Ако се сам Бог стара и промишља о нама, онда је добро да знамо да Он постоји, и
шта је разлог толиких патњи, и зашто не примамо Благодат, и зашто су за нас
ствари уређене овако или онако. Незахвалност и јадиковање својствени су души
која је окрутна, чак и ако верује у Бога...
Сваком човеку је потребна одређена количина хране, али у образовању нам је увек
потребно више... За душу је корисно да буде покренута на нешто добро, чак и у
часу њеног одласка из тела...
Осуђени су на пропаст и онај ко верује свакоме, и онај ко не верује никоме.
Иако су оба става погубна, ако треба да бираш између њих, било би боље да се
пострада због храбрости да имаш поверење, уместо да увек будеш сумњичав према
људима...
Сви они који имају исти став и однос према првом и свесавршеном добру, сви они
љубе и једни друге и чине добро, јер се на исти начин односе и међу собом...
Немогуће је, заиста је немогуће, ако то желимо, да не постигном овај циљ: јер
ми не желимо да страсти наше душе буду излечене, ето због чега оне обично
остају у нама... Нико не треба да очајава, изузев онога ко мисли да му пристаје
да очајава... Чак и ако неко надмашује у греху све људе који су до сада рођени,
па, додаћу, и све који ће бити рођени до краја света, чак и онда је немогуће да
постигне да га Бог замрзи. Немој да се бориш ни против браће хришћана, нити
против било ког народа, чак ни против варварског, ако са тобом закључи мир и
жели да га сачува... Мислим да би свако назвао лудим онога ко би веровао да овде
на свету постоји неко ко је потпуни странац. Јер сви смо ми деца Једнога, мада
се разликујемо по језицима или чему другом, чак и по вери. Пошто смо сви људска
бића, треба да бринемо о људима и да свима желимо свако добро. Свакоме треба да
помогнемо, само ако је то могуће. Јер наша природа је заједничка, и земља је
једна за све, један је свод, једна светлост и један ваздух које Творац простире
над свима нама. Једном речју, оно што је Његово, заједничко је за све нас. Но,
ти такође треба да схватиш шта је даље а шта ближе (јер постоје многи степени
блискости), и да будеш добар према свима, колико то зависи од тебе, а онима
који су ти ближи да излазиш у сусрет са дужном наклоношћу и срдачношћу у
опхођењу...
(посвећено сину, Јовану VIII Палеологу)
