Православни идеал жене је да је она супруга и мајка, друштвено активна, али ради новца, каријере и славе не жртвује своју љубав према породици.Зато драге жене,ваша је дужност да славите празнике које вам је Господ даривао, да будете добре супруге и мајке, да ваше супружнике својим љубављу и скромношћу приволите да вас воле и поштују сваког дана.
08. март је
још једно наслеђе од комунистичког безбожног режима а иза чега стоји
антихришћански поредак који је харао планетом и успоставио бољшевички поредак,
и код нас у српској народној традицији је то задржано још увек из сујете, а
неки га називају и даном Иродијаде, Иродове жене која је тражила да се на тацни
донесе глава Св. Јована Крститеља, с тога и симболично секу цвеће на тај дан и приносе
женама.
08. март је
од 1910. године „дан жена“, а не мајки, како се то настоји протурити и како се
протурало и у школама бившег режима.
Овај дан
није дан посвећен мајкама, већ је дан посвећен модерним женама. Овим даном
запад је женама замазао очи чинећи их само тај дан у години
"посебним" што је апсурдно, јер жене као наше баке, мајке, сестре,
ћерке заслужују сваки дан у години поштовање а не само овај дан.
Овим даном
женама се дала привидна моћ да оне одлучују када ће да се удају, за кога,
колико ће бити у браку. Овај дан их учи да развод није толико битна ствар, да
буду са једним човеком док га воле а када љубав престане да "крену"
даље. Овај дан је такође женама дао слободу да се решавају "терета"
које су добиле улазећи у необавезне авантуре, односно , дозвољено им је да
абортирају при чему су учене да је њихово тело само њихово и да абортус није
ништа битно.
Али иза
свега тога крије се потпуно друга страна медаље. Ово су само неки од права
помоћу којих су женама замазане очи и дата само привидна власт над сопственим
животом. Овим даном у ствари жене су пуштене у радни однос због којег су само
половичне супруге, мајке и данас скоро никакве домаћице. Раде пуна радна
времена 6 дана недељно и плаћају порезе. Немају времена за своју децу па децу
одгајају јаслице, вртићи односно држава која их васпитава по свом програму
правећи од деце будуће генереције којима је сваки режим прихватљив а зна се
какав се режим данас нуди и сервира.
Овај празник
пада најчешће у време Часног поста, дакле, онда када се православни хришћани,
кроз пост и молитву, спремају за Свето причешће. А на овај дан ће разне
организације и културна друштва и партије које у свом називу имају и предзнак
"СРПСКИ", приредити славља која нису примерена православном
календару.
Жене,не
дозволите себи да будете оно што желе они којима смета "жена и
хришћанка" и који од вас желе да створе еманциповане "Кларе
Цеткин", ви сте посебне сваки дан својим ближњима а пре свега Господу.
Трећа недеља
после Васкрса "Недеља жена мироносица" посвећује се женама,исто тако
у другу недељу пред Божић, која је посвећена мајкама,зове се МАТЕРИЦЕ и то
свака православна жена треба да зна.
ЕВО И НЕКИХ
ЧИЊЕНИЦА О ПОЗАДИНИ ОСМОГ МАРТА:
8. марта
1910. године у Копенхагену је одржана конференција жена социјалиста, на
иницијативу немачке револуционарке Кларе Цеткин.
На
конференцији је установљен празник Дан жена у знак сећања на демонстрације
америчких жена у Чикагу 8. марта 1909. године. У Србији је прва прослава Дана
жена била одржана 1914. године.
Клара Цеткин
(девојачко презиме Ајзнер) била је следбеник марксизма, утицајни немачки
социјалистички политичар, атеиста и борац за лезбејска права.
Главне
активности Кларе Цеткин биле су усмерене на неколико тема.
Клара Цеткин
позивала је све жене света на:
1. “Слободну
љубав” - Разуздани секс, разврат, курварлук
То значи да
свака девојка или удата жена има право на своју слободну љубав, то јест да ако
у другом мушкарцу осим оном законском види честицу неке врсте љубави она му се
слободно може посветити, осетити његову љубав, дати му своју, а да у исто време
задржи већ постојећи брак. Иста ствар важи и за девојку, она не мора чувати
своју невиност за свог првог мужа и човека свог живота, невиност је лична
имовина девојке и жене па је може дати свакоме за кога осети потребу, жена
посвећује љубав свом супружнику али то не значи да му мора дати и невиност.
2. “Право на
развод брака” - Ради стицања материјалне користи и задобијања већег броја
љубавника или љубавница.
Брак код
Кларе Цеткин не представља никакву светост, брак је проба за проналажење среће,
па ако та проба не успе онда се без икаквог покушаја или труда за бољи живот
треба развести. Па да праксом развод брака постане свакидашњица и сасвим нормална
ствар. Нико није дужан да било кога трпи.
3. “Абортус
је права ствар” - Позив на убијање сопствене деце док су још у утроби своје
мајке. Чедоморство зарад лагодног живота.
Побачај код
Кларе представља поправљање начињене грешке током брака или током ванбрачног
односа. Без обзира у ком периоду је тај абортус учињен, без обзира на право
детета на нормалан развој и живот у мајчиној утроби, без обзира на све.
Зато не
замерите онима који вам не честитају осми март и који мисле својом главом
знајући истину.
Истина је
једноставна, Клара Цеткин и њене јеврејске „другарице“ једноставно су за
празник феминисткиња Европе и Америке узеле датум из јеврејске историје. Ради
се о ПУРИМУ (пур = коцка) који је покретни јеврејски празник и не пада сваке
године у исти дан, али се пада отприлике око 8 марта. Пурим је јеврејски
пролећни празник којим се прославља персијско-мидска краљица Јестира, јеврејка,
која је омогућила јеврејима покољ над хиљадама већинских нејевреја, уклањањем царског
саветника Амана, разоткривача јеврејске завере. О овом догађају говори последња
историјска старозаветна књига „Јестира“.
Јевреји
празник масовног покоља пурим прослављају весело, проклињући и исмевајући
ритуално убијену жртву царског саветника Амана опијајући се и једући празнични
колач од меса назван „(Х)Аманове уши“. На дан пурима талмуд допушта опијање.
Аман је највећи историјски непријатељ Јевреја поред Вође и они га и дан данас
тако доживљавају. Данас дочекујемо овај дан као празник жена и мајки што је
велика национална срамота.
Срби и
Србкиње не дозволите себи да будете само глупе гоје, ширите истину међу својим
пријатељима и рођацима.
Срби не
дозволите вашим женама да прихватају тај дан као свој.
Истините православне хришћанке имају свој „дан жена“ – „недељу
жена – мироносица“, који се слави у трећу недељу по Васкрсу (Такође и
„материце“,које се молитвено прослављају другу недељу уочи Божића). Требамо
поштовати наше,православне празнике,а не оне који су нам наметнути од стране
богобораца.Да истински православни хришћани један другом честитају тај
псеудопразник – то више није смирење, него мазохизам.
