Једном
приликом господин Панделис путовао је возом за Солун и, како
би скратио дугачак пут, извадио је из торбе Псалтир. Али, чим
је почео да чита, у вагону је почело да се дешава нешто чудно.
Девојка,
која је седела три или четири места од њега, почела је дивље да виче
и вређа га, гледајући у његовом правцу. У почетку му није падало
на памет да њено ружно понашање може имати било какве везе с њим. Међутим,
након неколико минута видео је да кондуктер иде према њему.
-
Поштовани, да ли можете престати да читате ту књигу, зато што она смета
другима?
- Али,
чујте, ја је читам у себи, а не наглас! Како она може сметати тој девојци?
Сви путници
у вагону слушали су њихов разговор. Они су били изненађени
колико и господин Панделис, и нису могли да схвате зашто је непозната девојка
бесно викала на овог – рекло би се - безазленог путника.
Девојка је
скочила са свог места и прешла у други вагон, на крају воза. А
онда је господин Панделис, обраћајући се својим сапутницима, рекао:
- До
данас, ни ви ни ја нисмо ни слутили какву велику моћ имају
псалми пророка Давида. И сада, након овог инцидента, сећам се једне
ствари. Псалтир се може упоредити са „штапом“ који одагнава све зле духове
(демоне) од нас самих и од оних који су у близини. Тако је
говорио један свети човек који је живео недалеко од нас.
