Сказаније о чуду Светог Георгија Победоносца

(Ово сказаније не налази се ни у једном житију светог Ђорђа. Оно се налази у рукопису у манастиру Зографу, који је манастир посвећен овоме свецу. И чита се оно само на дан светог Ђорђа. Рукопис Зографски датира од године 1767.).

Беше у некоме селу један тежак по имену Теопист, човек побожан и богобојазан. Он имаше два пара волова, којима ораше њиве своје, и тако издржаваше себе и дом свој. Једнога дана ораше Теопист са слугама својим. Кад би време, он пусти волове мало на одмор и на пашу. Али се волови загубише, те их не могоше наћи, и увече се вратише људи дома на конак без волова. А кад свану, упути се Теопист на једну страну, а слуге на другу да траже волове, али их не нађоше. Тако чинише и други и трећи дан, и не нађоше волове, и због тога се веома растужише. Рекоше му комшије његове: О, човече, кад ниси могао да нађеш волове, дали си призвао некога свеца, како би ти помогао да нађеш, јер како ћеш се хранити без волова. На то им Теопист одговори: Призвао сам многе свеце, али ме не послушаше.

Онда му они рекоше: Да ли си призвао Георгија Кападока? Можда би ти он помогао и испунио ти жељу да нађеш своје волове; јер он је многе услишао и помиловао, па ће помиловати и тебе." А Теопист рече: ако ми помогне те нађем волове своје, заклаћу једног вола и прислужићу светоме Ђорђу. Како изрече ову реч, он оде поново да тражи, и нађе волове где пасу сва четири заједно. И обрадова се и прослави Бога и заблагодари светом Ђорђу, па узе волове и отиде радостан својој кући. А кад их његова жена виде, зарадова се веома и она и упита: На ком си их месту нашао, господине мој?" Одговори Теопист: Чим дођох на то и то место, обретох где пасу заједно.

