Једног хладног зимског дана на улици је угледао девојчицу која је стајала на мразу без капе и капута, у танкој хаљиници и поцепаних ципела. Дрхтала је од зиме.
Кад је угледао то безазлено, сиромашно дете како трпи, стари човек је у срцу помислио: „0 Боже, како можеш овако нешто да допустиш? Зар не можеш за ту сироту девојчицу баш ништа да учиниш?“
Одмах му је у срце стигао одговор: „Могу! Створио сам тебе!“
Овај одговор је упућен свима нама. Бог рачуна на нас; и сматра да ћемо ми, који можемо или имамо мало више, помоћи онима који су у потребити и имају много мање.
„Наше мало може бити много онима који немају ни мало!“ (Душко Радовић)