Ти кажеш: “То је немогуће!”
Бог вели: Што је људима немогуће Богу је могуће (Лк. 18, 27).
Ти кажеш: “Превише
сам уморан.”
Бог вели:
...ја ћу вас одморити (Мт. 11, 28).
Ти кажеш:
“Нико ме не воли.”
Бог вели:
“Ја те волим” (види Јн. 3, 16; 1, 4).
Ти кажеш:
“Не могу никако да кренем напред.”
Бог вели:
Доста ти је благодат моја (2. Кор. 12, 9).
Ти кажеш:
“Не разумем оно што се око мене догађа.”
Бог вели:
“Ја ћу управљати кораке твоје” (види Пс. 3, 4-5).
Ти кажеш:
“Ја то не могу.”
Бог вели:
“Ти све можеш” (види Фил. 4, 13).
Ти кажеш:
“Ја нисам кадар.”
Бог вели:
“Ја сам кадар” (види 2. Кор. 9, 8).
Ти кажеш:
“То код мене неће изаћи на добро.”
Бог вели: А
знамо да онима који љубе Бога све помаже на добро (Рим. 8, 28).
Ти кажеш:
“Не могу себи да опростим.”
Бог вели:
“Ја ти опраштам” (види 1. Јн. 1, 9; Рим. 8, 1).
Ти кажеш:
“Не могу с овим изаћи на крај.”
Бог вели: А
Бог мој испуниће сваку потребу вашу... (Фил. 4, 19).
Ти кажеш:
“Плашим се.”
Бог вели:
Јер нам Бог није дао духа плашљивости... (2. Тим. 1, 7).
Ти кажеш:
“Стално сам забринут и разочаран.”
Бог вели:
Све своје бриге положите на Њега, јер се Он стара за вас (1. Пт. 5, 7).
Ти кажеш:
“Немам довољно вере.”
Бог вели:
“Ја свакоме дајем меру вере” (види Рим. 12, 3).
Ти кажеш:
“Нисам довољно паметан.”
Бог вели:
“Ја ти дајем мудрост” (види 1. Кор. 1, 30).
Ти кажеш:
“Осећам се усамљеним.”
Бог вели:
“Ја те никада нећу напустити” (види Јев. 13, 5).