Догађај или
Еванђелска прича описани су у богослужбеном тексту – Синаксару, који се налази
у богослужбеној књизи Посни Триод.
С обзиром на
значај дана Велике Седмице, свакоме од њих постоји посебна служба у Посном
Триоду, која је углавном посвећена Еванђелској причи или догађају чији се помен
врши.
Велики
Понедељак: Вршимо
помен блаженог Јосифа Прекрасног, најмлађег сина Патријарха Јакова, којему
позавидеше браћа његова и продадоше га за тридесет сребрника, као и сасушене
смокве. (Мк 11, 12-14)
Велики
Уторак: Вршимо
помен десет девојака. (Мт 25, 1-13)
Велика
Среда: Вршимо
помен жене блуднице која помаза Господа миром, јер ово би мало пре Светих
Страдања. (Мт 26, 6-13)
У свети,
пак, и Велики Четвртак, Велики Петак и Велику Суботу, вршимо спомен догађаја из
живота Господа Исуса Христа.
Велики
Четвртак: Вршимо
помен Свештеног прања (ногу), Тајне Вечере – предавања Страшних Тајни,
Натприродне молитве и Издајства.
Велики
Петак: Вршимо
сећање на света и спасоносна и страшна страдања Господа и Бога и Спаса нашега
Исуса Христа, која је добровољно примио нас ради, тј: пљување, бијење,
шамарање, ругање, исмевање, црвену хаљину, трску, сунђер, оцат, клинце, копље,
и после свега овога, крст и смрт.
Велика
Субота: Празнујемо
боготелесно погребење Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, и његов силазак
у Ад. Тиме је род наш позван из трулежи прешао ка вечном животу.
Целомудрени Јосиф, показа се као праведни моћник;
И житодавац, о добара хрпо!
Други стихови о сасушеној смокви:
Синагогу Јеврејску, преко смокве, Христос
Показујући као безплодну духовно,
Клетвом осуши; бежимо од њених страсти.
Усвети и
Велики Понедељак вршимо спомен блаженог Јосифа прекрасног, и осушене смокве;
будући да отуда узимају почетак света страдања Господа нашега Исуса Христа, јер
се Јосиф узима као Његов први праобраз. Овај, дакле, беше последњи син
Патријарха Јакова, којега роди Рахиља, а којем позавидеше браћа његова због
неких виђења у сну. Најпре га скриваху у ископаној рупи; а затим би украден од
оца којега деца његова преварише крвавом хаљином, као да су га звери изеле. А
он би продат Исмаилћанима за тридесет сребрника, који га опет продају
Петефрију, старешини евнуха цара египатског фараона. А када госпођа његова
(супруга Петефријева) насрну на целомудреност младића, овај не хотећи да учини
безакоње, оставивши ризу побеже, она га облага господару његовом, те он допаде
горких окова и тамнице. Такође после тумачења снова би изведен (из тамнице) и
показан цару, и од њега би постављен за управника целе земље Египатске. И опет
помоћу раздавања пшенице би показан браћи својој, и проживевши добро у животу
своме, умре у Египту, при свим својим добрима познат је као велики у
целомудрености својој. И он је праобраз Христа, јер и Христу једноплемени
Јевреји позавидеше, и би продат од ученика за тридесет сребрника, и затворен
(сахрањен) у мрачни и тамни гроб, и отуда по својој моћи васкрснувши, царује
над Египтом, спремним на сваки грех, и до краја га побеђује, и влада над целим
светом, и човекољубиво нас искупљује тајанственим раздавањем пшенице, јер сам
себе давши за нас, храни нас небеским Хлебом, својим живоносним Телом. Због
тога дакле сада добија назив Прекрасни Јосиф.
А овде и о
сасушеној смокви вршимо спомен. Пошто божански Еванђелисти, то јест Матеј и
Марко, по историји о Цветима, наводе: А ујутру када изађе (Исус) из Витаније,
огладне. А други: Враћајући се ујутру у град, говори, огладне, и видевши смокву
која имађаше само лишће, јер не беше време смоквама, дође к њој, и пошто не
нађе на њој плода, рече: Да не буде више на теби плода до века; и усахну одмах
смоква. Смоква је дакле, Јеврејска зборница, на којој Спаситељ не нашавши
одговарајућег плода, већ само сенку закона, и то је узео од њих, учинивши је
потпуно непотребном. А ако неко каже: зашто је бездушно дрво постало суво,
примивши клетву не сагрешивши? нека научи, да Јевреји гледајући Христа који
увек свима чињаше добро, и никоме не учинивши ништа нажао, говораху, да има моћ
да чини само добро, а не и да чини зло. А човекољубиви овај Владика, не хтеде
ово показати на људима, да би дакле, уверио неблагодарне људе, да има довољно
моћи и за казну, а да као добар не жели, него на бездушној и неосетљивој
природи (смокви) казну остварује. А уједно с тим је и нека неизрецива реч, која
нам је дошла од премудрих стараца. Као што говори Исидор Пелусиот: да је ово
било дрво преступа, чије су и лишће употребили преступници (Адам и Ева) као
покривало. Зато је од Христа и проклето човекољубиво, будући да тада није
пострадало, да више не доноси плода који би послужио греху. А као грех смокве
показује се у сличности: јер има особину да ствара сласт својствену греху, која
потом мучи и огорчује савест. Ипак по Оцима, повест о смокви овде је постављена
ради умилења, а о Јосифу јер он носи праобраз Христа. А смоква је свака душа,
која је без сваког духовног плода. На њој ујутру, после овог садашњег живота,
не нашавши Господ покоја у њој, осушује је клетвом, и шаље у вечни огањ. И
стоји као неки стуб сасушен, плашећи оне који не доносе прикладан плод врлина.
Молитвама Прекрасног Јосифа, Христе Боже, помилуј нас.
Господ иде на добровољно страдање. И ми
треба да идемо са Њим. То је дуг свакога ко исповеда да је Христовим страдањем
постао оно што јесте и да ћe још добити нешто толико велико и славно да ни на
ум човеку не може доћи. Како, пак, ићи са Њим? Размишљањем, саосећањем. Иди
мишљу трагом страдајућег Господа и размишљањем из свега извлачи представе које
би могле ганути твоје срце и увести га у осећање страдања поднетих Господом. Да
би се то успешније извело, потребно је да сами почнемо да страдамо кроз осетно
умањење јела и сна и кроз увећање труда стајањем на молитви и чињењем поклона.
Испуни све што чини света Црква и бићеш добар сапутник Господу на путу
страдања.
