Само Оваплоћење Сина Божијег и Његов долазак у свет, снажно охрабрују грешнике на покајање. Ради кога је Христос дошао у свет? Ради грешника. А због чега? Ради њиховог спасења. О колико је наше спасење било драго Богу! Он Сам је дошао у свет, О грешници, ради нашега спасења.
Слушајте, грешници, и схватите! Сам Бог је дошао у свет ради нашега спасења, и дошао је у нашем обличју. О заиста је велика тајна побожности! Бог се појавио у телу. „Господе! Шта је човек те знаш за њ, и син смртнога те га пазиш?“ (Пс. 144:3)
Заиста је чудесна милост Божија према човеку, а такође је чудесно и дело Његово. Предвиђајући то, пророк Му је вапио са страхом и дрхтањем: „Господе, чух реч Твоју, и уплаших се; Господе дело Своје усред година сачувај у животу, усред година објави га, у гневу сети се милости“ (Авакум 3:2).
Грешници, призовимо у умове ово велико дело Божије, које је Он учинио ради нас, и покајмо се. Сетимо се како је ради нас био рођен од Пречисте Дјеве и постао дете, и био храњен млеком Своје Мајке. Невидљиви је постао видљив, и Онај, Који је био без почетка, имао је почетак, и Онај, Који је био неопипљив, постао је опипљив и био је увијен као беба у пелене: „И Реч постаде тело“. (Јован 1:14)
Сетимо се како је, док је још био дете, бежао испред убица цара Ирода. Сетимо се како је живео на земљи и био странац, како је ишао из места у место и трудио се ради нашега спасења. Сетимо се како се Он, Који је неприступачан Херувимима и Серафимима дружио са грешницима; како Онај, Који има Небеса као Престо и земљу за подножје ногама Својим и Који обитава у светлости неприступачној, није имао нигде да склони главу Своју; како је Он, Који је богат, постао сиромашан, да би Његовим сиромаштвом ми постали богати.
Сетимо се како је Он, Који Себе облачи у светлост као одећу, на Себе ставио одећу пропадљивости. Како је Онај, Који даје храну свима, јео земаљски хлеб. Како је Свемогући постао слаб и како се Он, Који даје снагу свима, трудио.
Сетимо се како се на Њега, Који је изнад сваке части и славе, хулило, како су Га проклињали, како су Му се ругали преступници.
Сетимо се како су Му задали бол, како је трпео, туговао, плакао и био испуњен ужасом. Сетимо се како је био продан и издан од незахвалног ученика и напуштен од осталих ученика; како је био везан и вођен на суђење; како су Му судили преступници. Био је псован. Био је бичеван. Био је обучен у рите у којима су Му се ругали, поздрављали су Га ругајући Му се као Цару: „Здраво, царе јудејски!“ (Јован 19:3). Крунисан је венцем од трња, тучен по глави трском, слушао је од Својих безаконих људи: „Узми, узми, распни Га“. (Јован 19:15). Одведен је на распеће имеђу два злочинца и умро на Крсту.
Све ове ствари Син Божији је учинио ради нашега спасења. О грешници, у Адаму смо изгубили наше спасење и сво наше блаженство, али Христос, Син Божији, благовољењем Свог Небеског Оца, повратио нам је све то. Размотримо, онда, О грешници, да ли сама Крв Христова, проливена ради нашега спасења, и сва Страдања Његова не вапију на нас. Покајмо се и не будимо лишени вечног спасења, јер без покајања нема спасења никоме, али поред свега тога изопачени грешник не схвата…
Бог воли човека толико да му је открио Своје Божанско промишљање за њега, да треба да се покаје и да буде спасен, али грешник и даље не схвата.
Христос, Син Божији, показао је човеку Свој долазак у свет ради човека, у Јеванђељу. Показао му је Своје вољно самоодрицање, Своје вољно сиромаштво, Своје вољно и дубоко смирење, Свој труд, болове, муке, жалости, патње и смрт, чак смрт на Крсту…
И Он говори човеку: „Човече, узео сам све ово на Себе и издржао ради тебе и ради твога спасења. Али ти занемарујеш своје спасење и не мислиш да треба да се покајеш и престанеш са својим гресима, да узмеш Крв Моју и живиш.“
Али грешник, иако чује овај толико тужни и слатки Христов глас у Јеванђељу, ипак и даље не схвата. Христос није обећао да ће памтити његове ргехе и преступе када Му се човек окрене, али грешник и даље не схвата. Христос га зове Себи и обећава му покој, али грешник не схвата. Остаје непоправљен као што је и био и преступа, као што је преступао раније.
Чини зла дела, као што је чинио раније; воли таму, као што је волео раније; мрзи светлост као што је мрзео раније; и из овог разлога он не долази на Светлост, већ остаје са ђаволом, кнезом таме.
О јадни грешници, пробудите се и дођите себи. Ако то не учините, сама Крв Христова, проливена ради вас, ће вапити против вас за казну. Слушај шта ти пророк Божији поручује у Лицу Бога: „Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.“(Пс. 50:21); то јест, сва твоја зла дела, речи, мисли, намере и подухвати, следиће те у следећи свет и појавићеш се на Свеопштем Суду Христовом, и примићеш праведну награду за њих. Ти не желиш сада да се покајеш на своју корист, и тако будеш спасен благодаћу Христовом; тада ћеш се кајати, али прекасно и узалуд. „Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих и обајсаће те Христос“ (Еф. 5:14). Да је благословен Бог изнад свега заувек.
Постави своје спасење ни на чему другоме, осим на Самоме Исусу Христу, Спаситељу света. Ако заиста верујеш да је Он патио и умро за тебе и да је Он твој Спаситељ, онда Га љуби свим својим срцем, слушај Га и угађај Му, као твоме Спаситељу, постави и потврди сву своју наду на спасење само на Њему.
Морамо без престанка чинити добра дела као
Хришћани, али морамо молити и чекати спасење од Самог Христа.
