За царовања
Диоклецијанова бејаше велико гоњење на хришћане: у све градове и крајеве римске
царевине бише упућени мучитељи, да приносе жртве идолима и да хришћане
приморавају на поклоњење идолима, а непокорне да муче и убијају. За Лаодикијску
област би одређен војвода Патрикије. Чувши да се војвода приближава Лаодикији,
епископ лаодикијски блажени Сисиније узе са собом свештеника Артемона светог и
неке хришћане, оде ноћу у идолиште Артемидино и све идоле полупа и огњем
сажеже. Онда оде у своју хришћанску цркву, која беше удаљена од града пет
стадија, тамо вршаше богослужење и утврђиваше верне у вери, говорећи им: Децо
моја, чујемо да у град долази антихрист који ће убијати хришћане. Нека вас
дакле ништа не растави од љубави Христове: ни огањ, ни мач, ни звери, нити ма
која најљућа смрт!
Када стиже у град, војвода Патрикије прво принесе жртву у идолишту Аполоновом.
И тог дана приреди позориште, и саопшти царску наредбу. Пошто пет дана проведе
у позориштима и лову, он уђе у Артемидино идолиште са жељом да принесе погану
жртву, али не нађе идоле. И упита за њих: Где су? Одговорише му, да је епископ
Сисиније са попом својим Артемоном и осталим хришћанима разбио кип Артемидин и
кипове осталих богова. На питање војводино, где се налази епископ и хришћани,
одговорише му да су они у својој цркви Војвода одмах уседе на коња, и са
наоружаном војском оде хришћанској цркви. А кад се приближи цркви на једну
стадију, војводу ухвати силна грозница, те паде с коња, и војници га на
носилима однеше у најближу кућу. Кад се спусти ноћ, и војници сеђаху око
болесног војводе очекујући његову смрт, рече војвода војницима и домаћима:
Хришћани ме проклеше, и њихов Бог ме мучи. На то му домаћи рекоше: Моћни богови
и светла богиња Артемида даће ти здравље. Али пошто се болест погорша и живот
војводи беше у опасности, војвода рече војницима: Идите у хришћанску цркву, и реците
епископу Сисинију: овако каже војвода Патрикије: Велики је Бог хришћански,
помоли Му се за мене, епископе, да оздравим од ове тешке болести, па ћу од
злата начинити твој лик и поставити га усред града.
Војници одоше и саопштише епископу војводину поруку. Епископ му одговори: Злато
твоје нека буде с тобом, а ако верујеш у Господа нашег Исуса Христа, избавићеш
се од болести своје. На то војвода посла епископу овакву поруку: Верујем у Бога
твога, само да оздравим. Онда епископ сатвори молитву за војводу, и војвода
одмах устаде здрав.
После неколико дана војвода Патрикије крену у Кесарију Палестинску. И када беше
на три стадија од Лаодикије, срете светог Артемона свештеника где се враћа из
лова, јер он речју Христовом ловљаше дивље звери. И за њим иђаху два јелена и
шест дивљих магараца, које вођаше епископу , јер епископ Сисиније имађаше диван
врт, и желео је да у њему држи дивље звери. Војвода нареди да стану кочије, па
упита Божјег слугу Артемона: Како си уловио ове звери? Он одговори: Уловио сам
их речју Христа мог. И рече војвода: Старче, чини ми се да си хришћанин.
Светитељ му одговори: Хришћанин сам од младости.
Тада војвода нареди двојици војника да окују у двоје вериге Артемона и да га
воде за њим до Кесарије Палестинске. А кад светитеља оковаше, он се окрену
зверињу које је ишло за њим и рече им: Идите к Сисинију епископу. И одоше, и
зауставише се код врата црквене ограде. А епископ упита вратара: Откуда дође
ово звериње? Тада по наређењу Божјем један јелен проговори човечјим гласом и
рече: К теби нас посла слуга Божји Артемон, кога злочестиви војвода ухвати и
окована одведе у Кесарију.
