поред мене рекоше: "За навјек нас Господ неће чути. Само они који живе на земљи могу да нас пред Њим помињу". Једна жена поче да ми говори: "Ови људи су били добри Хришћани, љубили су Бога и творили су добра дјела људима, али у души Господа стекли нису. Сви ви допали сте овде због свога равнодушног живота, мислили сте да тако сви живе"
"Ах", рекох. Како се мучим и страдам. Као да ме огњем жежу!". Сруших се и осетих као да ми се тело дели од костију.
"Какав 6и живот ти жељела?", упита жена.
Одговарам јој са трепетом: "Жељела бих такав живот да умревши видим земаљско и небеско. Господа и Мајку Божију!"
На то се жена осмехну и рече: "Само свети прелазе у Вечносг. Они који су за живота на земљи стекли Господа у срцу "Исусовом молитвом". А ти инокињо (монахињо), њој се ниси научила. Кроз ту молитву усељава се благодат Божија и душа се сједињује са Христом и не види такве страхове у каквима се ви налазите. Рај је у души човековој - где је Господ, тамо је и Рај. О својем виђењу ти треба да причаш свима монахујућима и у свијету живећим Хришћанима, који пропадају услед сопственог немара. О виђеном не причај једино невјерујућима и маловјернима. Свевишњи може да васкрсне и стогодишњег мртваца, а да 6и им свједочио о животу послије смрти, али они му неће повјеровати и убиће га!"
Тек што жена произнесе те ријечи, у мени се јави нека нада у повратак у земаљски живот. Сви који су се налазили у жељезној соби, простријелише ме погледима, који као да су говорили: "Зар је могуће да ће изићи из ове тамнице?
Жена настави: "Ако човјек умре, произносећи у тренутку смрти Исусову молитву, душа ће му стати пред Господа и бивати са Њим неразлучно у вјекове. Такође. ако произноси молитву "Пресвета Владичице моја, Богородице, спаси ме грешнога" у вијеке ће бити неразлучно са Мајком Божијом. Ако у својим последњим гренуцима човјек не буде у стању да изговори ни ријечи његова ће је душа, која је тој молитви тежила у време земаљског живота, сама произносити на самртној постељи. У каквом стању душа изађе из тела, таква ће у вијеке остати. Неће бити никаквог побољшања. Само помињање може измијенити удес душин."
И још ми рече: "Ах, монахујући, монахујући", иноцима се називате, то јест - онима, другачијима од осталих у свијету живећих Хришћана. Али. да ли тако живите? Ви не полажете своје печали на Господа и Мајку Божију и овако размишљате: "Сама треба да постигнем, иначе му нема живота". О таквим иноцима не брине се Мајка Божија ни у овом ни у будућем животу. А брине се само о онима који своје печали полажу на њу, који трпе невоље, сиромаштво и болест у име Матере Божије и говоре: "Тако је зацијело, угодно Царици Небеској, све ми се даје по вољи Свевишњега!."
Хоћеш ли да ти покажем немарне монахиње". настави жена. "погледај! " и ја видјех - иду монахиње које су служиле при цркви и крале новац - онај украдени новац носе на рукама у вијеке вијекова, заједно са хартијама на којима је назначено коме новац припада. Пролазе и друге - оне које нису дјевственост сачувале. У неких послушница била је прибадачама причвршћена раса.
Међу њима су биле и оне са пјевнице - њихова лица била су мрачна, као и моје - убијена вјечном гугом. Ја ћу на то: "Појте пјесму Мајци Божијој, желим да је послушам!" Оне одговарају: "Немамо смјелости у вијека вјекова. Зато што јој, живећи у обитељи, нијесмо служиле чистим срцем". Ја горко заплаках над тим што смо због свога немара и лењости лишени среће да песмом славимо Господа и Његову Свету Мајку.
После свега што сам чула и видела прилази ми човјек који ме је водио и каже ми: "Пођимо сада на мјесто на коме се твоја душа растала са тијелом. И магновено, ја се нађох у својој постељи. Било ме је страх да се померим, осмотрила сам све предмете у својој ћелији, дошла к себи и произниела молитву са пуним крсним знаком.. . Слава Богу, то је био сан!
Тек што сам успела да изговорим те речи, кад одједном обрех се на овом свијету. И, гле онај који ме водио каже мени тада: "Не мисли да је све то било у сну. Ти си заиста била на оном свијету".
Падох пред њим на кољена: "Тешко мени, како сам несрећна!" поново сам дошла овдје. И зашто сам толико разгледала предмете у ћелији, а нијесам на ноге скочила?"
"Следи ме! рече он, "ходићемо још 20 дана и вратићемо се ту, гдје ти је суђено да проборавиш до Другог доласка Христовог".
Ја сам међутим, све падала и никако нијесам могла да идем. Он је к мени окренуо лице и погледао ме милостиво. Упитах га: "Ниси ли ти мој Ангео?" - "Да! чух његов одговор. Стадох да га молим: "Умоли Свевишњега и врати моју душу да се покаје. Тада мој чувар рече: "Вратићу, али само под једним условом: ако будеш испричала о свему што си овде видјела и чула!". Падох на кољена, давши обећање да ћу све испунити, и у том тренутку осетих душевну радост, а Ангео ми још говораше: "У твоме срцу нема Господа. И ти си само обећала да ћеш Га задобити. Ако се подаш лажном стиду, вратићеш се на пређашње место. Ја ћу с тобом бити и гледаћу како ћеш све испуњавати!".
У магновењу опет се обретох у своме кревету. Поскочих и видех - код постеље стоји човек. Потрчах својој келејници са ријечима: "Била сам на оном свијету!" А човек свеједнако стоји на ономе мјесту. Ја се страшно уплашим да се са мном нешто не деси! Отворих врата да се не бих постидела И устегла да све испричам, и видјех - човек се укри у зид! Изађох на ходник у ужасном трепету. Зовем сестре. Оне дотрчаше к мени са свих страна и чуде се необичној промени, која се код мене за тако кратко време збила. Јер, прије свега 20 минута виделе су ме на заједничкој молитви. Падох пред њима на кољена, увјеравајући их да сам се отада потпуно изменила.
Никакав земаљски ужас не може се упоредити са ужасима које сам била преживела у животу послије смрти. И дан данас говорим о ономе што сам видјела без устезања. Амин. - Из архива Т.Коваљске (Светигора 6р. 34, стр. 42. Са руског В.Н.)".

