Синаксар
на Велики Четвртак
Стихови
за Свештено умивање:
Бог умива на
вечери ученицима ноге;
Чија нога је некада у Едему ступала поподне.
За Тајну
Вечеру стихови:
Дупла вечера; јер носи Пасху закона. И Пасху нову, Крв, Тело Владике.
За
Натприродну молитву стихови:
Молитва и ужас; капи крви, Христе, на лицу, молећи се пред смрт, врага си њима
преварио.
За
Издајство стихови:
Шта требају ножеви? Шта штапови народоваралице; На онога који је спреман да
умре за избављење света?
У свети и
Велики Четвртак, како су све дивно устројили божански Оци, примајући један од
другога почев од божанских Апостола, из свештених и божанских Еванђеља,
предадоше нама четири ствари да празнујемо:
–
Свештено прање (ногу)
– Тајну Вечеру – предавање страшних тајни
– Натприродну молитву и
– Само то издајство,
пошто Јеврејска Пасха требаше по Петку да се жртвује.
А беше, дакле, прикладно, установљењу следовати и истини, у
томе да би се и наша Пасха жртвовала Христос, Господ наш Исус Христос, унапред,
као што говоре божански Оци, свршава исту са ученицима у Четвртак увече. Јер то
вече и цео Петак, рачуна се код Јевреја за један дан; јер тако они броје ноћ и
дан говорећи.
Он је и тада
завршио Пасху са ученицима по закону (као што неки рекоше), од којих је један и
божански Златоуст. Најпре право стојећи, и опасани, са обућом на ногама,
штаповима у рукама, и друго све што Закон заповеда, да се не би нашао као
законопреступник. Јер ово је (Пасху) Заведеј припремио; јер он је носио воду у
крчагу, као што говори Велики Атанасије, иако су други друкчије о томе рекли.
Затим, пак,
показујући ученицима оно што је савршено, предаје нама тајну Пасхе у Горници,
кад је већ ноћ наступила. Јер када би вече, говоре, седе (за вечеру) са
Дванаесторицом. Погледај де, да ово не беше законска Пасха, јер вечера и
седење, и хлеб, и вода; а тамо (у Законској Пасхи) све је печено огњем, и опресноци
(бесквасни хлебови). А пре но што ће почети да вечерају (јер ово говори
божански Златоуст), устаје од вечере, скида горњу хаљину, и воду улива у
умиваоник, све сам радећи, уједно, дакле, и Јуду посрамљиваше, а уједно и друге
ученике подсећајући, да не траже старешинство; као што и по умивању (ногу) учи,
говорећи: Који хоће да буде први, нека буде последњи од свих, самога себе
поставивши за углед.
А изгледа,
да је Христос пре свих Јуду умио, који је бестидно сео на прво место, а на
крају Петру приступа. А овај беше ватренији од свих, не допушта Учитељу, и опет
брзо уступа. Умивши, дакле, ноге њихове, и преславну висину показавши смирењем,
узев опет ризу и севши, учи их да љубе један другога, и да не траже
старешинство. А док су они јели, и о издаји почиње да говори. А док се ученици
смућиваху због речи, Исус говори само Јовану тајно: коме ја умочивши хлеб дам,
то је тај који ће ме издати. Јер да је Петар чуо ову реч, како беше ватренији
од других, Јуду би убио. И опет: који умочи руку са мном у солило, што се обоје
и десило.
Такође,
поћутавши мало, узев хлеб, говори: примите, једите; а исто тако и чашу: пијте
од ње сви, рекавши, јер је ово крв моја Новога Завета, ово чините у мој спомен,
ипак и сам ово творећи, јеђаше и пијаше с њима. А погледај, да хлеб назива
телом својим, а не опресноке. Нека се постиде, дакле, они који на жртву
опресноке приносе (= Римокатолици).
А по хлебу
уђе у Јуду Сатана, који га је и раније кушао, а сада се потпуно у њега уселио.
И изишавши, говори, предложи договор архијерејима, да им Га преда за тридесет
сребрника.
А ученици по вечери изађоше на гору Маслинску, у неко поље,
које се зваше Гетсиманија. Пошто им много говораше, рече им Исус: сви ћете се
ви саблазнити о мене ову ноћ. А Петар рече: ако и сви, ја се нећу Тебе одрећи,
а беше касно, тојест дубока ноћ! А Исус рече: пре него што петао двапут запева,
три пута ћеш ме се одрећи, као што је и било.
