ВЕЛИКИ
ПЕТАК (грч: Μεγάλη
Παρασκευή), петак Страсне (Страдалне) седмице, дан крсног страдања
Господњег. На тај дан, Црква се сећа догађаја који су непосредно претходили
Распећу; почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспелог
покушаја да Га оптуже, па до гласног викања јудејског народа: "Распни
Га!"; ношења крста кроз град, на путу према Голготи; разапињања и
праштања џелатима речима: "Оче, опрости им, јер не знају шта
раде"; умирања, скидања са крста, помазивања миром, повијања Тела
платном и полагања у гроб; постављања страже да чува гроб да неко не украде
Тело Господње.
Тропар (глас 2):
Спасеније содјелал јеси посредје Земљи, Христе Боже, на Крестје
пречистеј руцје Твоје простерал јеси, собираја всје јазики зовушчија, Господи,
слава Тебје.
Кондак (глас 8):
Нас ради Распјатаго, придите вси, воспојим Того бо видје Марија на древје и
глаголаше: Ашче и распјатије терпиши, Ти јеси Син и Бог Мој.
Начин прослављања
Тог дана Литургија се не служи, изузев ако би Благовести пале на тај дан, а не
служи се зато што се на Литургији приноси Богу бескрвна жртва, а на тај дан је
Исус Христос принео сам себе на жртву.
У богослужењима Великог петка спомиње се хватање Господа Исуса Христа, суд
јеврејских старешина и римског проконзула Понтија Пилата над Њим, крсна
страдања, смрт и скидање са крста. Сама богослужења тог дана састоје се из:
јутрења - на коме се чита Дванаест страсних (страдалних) Јеванђеља (ово јутрење
се обично служи увече на Велики четвртак), царских часова и вечерња, тј. опело
Христово, са изношењем плаштанице. После вечерње, поје се мало повечерје са
каноном ο распећу Господњем, тзв. Плач Пресвете Богородице, чији је аутор
Симеон Логотет из X века. Овога дана предвиђен је најстрожи пост.
Православни тог дана строго посте, проводећи га само на сувом хлебу и води, а
многи тог дана и једнониче, тј. цео дан ништа не једу ни пију, а тек увече,
када изађу звезде, узму мало хлеба и воде. У знак туге и жалости, на Велики
петак не смеју звонити црквена звона, почев од бденија на Велики четвртак, већ
се време богослужења и огласи мртваца обзнањују клепеталима.
Народни
обичаји
Свуда где
Срби живе, народ од раног јутра одлази у цркву на молитве, а увече на службе на
којима се износи плаштаница и врши опело Исусу Христу. Тада се народ поклања
Христовом гробу и целива плаштаницу. Врше се и литије око храма. Строги је
пост, а оно што је нарочито забрањено је пијење вина, јер оно представља Крв
Господњу. Жене кувају варице и младе коприве. Варица се носи чобанима, а
коприву једе и старо и младо. Избегава се било какав други посао. У јужној
Србији децу не пуштају напоље, ван дворишта.
Свети Јован Златоусти – Беседа на Велики Петак
Свети Јован Кронштатски - Разапињемо ли Бога поново?
Читања посног триода Светог преподобног Теодора Студита
Беседа оца Јустина Ћелијског на Велики Петак
Света Плаштаница
Јеванђелска читања на Јутарњој, Часовима и Вечерњој служби у Свети и Велики Петак