- Обратите пажњу на речи: Обавезни смо били да целога свога живота са сваким уздахом произносимо Молитву Исусову, а ми нисмо обраћали пажњу на своја срца. Али, као што ми без ваздуха не можемо живети, тако је и душа без молитве - мртва. Ми смо људи, споља гледано, најбољег владања, испуњавали смо све дужности, само једну, најважнију - молитву, нијесмо вршили..." Исто тако на следеће речи: Свевишњи може да васкрсне и стогодишњег мртваца, а да би им свједочио о животу после смрти, али они му неће поверовати и убиће га! Према томе Апостол Павле говорио је и писао: "Молите се без престанка" (1 Сол. 5,18). Господе Исусе Христе, Сине и Логосе Божији, Богородице ради, помилуј нас грешне.

+++

Исусова молитва за мирјане

Постоји уверење да Исусову молитву – „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме (грешног)“, могу да изговарају само монаси, а да је тај духовни труд по мирјане штетан. Да ли је то заиста тако? Могу ли мирјани да изговарају Исусову молитву? И како то да чине на највећу духовну корист? Шта уопште за нас значи Исусова молитва?

По речима Светитеља Игњатија (Брјанчанинова),изговарање 
Исусове молитве је општехришћанско дело. „Молите се без престанка“ (1 Сол. 5: 17) – те речи је апостол Павле упутио свим хришћанима, без обзира да ли је неко монах или мирјанин. Светитељ Игњатије је познавао мирјане, своје савременике, који су кроз Исусову молитву достизали значајне успехе. Разлог је очигледан: у његово време људи су водили активне духовне животе и могли су да ступе у додир са истинским духовницима, који су се подвизавали Исусовом молитвом, и који су могли да их науче, на почетку, како правилно да се моле, а затим и како да то чине непрестано. Разуме се, да су духовни молитвени центри и школе били манастири. Из њих је молитвена наука долазила у свет, а њу су упијали и усавршавали најбољи хришћани.

Наше доба је другачије, оно је унело значајне особености и промене у живот Цркве. Главна промена је уништење традиције духовног живота. Ми, савремени хришћани, смо у већини случајева тек почетници на путу духовности. Многи напори, од којих су најважнији – живот по савету духовника, покајање за грехе, ношење крста, ограничење своје воље и, наравно, молитва
 – су за нас сложени и грешке су неизбежне. Али не смемо се уплашити потешкоћа, јер тако ништа нећемо постићи.

