1994. године
пред Божић у Русији у један дом за напуштену децу дошла је група хришћана и
први пут деца су могла да чују о Богу и Божићу. Деца су била одушевљена
Божићним причама из Библије, гутала су сваку реч. На крају су добили бојице и
папир са задатком да сами нацртају „рођење Исусово“ (шталица, јасле… као што су
видели на сликама).
Био је тамо
један дечак по имену Миша (стар 6 година), који је нацртао свој необичан цртеж
и показао га. Он је нацртао шталицу са животињама и јасле у којој су биле две
бебе. Учитељице су биле изненађене овим цртежом и питале Мишу, зашто је нацртао
две бебе.Мали Миша је објаснио: „Када је Марија ставила бебу у јасле, Исус
Христос ме је погледао и питао ме да ли ја имам где да будем. Ја сам му рекао
да немам ни маму, ни тату – немам никога. Онда је Христос рекао да могу да
останем са њиме. Али, ја сам рекао да не могу, јер немам никакав поклон да му
дам, као што су му донела три краља. Пошто је Исус лежао на слами у јаслама, и
била је зима, понудио сам му једино што сам имао, питао сам га: „Ако дођем и
легнем поред тебе да те загрејем, да ли ће то бити добар поклон за тебе“. И
Христос ми је рекао: „Ако ме загрејеш, то ће бити најбољи поклон који сам икада
од некога добио“. И тако сам ја ушао у јасле, а Христос ме је погледао и рекао
да могу ту са Њим да останем заувек.“
Док је Миша
завршавао своју причу низ његов образ је падала велика суза…Ово сироче је
пронашло Некога ко га никада неће оставити…
