Родом из
Сирије, васпитан у граду Емеси, свети Роман још измалена поче угађати Богу
живећи у девству и целомудрију. Спочетка он беше пономар у једној цркви града
Берита; затим, за царовања цара Анастасија, пређе у Цариград и служаше при
Кировој цркви Пресвете Владичице наше Богородице. Ту он вођаше врлински живот у
посту и молитвама, и мучећи тело своје многобројним подвизима и свуноћним
бдењима. С вечери он одлажаше у Влахерну, и тамо сву ноћ стајаше на молитви, па
се опет враћаше у Кирову цркву. Затим он би постављен за пономара у цркви свете
Софије. Свети Роман не беше писмен, али бејаше искусан у добрим делима, којима
превазилажаше премудре књижевнике; и разумом својим он тежаше Богу далеко више
од оних који ишту мудрост овога века. Јер он бејаше од оних за које рече
апостол: Што је лудо пред светом, то изабра Бог да посрами мудре (1 Кар. 1,
27). Због врлинског живота његовог, њега љубљаше патријарх Јевтимије, и видећи
како се труди у храму и са каквим усрђем врши своје послушање, он му даваше
једнаку награду као и клирицима. Због тога клирици роптаху на патријарха,
говорећи: Незналицу си изједначио с нама!
Клирици
мрзијаху Романа, и чињаху му пакости. Једном, на Бадњи дан, када у цркву дође
цар, и Роман распоређиваше свећњаке по цркви, клирици га дохватише и одвукоше
на амвон, говорећи: Ти добијаш подједнаку награду с нама, - зато певај као и ми
на амвону похвалну песму Богу.
Они то
урадише из зависти, да би га посрамили, знајући да он не зна Писмо и не може то
обавити. А Роман, доживевши такво понижење од клирика у присуству цара и
толиког народа, силно се постиде и плакаше горко. Ho пo завршетку службе, када
сви изађоше из цркве, он паде ничице пред иконом Пресвете Богородице горко
ридајући и молећи се. И пошто је дуго плакао и молио се, Роман устаде и оде
дому свом, и од туге не окусивши ништа, заспа. И гле, њему се у сну јави
Пресвета Владичица наша Богородица, утеха свих ојађених, држећи у руци мали
свитак књижни, и рече Роману тихим гласом: Отвори уста! - А када Роман отвори
уста своја, Владичица му метну у њих свитак, говорећи му: Поједи то! - Роман
прогута хартију, и одмах се пробуди, али никога не виде пред собом, јер јавивша
се Пресвета постаде невидљива. Срце пак његово напуни се неисказане сладости и
духовне радости, и он стаде размишљати о виђењу. И осети у уму свом да разуме
књигу, јер му Дјева Богородица, као некада Син Њен апостолима, отвори ум да
разуме Писмо. И напуни се срце његово велике мудрости, и он стаде са сузама
узносити благодарност Учитељици својој што му Она за кратко време подари таква
знања, каква он не би могао стећи у току много година. А када дође час
свеноћног бдења, свети Роман пође у цркву радујући се и веселећи се због
благодати, дароване му од Богоблагодатне Дјевице.
Када настаде
време да се пева у част празника песма, звана кондак1 свети Роман узиђе на
амвон, и слатким гласом отпева свој кондак који он у уму свом смисли: Дјева
днес Пресушчественаго раждает... = Дјева данас рађа Превечнога, и земља
Неприступноме подноси пећину; Анђели са пастирима славослове, а мудраци путују
са звездом: јер се нас ради Превечни Бог роди као дете.
Сви који ово
гледаху и слушаху, удивише се, и са слашћу уживаху у појању, удубљујући се у
смисао певаних речи. А када свети Роман заврши песму, патријарх га упита,
откуда му таква мудрост. Он не сакри чудо Пресвете Богородице, него објави њену
благодат и прослави Небеску Учитељицу која га умудри. Клирици пак који га беху
увредили постидеше се, и покајавши се падоше к ногама Романовим молећи га за
опроштај. А патријарх одмах постави светог Романа за ђакона, и из уста његових
тецијаше мудрост као река. Они пак који га раније вређаху због простоте и
незнања, стадоше се учити у њега. Свети Роман састави мноштво кондака за
празнике Господње, Богородичине и знаменитих Светитеља, тако да његових кондака
има преко хиљаду. И он беше од свију веома вољен и поштаван. Провевши време
свога живота богоугодно и праведно, свети Роман се пресели у вечна насеља; и
сада са хоровима анђела пева Богу трисвету песму. Амин.
Тропар
Роману, глас 8. У теби се, оче, сигурно
спасе боголикост, јер си примивши Крст, следио Христа. Делима си учио презирати
тело, желећи више за душу ствари бесмртне, зато и са Анђелима, Свети Романе,
радује се дух твој.
Кондак
Роману, глас 8. Божанским врлинама духа
од младости си се украсио, Романе премудри, и у Цркви Христовој преславни украс
си био и прелепим певањем си је украсио, блажени. Зато те молимо: Подари онима
који небеско траже, божанских дарова твојих, да ти кличемо: Радуј се, оче
преблажени, украсу Цркве!