А жена му рече: Не говорих ли ти ја, да пођеш на то место и потражиш, па би их нашао, а ти ме не послуша!" А Теопист одговори: Веруј ми, жено, да сам ходио на оно место двапут и трипут, али их не нађох; а сад се помолих светом Ђорђу Кападоку, и поможе ми светац, и нађох. Али се заветовах, ако нађем волове, да ћу једнога заклати и прислужити светом Ђорђу, па сад морам извршити оно што заветовах." А жена му рече: Да закољемо једну кокош, и учинимо службу, и погостимо свештеника." И тако заклаше једну кокош, па призваше јереја, те сврши литургију и угостише га. Али после овога јавља се свети Ђорђе ноћу на сну Теописту и говори му: Таман си лепо учинио што си заклао кокош да мени прислужиш! Зар ниси сам рекао: ако нађем волове моје, заклаћу једнога да учиним службу светоме? Зашто сад не учини оно што заветова? Него без околишања да испуниш оно што си својим устима изрекао." Када се пробуди Теопист од сна, исприча жени све што је видео у сну. А она му рече: Да закољемо једну овцу и опет учинимо службу свецу." И заклаше овцу, и учинише службу свецу. Но опет се јавља светац ноћу и говори Теописту: Дакле, сагласио си се да ми прислужиш једном овцом, Теописте? Не знаш ли ти, да сам ја војвода, и да многи људи следују мени? Него чуј, и учини оно што си заветовао да ћеш учинити. Ако ли не, после ћеш се кајати." Када се човек пробуди, рече жени својој: Боље би било да се нисам ни помолио свецу, него ли извршавати сад оно што он заповеда!" А жена њему: Не веруј сновима, јер могу бити по дејству демона, који нас учи да закољемо вола, те да осиромашимо и да немамо чиме хранити се." И беху у чуду обоје шта да раде? И опет после овога јавља се светац Теописту и говори му јасно: Тако, тако, сад сматраш моје речи демонском фантазијом! Али ево ти кажем: кад сване дан, имаш да покољеш све твоје волове, и све кокоши, свиње, и овце, и да ниједнога брава не оставиш живога у дому своме; него да покољеш све, и приредиш ми службу; а ја ћу доћи за трпезу са мојим људима. Ако ли ме преслушаш и не учиниш како ти велим, пустићу огањ да сагори тебе и сву имовину твоју." Кад се пробиди Теопист, узвикну великим гласом својима: брзо потеците, пријатељи моји, и покољите волове, и кокоши  и сав мал што имам, да не би изгубио живот свој и предао огњу сву имовину моју. А они чувши ово рекоше: Заиста полудео је, те хоће да упропасти све имање своје" А он им викну: Ако ме волите, учините ово што вам рекох, јер сам у великој муци." Тада поклаше волове и све живо што имаше од мала, и почеше готовити трпезу за цело оно село, и позваше свештенике из близине да служе литургију светом Ђорђу. Па кад спремише трпезу, седоше и чекаху свеца да дође те да почну јести. И ускоро се чу тутањ као од многих коња у трку. Погледа Теопист и виде свеца где језди на коњу са многим људима за њим. И изађе из дома у сретање и поклони се свецу. Светац га поздрави: Радуј се, Теописте!" А он му одговори: Добро си ми дошао, господине мој!" И опет проговори светац Теописту: Чуо сам да си позвао светога Ђорђа Кападока, и ево место њега дошао сам ја, мада ако ме питаш, и ја се зовем Ђорђе, и ја сам од Кападокије." А светац имаше два младића, који држаху скуте његове на путу, једног с десна, а другог с лева. А кад седе светац за трпезу, рече Теопист: Господине мој, ако наредиш, нека дођу и сви остали војници у мој дом. Светац пак одговори: Пошто их има много, боље нека пођу у друге домове да одседну, а ја и ови младићи остаћемо у твоме дому." Опет рече Теопист: Ако заповедиш, господине мој, да дам коњу твоме мало сена да једе. А светац одговори: Немој, него нека стоји без хране." И када светац уђе у трпезарију, поклонише му се сви људи. Тада благослови трпезу, и почеше јести. Онда рече светац свима: Пазите добро кад једете месо да не скршите ни једну кост; јер ако неко скрши једну кост, казнићу га љутим мукама." А кад то чу жена Теопистова, рече мужу своме: Тешко нама, како хоће да мучи госте наше!" А Теопист њој на то: Ћути, жено; овај је многе помиловао и облагоденствовао; неће ли како и нама дати неколико златника да се прехранимо." А када започеше јести, заповеди светац двојици младића, да они служе око трпезе. Тада Теопист рече овима: Господо моја, кад вам нестане вина у крчагу, напуните опет из мешине." Они пак служаху из крчага и никако крчаг да се испразни, но стално беше пун. А сви јеђаху са великим сграхом због оне речи свечеве: ако неко скрши једну кост, казнићу га. Када се наједоше, усташе на молитву да заблагодаре Богу. Онда светац рече: Отпевајте тропар и кондак светоме Ђорђу." А када почеше кондак и рекоше: Воздјелан Богом показасја", светац очита ову молитву: „Господе Боже Сведржитељу, који си све створио из небића у биће, Ти си рекао: да што Твоје слуге заишту, биће им како рекну; услиши у овај час и мене слугу Твога, који Те молим, и васкрсни ове кости, нека оживе. И умножи ову стоку у дому слуге Твога Теописта, као што си некада умножио стоку твоме љубљеном патријарху Јакову. Услиши ме, Господе, јер сам из љубави према Теби претрпео многе муке. Тако да се прослави пресвето име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа сада и увек и навек века. Амин". А чим светац заврши молитву, би земљотрес тако силан, да сви од страха попадаше на земљу. И наједном устаде сва стока на ноге и поче ходити. А светац и двојица младића посташе наједном невидљиви посред људи. А људи припадаху и целиваху оно место на коме светац сеђаше. И сви уздигоше благодарење Господу Богу који прославља оне који Њега прослављају и трпе јаде и муке ради Његовог светог имена.