Епископ се запрепасти кад чу јелена да говори, и дубоко уздахнувши за
Артемоном, призва ђакона Филеја, и рече му: Ново чудо се догоди! Јер један од
ових зверова које видиш, јелен проговори човечанским гласом и каза ми да је
неваљали војвода ухватио слугу Божјег Артемона, оковао га и у Кесарију одвео. И
ја сам ево запрепашћен тиме што је јелен проговорио, и опхрван великом тугом
што је Артемон ухапшен. Стога те молим узми просфоре и са једним служитељем
отиди до Кесарије и распитај се да ли је истина што каже јелен.
Ђакон узе просфоре и служитеља и, пошто се помоли Богу, оде. И дошавши у
Кесарију он нађе светог Артемона у тамници. И пошто се поздравише, он га упита:
Слуго Бога Вишњега и пастиру словесних оваца, како си нас оставио и пао у руке
мучитељу? Ми то нисмо знали, али једна дивља животиња проговори људским гласом
и обавести о томе епископа. Зато ме епископ посла овамо да видим да ли је
истина што јелен каза, јер епископ много тугује за тобом. Свети Артемон на то
рече: Слуго Господњи Филеје, извести владику мог светог епископа, да сам на
путу ухваћен Христа ради и посађен у тамницу, те нека се помоли за мене, да бих
могао победити злу намеру христоборног мучитеља и удостојио се постати
заједничар Христу Господу.
Пошто дадоше један другоме целив, они се расташе: ђакон се врати к епископу, а
Артемон оста у тамници. Дошавши к епископу, ђакон му достави Артемонову поруку.
И епископ се са сузама помоли Богу, говорећи: Господе Исусе Христе, Ти си
избавио Данила из уста лавових, и спасао Три младића из Навуходоносорове
ужарене пећи, Ти и слугу твог Артемона избави од непријатељског Патрикија, и
дај му да победи све муке на које га овај буде ставио, и уврсти га у лик светих
Мученика.
Једнога дана војвода Патрикије, приређујући позоришта у граду Кесарији, нареди
да изведу преда њ светог Артемона, свештеника лаодикијског, и упита га: Реци
нам, старче, како ти је име? Он одговори: Зовем се Артемон, роб Христа Бога
мог. Војвода га упита: Јеси ли ти разбио кип велике богиње? Светитељ одговори:
Ја. Војвода га упита: Кажи ми, старче, како савлада силу њену, и не поштеде лик
њен, нити се побоја одмазде њене, него ти она, кротка будући, допусти да живиш?
Свети Артемон одговори: Ја ћу, молећи се Богу моме, и тебе савладати и насиље
твоје победити, а некмоли мртвог н немог идола! Војвода му рече: Чувши да се
зовеш Артемон, ја се понада да си слуга богиње Артемиде. А држим да те она
остави у животу зато што носиш њено име. Светитељ одговори: Неваљалче,
безбожниче, помрачени умом сине ђавољи, ако хоћеш да знаш откуда ми то име,
онда знај да ми га Бог дарова док бејах још у утроби матере своје. Војвода
рече: Поштуј своју старост, поштеди своје седе власи, те принеси жртву великом
богу Ескулапу који је у овом граду. Светитељ одговори: Шеснаест година бејах
чтец и читах књиге у цркви Бога мог; двадесет и осам година бејах ђакон и читах
свештено Еванђеље; тридесет и три године напуних као презвитер учећи људе и
настављајући их на пут спасења с помоћу Христовом; и ти сада тражиш од мене да
будем сличан теби и да принесем жртву ђаволу који се налази у мртвом идолу.
Ипак хтео бих да видим бога твог и познам силу његову. Војвода рече на то:
Велику славу и силу има велики бог Ескулап, и који год пред вратима храма
његова не принесе кадове с молитвом, не може ући унутра. - У храму пак
Ескулаповом жречеви нарочито неговаху велике змије, и једном у години приношаху
им слаткише. Светитељ рече: Хајдмо у храм Ескулапов, и ако ми не допусти да
уђем унутра, ја ћу му онда принети кад.
