Никакве завете и правила на себе не налажите без одобрења духовног оца, јер ће вам више користи донети једна од њега благословена метанија, него хиљаду метанија учињених по вашој самовољи. Фарисеј се и молио више од нас и постио, али без смирења сав његов труд испао је ништаван, па ревносно подражавајте понајвише смерност (смирење) митареву, која се рађа од послушности и биће вам довољно. У свакој тузи: и у болести и у оскудици и у тескоби и у недоумици и у свим непријатностима, боље је мање размишљати и разговарати са самим собом, а више се молитвом, макар и кратком, обраћати Христу Богу и пречистој Његовој мајци. Кроз то ће и дух чамотиње (унинија) одступити и срце ће се испунити надом на Бога и радошћу.
Учимо се да мислено за све себе укоревамо и осуђујемо, а не друге. Оно што је и смерније, то је и корисније, јер Бог воли смирене и благодат Своју на њих излива. Какав те год јад снашао, каква те год непријатност срела, реци себи: “Истрпећу Исуса Христа ради!”. Само то кажи и биће ти лакше. Јер је име Господа Исуса Христа моћно. Њиме све непријатности тихну, демони ишчезавају, па ће нестати и твоја чамотиња, умириће се твоје малодушје, када будеш понављао Његово преслатко Име. “Господе, дај ми да видим сагрешења своја! Господе, дај ми трпљење, великодушност и кротост!”.
