Ино чудо знаком Светога Крста

У петнаестом веку Египтом је владао турски султан Мелек Мина. Овај је имао за свога тајног саветника (везира) потурченога Јеврејина по имену Муса, који је гајио велику мржњу према хришћанима, због њихове ревности и побожности.

  Јеврејинова ругоба била је уперена нарочито против светога Јоакима, патријарха александријског.

  Султан је познавао и ценио патријарха због његове мудрости и светости његовога живота. А злобни Јеврејин није могао гледати добрим очима велику чест коју султан указује хришћанском јерарху и зато је настојао да га погуби. Јудина завист није му допуштала да се смири.

  Дакле, подстакао је султана да позове Јоакима на двор, да би с њим разговарао о вери.

  Када се између њих, пред султаном заподео разговор о правој вери, Јеврејин је остао посрамљен по свим питањима. Докази које је привео мудри јерарх зачепили су уста лукавом везиру. Због овога посрамљења мислио је да ће од сада изгубити велико поверење које је уживао код султана и тражио је сво време да ухвати у замку светога јерарха.

  Након што се разговор завршио, Јеврејин је рекао патријарху:

  -Христос вам казује у Јеванђељу да, ко има веру колико зрно горушичино, може да покреће и планине с места. Дакле, ако и ти преместиш онај брег који се види пред нама (далеко на видокругу), онда ћу и ја поверовати у вашу веру!

  Патријарх је прихватио предлог, али је искао да му се даду три дана како би се припремио.

  После три дана поново је дошао у двор. Тамо, у присуству султана и Јеврејина везира, свети јерарх је трипут тамјаном окадио брег са видокруга, затим је направио знаг светога Крста, призвавши Пресвето име Господње.

  Тога трена, наочиглед свих, планина се распала на три дела и почела да се креће према Александријском граду.

  Будући обузет страхом, султан је повикао:

  -Патријарше, избави нас;заповеди планини да стане,јер ћемо иначе пропасти!

  Тада је свети Јоаким изговорио:

  -У име Господа нашег Исуса Христа, стани!

  И зауставила се тада планина на месту које се од тада на турском језику назива Дур Даг, а у преводу значи: Стани, планино!


Преузето из књиге: "Свети Јован Хозевит; Речи спасења у време отпадије ; Житије,чуда,беседе и поуке"

Свети Крст у Персији

Шест стотина година након Рођења Господњег хришћанство је било стешњено од персијских пагана, који су се клањали огњу и сунцу.

  Око 614. године ти варвари су заузели Палестину, Сирију, Египат; претворили су у рушевину све градове и Светилишта из Свете Земље, а хришћански народ је поробљен; свете драгоцености су опљачкане и Црква Светога Гроба сажежена.

  У то време су пагани узели и свето Дрво Крста и однели га у Персију, заједно са старим јерусалимским патријархом Захаријом.

  При пустошењу које су Персијанци предузели у Јерусалиму били су потпомогнути од Јевреја, који су тражили освету против хришћана. Ти непомирљиви непријатељи Крста откупили су од Персијанаца деведесет хиљада хришћана и све их без милости побили. Хришћански народ који је био у ропству (у Персији) нашао је много утехе у Дрвету светога Крста, који беше тамо.

  Небројана чудеса што су се тада творила са светим Дрветом учинила су да се у персијској земљи име Господње благовести и прославља толико, да су пагани говорили како је ,,Хришћански Бог дошао у Персију!"

  Многи од њих, видећи преславна чудеса, били су обузети страхом, и идући хришћанима, слушали су њихову науку и крштавали се.

Преузето из књиге: "Свети Јован Хозевит; Речи спасења у време отпадије ; Житије,чуда,беседе и поуке"