Успомена на
њихово празновање још и данас је сачувана у србском народу, јер неки Срби славе Св.
Мојсија као Крсну славу у Недељу Православља, а неки 4. септембра. У неким
Православним црквама у Недељу Православља врши се Чин православља с литијом у
којој се носе иконе.
(Светог Седмог Васељенског Сабора)
Годишње
Богу дужно благодарање, у дан у који смо добили опет Божију Цркву са потврдом
догмата православља и са пропашћу злобнога злославља
Следећи
пророчким изрекама, идући за апостолским поукама и следујући за јеванђелским
повестима, прослављамо дан обновљења. Јер Исаија вели да се "обнављају
острва Богу" (Ис 41:ђ, подразумевајући (под тим) Цркве незнабожаца. А
цркве су не просто грађевине и украси храмова, него пуноћа (мноштво)
православних, који су у њима, и песме и славославља којима они служе Богу. А и
Апостол, то исто поучавајући, заповеда да „ходамо у обновљењу живота", и
„ако је ко у Христу нова твар", нека се обнавља (Рм 6:4; 2 Кор 5:17).
Господње пак речи, показујући пророчко стање (остварење), веле: „Беше празник
обновљења у Јерусалиму, и беше зима" (Јн 10:22). Било да је (то зима)
духовна, у којој јудејски народ изазиваше буре и немире злочинства против
општег Спаситеља, било пак да је она (физичка зима) која променом хладног
ваздуха угрожава телесна чула.
А беше,
заиста беше и код нас зима, не обична, него она која стварно причињаваше
суровост велике злобе. Али нам је процветало рано пролеће Благодати Божијих, у
којима смо се окупили да чинимо молитве благодарења Богу за добре жетве, да би
смо још више псаламски рекли: „Лето и пролеће ти си створио, сети се
овога" (Псал 73:17-18).
Јер заиста,
непријатеље који ружише Господа (Псал 73:18) и који свето поклоњење Њему у
светим иконама обесчастише, и који се погордише и преузнесоше безбоштвом
(својим), њих чудесни Бог сруши и разори дрскост отпадништва (њиховог), и Он не
презре глас оних који Му вапију: „Сети се, Господе, понижења слугу Твојих, које
носим у недрима својим од многих народа, којим нас понизише непријатељи Твоји,
Господе, којим понизише наслеђа Христа Твога" (Псал 88:51-52). А наслеђе
пак Христово били би они који су смрћу Његовом испуњени и који су Му поверовали
проповеђу речи (Божије) и иконичким (ликовним) изображењем, кроз које двоје
(проповед и иконе) велико дело Домостроја спасења бива познавано од искупљених:
кроз крст и страдања и чудеса Његова (Христова) пре крста и после крста, од
којих угледање на Његова страдања прелази Апостолима, а од ових Мученицима, а
преко ових стиже до Исповедника и Подвижника.
Тога, дакле,
понижења, којим нас понизише непријатељи Господњи, понизише наслеђе Христа
Његовог, сетивши се Бог наш умољаван сопственим милосрђем и привољеван
молитвама Мајке Његове, а још и апостолским (молитвама) и свих Светих, који су
заједно са Њиме и у увредама против икона Он, дакле, оствари касније оно што је
данас изволео, и учини други пут оно што је свршио први пут. Јер, први пут,
после дугогодишњег времена изругивања и бесчашћа светих икона, повратио је
православље самом себи. Сад пак, овај други пут, после безмало тридесет година
злостављања, учинио је нама недостојнима ослобођење од тешкоћа, и избављење од
невоља, и проглашење православља, и сигурност поштовања Икона, и Празник
(икона) који нам доноси све што је спасоносно.