После свега овога толико благослови Бог дом Теопистов, и умножи стоку његову, да јој не беше броја, све помоћу Божјом и за молитве свеславнога великомученика Георгија вернога слуге Свога. Њему нека је слава на век века. Амин.

 „Мисионар“, 11. Новембар 1936.

+++

Молитва прва светом великомученику Георгију Победоносцу

О, свеславни, свети великомучениче и чудотворче Георгије погледај на нас брзом помоћу својом, и умоли човекољупца Бога, да нас грешне не осуди по безакоњима нашим, него да поступи с нама по великој милости својој. Не презри мољење наше, него нам испроси од Христа Бога нашег тих и богоугодан живот, душевно и телесно здравље, плодност земље и изобиље у свему, и да блага дарована нам од свемилосрдног Бога преко Тебе, не окренемо на зло него на славу светог имена Његовог и на прослављање моћног заступништва Твог; да Господ да православним хришћанима победу над непријатељима; да их укрепи непоколебљивим миром и благословом; нарочито пак да нас окружи војском светих Анђела Својих, како би смо се, по изласку нашем из овог живота, избавили од замке лукавога и страшних ваздушних митарстава његових, и неосуђени предстали престолу Господа славе. Услиши нас, страдалче Христов Георгије и непрестано моли за нас Триипостасног Владатеља свих Бога, да Његовом благодаћу и човекољубљем, а Твојом помоћу и посредовањем, обретемо милост; да са Анђелима и Арханђелима и свима Светима станемо с десне стране праведнога Судије, и да Га увек славимо са Оцем и Светим Духом, сада и свагда и кроза све векове. Амин!

Молитва друга светом Георгију великомученику Георгију Победоносцу

Свети, славни и свехвални великомучениче Георгије! Сабрани у храму Твом и приклоњени пред светом иконом Твојом, ми молимо Тебе познатог посредника наших жеља: Моли с нама и за нас милосрдног Господа; да нас по неизмерној доброти Својој милостиво услиши; да не превиди наше молитве односно нашег спасења и живота, и да нам дарује победу над видљивим и невидљивим непријатељима вере наше и спасења нашег. И опет припадајући Теби, свети победоношче ми Те молимо: даном Ти благодаћу укрепи у борбама православне хришћане; разруши силу насрнулих непријатеља; нека се постиде и посраме, и безочност њихова нека се сломи; нека познаду да ми имамо божанску помоћ; свима што су у невољама и опасностима укажи своју многомоћну заштиту; и умоли Господа Бога, свих твари Саздатеља, да нас избави од вечних мука, да бисмо, исповедајући Твоје заступништво, једнако прослављали Оца и Сина и Светога Духа, сада и свагда и кроза све векове. Амин!

Акатист Светом великомученику Георгију Победоносцу
Молитве пре читања акатиста

+++

Житије и чудеса Светог великомученика Георгија
Свети великомученик Георгије
Чудеса Светог великомученика Георгија
Чуда Светог великомученика Георгија од времена 7. до 8. века
О пропалом покушају турака да манастир Дечане претворе у џамију
Чудо на Кипру: још једна потврда исправности Јулијанског календара
Заборављено древно место чуда

Невероватно чудо: девојчице нашли живе после 15 дана од њихове сахране

 

Један муслиман у Египту је убио своју жену и сахранио је заједно са својим кћеркама: једна је била одојче а другој је било 8 година. Он је девојчице живе закопао!!! А затим је пријавио полицији да је девојчице убио њихов ујак.

15 дана касније умро је други њихов сродник. У Египту је обичај да се упокојени сахрањују у породичној гробници, и породица је решила да сахрани тело тог сродника у истој гробници где су се налазиле мајка и девојчице. Али, када су открили гробницу, нису могли да поверују својим очима: они су открили под земљом две девојчице ЖИВЕ!!!

Та шокантна вест муњевито се раширила по целој држави; отац деце је био ухапшен и осуђен на смртну казну. И, наравно, старију девојчицу су обасипали питањима: сви су хтели да знају како су оне преживеле у екстремним условима.

