Спомен Светих 26 преподобномученика Зографских,пострадалих од Латина
Када цар Михаил VIII Палеолог (1258-1282 г.) склопи с папом злогласну Лионску унију 1274. г., да би од папе добио помоћ против Бугара, Срба и западњака, тада Светогорски монаси послаше цару протест против те уније и савет, да је одбаци и да се врати Православљу. Папа посла војску у помоћ Михаилу. И та латинска војска уђе у Свету Гору и почини таква варварства, каква Турци не починише никада за 500 година. Обесивши Прота и убивши многе монахе у Ватопеду, Иверу и по другим манастирима, Латини нападоше на Зограф. Блажени игуман зографски Тома објави претходно братији, да ко жели мученику смрт нека остане. И тако оста 26 људи, и то 22 монаха, са игуманом својим, и 4 световњака, који беху као радници манастирски. Сви се ови затворише у пирг-кулу манастирску. Када Латини дођоше, поджегоше кулу, те у огњу нађоше мученичку смрт ових 26 Христових јунака. Докле кула гораше они певаху Псалме и Акатист Пресветој Богородици, и предадоше своје свете душе Богу 10. октобра 1282. године. Исте године у децембру бедно сконча и нечестиви цар Михаил, против кога, a y заштиту Православља, бише се дигао српски краљ Милутин.Цару Михаилу у овој унији помагаше и његов стављеник патријарх Јован Век, али и он убрзо би свргнут и осуђен од православног сабора у Цариграду.
Имена пак ових светих 26 Преподобномученика Зографских су следећа: Игуман Тома, монаси: Варсануфије, Кирил, Михеј, Симон, Иларион, Јаков, Јов, Кипријан, Сава, Јаков, Мартинијан, Козма, Сергије, Мина, Јоасаф, Јоаникије, Павле, Антоније, Јевтимије, Дометијан, Партеније и још 4 мирјанина. Њихов спомен у Светој Гори врши се још и у недељу по Недељи Свих Светих.
Преподобни и богоносни Оци наши, слично трима отроцима окружених пламеном, стајали су на кули и узносили молитве ка Христу говорећи: „Владико, Господе Исусе Христе Боже наш, Јеиднородни Сине и Речи Божија,који си себе дао као јагње непорочно да се закољеш за род људски! Ти, Господе, који си пролио Пречасну Крв Твоју ради Цркве Твоје, и који си рекао да јој ни врата адова неће одолети, сачувај Цркву Твоју од вукова који је упропашћују. Умножи, Господе, наслеђе Твоје по целој Васељени од краја до краја Земље; збаци ову јерес силом Пресветог Твога Духа; удео Пречисте Твоје Матере сачувај непоколебивим и ненарушивим во вјек вјека; оне који пребивају у њему освети и прослави Собом, а помилуј и оне који њима чине милостињу; Крв Светих Твојих уздигни у Славу Твоју и на помен наш; и ову молитву прими из уста наших, као кâд миомирисни, и погледај на нас, као што си погледао на жртву Авраамову и на свеспаљеницу Јефтејеву, и прими нас као благ и човекољубив.” После ове молитве одозго се чуо глас: „Радујте се и веселите, јер је велика ваша награда на Небесима.” Када су мучитељи чули овај изненадни глас, ужаснули су се, али је мрак,који је лежао на очима њиховог ума, спречио да разумеју шта се десило, будући да Дух Свети, кога су они хулили, није дошао да разагна тај мрак. Преузето из књиге Православно учење о Цркви и Предању(423. - 430. стр.)
