У последње дане земаљског живота Спаситељевог, када Божански Пастир би ударен и
овце се Његове од страха разбегоше, свети Лука се налажаше у Јерусалиму,
тугујући и плачући за Господом својим, који благоволи добровољно пострадати за
спасење наше. Али се његова жалост убрзо окрену на радост: јер васкрсли Господ,
у сами дан Васкрсења Свог јави се њему када је с Клеопом ишао у Емаус, и вечном
радошћу испуни срце његово, о чему он сам подробно говори у Еванђељу свом (Лк.
24, 13-35).
По силаску Светога Духа на апостоле, свети Лука остаде неко време са осталим
апостолима у Јерусалиму, па крену у Антиохију, где је већ било доста хришћана.
На том путу он се задржа у Севастији, проповедајући Еванђеље спасења. У
Севастији су почивале нетљене мошти светога Јована Претече. Полазећи из
Севастије, свети Лука је хтео да те свете мошти узме и пренесе у Антиохију, али
тамошњи хришћани не дозволише да остану без тако драгоцене светиње. Они
допустише, те свети Лука узе десну руку светога Крститеља, под коју је Господ
при крштењу Свом од Јована преклонио Своју Божанску Главу. Са тако скупоценим
благом свети Лука сгимсе у свој завичај, на велику радост антиохијских
хришћана. Из Антиохије свети Лука отпутова тек када постаде сарадник и сапутник
светог апостола Павла. To се догодило у време Другог путовања светога Павла.
Тада свети Лука отпутова са апостолом Павлом у Грчку на проповед Еванђеља.
Свети Павле остави светога Луку у Македонском граду Филиби, да ту утврди и
уреди Цркву. Од тога времена свети Лука остаде неколико година у Македонији,
проповедајући и ширећи хришћанство.
Када свети Павле при крају свог Трећег апостолског путовања поново посети
Филибу, он посла светог Луку у Коринт ради скупљања милостиње за сиромашне
хришћане у Палестини. Скупивши милостињу свети Лука са светим апостолом крену у
Палестину, посећујући успут Цркве, које су се налазиле на острвима Архипелага,
на обалама Мале Азије, у Финикији и Јудеји. А када апостол Павле би стављен под
стражу у Палестинском граду Кесарији, свети Лука остаде поред њега. He напусти
он апостола Павла ни онда, када овај би упућен у Рим, на суд ћесару. Он је
заједно са апостолом Павлом подносио све тешкоће путовања по мору,
подвргавајући се великим опасностима (ср. Д. А. 27 и 28 глава).
Дошавши у Рим, свети Лука се такође налазио поред апостола Павла, и заједно са
Марком, Аристархом и неким другим сапутницима великог апостола народа,
проповедао Христа у тој престоници старога света. У Риму је свети Лука написао
своје Еванђеље и Дела Светих Апостола. У Еванђељу он описује живот и рад Господа
Исуса Христа не само на основу онога што је сам видео и чуо, него имајући у
виду све оно што предаше "први очевидци и слуге речи" (Лк. 1, 2). У
овом светом послу светог Луку руковођаше свети апостол Павле, и затим одобри
свето Еванђеље написано светим Луком. Исто тако и Дела Светих Апостола свети
Лука је, како каже црквено предање, написао по налогу светог апостола Павла.
После двогодишњег затвора у узама римским, свети апостол Павле би пуштен на
слободу, и оставивши Рим он посети неке Цркве које је био основао раније. На
овоме путу свети Лука га је пратио. He прође много времена а цар Нерон подиже у
Риму жестоко гоњење хришћана. У то време апостол Павле по друга пут допутова у
Рим, да би својом речју и примером ободрио и подржао гоњену Цркву. Но незнабошци
га ухватише и у окове бацише. Свети Лука и у ово тешко време налажаше се
неодступно поред свог учитеља. Свети апостол Павле пише о себи као о жртви која
је већ на жртвенику. Ја већ постајем жртва, пише у то време свети апостол своме
ученику Тимотеју, и време мога одласка наста. Постарај се да дођеш брзо к мени:
јер ме Димас остави, омилевши му садашњи свет, и отиде у Солун; Крискент у
Галатију, Тит у Далмацију; Лука је сам код мене (2 Тм. 4, 6.10).
Врло је вероватно да је свети Лука био очевидац и мученичке кончине светог
апостола Павла у Риму. После мученичке кончине апостола Павла свети Лука је
проповедао Господа Христа у Италији, Далмацији, Галији, а нарочито у
Македонији, у којој се и раније трудио неколико година. Поред тога благовестио
је Господа Христа у Ахаји.
У старости својој свети Лука отпутова у Египат ради проповеди Еванђеља. Тамо он
благовестећи Христа претрпе многе муке и изврши многе подвиге. И удаљену
Тиваиду он просвети вечном светлошћу Христова Еванђеља. У граду Александрији он
рукоположи за епископа Авилија на место Аниана, рукоположеног светим
Еванђелистом Марком. Вративши се у Грчку, свети Лука устроји Цркве нарочито у
Беотији, рукоположи свештенике и ђаконе, исцели болесне телом и душом.
Светом Луки беше осамдесет четири година, када га злобни идолопоклоници ударише
на муке Христа ради и обесише о једној маслини у граду Тиви (= Теби)
Беотијској. Чесно тело његово би погребено у Тиви, главном граду Беотије, где
од њега биваху многа чудеса. Ту су се ове свете чудотворне мошти налазиле до
друге половине четвртога века, када бише пренесене у Цариград, у време цара
Констанција, сина Константиновог.