Јер на
иконама видимо страдања Господња за нас, крст, гроб (погребење), ад умртвљен и
побеђен (васкрсењем), подвиге и венце Мученика, само спасење које је наш Први
Подвигоположник и Подвигодавалац и Венцедавац извршио посред земље
Ту свечаност данас празнујемо, у њој се заједнички радујемо и веселимо молитвама и мољењима, и кличемо псалмима и песмама:
„Ко је Бог велики, као Бог наш! Ти си Бог наш, који једини чиниш чудеса" (Псал 76:1415). Оне који су се ругали Твојој слави, Ти си их исмејао; понизитеље Твојих икона и оне који су нападали Твој лик, показао си да су отпадници и хулници. Зато смо благодарни Богу и победи Господа над овим противницима. Борба против иконобораца (иконокласта) и лукавство има други узрок и биће изложено. Одмарајући се после преласка пустиње, задобивши духовни Јерусалим, као одговор на мојсијевску заповест или боље, на Божански позив: на плочи великог камена која је припремљена да прими Писмо, сматрали смо да је праведно да га запишемо у срцу наше браће, и благослов за оне који држе заповести, и проклетство онима који их преступају.
Ту свечаност данас празнујемо, у њој се заједнички радујемо и веселимо молитвама и мољењима, и кличемо псалмима и песмама:
„Ко је Бог
велики, као Бог наш! Ти си Бог наш, који једини чиниш чудеса" (Псал
76:1415). Оне који су се ругали Твојој слави, Ти си их исмејао; понизитеље
Твојих икона и оне који су нападали Твој лик, показао си да су отпадници и
хулници. Зато смо благодарни Богу и победи Господа над овим противницима. Борба
против иконобораца (иконокласта) и лукавство има други узрок и биће изложено.
Одмарајући се после преласка пустиње, задобивши духовни Јерусалим, као одговор
на мојсијевску заповест или боље, на Божански позив: на плочи великог камена
која је припремљена да прими Писмо, сматрали смо да је праведно да га запишемо
у срцу наше браће, и благослов за оне који држе заповести, и проклетство онима
који их преступају.
Зато говоримо овако:
Онима који долазак Бога Логоса у телу речју, уснама, срцем и умом, писањем и иконама исповедају (признају) вечан спомен!
Онима који знају разлику суштина једне и исте Ипостаси (Личности) Христове, и њој (Ипостаси) придају створеност и нествореност, видљивост и невидљивост, страдалност и нестрадалност, описивост н неописивост; и Божанској суштини приписују нествореност и томе слично, а људској природи признају оно остало и описивост и речју и иконама вечан спомен!
Онима који
верују и проповедају Јеванђелски благовесте речи словима, догађаје цртежима
(сликама), и да свако (од тога) доприноси једној истој користи: проповед Истине
речима и потврду иконама вечан спомен!
Онима који верују и проповедају Јеванђелски благовесте речи словима, догађаје цртежима (сликама), и да свако (од тога) доприноси једној истој користи: проповед Истине речима и потврду иконама вечан спомен!
Онима који речју освећују (своја) уста, а затим и слушаоце кроз реч (проповед); који знају и проповедају да се кроз часне иконе исто тако освећују очи гледалаца, а ум се њихов уздиже ка богопознању, као и кроз божанствене храмове и свештене сасуде и друге посвећене ствари вечан спомен!
Онима који знају да су: жезал, и таблице, и ковчег и свећњак, и сто, и кадионица, прасликовали и унапред пророковали Пресвету Дјеву Марију Богородицу, и да су ове ствари њена праслика (праобраз), али да уствари она (Богородица) није била то, већ да је она рођена као девојка и остала Дјева после богорођења. Због тога њу још и више представљамо иконично, или у њеним праобразима таквима вечан спомен!
Онима који
знају и прихватају пророчанска виђења као она којима је само Божанство дало
облик и образ, и који верују даје то хор пророка видео и прорекао, и чврсто
држе предање писано и неписано, предано Оцима преко Апостола, и зато живопишу
светитеље и поштују их вечан им спомен!
