Међутим, два сата након полетања догодило се принудно слетање на оближњи аеродром због неке техничке неисправности. Доктор се уплашио да неће успети да стигне па је стога изнајмио ауто и запутио се према граду у којем је требала да се одржи конференција.
Ипак, убрзо након што је кренуо, време се погоршало и почела је силна олуја. Због јаке кише промашио је правац и залутао је.
После двочасовне вожње без икаквих резултата схватио је да се изгубио. Био је гладан и уморан па је стога решио да потражи где да се заустави. Након неког времена набасао је на малену и стару кућицу.
Изгубивши сваку наду, изашао је из аута и покуцао је на врата. Врата је отворила једна лепа жена. Све јој је објаснио и замолио је да искористи њен телефон. Међутим, одговорила му је да она нема телефон али да може да уђе и да сачека док се време не побољша.
Лекар који је био гладан, мокар и уморан прихватио је њен љубазан предлог и уђе. Дама му је дала топао чај и нешто да поједе. Рекла му је да може да јој се придружи у молитви уколико то жели. Доктор Марко се осмехнуо, одбио је и рекао да он верује само у труд и рад.
Седећи за столом и пијући свој чај доктор је посматрао ову жену кроз слабу светлост свеће, како се моли поред дечије колевке. Лекар је схватио да јој је потребна нека помоћ и када је завршила са молитвом упитао ју је шта жели од Бога и зар она стварно мисли да ће Бог некада чути њене молитве. Онда је упитао у вези детета које је лежало у креветићу поред ког се молила.
Жена се тужно осмехну и рече да је то њен син који пати од ретког типа рака и да постоји само један лекар који се зове Марко а који га може излечити, али да она нема новца да му плати и плус он живи у другом граду. Рекла је да јој Бог још увек није одговорио на молитву, али да зна да ће јој помоћи и да ништа неће уништити ту веру.
Забезекнути доктор Марко остаде без ријечи и заплака. Он прошапута Бог је велики, и присети се свега што се са њим данас догодило, неисправности авиона, снажне олује због које је скренуо са пута… И све то се десило због тога што Бог не само да је одговорио на њену молитву, већ је и њему пружио прилику да побегне из материјалног света и да помогне сиромашним и несрећним људима који немају ништа друго осим молитве.
У животу не постоје случајности.