У четвртом веку нарочито се прочу место где су почивале чесне мошти светога
Луке, због исцељивања која су се збивала од њих. Особито исцељивање од болести
очију. Сазнавши о томе цар Констанције посла управитеља Египта Артемија да
мошти светога Луке пренесе у престоницу, што и би учињено веома свечано. У
време преношења ових светих моштију од обале морске у свети храм, догоди се
овакво чудо. Неки евнух Анатолије, на служби у царском двору, беше дуго
болестан од неизлечиве болести. Он много новаца утроши на лекаре, али исцељења
не доби. А када чу да се у град уносе свете мошти светога Луке, он се од свег
срца стаде молити светом апостолу и евангелисту за исцељење. Једва уставши са
постеље он нареди да га воде у сусрет ковчегу са моштима светога Луке. А када
га доведоше до ковчега, он се поклони светим моштима и с вером се дотаче
кивота, и тог часа доби потпуно исцељење и постаде савршено здрав. И одмах сам
подметну своја рамена испод ковчега са светим моштима, те га са осталим људима
носаше, и унесоше у храм светих Апостола, где мошти светога Луке бише положене
под светим престолом, поред моштију светих апостола: Андреја и Тимотеја.
Стари црквени писци казују, да је свети Лука, одазивајући се побожној жељи
ондашњих хришћана, први живописао икону Пресвете Богородице са Богомладенцем
Господом Исусом на њеним рукама, и то не једну него три, и донео их на увид
Богоматери. Разгледавши их, она је рекла: Благодат Рођеног од мене, и моја,
нека буду са овим иконама.
Свети Лука је исто тако живописао на даскама и иконе светих првоврховних
апостола Петра и Павла. И тако свети апостол и еванђелист Лука постави почетак
дивном и богоугодном делу - живописању светих икона, у славу Божију, Богоматере
и свих Светих, а на благољепије светих цркава, и на спасење верних који побожно
почитују свете иконе. Амин.
Тропар
Луки, глас 3. Свети
Апостоле и Јеванђелисто Лука, моли Милостивога Бога, да опроштај грехова подари
душама нашим.
Тропар
Луки други, глас 5. Похвалимо
свештеним песмама, светог Апостола, свеславног Луку, као проповедника Дела
Апостолских и сјајног писца Јеванђеља Христовог, неописане истине Христове
Цркве, и као истинитог лекара људских немоћи, природних болести и исцелитеља
душевних мука, који се непрестано моли за душе наше.
Кондак
Луки, глас 2.
Похвалимо као истинског проповедника побожности и говорника неизречених тајни,
звезду Цркве, Луку божанскога: Јер Господ Христос који једини зна тајне срца,
изабрао га је са мудрим Павлом, да буду учитељи народа.
+++
Молитва
Светом апостолу и еванђелисти Луки
О, Свети
Лука, Богом изабрани и Мајком Божијом благословени, проповедниче по свој
васељени Еванђеља Христовог, мучениче и апостоле, помоћниче свима који те
молитвено призивају, помози и нама, непотребним слугама Господњим. Јер ми се
због наших многих прегрешења налазимо у тами и сени смртној и удаљени смо од
Бога безмерно далеко. А због стида који осећамо због тога, и немајући смелости
да Га сами замолимо за опроштај, призивамо тебе, велики светитељу Божји, као
онога који у Његовој неизмерној светлости пребиваш, да Га уместо нас молиш да
се смилује на нас.
Умоли Га,
Свети Лука, да се поново у нама роди страх Господњи, страх који рађа љубав, а
грех одгони. Јер ми смо толико навикли да грешимо свакога дана и часа, па и у
сну, као да смо заборавили речи Господње: "Стражите, јер не знате часа
када ћу Ја доћи". Као да нас сваког трена не може позвати из овог
привременог живота у вечни. Тај страх, тај осећај, ту премудрост, како каже
Псалмопевац Давид, пробуди у нама, Свети Лука. И нека се онда, твојим
молитвама, у нама роде сузе покајања. Сузе које ће све закутке наше душе да
очисте од греха који се наталожио на њој. Јер ми, по свом безосећају и духовној
обневиделости, не можемо ни да плачемо над својим мртвацем, над самима собом, а
тако много суза, потоке суза, требали би да пролијемо за безбројне грехе које
учинисмо.
Помози нам,
неукима и неразумнима да разумемо Писмо које си и ти писао, јер онај ко га
истински разуме, ко истински схвати речи његове, тај бежи од греха као од огња,
и свим силама тежи да се приближи Богу. Јер тај схвата да је грех смрт, а Бог
живот. Помози нам зато, Свети Лука, да се, то схвативши, очистимо од греха, и
пређемо из смрти у живот. Да нам Бог буде све у свему. Да од сада увек будемо у
Његовој близини. Нека нам, као теби и Клеопи када сте ишли за Емаус срце и душа
стално трепере од Његовог присуства. Тада ће мир владати у нама, небески мир,
који ће нам утврдити наду на Царство Небеско, и том радошћу ћемо добити снагу
да стреле лукавога које свакога часа лете ка нама, лако одагнамо од себе. А са
том надом ће љубав Божија која је у нама да нас припреми за пут ка Вечној
Отачбини, где су све Силе Небеске, сви Свети, и Мајка Божија пред њима, чији си
ти благи лик у икони, тобој насликаној, овековечио. Нека нам очи срца нашег
непрестано гледају ту лепоту, и њоме се наслађују, како би се већ овде зацарило
у нама Царство Небеско, у које нека се твојим молитвама, Свети Лука, и
преселимо када нас Господ једном позове, па да онда вечно славимо Бога у Светој
Тројици: Беспочетног Оца, Јединородног Сина и Свесветог Духа, кроз сву вечност
бесконачних векова. Амин.
Акатист Светом апостолу и еванђелисти Луки
Молитве пре читања акатиста
+++
Свете
мошти(стопало) Светог апостола и јеванђелисте Луке
у манастиру Косијерево
