Данас је Света Недеља Православља, света Недеља човекославља… Данас
Православна Црква казује сву тајну човекову. Шта је човек, ко је човек? Шта сам
ја, шта си ти, шта је сваки од нас? И одговара света Црква: Човек је божанско
величанство на земљи. ЈБуди обично сматрају да је царско величанство на земљи
највеће. Не! Божанско величанство човеково веће је од сваког величанства на
овоме свету.
Црква данас, славећи то божанско величанство човека шта слави уствари?
Слави живу икону Божју у овоме свету живу слику Божју у овоме свету, слави
човека. Јер човек, душа му је од Бога, душа слика Божја у човеку, икона Божја у
човеку, а тело рам око те свете иконе. То је човек. Таквог човека Црква слави и
прославља. То си ти. Човек је ходећа жива икона Божја кроз овај свет. У томе је
Благовест ове Велике Свете Недеље.
Данашња Света Недеља установљена је као празник Православља, знате ли
због чега? Због тога што је на данашњи дан 843. године, у деветом веку, за
време благочестиве и Свете царице Теодоре и њеног сина Михаила, а по одлуци
Светих Отаца светог Васељенског Сабора, на данашњи дан је прослављена победа
над јеретицима иконоборцима. Сто двадесет година цареви иконоборни и безбожни,
гонили су иконе, уништавали, спаљивали, газили. Црква се борила преко својих
православних епископа, свештеника и народа. Гинули су, тамновали, али Црква се
није одрекла светих икона.
Кад је Бог сишао у овај свет, Господ Христос, Он је постао видљив за нас
људе. Бог је постао видљив. И гледајући Њега ми уствари гледамо Живога Бога. Он
је живи Лик Божји у свету, Икона Божја у свету[2]. И бранећи ту живу Икону
Божју у овоме свету Православна Црква је одбранила човека, одбранила Христа као
човека. Он Бог, постао је човек, да би у нама људима пронашао Икону Божју, живу
Икону Божју, коју смо ми затрпали гресима и страстима, унаказили је, изгребали
је сву својим порочним животом. Господ је сишао у овај свет, постао човек, како
се вели у дивним црквеним песмама и молитвама, да обнови Свој Лик у човеку, да
обнови Своју Икону у човеку, која је иструлела у страстима, иструлела у
пороцима нашим, иструлела у гресима нашим, и човек је постао унакажена Икона
Божја, унакажена. И Он, сишавши у овај свет као чиста, пречиста Икона Божја,
као Бог, Он је показао шта је човек, шта је савршени човек, какав треба да је
човек у овоме свету.
Јер шта то значи бити Икона Божја, бити Слика Божја? То значи ово, браћо:
ми ум имамо – а ум јесте слика ума Божјег у нама; ми имамо вољу – воља је слика
воље Божје у нама; ми имамо осећања, имамо срце – то је слика Божјих осећања у
нама; ми живимо у овоме свету – то је слика живота Божјег; ми смо као иконе
Божје бесмртне, то је слика бесмртности Божје. И Бог нас је створио боголикима
да бисмо ми у овоме свету живели Њиме, да би ум наш увек мислио: пази од кога
си, ти си од Бога, мисли чисте мисли, мисли божанске. Онда је наша воља
савршена и здрава, када се управља према вољи Божјој, према оригиналу свом.
Наше осећање чисто је, здраво је, божанско је, када се управља према осећању
Божјем.
У овоме свету, Богом смо постављени да живимо угледајући се на Бога. Зато
је створио Бог човека боголиким, зато је Бог Господ Христос и дошао у овај свет
да нам покаже како треба да живимо, како треба да мислимо, како треба да
осећамо, како треба да радимо у овоме свету. Он – Он је савршен образац нашег
осећања. Зато се у Еванђељу наређује: Живите као што доликује Христу.[3]
Хришћанин си! Хришћанин си само ако живиш као што Господ Христос хоће и како Он
живи. Још се у Светом Еванђељу вели: Живите као што доликује Богу.[4] Коме
Богу? Богу који се јавио у телу – Господу Христу. Ти си хришћанин, и позван си
да живиш као што је Бог живео у овоме свету. Какав велики подвиг браћо, каква
велика и тешка и страшна дужност, али и величанствена, божански величанствена!