Онима који су сагласни са Мојсијем који говори: „Пазите на себе, јер у дан у који је Господ говорио на Хориву, на планини, ви сте чули глас речи, али нисте видели облик"; и који знају да говоре оно што је право: ако смо нешто видели, заиста смо видели, јер нас је син грома научио: „Онај који је од почетка, кога смо слушали, кога смо видели, и кога смо обожавали очима својим и кога су руке наше додиривале Логоса живота" (1 Јн 1:12), и ово сведочимо". Такође и други служитељи Логоса: „Једосмо и писмо с Њим" (Дап 10:4), не само пре страдања, него и после страдања и васкрсења. Онима дакле који су од Бога примили моћ да разликују забрану законску (Стари завет) и Благодат учења (Нови завет), с једне стране Онога који је, сједне стране у Закону невидљив, а с друге стране, Онога који је у благодати и видљив и опипљив, и зато (због тога) они живопишу (изображавају) и поклањају се ономе што је видљиво и опипљиво.
Пророци како видеше, Апостоли како научише, Црква како је примила, Учитељи како су одогматили, васељена како се сагласила, Благодат како је засијала, Истина како се доказала, лаж како је протерана, Премудрост како се смело исказала, Христос како је наградом потврдио тако мислимо, тако говоримо, тако проповедамо: Христа Истинитог Бога нашег и Његове Светитеље чествујући речима, списима, мислима, жртвама, храмовима, иконама; Њега као Бога и Владику поштујући и клањајући се Њему, а њих ради заједничког (нам) Господа и као Његове верне служитеље чествујући и одајући им односно поклоњење.
Ово је вера апостола. Ово је вера Отаца. Ово је вера Православних. Ова вера васељену утврди.
И сада ми
величамо братски и пријатељски хероје вере, у слави и часној побожности, за
коју су се они борили, и ми говоримо: Германа, Тарасија, Никифора и Методија,
њих као истинске архијереје Божије, победнике и учитеље Православља вечан им
спомен
Игњатију ,
Фотије , Стефану ,Антонију и Николају најсветијим и Православним
патријарсима.
Вечнаја
памјат!
Сви који су
говорили и писали против Светих патријараха Германа, Тарасија , Никифора и
Методија,Игњатија , Фотија , Никифора, Антонија и Николаја ,
Анатема.
Све
новотарије које ће бити донете и усвојене противне црквеној традицији и учењу ,
установи и незаборавних Светих отаца,
Анатема.
Стефану
новом мученику и исповеднику ,
Вечнаја
памјат.
Јефтинији
,Теофилу , Емилијану , вечне успомене Исповедника и архиепископа,
Вечнаја
памјат!
Теофилу,Петру
,Михајлу и Јосифу блажене успомене митрополитима ,
Вечнаја памјат!
Јовану
,Николају и Георгију, троструко славним исповедницима и архиепископима и свим
епископима који су били са њима у јединомислију са њима,
Вечнаја
памјат!
Теодору и
свим праведним игуманима студитским,
Вечнаја
памјат!
Исакију
чудотворцу , исповедницима Теодору и Теофану знаменитим , Јоаникију
највидовитијем,
Вечнаја
памјат!
Исакија
најправеднијег архимандрита и игумана манастира Далматског ,
Вечнаја
памјат!
Симеону
најправеднијем столпник ,
Вечнаја
памјат!
Теофану
најправеднијем игуману манастира Великог поља ,
Вечнаја
памјат!
Ово клицање
као благослов Отаца ,које смо ми наследили као њихова чеда која се ревносно
угледају у побожности ; а који такође проклињу преступнике Господњих заповести.
Пошто ми представљамо пуноћу Благочешћа. Они који су потпали проклетство због
крививерја.
Онима који
само на речима поштују Домострој Оваплоћења, који само на речима прихватају
учење о томе. А не поштује иконе , а уствари поричу Спасење нека буду ,
Анатема.
Онима који
због погрешног поимање израза Неограничени одбијају изображавање Христа нашег
Истинитог Бога који је имао сапричасност у нашем телу и крви и тиме исповедају
Докетистичку прелест,
Анатема!
Онима који
прихватају виђења пророка мада невољно. Али о чуда ! Прихватају представе
виђене пророцима чак и пре Оваплоћења Речи . И сујетно исповедају да су
апстрактне и непојмљиве суштине су биле вођене од стране пророка или чак
признају да су истински откривене кроз пророштва као слике и обличја . Па ипак
немогу да изобразе иконе да Реч постаде човек и пострада за нас ,
Анатема!