„Мене је хранио неки човек у белој, бљештећој, као сунце, одежди а на Његовим рукама су биле дубоке ране“ – одговорила је девојчица. „А још је он с времена на време будио моју мајку, да би она нахранила млађу сестрицу.

Када су девојчице интервјуисали на египатској националној телевизији, водитељка (муслиманка) је рекла: „Нема никавих сумњи у то да је то био ИСУС, зато што нико други није способан да изврши такво чудо“!

Исламисти сматрају Исуса Христа великим пророком и одричу Његово Распеће. Али те ране које је видела девојчица на Његовим рукама, још једном оповргавају њихову заблуду и показују да је Он сигурно био распет на Крсту“ Његова чудесна помоћ девојчицама, као и многа дуга безбројна чуда, јасно сведоче о томе да је Христос ваистину ЖИВ. Он је увек спреман да нам дође у помоћ и спасе нас!

Немогуће је подврћи сумњи речи девојчице зато што ни она, ни њена сестра, не би могле преживети 15 дана у гробници, ако се не би десило право чудо.

Муслимански лидери су се нашли у ћорсокаку јер не могу да посумњају у истинитост чуда или да га сакрију од јавности: задивљујуће спасење девојчица добило је широк публицитет и преноси се од уста до уста.

Поделите овај случај са другима. „Благословен човек који се узда у Господа и коме је Господ узданица“ (Јер. 17,7).

Чудо Светог пророка Илије

Ово чудо није само због мешења хлеба у празнични дан, већ се чудо превасходно десило и као јасна потврде исправности светоотачког НИКЕО календара над јеретичким папским који следе многи расколници из "цркава" данашњег светског псеудоправославља (Грци, Румуни, Бугари, Финци итд.)

Тај камен је и дан данас у Јерусалиму на срамоту Грчке званичне расколничке новокалендарске безблагодатне цркве. Нови календар је саборно анатемисан и та анатема је потврђена неколико пута касније свеправославним Саборима.

Чедо, у новом календару благодати нема.
Свети Јован Хозевит

+++

Ово је ПРВО издање "Охридског Пролога".

Фуснота је осуда папског календара кроз чудо самог Светог пророка Божијег Илије.

У новом издању "Охридског пролога" овај део је изостављен.
Каснија издања нису верна првим.
Сетих се речи Господњих из приче о талантима,јер какав би слуга сакрио овакво важно сведочанство?

Псеудоправославни сатански бришу трагове јасно показујући ком господару служе.

О пропалом покушају турака да манастир Дечане претворе у џамију

Многа чуда везана су за Светог великомученика Георгија, међу којима је и пропали покушај Турака да Дечане претворе у џамију.

Пошто су неке србске цркве већ претворили у своје џамије, хтели су то да учине и са дечанском манастирском црквом. За ову сврху доведена је у Дечане силна турска војска и много њихових верских великодостојника са њиховим поглаваром, да би тај чин био што свечанији. Да ово не би изазвало буну околних Срба,Турци су распоредили своју војску око манастира и донели доста муниције, коју су сместили у кулу звонару на великој капији. Главни војсковођа са доглавницима смести се у најбоље одаје конака и онда позва игумане и монахе и предложи им да се потурче, у противном да одмах напусте манастир. Пошто су одбили да се потурче, игуман и братија молили су, преклињали, плакали, обећавали злато, само да Турци оставе манастир на миру, али ништа није помагало. Турци их истераше из манастира и они се повукоше у испоснице у клисури више манастира. Чим су дошли, Турци поставише на кулу звонару над капијом свој полумесец са звездом, као знак потурчења. То су хтели да ставе и на црквено кубе, али због велике висине без скеле то нису могли одмах учинити, па су оставили за доцније. По истеривању калуђера, остао је у манастиру само још свети краљ на кога Турци нису рачунали.