Ми у овоме свету уствари стално водимо борбу, борбу за Икону Божју што је
у нашој души. Ко је краде од нас? Сви иконоборци, сви противници икона, а први
иконоборац је грех. Грех не трпи Бога, неће Бога ни у човеку ни у свету око
човека. А кроз грех главни иконоборац јесте сатана, и анђели његови, црни
ђаволи. Они су ти који краду нашу душу, који лију грехе у нашу душу и
затрпавају Лик Божји што је у нама. Црним катраном греха премазују они Лик
Божји што је у нашој души. И човек, када непокајан живи у гресима, када се не
бори против грехова својих, када остаје у њима, када их не исповеда, шта остаје
од његове душе? Остаје Лик Божји сав премазан црним гнојем порока, страсти и
смрти. Страшна слика, страшна срамота!
Божански Лик у човеку који сачињава Божанско величанство свакога од нас,
који доживљава божанску силу и величину свакога од нас, ето, грех уништава,
ђаво уништава, а уствари ми сами уништавамо, јер ђаво нам не може наметнути
грех ако га ми не примимо, ако ми не пристајемо на грех. Нико нас не може
натерати у овоме свету; ђаво само предлаже грехе, баца мамце, а ти, ти имаш
слободну вољу. Бирај – ђавола или Бога!
Господ је дошао у овај свет, основао Цркву – ради чега? Зашто је Господ
дошао у овај свет? Није он, браћо, дошао за ситну ствар. Он је дошао да нас
ослободи највећег непријатеља, несравњено јачег од нас, а тај наш непријатељ
јесте грех, иза њега ђаво, иза њега сатана. Нико од људи није их могао
победити. Господ се јавио у свету као човек и животом Својим на земљи,
Еванђељем Својим, Крштењем, Страдањем, Васкрсењем, Вазнесењем – победио је
грех, победио смрт, победио ђавола, и све те Божанске силе Своје дао нам у
Цркви Својој. И ми хришћани у Цркви Христовој имамо све оружје потребно да
победимо сваки грех, имамо све оружје потребно да победимо свакога ђавола,
имамо све оружје потребно да победимо сваку смрт, јер у овоме свету земаљском
нема победитеља смрти осим Господа Христа.
Зато је Он Једини Истинити Бог. Зато Га нико не може одагнати са ове планете,
нико Га не може одузети роду људскоме. Господ Христос је као Победитељ смрти и
греха и ђавола, потребнији свакоме човеку од његовог оца, од његове мајке,
потребнији од ваздуха, потребнији од сунца, од небеса и од свега видљивог и
невидљивог. Шта ће ти живот, брате и човече, шта ће ти тело кад завршаваш живот
смрћу?! Усмрди се тело. Шта ће ти душа, ако је у њој ђаво и грех?! Дошао је
Господ у овај свет да душу ослободи од греха, од ђавола, и да телу да
бесмртност и Живот Вечни васкрснувши га из мртвих. Нама је Господ дао и тело и
душу. Није тело од ђавола, тело је од Бога. Бог је створио и тело и душу,
целога човека створио за бесмртност и Живот Вечни. И Он је дошао у овај свет да
нам осигура двоструку бесмртност и Живот Вечни – и за душу и за тело. На дан
Страшнога Суда, када будемо васкрсли, наша тела сјединиће се са нашим душама, и
онда ће сваки од нас добити оно што је заслужио својим земаљским животом,
својим делима на земљи. Добиће или Царство Небеско или вечну таму и мрак.
У овоме свету, ми смо, браћо, на бојишту, стално у борби. Никада та борба
не престаје. Нема примирја између човека и ђавола, нема примирја између човека
и греха. Ђаво се стално шуња око свакога од нас да Икону Божју што је у нама
унакази, оцрни, упропасти, уништи, да би човека могао водити по својој лудој
демонској, ђавољој вољи, и сатера га у пакао. Зато се у Еванђељу безброј пута
из уста Спаситељевих чује: Стражите, стражите над душом својом![5] Пазите како
живите у овом свету![6] Душа је божанско величанство у теби, божанска величина.
То је највећа вредност коју имаш, највећа вредност после Бога у свима световима
– душа човекова. Пази шта радиш са својом душом! Она је бесмртна и вечна. Куда
ће твоја душа зависи од тебе: да ли ће у вечно Царство Небеско, или ће у вечни
мрак, у пакао, зависи од твоје слободне воље.