Онима који
чују Господа који је рекао да „Да верујете у Мојсија, веровали бисте у мене“ и
који разумеју Мојсијеву изреку: „Господ Бог наш подићи ће за вас пророка попут
мене“, али који , с једне стране, кажу да прихватају Пророка, али с друге
стране, не дозвољавају приказивање на иконама благодати Пророка и Нашег
Универзалног Спасења онаквог какав је Он био виђен, док се Он сјединио са
човечанством и чинио многа исцељења страсти и болести, и онаква каква је
био разапет, био је сахрањен и устао је, укратко, све што је и претрпео и
учинио за нас; онима који, дакле, не могу издржати да се угледају на ова
универзална и спасоносна дела у иконама, нити их почастити нити им се
поклонити,
Анатема!
Њима који
истрају у јереси негирања икона, тачније отпадништва одрицања Христа, а
Мојсијев закон им не поучава да их то спашава, нити их апостолска учења
уверавају да се врате побожности, нити подстакнути патристичким подстицајима и
објашњењима да напусте своју обману, нити су убеђени споразумом Цркава Божијих
у целом свету, већ су се једном заувек придружили делу Јевреја и Грка; јер оне
ствари којима потоњи директно хули на прототип, први такође није поцрвенео да
вређа Његову икону Њега који је тамо приказан; зато онима који су непоправљиво
обузети овом обманом и имају зачепљене уши према свакој Божанској речи и
духовном учењу, као већ трули чланови и одсекавши се од заједничког тела Цркве,
Анатема!
Анастасију,
Константину и Никити који су били безакони вођи у пропаст и изумитељи јереси у
време Исавријанца,
Анатема!
Теодоту
,Антонију и Јовану заједничким подстрекачима у злима која су следили један
другог у неблагочешћу ,
Анатема!
Павлу, који
се поново претворио у Саула, и Теодору, презимену Гастес, и Стефану Молитесу, и
даље Теодору Критунусу и Леону Лалоудиусу, и. ономе ко дели слично безбожност
са горе поменутим, ма какав био његов чин, у свештенству или на некој функцији
или у било ком занимању којим се бави,
Анатема!
Онима који
одричу постојање Божије, и тврде да је свет самопостојећи, и да су све ствари у
њему настале случајем, без Промисла Божијег, анатема!
Онима који
говоре да Бог није Дух, него тело, или да Он није праведан, милостив, премудар,
свезнајући, и друге такве хуле, анатема!
Онима који
се усуђују да говоре да Син Божији, а исто тако, и Свети Дух, да нису
једносуштни и исте части са Оцем, и који исповедају да Отац и Син и Свети Дух
нису Један Бог, анатема!
Онима који
безумно говоре да долазак у овај свет Сина Божијег у телу и Његово вољно
страдање, смрт и Васкрсење нису били потребни за наше спасење и искупљење од
греха, анатема!
Онима који
одбацују благодати искупљења проповедане Јеванђељем, као једина средства нашег
оправдања пред Богом, анатема!
Онима који
се усуђују да говоре да Пречиста Дјева Марија није била Дјева пре рађања, при
рађању и после рађања, анатема!
Онима који
не верују да је Дух Свети надахњивао Пророке и Апостоле, а преко њих упућује и
нас на истински пут вечног спасења и потврђује исто чудесима, и сада обитава у
срцима свих верних и истинских хришћана, и води их ка свакој истини,
анатема!
Онима који
одбацују бесмртност душе, крај света, будући суд и вечну награду за врлине на
небесима, а за грехе осуду, анатема!
Онима који
одбацују све Свете Тајне Цркве Христове, анатема!
Онима који
одбацују Саборе Светих Отаца и њихо Предање, које је у сагласности са Божанским
Откровењем, и које је побожно чувано од стране Православне Саборне Цркве,
анатема!
Онима који
помишљају да се православни Владари не узводе на престоле по нарочитом
благовољењу Божијем о њима и да се при помазивању на царство на њих не изливају
дарови Духа Светог ради прохођења овог великог звања, и који тако позивају
против њих на побуну и издају, анатема!