По договору међу Турцима, обред претварања цркве у џамију требало је да отпочне пред главним улазом у цркву. “Цео простор испред цркве застрт је ћилимима. У средини, на почасним местима, налазили су се заповедник војске Татарин и остали великодстојници. За главног верског старешину одређено је место пред главним вратима са јужне стране. Када су трубе и таламбаси огласили почетак свечаности, војска споља радосно јурну унутра и испуни сав простор око цркве. Тада верски старешина поче да клања на свом месту.” Према сачуваном предању, у том часу догодило се право чудо:

“Земља се затресе и фигура лава стражара са јужне стране поред прозора Светог великомученика Георгија откину се, паде на главу верског старешине и размрска је.
Његова крв и мозак попрскаше све великодостојнике око њега. Истовремено препукну свод паперте, поломише се мермерне плоче међу гробовима светог краља и свете Јелене и изби чудан пламен, који моментално обави цркву изнутра и споља и опали Турке, који су стајали уза зид црквени.

Овим збивањима придружи се и страшна олуја са провалом облака, муњама и громовима. Један гром удари у полумесец на кули, запали муницију у њој и кула се уз страшну експлозију сруши. Са кулом се сруши и краљева палата. Од провале облака Бистрица надође од брда до брда, и заједно са водом која се сјури низ брдо више манастира, преплави манастирску порту и однесе све што јој се нађе на путу.”

У тој катастрофи настрадало је мноштво Турака, а војсковођа Татарин се спасао чудним случајем са остатком војске, која се налазила подаље од манастира. Али и он је платио главом, када је бежећи из Дечана улазио у Пећ, где га је, по предању, убио капетан Лека Дукађинац, из освете због његове намере да дечански манастир претвори у џамију.

Турци су га прогласили за свога “свеца”, ставили му на гроб плочу са натписом, озидали му турбе и палили кандило на његовом гробу. Споменик са натписом уништен је приликом ослобођења ових крајева 1912. године, а турбе се срушило 1926. године.

+++

Житије и чудеса Светог великомученика Георгија
Свети великомученик Георгије
Пренос моштију Светог великомученика Георгија - Ђурђиц
Чудеса Светог великомученика Георгија
Чуда Светог великомученика Георгија од времена 7. до 8. века
Чудо на Кипру: још једна потврда исправности Јулијанског календара
Заборављено древно место чуда

Велико чудо са Благодатним огњем 1104. године

Догодило се велико чудо са Благодатним огњем 1104. године, када је основано Латинско царство на истоку, када римокатолици окупираше Гроб Господњи, за време цара Исака и његовог Балдовина.

Пошто га римокатолици окупираше, они рекоше православнима: "Ми изведосмо Јерусалим из турских руку. Од сада је наш".

Приближила се Пасха.

Дођоше људи из читавог света, јер римокатолика има више него нас,православних хришћана(*ал битно је знати да Истина никада није,нити ће бити у броју,као и данас,када је истинитих православних хришћана мање него псеудоправославних,било да је реч о јеретицима екуменистима,"ревнитељима изнутра" или разним псеудозилотима!).

Дођоше да виде благодатни огањ. Нашег патријарха и све свештенике одведоше у манастир светог Саве Освећеног, око 30 км удаљен од Јерусалима, и тамо их затворише: Ту останите и служите! Ви православни, немате шта да тражите на Гробу Господњем!

Папа је окружен кардиналима, свештеницима служио на Гробу Господњем. Када су служили васкршњу службу, запеваше и они Васкрсење Твоје, Христе…, али ниоткуд знака. Цар, који беше присутан рече: Ја сам прошле године био овде и благодатни огањ је сишао православнима. Зашто није и вама дошао? И тако они служаху до ујутру, а ниоткуд знака.

Где је православни патријарх?

Ваше величанство је наредило да га одведемо у манастир Светог Саве Освећеног. Тамо је са свештенством.
Идите и доведите православног патријарха назад, јер хоћу да видим Благодатни огањ и истину, ипак је Васкрс, Христос је васкрсо.

Доведоше они патријарха из манастира Светог Саве Освећеног, само са седам свештеника. Остали су се бојали да дођу, јер су веровали да ће их убити. Патријарх је тада рекао:

Како Бог да. Хајдете, чада, цар нас позива, јер је дошло писмо.