Ти си хришћанин, то значи ти живиш по Христовом Еванђељу. Твој живот
треба да је вршење еванђелских заповести, твој живот треба да је сав светао,
чист и безгрешан, као што је живот Господа Христа. Да, ми смо људи слаби и
немоћни. Падамо често у исти грех, сваког дана по неколико пута падамо у исти
грех. Али Господ је дошао у овај свет да објави велику милост Своју према
човеку. Његова Божанска уста су објавила да треба опростити човеку ако и
седамдесет пута на дан сагреши[7], ако се покаје пред Господом. По слабости
својој ми грешимо, по милости Својој Господ опрашта, али кајање зависи од нас.
Нико нам не може наметнути покајање. Ни Бог нам не може наметнути покајање. Ни
Бог нам не може наметнути љубав – љубав човека према Богу, и уништити слободу
коју је човеку дао.
Православна Црква, која данас слави победу над јеретицима и иконоборцима,
даје нам силе и моћи да и ми данас славимо божанско величанство човека, да и ми
данас покажемо силу своју према савременим новим иконоборцима. Колико је данас
у Европи и широм света лажних учења о човеку? Колико лажних учења и бруји и
струји и грми кроз нашу земљу, колико лажних учења да човек није Божје
створење, да је човек постао од мајмуна? Какав стид, какав срам! Што нас вређате,
ви лажни научници?! Што понижавате човека до скота?! Ми ~ ми смо Божанско
величанство, ми смо Божја створења, ми смо живе иконе Божје. А ви, ви који
тобоже волите човека, ви …[8] Европа се помами и изгуби радећи за човека, а
милионе људи сатерала је у смрт. Та Европа својим лажним учењима, ето,
поплавила је све континенте: Азију, Америку, Аустралију. Шта је европски човек?
Европски човек без Христа то је крвава врећа пуна смрдљивог гноја. То је човек
без Христа! Тело врећа, врећа пуна смрдљивог гноја! И они се усуђују да
објављују: ето, ми се боримо за човека, ми му дајемо вредност. Какву вредност
кад ме ти смањујеш до мајмуна? Ти велиш да сам ја мајмунов потомак? Не примам
ја то – то је лаж, то је ужас за човека, највећи ужас који човек може да доживи
у овоме свету. То, то је сатанска измишљотина; сатана се грохотом смеје кроз
сва учења на мудрост европску, на мудрост наших универзитета, наших бедних
школа.
Човече, шта је теби важно, шта теби треба у овоме свету? Погледај себе са
ивице гроба, погледај себе из свог гроба. Кад-тад ти и ја морамо сићи у свој
гроб. Шта вреди у гробу? Душа, тај божански Лик који нам је Господ дао. То је
оно што вреди, то је вечна вредност. Господ Благи је то објавио када је рекао:
„Каква је корист човеку ако сав свет добије, а души својој нашкоди“?[9] Каква
је корист? Душа више вреди него сви светови, небеса, земља, ова кугла гнојавог
блата око које се људи ломе и отимају, и боре и крваре, милионе људских живота
жртвују, иконе Божје убијају. Шта је земља? А Спаситељ вели да душа твоја више
вреди неголи сви светови, сва сунца, све васионе…
Пази, брате, како живиш! Знај ко си: ти си Божанско величанство у овоме свету. Знај ту своју вредност, живи за њу. А њу чува, увек чува само Господ Христос, Његова Света Црква и све свете силе које је дао у њој. Гле, Цркви је Господ дао сва средства и силе да ми то Божанско величанство одржимо у себи, и развијемо га до највише мере. Дао нам је Свете Тајне и свете врлине. Ето, шта је свети пост? Свети пост – то је чишћење душе, чишћење иконе у души својој од блата греха, од катрана страсти, од муља порока, кад човек свим срцем искрено пред Богом очисти душу своју, икону душе своје очисти која је сва запрљана, а често и иструлела у гресима. Господ, Црква Његова света, установила је свети пост да ми у току поста постом чистимо себе од сваке прљавштине, чистимо тај лик Божји, ту слику Божју у себи коју смо испрљали.
Па, молитва – молитва је призивање помоћи Божје, светлости небеске да се
спусти у нашу помрачену душу, да мрак помрчине греха скине са иконе у нашој
души. Шта је љубав еванђелска? Шта милостиња, шта кротост, шта смиреност? Све
су (то) божанске силе, браћо, свете врлине еванђелске које нам је Господ
Христос дао, и Црква нам препоручује и даје да ми душу своју чистимо од греха,
икону своју маламо, Христову икону у души својој.