А када Петра
беше ухватио безграничан страх, показујући Богу немоћ природе, и уједно пошто
њему уручи васељену, да од своје природе немоћ схвативши, милостив буде према онима
који греше; јер трикратно Петрово одречење, представљаше Богу грех свих људи.
Најпре, заповест коју погази Адам; друго, гажење писаног закона; и треће, само
оваплоћење Речи; које на крају Спас трикратним покајањем исцели; јер га трипут
упита: Петре, љубиш ли ме?
А после
свега овога говори ученицима (показујући по човечански, како је за све страшна
смрт): Жалосна је душа моја до смрти. И удаљивши се колико се може каменом
бацити, помоли се трикратно рекавши: Оче мој, ако ме не може чаша ова мимоићи,
да је не пијем, нека буде воља твоја. И опет: Оче, ако је могуће да ме мимоиђе
чаша ова, уједно дакле, говорећи ово као човек, и ђавола је мудро упецао, да
помисливши како је и то обичан човек, када се веома боји, па да ради смрти
крсне не пресече тајну искупљења.
Вративши се
и нашавши ученике да су поспали, обраћа се Петру, овако говорећи. Зар не
могосте ни један час пробдети са мном? То јест, ти који си рекао да ћеш се и до
смрти трудити, овако спаваш са осталима. И прешавши с ону страну потока
Кедронског, где беше врт, уђе у њега са ученицима својим. А имађаше обичај да
често тамо одлази. Зато и Јуда знађаше оно место, који и узевши неке од
војника, и у пратњи народа, дође на Исуса, давши им и знак целива. А ово рече,
јер је много пута бивши хватан, непознат пролазио посред њих; као што и овде
сам Христос излази пред њих говорећи: Кога тражите? А они још га не
познавајући, не што би ноћ сметала, јер су биле буктиње, говори се, и свеће
упаљене, од страха узмакоше, и опет пришавши им сам питаше их. А Јуди који је
склопио договор, Христос говори: пријатељу, због чега си овде, то јест, зашто
си дошао Јудо, време је. И опет говори: Као на разбојника сте изашли са оружјем
и батинама да ме ухватите. А дошли су ноћу, да се не би створила нека гужва од
народа.
Тада ватрени
Петар извукавши нож, јер од увече беху за ово припремљени, ударивши
првосвештеничког слугу Малха, одсече му десно уво. А Исус знађаше, да ће
првосвештеници рећи: није добро слушао и учио Закону; забрани, дакле, Христос
Петру, јер није добро да послушник духовнога мужа, употребљава нож, и Малхово
ухо исцељује.
А они, дакле, ухвативши Исуса, свезана доведоше у двор
првосвештеника Ане, који беше таст Кајафи, јер тамо беху сабрани сви фарисеји и
књижевници који сведочаху против Христа. Овде и због обраћања слушкиње Петру,
бива његово одречење, и кад прође, поноћ, петао запева трећи пут; а он, сетивши
се, заплака горко. А када наста, јутро, од Ане ка првосвештенику Кајафи, одводе
Христа, где је примио и пљување, и где су лажни сведоци били позвани. И кад
освоји дан, Кајафа га шаље Пилату. А кад га доведоше, говори Јеванђелист, не
уђоше у претор, да се не би оскврнили, него да би могли јести Пасху.
Сабирају се,
дакле, свакако као безаконо збориште, првосвештеници и фарисеји, јер учинивши
то, одложише Пасху, као што говори божански Златоуст; јер у ону ноћ требали су
да је једу, но ради Христовог убиства, одложили су.
А како су
тада требали да је једу, показао је Христос, једући је увече, пре ноћи, такође
тајно научивши савршено; или како је по Закону требало, као што је било речено,
и истина да буде. Јер Јован говори пре празника Пасхе. Због свега овога што се збило
у Четвртак, и ноћ његову тадашњу и ми празнујемо, чинећи са страхом сећање на
она страшна и неизрецива дела и догађаје.
Неизрецивим
твојим милосрђем Христе Боже наш, помилуј нас, амин.
+++