Одведоше патријарха Јоакима са седам свештеника и казаше им:
Оче, Благодатни огањ није сишао. Ево, наши служе од синоћ, а већ је јутро.

Патријарх је одговорио:
Да, ваше величанство, ако није сишао, није воља Божија! Ми не знамо зашто није дошао Благодатни огањ.
Било га је страх да каже, јер је помишљао: "Можда нас је позвао да нас искуша."

Оци, да ли ће вама сићи благодатни огањ?
Ми верујемо Богу, да ће доћи, јер је одувек силазио, а ја сам овде само са седам свештеника, јер се народ причестио и отишао је свако на своју страну.
Служите, Ваша светости!

Православни патријарх се обуче у одежде. Беше јутро, око девет сати, другог дана. Директно је ушао у Гроб Господњи и одмах је кренуо да савршава васкршњу службу. Када је почео да поје: "Воскресеније Твоје, Христе…", готово, благодатни огањ је сишао, сва кандила се упалише сама, а патријарх је узео Благодатни огањ и дао га цару. Цар је рекао: Чак и ако Латинско царство опстане, на Гробу Господњем нека остану православни, јер само њима силази Благодатни огањ!

***

БЛАГОДАТНИ ОГАЊ НИЈЕ СИШАО НИ ЈЕРМЕНИМА(*Јеретицима монофизитима),
ВЕЋ САМО ПРАВОСЛАВНОМ ПАТРИЈАРХУ ЈЕРУСАЛИМСКОМ ….

Шта учинише Јермени 1424. године?
Тада Јерусалимска патријаршија беше сиромашна. Турци заузеше Јерусалим и беху три велика турска султаната: један у Дамаску, други у Египту, а трећи у Багдаду- данашњем Ираку. Турци су ушли већ од VII века, 629. године саградише тамо Омарову џамију.

Јермени, будући веома богати, били су трговци, Турцима овако казаше: "Ви ставите велики намет на Гроб Господњи и добићете новац. Ако православни могу да плате, нека служе, онда од Васкрса па даље, а ако не могу, онда да служимо ми".

А Турци их упиташе: Зашто не силази Благодатни огањ вама или другим вероисповестима, већ силази само православнима?

Они нађоше изговор: "Зато не силази нама, јер православни служе на светoм Гробу, а ми, зар не видиш да имамо олтар одвојено? Међутим, дозволи и нама да служимо, па ћеш видети да ће и нама сићи Благодатни огањ".

Тада Турци хтедоше да сплеткаре, јер они не верују ни као Јермени, нити као ми: "Стани мало, па овде је реч о новцу !"
Ставише намет од 9000 златника на Гроб Господњи и послаше јерусалимском патријарху: Ако не будете платили овај намет, од Васкрса нећете ући на Гроб Господњи. Нама је потребан новац!

Наш народ је малобројан. Ту су патријарх, 12 митрополита, 120 свештеника и око 6000 хришћана. Толико имамо у Јерусалимској патријаршији. Ова патријаршија је велика, будући да је само место најсветије на свету, ту где се родио и где је страдао Господ, а не по бројности верника.

Патријарх је у цркву позвао хришћане, и овако казао: "Видите у чему је ствар: за Васкрс нећемо моћи да служимо васкршњу службу на Гробу Господњем, јер нам је од стране Турака стављен велики намет. Док се новац сакупља, Јермени одоше до египатског султана, као и ономе из Дамаска и казаше им: Господине, ми ћемо платити овај намет, али нам дајте да служимо ове године на Гробу Господњем, да видимо, хоће ли и нама сићи Благодатни огањ?"

Ови радосни: Донесите овамо новац ! Пошто однеше новац, остало је још три недеље до Васкрса.
Султан је издао неку врсту документа – један хатишериф, ферман – у коме је овако рекао: "Ове године православни неће служити на Христовом Гробу, јер нису могли да плате намет".

Када хришћани видеше, да су се из целог света сабрали поклоници, овако рекоше:
Авај нама!
Шта је било?
Избацили су нас са Гроба Господњег!
И ко сада тамо служи?
Јермени са својим патријархом и митрополитима.