Пробаћемо да пружимо неколико савета на тему Исусове молитве, не толико из личног искуства, кога ни нема код већине нас, колико из духовних савета наших славних отаца и стараца.

1. „Јер нема другога Имена под небом данога људима којим бисмо се могли спасти.“ (Дап. 4: 12) На тим речима лежи наша вера у велику благодатну силу имена Исусовог. Тим именом, по речима Преподобног Јована Лествичника, треба надвладавати сваку снагу наших непријатеља и противника. Конкретност и реалност духовне борбе, неопходност Божије помоћи за наше спасење, упућују сваког хришћанина ка Исусовој молитви.

2. Увежбавање Исусове молитве је продужетак општег молитвеног труда. „На почетку научите да се молите правилно“, учи нас Игњатије (Брјанчанинов), „а када научите правилно да се молите, чините то стално“. Без молитве не може бити никаквог духовног живота. Молитва увек представља труд и присиљавање себе самог. Молитва се као дар Божији, даје само ономе ко се моли. Кроз одређено време, стање досаде и хладноће срца, биће замењено бодрошћу и жељом за молитвом. Благодатна и приљежна молитва, доћи ће само ономе ко смирено и стрпљиво чита молитвено правило, чији део мора бити и молитва Исусова.

3. Корисно је одредити за себе мало времена за Исусову молитву, или одређену количину молитава, за шта можемо користити бројаницу. Можемо једанпут недељно заменити јутарње и вечерње молитве на 15 минута Исусове молитве, ујутру и увече.

4. Најважније у Исусовој молитви, није квантитет, већ квалитет. Подсетимо се да ум треба везивати са речима молитве, а срце морамо држати у стању покајања и плача због греха. Уколико допустимо да нас заведе спољни молитвени подвиг, можемо пасти у опасно стање, блиско прелести. Свети Оци то називају „мњењем“ (умишљеношћу, прим. прир.).

5. Неки се боје да упадну у прелест читајући Исусову молитву. Прелест је усуд гордих и својевољних људи. „Сви смо ми у прелести“, – тако мисли скрушени човек и обраћа се Богу покајничким молитвеним плачем. Кротак човек не може пасти у канџе прелесним злим духовима.

6. Изврсна потпора Исусовој молитви је акатист Преслатком Господу нашему Исусу Христу. Обавезно га треба читати 2-3 пута недељно.

7. За мирјане, Исусова молитва је, ипак, велико помагало, али не и основни молитвени труд. Та молитва може и треба да буде увек уз нас. Њена драгоценост је у њеној сажетости, њу можете изговарати и усмено, ако то околности дозвољавају, али и у себи. Мирјани много времена проводе у превозу, на путу, у редовима, шетњама, обављајући кућне послове. У датим напорима не треба траћити скупоцено време већ је боље испуњавати своје обавезе и истовремено изговарати Исусову молитву. Овде су најважнији пракса и труд.

8. И, вероватно, најважније. То је повезаност Исусове молитве са нашим животом. Како живимо, тако се и молимо, и како се молимо, тако и живимо. Онај ко се моли Исусовом молитвом треба да води посебан живот, ако то разумемо на добар начин, строг живот. Главне препреке при молитви јесу расејаност и животна ужурбаност. Неће се научити молитви Исусовој, онај који је привезан за ТВ и интернет, онај који стално слуша музику и не скида се са друштвених мрежа, онај који воли весело друштво и празне приче. Овде је за многе потребна пауза: превише је снажна привезаност материјалном свету и ужитку. Све то препуњава наш ум и срце и не дозвољава нам да се правилно и усредсређено обратимо Богу молитвом. Разумно мењајмо свој живот, терајмо из њега све оно што је празно и непотребно, како бисмо се духовно развијали и дорасли до плодотворне молитве.

+ + +

Исусова молитва је дата свима – и монасима, и мирјанима. Хришћанин је онај, који је увек са Христом, а томе служи Исусова молитва. Кроз Исусову молитву, ми смо увек и свуда са Исусом – и у аутобусу, и на завејаним улицама, у самопослузи и на послу, када смо међу пријатељима и међу непријатељима. Исусова молитва је златна веза са Спаситељем. Она спасава од очајања, не допушта нам да паднемо мислима у пропаст материјалне празнине, већ нас, попут пламичка из кандила, позива да будемо духовно на опрезу и да имамо страх пред Господом.

Обично је наш ум заузет потпуно несређеним мислима, оне скачу тамо-амо, смењују се, не дају нам мира, а у срцу нам се крију иста таква хаотична осећања. Ако ум и срце нису усмерени на молитву онда ће се у њима ројити грешне мисли и осећања. Молитва Исусова је лек за душу која болује од страсти.

