Жак Атали,
1981., тада саветник Франсоа Митерана, написао је ово:
"Будућност
ће се бавити проналаском начина да смањимо становништво. Кренућемо од старих
људи, јер чим пређе 60-65 година, човек живи дуже него што производи и то скупо
кошта друштво.
Затим следе
они слаби, па бескорисни, који друштву ништа не доприносе јер ће таквих бити
све више и више, и најзад - они најглупљи.
Еутаназија
циља ове групе; еутаназија ће свакако морати да буде основни
инструмент наших будућих друштава, у сваком случају значајна ставка.
Нећемо,
наравно, моћи да погубљујемо људе или да правимо логоре. Решићемо их се тако
што ћемо их натерати да поверују да је то за њихово добро.
Превелика
популација је и углавном беспотребна, нешто економски прескупо.
У социјалном
смислу је такође много боље да се људска машина брутално заустави, него да се
пусти да сама постепено пропадне.
Нећемо моћи
да спроведемо тестове интелигенције на милионима и милионима људи, замислите
то!
Пронаћи ћемо
нешто, или ћемо то изазвати, пандемију која циља одређене групе људи,
једну
економску кризу - реалну или не,
вирус који
ће погодити старе или дебеле, није битно. Они слаби ће му подлећи, а плашљиви и
глупи ће поверовати и захтевати да се лече.
Ми ћемо се
побринути да им омогућимо лечење - третман који ће уједно бити наше
решење.
Одабир
идиота ће се тако обавити сам: они ће сами ићи у кланицу."
[Будућност
живота (L'avenir de la vie) - Жак Атали, 1981]
Интервјуи са Мишелом Саломоном, колекција Les Visages de l'avenir, издања Seghers.