А када се војвода и народ са светитељем приближише томе храму, змије, или боље
нечисти дуси у њима, не подносећи долазак мучеников и силу Христову што је у
њему, стадоше страшно шиштати и метеж правити, да се и сам храм као дрво од
ветра колебаше. Видевши то, војвода и народ побегоше од страха. Потом војвода
рече светитељу: Видиш ли како је сила Ескулапова велика, па никоме не допушта
да уђе к њему без када? Светител. му рече: Нареди твоме жрецу да ми отвори
храм, и ја ћу ући. Војвода нареди жрецу да отвори храм. А жрец по имену
Виталије рече војводи: Молим твоју пресветлу власт, ја не могу отворити храм
без када и мољења, јер је велика претња бога Ескулапа. И жрец узе кад, принесе
га по свом идолопоклоничком обичају, скиде катанац са врата, и одмах побеже
одатле. А војвода, стојећи далеко од врата храма, довикну светитељу: Старче,
ако можеш ући, уђи Светитељ приђе вратима, прекрсти се, смело уђе, и све змије
прикова за земљу тако да се не могаху маћи. Онда се светитељ помоли истинитоме
Богу свом, говорећи: Господе Боже мој, Ти си слугом Својим Данилом уништио
вавилонског Вила, и змију убио, - Ти и сада преко мене грешног побиј божанском
силом својом ове змије, да се прослави свето име Твоје!
Затим, запретивши змијама да никоме никакво зло не учине, свети Артемон им
нареди да му следују. И изиђе с њима напоље. А народ и војвода, када угледаше
змије где излазе из Ескалупова храма, препадоше се и дадоше се у бекство. А
светитељ повика за њима: Што бежите? Не бојте се, станите, и видећете сада да
ће ове змије силом Бога мог истинитог бити умртвљене на очи ваше! - И духну на
змије и све их намах умртви, и оне се распадоше пред ногама његовим као громом
поражене. Онда свети Артемон рече војводи: Видиш ли, Патрикије, како силом Бога
и Оца Господа нашег Исуса Христа бише умртвљени богови које ви обожавате? А
војвода и сав народ беху се препали видевши змије побијене међу којима беше и
једна огромна змија, пет лаката широка а двадесет и пет лаката дугачка. Жрец
пак Виталије, видевши све то, громко изјави: Велики је Бог хришћански, и велика
је сила овога човека који дахом уста својих умртви ове змије! И припавши к
ногама светитељевим, говораше: Слуго Бога вишњега, нећу се одмаћи од тебе!
Осени ме силом Бога твог, да бих постао овца твога стада. Досада сам био у
заблуди, јер сам се уздао у идоле и у ове змије, а сада сам познао Бога
истинога.
А безбожни војвода, слеп очима душе, иако виде овакво чудо, ипак се не хте
обратити истини. И погибију змија приписиваше не сили Божјој већ мађиоништву Артемоновом.
И он, постиђен и разјарен због погибије змија, нареди да светог мученика опет
изведу пред њега на суд. И јаросно викну к светитељу: Тако ми велике богиње
Артемиде и лучезарног Аполона, на комаде ћу те исећи ако ми не кажеш којом си
силом побио оне огромне змије! Мученик му одговори: Силом Христовом и с помоћу
светог Архангела Рафаила, за то послатог од Бога, побих змије ваше. Војвода га
упита: Може ли имати такву силу онај кога је јеврејски народ распео? Светитељ
одговори: О злобом помрачена змијо стара, наследниче тартара чуо си и опет чуј:
ваше змије погибоше од силе Бога мог!
То до беса доведе војводу, и он силно ужеже један огроман тигањ, положи на њега
нагог мученика, па још ужеже и гвоздене остане, и нареди да га боду. Усто
нареди да му железним оруђем одсецају делове тела. И говораше мученику светом:
Видиш ли, непокорни старче, како тело твоје у мукама гине? А страдалник подиже
очи к небу и рече: Господе Исусе Христе, не допусти поганом војводи да исмеје
мене слугу Твога, јер знаш да Тебе ради страдам. Дај ми трпљење до краја, да
враг мој буде потпуно посрамљен. Услиши, Боже, молитву слуге Твога, и чуј
мољење моје, Господе Саваоте! Ти си створио небо и земљу и све дивоте под
небом, и Ти си Господ свију, и нема онога који би Ти се могао одупрети, у
милости Твојој спаси ме, Господе! Ти си осветио незлобивог слугу Твог Авеља,
невино закланог; Ти си оправдао и на висину узнео угодника Твог Еноха; Ти си
сачувао Ноја у ковчегу; Ти си благослова ради уздигао светитеља Мелхиседека; Ти
си жртве ради прославио Авраама; Ти си умножио децу Јакова; Ти си ишчупао Лота
из содомског огња; Ти си трпљења ради узвеличао Јова; Твојом помоћу Јосиф је
победио телесне страсти; Тобом се слуга Твој Мојсије уздигао над непријатељима;
и сви Тобом спасени величају Тебе, Бога прослављеног. И ја, Господе, слуга
Твој, молим Те: помилуј ме милошћу Твојом и помози ми силом Твојом!