У „Древном Патерику“ наводи се следеће поређење:

Када се котао подгрева на ватри, онда на њега неће слетети ниједна мува са својим бактеријама, а када се котао хлади, тада по њему трче разни инсекти. Тако је и са душом. Када је загрејана молитвом, она је недоступна свим лошим утицајима демона. Душу искушавају када се она хлади, када пламен молитве у нама гасне. Али када се поново помолимо, искушења се распрше. То свако може да провери на сопственом примеру: у тренуцима жалости, када нас притискају проблеми или срце пуца од лоших помисли, треба да почнемо да се молимо Господу, говорећи Исусову молитву – и навала злих мисли ће спласнути.

Молитва Исусова је крајње потребна управо мирјанима. Она делује спасоносно у многим свакодневним ситуацијама. Ако осећаш да ћеш ускоро планути, изаћи „ван себе“, ако хоћеш да изговориш ружну реч или имаш нечисте жеље, заустави се и почни у свом уму полако да читаш молитву Исусову. Изговарај је с пажњом, страхопоштовањем, покајањем, и видећеш како се налет страсти повлачи, све унутар тебе смирује и враћа на своје место.

Истину говорећи, страсни човек је онај, који се не моли. Без молитве никада нећеш бити с Богом. А ако не будеш с Богом, шта ће ти онда бити у души? Молитва Исусова је најдоступнија, простих речи, али дубоког смисла, молитва, коју можеш имати уз себе у свако време и на сваком месту.

Још су Свети Оци називали молитву Исусову „царицом добродетељи“, због тога што она привлачи све остале врлине. Стрпљивост и скрушеност, уздржаност и чедност, милосрђе и љубав – све то је повезано с молитвом Исусовом. Зато што она приближава Христу, на онога ко се моли преноси лик Христов и он од Господа прима врлине.

Постоје, наравно, и одређене грешке, које праве мирјани. Ни у ком случају не треба изговарати молитву Исусову ради неког душевног усхићења и притом не треба замишљати којекакве призроре. Док читамо Исусову молитву не треба да замишљамо никакве слике већ треба да се молимо пазећи на речи, испуњени страхопоштовањем и кајањем. Таква молитва дисциплинује ум и чисти срце, души постаје лакше, јер споредне мисли и хаотични осећаји одлазе.

Молитва Исусова је спасење за сваког хришћанина, у каквој год ситуацији се нашао.

+ + +

О Исусовој молитви за мирјане, много су говорили Свети Оци и савремени искусни духовници: она је неопходна. Сва „тајна“ се своди на то, да никакве тајне ту нема. И ако ми не будемо измишљали неке „тајне“ за себе, онда ће нам срдачно и пажљиво обраћање Господу у простоти и скрушености, несумњиво помоћи да добро прођемо пут нашег хришћанског живота. Овде треба да направимо разлику између „умне молитве“ монаха под руководством искусног духовника (то је одвојена тема, које се сада нећемо дотицати) и понављања молитве од стране мирјанина у свако време: наглас, ако постоји таква могућност, или у себи, ако се човек налази на јавном месту. Простота (једноставност, прим.прир.) и срдачност, спознаја сопствене немоћи и потпуно предање себе у руке Божије – то је оно што је најважније, као и код сваке молитве.

Али ево шта још треба испричати. Понекад је чак и ту просту молитву тешко изговарати и Светитељ Игњатије (Брјанчанинов) у том случају одређује неопходну „малу веру“, то јест обраћање пажње на речи, из све снаге, прилажући своје срце, макар морали и да се принудимо на то. Господ види нашу тугу, борбу и добру жељу. Не може нам све време бити лако – то се односи и на живот уопште, као и на молитву. Понекад треба да принудимо себе да се потрудимо, пробијајући се тако ка Господу кроз своју душевну грубост, униније и метеж. И тај труд се већ у потпуности тиче наше добре воље, јер нам нико не може одузети стремљење ка Богу, само ако оно не престаје (па нека чак и слаби повремено). И молитва Исусова је у том случају најпростији „чворић“ на плетеној лествици, којом се ми тешко и с трудом, постепено пењемо горе, у Царство Божије. А зар нам Господ, Који нам је и дао те лестве, неће помоћи, подржати нас и оснажити? Наравно да ће нас подржати, поучити и окрепити, како бисмо могли да се успнемо уз поверење и простоту, „не сањајући ни о чему за себе“, већ са усрдношћу и непоколебљивошћу.

