Saturday, April 27, 2019

Велико чудо са Благодатним огњем 1104. године




Догодило се велико чудо са Благодатним огњем 1104. године, када је основано Латинско царство на истоку, када римокатолици окупираше Гроб Господњи, за време цара Исака и његовог Балдовина.
Пошто га римокатолици окупираше, они рекоше православнима: "Ми изведосмо Јерусалим из турских руку. Од сада је наш".
Приближила се Пасха.
Дођоше људи из читавог света, јер римокатолика има више него нас,православних хришћана(*ал битно је знати да Истина никада није,нити ће бити у броју,као и данас,када је истинитих православних хришћана мање него псеудоправославних,било да је реч о јеретицима екуменистима,"ревнитељима изнутра" или разним псеудозилотима!).
Дођоше да виде благодатни огањ. Нашег патријарха и све свештенике одведоше у манастир светог Саве Освећеног, око 30 км удаљен од Јерусалима, и тамо их затворише: Ту останите и служите! Ви православни, немате шта да тражите на Гробу Господњем!
Папа је окружен кардиналима, свештеницима служио на Гробу Господњем. Када су служили васкршњу службу, запеваше и они Васкрсење Твоје, Христе…, али ниоткуд знака. Цар, који беше присутан рече: Ја сам прошле године био овде и благодатни огањ је сишао православнима. Зашто није и вама дошао? И тако они служаху до ујутру, а ниоткуд знака.
Где је православни патријарх?
Ваше величанство је наредило да га одведемо у манастир Светог Саве Освећеног. Тамо је са свештенством.
Идите и доведите православног патријарха назад, јер хоћу да видим Благодатни огањ и истину, ипак је Васкрс, Христос је васкрсо.
Доведоше они патријарха из манастира Светог Саве Освећеног, само са седам свештеника. Остали су се бојали да дођу, јер су веровали да ће их убити. Патријарх је тада рекао:
Како Бог да. Хајдете, чада, цар нас позива, јер је дошло писмо.
Одведоше патријарха Јоакима са седам свештеника и казаше им:
Оче, Благодатни огањ није сишао. Ево, наши служе од синоћ, а већ је јутро.
Патријарх је одговорио:
Да, ваше величанство, ако није сишао, није воља Божија! Ми не знамо зашто није дошао Благодатни огањ.
Било га је страх да каже, јер је помишљао: "Можда нас је позвао да нас искуша."
Оци, да ли ће вама сићи благодатни огањ?
Ми верујемо Богу, да ће доћи, јер је одувек силазио, а ја сам овде само са седам свештеника, јер се народ причестио и отишао је свако на своју страну.
Служите, Ваша светости!
Православни патријарх се обуче у одежде. Беше јутро, око девет сати, другог дана. Директно је ушао у Гроб Господњи и одмах је кренуо да савршава васкршњу службу. Када је почео да поје: "Воскресеније Твоје, Христе…", готово, благодатни огањ је сишао, сва кандила се упалише сама, а патријарх је узео Благодатни огањ и дао га цару. Цар је рекао: Чак и ако Латинско царство опстане, на Гробу Господњем нека остану православни, јер само њима силази Благодатни огањ!
***
БЛАГОДАТНИ ОГАЊ НИЈЕ СИШАО НИ ЈЕРМЕНИМА(*Јеретицима монофизитима),
ВЕЋ САМО ПРАВОСЛАВНОМ ПАТРИЈАРХУ ЈЕРУСАЛИМСКОМ ….
Шта учинише Јермени 1424. године?
Тада Јерусалимска патријаршија беше сиромашна. Турци заузеше Јерусалим и беху три велика турска султаната: један у Дамаску, други у Египту, а трећи у Багдаду- данашњем Ираку. Турци су ушли већ од VII века, 629. године саградише тамо Омарову џамију.
Јермени, будући веома богати, били су трговци, Турцима овако казаше: "Ви ставите велики намет на Гроб Господњи и добићете новац. Ако православни могу да плате, нека служе, онда од Васкрса па даље, а ако не могу, онда да служимо ми".
А Турци их упиташе: Зашто не силази Благодатни огањ вама или другим вероисповестима, већ силази само православнима?