Онима који
вређају и хуле на свете иконе, које Света Црква прима у спомен дела Божијих и
његових угодника, да би оне који их гледају надахнуле побожношћу и подстакле их
да их подражавају, и онима који кажу су оне идоли, анатема!
Теозофима и
другим јеретицима, који се усуђују да говоре и пребезумно уче како Господ наш
Исус Христос није једанпут на земљу сишао и оваплотио се, већ се многоструко
оваплоћује, такође и онима који одричу да је истинита премудрост Очева, Син
Његов јединородни, и онима који траже другу премудрост упркос Божественом Писму
и учењу Светих Отаца, анатема!
Масонима,
окултистима, спиритистима, врачарима и свима, који не верују у Једнога Бога,
већ поштују бесове и не предају смирено свој живот Богу, већ се труде да
сазнају будућност гатарским призивањем бесова, анатема!
Онима који
одступају од Православне вере и примају друге вере на саблазан нашој браћи, и
онима који отпадају у расколе, анатема!
Злим
богопротивним људима, који су се чак дрзнули да убију Помазаника Божијег,
Цара-мученика, анатема!
Гонитељима
Цркве Христове, нечастивим одступницима, који подижу руке на свештенослужитеље
Божије, газе светиње, руше храмове Божије, који муче нашу браћу и који су
осквернили наше Отачаство, анатема!
Владимиру
Лењину и другим гонитељима Цркве Христове, нечастивим одступницима, који су
подигли руке на Помазаника Божијег, који убијају свештенослужитеље, газе
светиње, руше храмове Божије, који муче нашу браћу и који су осквернили наше
Отачаство, анатема!
Онима који
нападају Цркву Христову и уче да се она поделила на гране, које се разликују по
учењу и животу, и који тврде да Црква не постоји видљиво, већ ће настати када
се све гране, расколи и иноверја сједине у једно тело; и онима који не
разликују истинито свештенство и Свете Тајне Цркве од јеретичких, него уче да
су крштење и причешће јеретика довољни за спасење, и онима који имају општење
са овим јеретицима или им помажу или заступају и бране њихову нову јерес
екуменизма у име братске љубави и уједињења раздељених хришћана, анатема.
Саблазнитељима
и онима који се ругају људском роду и који извраћују Богоздану природу, који
сеју разврат и изругују се рођењу деце, који саблажњавају наше сестре да чине
детеубиство у утробама мајчиним и да избацују нерођене младенце као бездушне и
који још из њихових тела и крви имају скверну зараду, анатема!
Онима који не следе обичаје Цркве који су установљени на Седам Васељенских Сабора, као и о Светој Пасхи и месецослову (календару), који су их за нас добро установили и предали нам да их следимо, него желе да прате новојављену пасхалију и нови месецослов безбожних папских астронома, и противећи се обичајима Цркве, желећи да низвргну и развеју догмате и обичаје Цркве, које смо од Отаца примили, анатема!
Ми призивамо
све благочестиве и православне хришћане: стојте тврдо у ономе што сте примили,
у чему сте се родили и у чему сте васпитавани, а када време и прилике позову, и
крв своју пролијте да бисте сачували и веру, предану нам од Отаца наших и
сачували ваше исповедање. Чувајте се таквих људи и бдите, да би вам помогао
Господ наш Исус Христос. Нека благослов наше Смерности буде са свима вама.
Амин.
Православље. Не заборави праведну реч коју си рекао Господу, обнављајући са Њим завет, нарушен са твоје стране рђавом савешћу. Сети се како и због чега си га нарушио и старај се да избегнеш нове неверности. Није славна лепа реч - славна је верност. Зар није славно бити у завету са царем? Колико је, тек, славно бити у завету са Царем царева! Али, та ће се слава обратити у твоју срамоту уколико не будеш веран завету. Колико је, од настанка света, великих људи прослављено! И сви су они прослављени за верност, у којој су истрајали, не гледајући на велике невоље и жалости које су имали због ње: А други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама, у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не беше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским... Зато и ми, имајући толики облак сведока, са трпљењем хитајмо у подвиг који нам предстоји: Гледајући на Исуса, Начелника и Савршитеља вере (Јев.11,36-38; 12,1-2).