Преподобни Брендан Морепловац, игуман Клонфертски, чудотворац

Преподобни Брендан Морепловац,

игуман Клонфертски, чудотворац
(молитвено се прославља 16/29. маја)

(из књиге "Келтско Добротољубље" која је ових дана изашла из наше преводилачке радионице, у издању "Образа светачког")

Свети Брендан је један од највећих ирских подвижника. Рођен је око 484. или 486. године у близини градића Трали на југозападној обали Ирске, у данашњој грофовији Кери. Могуће је да је место његовог рођења било село Фенит, недалеко од кога, на острву Грејт Самфајр Рок, од недавно стоји велики бронзани споменик подигнут у част преподобног Брендана. Будућег светог крстио је свети епископ Ерк из Керија. Он је највероватније касније и рукоположио Брендана за свештеника. По предању младића су васпитавали преподобна игуманија Ита из Лимерика – "одгајатељка ирских монаха", која га је "отхранила" и код које је провео пет година, и свети Енда са острва Инишмор. Свети Брендан је вероватно учио и код светог Финијана у Клонарду, код светог Гилде Премудрог у Ланкарвану у Велсу, и код светог Јарлата Туамског. Примивши монаштво свети Брендан је отпутовао у западну Ирску.

Преподобни је подигао мноштво познатих манастира у Ирској и Шкотској, а најпознатији од њих, основан око 559. године, налазио се у Клонферту у данашњој грофовији Голвеј (Ирска). Манастирска школа коју је преподобни Брендан отворио у Клонферту била је чувена у читавој земљи. Могуће је да се неко време у њој обучавало истовремено и до три хиљаде монаха, будућих мисионара, који су затим одлазили у различите крајеве Европе. Један од васпитаника Клонфертског манастира био је будући велики свети мисионар по имену Фурсеј. Преподобни Брендан је такође основао ирске монашке центре у Ардферту у грофовији Кери, недалеко од свог завичаја, затим у Инишдадраму у грофовији Клер (острвце Инишдадрам налази се поред острва Инишмор), и у Анадауну на обали језера Лох Кориб у грофовији Голвеј. У Шкотској се по светом Брендану зову насељена места Килбрандон ("Бренданова црква") у грофовији Аргајл енд Бјут и залив Килбренан Саунд, што сведочи о популарности светога у овој земљи и о његовом утицају.

Сачувани су подаци о томе како је свети Брендан посетио области у ирској провинцији Ленстер, где су са њим повезана следећа места: парохија Дисерт у грофовији Килкени; село Килини недалеко од Даблина, где су сачувани остаци врло древне цркве; и гора Брендон Хил у грофовији Килкени, названа у част светог Брендана (то је највиша тачка грофовије, са 515 метара надморске висине). Могуће је да је преподобни подигао цркве на острву Инишквин (или Инчикин) у грофовији Голвеј, и на острву Инишглора у грофовији Мејо. И данас се на Инишглори, која је од давнина позната и као "свето острво", могу видети рушевине цркве Св. Брендана и два манастирска храма, а може се и попити вода са извора Св. Брендана, са кога су још пре хиљаду година пили монаси. Недалеко од три делимично сачуване отшелничке келије (од којих је највећа вероватно припадала светом Брендану) стоје остаци веома древних крстова.

Са Инишглором су повезане многе легенде. Постоји веровање да тела људи сахрањених на острву нису била подвргнута труљењу док су ту живели монаси. Према другој легенди на острву никада није било мишева, а ако би неки и доспео на острво, одмах је скакао у море.

Већи део живота светог протекао је на путовањима (што је типично за ирске подвижнике). У VIII или IX веку о његовим путовањима написана је приповест "Бренданова пловидба" која је остала популарна све до данас. Постоји више од сто древних латинских рукописа са преписом ове саге, која је преведена и на енглески, немачки, француски, италијански и друге језике.

Познато је да је свети Брендан са групом монаха (према различитим верзијама 14 или 16 људи) кренуо на пловидбу преко Атлантика. Седам година су лутали океаном западно од своје домовине, пристајући сваке године за велике црквене празнике на једна те иста острва. Можда су мисионари тако стигли до Исланда, Гренланда, и до обала Северне Америке, а можда и до Канарских острва, па чак и до Централне или Јужне Америке. Свети Брендан је пловио на Хебридска, Оркнијска, Шетландска и Фарска острва, у западну Шкотску, Велс и Бретању. У Шкотској се на острву Ајона срео са преподобним Колумбом Ајонским, и основао је манастир на западу те земље, а у Велсу је можда срео светог Малоа кога је крстио као одраслог човека и који је касније постао његов ученик.

