Комунистичке новине „Безбожник“ број 4, 1925. год.
У Москви су почетком 60-их година за време гоњења под Хрушчовом одлучили да приреде антицрквени спектакл. На сцени су изградили декорацију у виду подрума вина. Према сценарију, у том подруму се окупило мноштво монаха, свештеника, блудница и другог порочног света. Они су пили, лудовали и певали богохулне песме. Сви се кикоћу и плешу међу флашама које су биле свуда побацане. Мноштво је тих флаша, па је чак и крст који надвисује декорацију, слично крсту на црквеној куполи, направљен од флаша.
Према сценарију у ту масу улази „Христос“. Он гледа на монахе који лудују и галами: „Еј, ви, слушајте! Сада ћу читати „Блажени су сиромашни духом, јер је њихово Царство Небеско; Блажени су који плачу…“ и на тај начин чита три заповести блаженства. Но, видећи да нико не обраћа пажњу на њега, зева и срдито баца Јеванђеље на под. «Кад би само знали колико ми је све то досадило. Дајте, чашу, али велику!» Они му захватају из бурета са вином а „Христос“, према сценарију, на екс испија садржину и постаје део свеопште баханалије…
На премијери је требало да се појави сам генерални секретар Никита Хрушчов и друга уважена лица. По жељи председника државе, улогу Христа је требао да одигра један млади глумац, његов миљеник. Глумац који је био исто тако безбожан као и други, са радошћу је прихватио позив добивши предлог да одигра Христа. Улогом у том спектаклу могла се добити и државна награда. Ради саме оригиналности нашли су му праву Библију са текстом на руском језику и почели су са репетицијама.
У позориште, на премијеру представе, су стигли многи одговорни другови, представници дипломатског корпуса. Сала је била пуна. Завеса се подигла и пред гледаоцима се указао познати подрум, монаси са блудницама, буре са вином и крст од флаша.
Весеље је било у пуном јеку кад се појавио „Христос“. Стао је испред гледалаца, отворио Библију и почео према сценарију да чита Заповести блаженства. Читао је прву, другу заповест, даље и трећу, но није се зауставио и наставио је да чита и даље…
Сагласно сценарију, књига је већ одавно требала да буде на земљи, а лажни „Христос“ је требао да се присаједини општем весељу. А он из необјашњивог разлога не може да се заустави и као омађијан чита све Заповести до краја. Онда је прочитао читаву пету главу Јеванђеља од Матеја, а затим и шесту…
Гледаоци су почели да претпостављају да на сцени нешто није у реду. Уметници су престали са циркусом. Сви су немо посматрали. Глумац је завршио читање Беседе на гори, прекрстио се према крсту од флаша и уз речи: „Помени ме, Господе, у Царству Твоме“ у сузама отишао са сцене. У сали је завладала гробна тишина.
Избио је велики скандал, али вести о овом догађају су се појавиле само у западној штампи захваљујући аргентинском новинару који је присуствовао спектаклу и који је све видео својим очима.
Господе Исусе Христе, помилуј нас грешне!