Врхунац свега сачињава Свето Причешће – Свето Причешће којим се сваки од
нас причешћује, киме? Самим Господом Христом! Јер у Светом Причешћу сваки
хришћанин прима васцелог Бога, прима чудесног Господа Христа, прима сву Његову
Вечну Истину, сву Његову Вечну Правду, прима сав Његов Вечни Живот. Кад се
причестиш, брате и сестро, пази како ћеш живети од тога дана и надаље. Примио
си Господа Христа, ти кроз Свето Причешће постајеш Богоносац, постајеш
Христоносац, постајеш прави човек. Уствари, Господ у твојој души …[10] Гле, Он
скида сав мрак са ње, Он изгони сваки грех из ње. Зато се потруди да се грех
више не врати у твоју душу. Он очисти сву душу твоју и она заблиста божанском
лепотом, оном лепотом којом је Бог украсио створивши је као слику Своју, као
Слику Божанску.
Зато је, браћо моја, Свето Причешће најважнији доживљај у животу сваког
хришћанина, најважнији. Тиме ти примаш сву бесмртност Христову у своју душу,
примаш Њега целог, све Еванђеље Његово примаш. Пази како живиш до данашњега
дана. Немој опет унаказити лик Божји у души својој и Господа Христа, Који је
кроз Свето Причешће ушао у тебе, немој мучити. Немој Му гресима плести трнов
венац око главе у души твојој. Немој Му чудесно дивно и Свето Лице премазивати калом
грехова својих, катраном страсти својих. Пази како живиш! Ако си досад и
допуштао себи који грех, или крао, или прељубу чинио, или био среброљубац, или
нечисте помисли имао у души својој, потруди се и све то одбаци. Ти Господа
целиваш – каква одговорност, каква страхота! Сваки твој грех, нови грех, знаш
ли да је то шамар у Свето Лице Његово, знаш ли да је сваки твој грех смртни
ударац по живој икони твојој у души твојој. Самоубиство је то. Причестио си се,
постао си христоносац, исправи се, поправи живот свој. Не допусти да те никакве
жеље море. Рђаве те мисли узнемиравају: бори се против њих, не дај се од зла
савладати. Надвладај зло добром! Надвладај ђавола Богом! Богом смо јаки – само
Богом[11]. Иначе, без Њега људи су мољци и стенице, које ђаво сатире ноктом
свога малога прста. Ми смо само Господом Христом Богом јаки. И Он влада над
нашим животом, васцелим животом на земљи
Нека нас Он очисти од свакога греха.од сваке страсти, од сваке смрти,
ослободи нас свакога ђавола, да бисмо ми заиста и на земљи представљали живе
иконе Божје, да би божанско величанство на земљи био човек. Човече, брате!
Никада не заборави да си ти мали Бог у блату! У блату тела свог ти имаш живу
икону Божју. Пази како живиш, пази шта радиш са иконом Божјом што је у теби.
Пази – човече! човече! човече! Јер, наш живот полази са земље и одводи пред
пресветло Лице Божје, да тамо дамо одговор шта смо радили са сликом Божјом у
овоме свету.
Нека Благи Господ свакоме од нас дарује у срце све небеске дарове, све
еванђелске врлине: и веру и љубав и наду и молитву и пост и трпљење и кротост и
смиреност све да бисмо се у овој страшној земаљској борби одржали, очували
Божански лик у души својој, и кренули из овог света ка Васкрслом Господу у онај
свет. А дотле, нека нас свети пост води ка Светоме Ускрсу, Светоме Васкрсу
Христовом – да се поклонимо још док смо у телу Њему, Васкрслом Господу,
Победитељу греха, смрти и ђавола, Њему који је осигурао Живот Вечни и нашем
телу и нашој души. Њему, једино Њему, само Њему, вечна слава и част сада и увек
и кроза све векове. Амин.
Напомене:
[1] Еванђеље по Јовану 1,43-51
[2] Кол. 1,15
[3] Кол. 1,10; 1 Сол. 2,12
[4] 1 Тим. 3,16
[5] Мт. 24,42; 26,41
[6] Мт. 6,1; Лк. 17; 23,34
[7] Мт. 18,21-22
[8] Пар речи нечујно на траци. - Прим. препис.
[9] Мт. 16,26
[10] Исто.
[11] Пс. 60,12
„Сабране беседе“, Пасхалне беседе – том III