Док се светитељ тако молио, гле, онај јелен у Лаодикији, што проговори епископу
човечанским гласом, дотрча у Кесарију, проби се кроз народ на гледалишту, паде
на колена пред светог мученика и лизаше чесне ноге његове. Затим ставши према
војводи он опет, по наређењу Божјем на изобличење и посрамљење безбожника,
проговори човечанским гласом и рече: О најзлочестивији војводо! увиди да нема
ничега што је немогуће Богу. Он је моћан да и животињама подари људски говор,
да би показао божанску силу своју. Знај дакле да ће се слуга Божји Артемон
ускоро ослободити, а тебе ће две птице небеске зграбити и у врелу смолу
вргнути, зато што си исповедио Бога и веровао у Њега, па си Га се затим
одрекао, и сада бездушно мучиш праведног човека.
А покварени војвода, изобличен од дивље животиње, и сматрајући то за
мађиоништво, разгневи се веома и нареди војницима да јелена убију. И један
војник узе копље и баци га на јелена, али јелен отскочи устрану, и копље удари
у груди војводиног трпезара, прободе га и овај одмах издахну. То веома ожалости
војводу, и он прекину суђење и оде дому свом, наредивши да мучеиика опет вргну
у тамницу.
Сутрадан војвода нареди да се велики казан напуни смолом, да смола проври, па
да се у њу главачке баци мученик. Када слуге спремише све, дођоше и известише
војводу да смола већ ври у казану. А он, желећи да својим очима то види, седе
на коња и одјаха ка казану. Кад се приближи том месту, слетеше с неба два
Анђела у облику орлова, зграбише га с коња и вргоше у врелу смолу, и сав изгоре
у њој да му ни кости не остадоше. Кад то видеше војници и народ, препадоше се и
разбегоше, само светитељ остаде крај казана, славећи Бога. И преклонивши колена
помоли се Богу, и изведе на том месту извор воде.
Онда дође идолски жрец Виталије и многи други, те их свети мученик огласи и
крсти.
Те ноћи дође мученику глас с неба који говораше: Изиђи из овог града и иди у
Азију у приморско место Вули, и тамо ћеш обрести Александра и његову мајку
Пиронију. И с њима ћеш многе ослобађати од демона и од разних болести. И многи
ће, просвећени Тобом, прославити Бога. - А кад свану, скупише се код светог
Артемона сви новопросвећени. И он узе хлеб Божанске Тајне, разломи га на честице,
и благословиши свету Чашу, даде им говорећи: Овај хлеб је Тело Христово, и ова
Чаша је Крв Христова, проливена за душе ваше. Стога се чувајте, децо, да
ниједан између вас не отпадне од љубави Христове! Стојте непоколебљиво у вери!
А мени је наређено да идем у Азију.
Епископ пак кесаријски, чувши све о светом мученику Артемону, како је многе
крстио и како учи народ речју истине, дође к њему са вернима, целива га и,
сатворивши молитву, обележи оно место на коме је страдао свети мученик Артемон.
И ту касније подиже цркву. А неке од оних које је крстио свети мученик епископ
рукоположи за свештенике, неке пак за ђаконе, док Виталија постави за епископа
и уручи му палестинске крајеве. Свети пак мученик Артемон, опростивши се с
епископом и народом, крену у означено место у Азији. На путу га Анђео узе и
однесе у то место Вили. Тамо он силом Божјом учини велика чудеса, и многе
просвети и приведе к Богу. Затим би поново ухваћен од незнабожаца и мачем
посечен 304. године. И оде у вечне обитељи да прими венац славе од Христа Бога
нашег, коме са Оцем и Светим Духом слава и поклоњење кроза све векове, амин.