Према неким житијима светог Брендана, он је извесно време управљао манастиром Ланкарван у Велсу, и пратио је светог Малоа у Бретању.

Свети Брендан је водио суров, аскетски живот и прославио се као велики чудотворац.

Мирно се преставио у Господу у Анадауну у данашњој грофовији Голвеј у дубокој старости, око 575. године (по другим сведочанствима 577. или чак 583. године). Традиционално се сматра да се преподобни Брендан поживео више од 90 година. Сахранили су га у манастиру Клонферт, чији је игуман био дуго година. Могуће је да се мошти светог Брендана и данас налазе у Клонфертској цркви.

У житију преподобног Брендана Морепловца стоји да се одликовао необичном усрдношћу у молитви, крајном уздржаношћу, најдубљим смирењем, великим милосрђем и љубављу према свима. Преподобног Брендана, који је због многих поморских путовања прозван Морепловцем, широко су поштовали у читавој Ирској, Шкотској, Велсу и Бретањи. Могуће је да трагови његовог култа постоје и на Исланду.

Недалеко од завичаја светог Брендана у Тралију у грофовији Кери налази се планина која је названа у част светог Брендана (952 m надморске висине). По предању свети се молио на њеном врху. Локално становништво је уверено да се гроб светог Брендана налази управо ту. Сваке године римокатолички поклоници пењу се на врх планине Св. Брендана. За остатке неких грађевина на планини претпоставља се да имају везе са светим Бренданом. Уз планину се налази и село Брандон названо по светоме. Његово име носи и оближњи залив. У селу Клонферт где је преподобни основао свој познати манастир катедрална црква освећена је њему у част. Сам манастир постојао je до XVI века. Данашња црква потиче отприлике из 1180. године. У том јединственом храму сачувано је много древних реликвија и споменика средњовековне уметности. Храм данас припада Англиканској Цркви Ирске.

У селу Ардферт свети Брендан је такође основао манастир. Године 1089. тај манастир је до темеља изгрео. После реконструкције 1151. године манастир је поново страдао у пожару. На његовом месту данас се диже катедрална црква Св. Брендана из XII века. Црква је прилично оштећена 1641. године, за време устанка Ираца против енглеске владавине. Поред ње налазе се још два историјски значајна храма из XII односно XV века (и они су само делимично сачувани). У Ардферту је светом Брендану посвећена и римокатоличка школа.

У селу Анадаун, где је постојао манастир који је основао свети Брендан, могу се видети рушевине древне римокатоличке опатије и катедралног храма. У завичају светога, у граду Трали, постављен му је споменик. Скулптура светога постоји такође у граду Бантри у ирској грофовији Корк.

Низ места и насеља на западу Ирске названи су у част светог Брендана. Осим већ поменуте планине Св. Брендана, брда Брендон Хил и залива Брендон Беј, то су Брендон Поинт, Брендон Вел, Брендон Хед, Брендон Крик. Село Брендон Крик налази се на најзападнијој тачки Ирске, на полуострву Дингл у грофовији Кери. По легенди свети Брендан је управо са тог места пошао на своју осмогодишњу пловидбу.

Свети Брендан се убраја међу "Дванаест апостола Ирске", где спада и његов имењак свети Брендан Бирски.

Седамдесетих година прошлог века неколико америчких научника на челу са Тимом Северином отиснули су се из Ирске и препловили Атлантик у келтској барци од коже (на слици), доказавши веродостојност предања о томе да је свети Брендан Морепловац још у VI веку стигао до обала Северне Америке, те да приче из његовог житија не представљају само легенду.

Светог Брендана представљају као монаха или свештеника који обавља богослужење на палуби брода док се рибе окупљају око њега како би га слушале. Представљају га такође поред кита или у лађи с монасима. Путници и морнари поштују преподобног Брендана као свог небеског покровитеља (као што српски поморци традиционално поштују св. Николу и св. Спиридона Чудотворца).

Име Брендан, које има и облик Брандан, до данас је популарно у Ирској и још неким земљама.

У Енглеској је светом Брендану посвећена црква у селу Брансепет у грофовији Дарам. Првобитни храм на том месту, који је изгорео у пожару 1998. године, потицао је из XII века, и релативно недавно је обновљен.

Светом Брендану састављена је православна служба на енглеском језику.