Уплашише се и султан и његови генерали: Биће велика борба и тучњава због вере! Зашто ? Потући ће се Јермени и православни.

И схватише какво је стање.Послаше турску војску са два генерала, и казаше: Ко је Јерменин, допустите му да уђе у цркву, ко је православан, напоље! Ни свештеник, нити ђакон, ни епископ, нико од православних да од Васкрса не уђе тамо. Три дана. Нека уђу Јермени, како би служили њихову литургију.

Један турски генерал је стајао поред камена помазања – који је био у Јерусалиму, знате већ да је камен помазања у проаносу (предворју) – како неко од православних не би ушао у цркву. Један од њих је православне одвојио и истерао напоље.

Патријарх је са неколико свештеника дошао и питали су се: Шта нам је чинити? Остави, јер будући да је ауторитет, не можеш се носити са влашћу, тим пре што је реч о Турцима, паганска власт, ми ћемо служити свету Литургију напољу. Донеси ми свети Антимис, као у свакој цркви!

Јермени уђоше заједно са једним генералом, односно турским пашом, овде горе, где се налази црква светог Јакова и даде наредбу: Ви, православни, служите напоље и немојте се мешати, јер видите, сабља је у нашим рукама! Сви су они знали: Хеј, они су наоружани са сабљама, а ми смо са крстом; ми требамо да потрпимо, јер је Бог њима дао власт над овим местом!

Уђоше Јермени и започеше вечерњу службу.Иначе Јермени су монофизити.Они исповедају јеретичко(учење које нема везе са Православљем и самим тим они нису хришћани) учење по коме верују да Господ Христос има једну вољу и једну природу. Од нас су се одвојили од IV Васељенског сабора у Халкидону, 451. године, за време владавине цара Маркијана.

Турци осматраху, јер су поред Гроба Господњег поставили пашу, како би надгледао. Видео је да су се јерменски патријарх, митрополити, епископи и свештеници облачили у одежде. Служаху Јермени, али Благодатни огањ им није силазио. Служили су они, али нема никаквог знака.

Наши су напољу нашли неки плато и тамо служили свету Литургију, поред једног великог мермерног стуба, кога и данас видите тамо. Око 12. сати када су православни почели да поју Христос воскресе!, овај мермерни стуб је пуко како топ: «бум!», и тада дође велики благодатни огањ на онај стуб. Када је то видео патријарх, узео је свеће и запалио благодатни огањ од оног мермерног стуба, и позвао: Дођите и узмите светлост!

Огањ је сишао једино тамо где беху православни, напољу где они служаху. Онда, један Турчин, када виде ово чудо, како је прснуо стуб, распуко се надвоје и како изађе благодатни огањ, скочио је одозгоре и казао: Велик је Христос. Христос је Бог! Други генерал је дошао и видео чудо.

Шта је овај казао?
Поверовао је у ово чудо.
Одмах су му исекли главу. Овај, турски генерал, је посекао главу овом другом, зато што је поверовао.

Ово се догодило 1424. године. Идите у Јерусалим да видите онај стуб који сведочи о овом чуду, када је сишао благодатни огањ православнима. Целивао сам овај стуб, а имам и фотографију поред њега. У Јерусалиму,у манастиру Свете Меланије се налазе свете мошти овог турског генерала. Поред ових моштију су се дешавају многобројна чудеса.

Када је генерал видео благодатни огањ који је излазио из мермерног стуба, кликнуо је: Христос је Бог, верујем у Христа!, одрубљена му је глава и скончао је као мученик.

Када је чуо и султан рекао је:
За бадава сам забранио православнима. Истина је код њих.

+++

Велика Субота
Синаксар на Велику Суботу
Слово Светог Оца нашег Епифанија, епископа кипарског, о погребењу Божанског тела Господа нашег Исуса Христа
Светог Јована Златоустог беседа 89. на Јеванђеље по Матеју
Силазак Благодатног огња
Свети мученик Омер Турчин