Свето Писмо нас учи да постоји три разлога због којих је потребно да опростимо другима и да се не држимо сталног сећања на ружне догађаје који су нас повредили.
Имајте на уму да следеће три разлога немају никакве везе са тим
да ли особа заслужује опроштај или не.
1. “Као што је Христос опрости вама, тако и ви” (Посл. Св. ап. Павла Колошанима 3,13)
Потребно
је опростити онима који су нас повредили, јер је Бог опростио нама. Да би
човек могао опростити некоме ко га је повредио, прво мора да прихвати опроштај
својих грехова од Бога, кроз његовог сина, Исуса Христа.
2. “…гнев почива у недрима безумних.”
Мораш
опростити онима који су те повредили да би се ослободио гнева који има потпуну
контролу над човеком. Гнев и љутина чини човека очајним и јадним.
Љут човек је непрекидно заробљен мислима у прошлости и непрекидно се
враћа на време када је био повређен. Ако си мислима заглављен у прошлости,
значи да прошлост има контролу над тобом. Кад год осећаш повређеност због
нечега, знај да те то поседује и контролише.
Човек сам себе повређује кад неће да отпусти бол и опрости. Бол ће
нестати када човек буде у миру са прошлошћу.
3. “Јер ако опростите људима сагрешјења њихова,
опростиће и вама Отац ваш небески. Али ако не опростите људима сагрјешења
њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрјешења ваша.”
Опроштај је двосмерна улица. Немогуће је да добијеш оно што не желиш да
даш. Мораш опростити онима који су те повредили да би и ти у будућности добио
опроштај.