Они нађоше изговор: "Зато не силази нама, јер православни служе на светoм Гробу, а ми, зар не видиш да имамо олтар одвојено? Међутим, дозволи и нама да служимо, па ћеш видети да ће и нама сићи Благодатни огањ".
Тада Турци хтедоше да сплеткаре, јер они не верују ни као Јермени, нити као ми: "Стани мало, па овде је реч о новцу !"
Ставише намет од 9000 златника на Гроб Господњи и послаше јерусалимском патријарху: Ако не будете платили овај намет, од Васкрса нећете ући на Гроб Господњи. Нама је потребан новац!
Наш народ је малобројан. Ту су патријарх, 12 митрополита, 120 свештеника и око 6000 хришћана. Толико имамо у Јерусалимској патријаршији. Ова патријаршија је велика, будући да је само место најсветије на свету, ту где се родио и где је страдао Господ, а не по бројности верника.
Патријарх је у цркву позвао хришћане, и овако казао: "Видите у чему је ствар: за Васкрс нећемо моћи да служимо васкршњу службу на Гробу Господњем, јер нам је од стране Турака стављен велики намет. Док се новац сакупља, Јермени одоше до египатског султана, као и ономе из Дамаска и казаше им: Господине, ми ћемо платити овај намет, али нам дајте да служимо ове године на Гробу Господњем, да видимо, хоће ли и нама сићи Благодатни огањ?"
Ови радосни: Донесите овамо новац ! Пошто однеше новац, остало је још три недеље до Васкрса.
Султан је издао неку врсту документа – један хатишериф, ферман – у коме је овако рекао: "Ове године православни неће служити на Христовом Гробу, јер нису могли да плате намет".
Када хришћани видеше, да су се из целог света сабрали поклоници, овако рекоше:
Авај нама!
Шта је било?
Избацили су нас са Гроба Господњег!
И ко сада тамо служи?
Јермени са својим патријархом и митрополитима.
Уплашише се и султан и његови генерали: Биће велика борба и тучњава због вере! Зашто ? Потући ће се Јермени и православни.
И схватише какво је стање.Послаше турску војску са два генерала, и казаше: Ко је Јерменин, допустите му да уђе у цркву, ко је православан, напоље! Ни свештеник, нити ђакон, ни епископ, нико од православних да од Васкрса не уђе тамо. Три дана. Нека уђу Јермени, како би служили њихову литургију.
Један турски генерал је стајао поред камена помазања – који је био у Јерусалиму, знате већ да је камен помазања у проаносу (предворју) – како неко од православних не би ушао у цркву. Један од њих је православне одвојио и истерао напоље.
Патријарх је са неколико свештеника дошао и питали су се: Шта нам је чинити? Остави, јер будући да је ауторитет, не можеш се носити са влашћу, тим пре што је реч о Турцима, паганска власт, ми ћемо служити свету Литургију напољу. Донеси ми свети Антимис, као у свакој цркви!
Јермени уђоше заједно са једним генералом, односно турским пашом, овде горе, где се налази црква светог Јакова и даде наредбу: Ви, православни, служите напоље и немојте се мешати, јер видите, сабља је у нашим рукама! Сви су они знали: Хеј, они су наоружани са сабљама, а ми смо са крстом; ми требамо да потрпимо, јер је Бог њима дао власт над овим местом!
Уђоше Јермени и започеше вечерњу службу.Иначе Јермени су монофизити.Они исповедају јеретичко(учење које нема везе са Православљем и самим тим они нису хришћани) учење по коме верују да Господ Христос има једну вољу и једну природу. Од нас су се одвојили од IV Васељенског сабора у Халкидону, 451. године, за време владавине цара Маркијана.
Турци осматраху, јер су поред Гроба Господњег поставили пашу, како би надгледао. Видео је да су се јерменски патријарх, митрополити, епископи и свештеници облачили у одежде. Служаху Јермени, али Благодатни огањ им није силазио. Служили су они, али нема никаквог знака.
Наши су напољу нашли неки плато и тамо служили свету Литургију, поред једног великог мермерног стуба, кога и данас видите тамо. Око 12. сати када су православни почели да поју Христос воскресе!, овај мермерни стуб је пуко како топ: «бум!», и тада дође велики благодатни огањ на онај стуб. Када је то видео патријарх, узео је свеће и запалио благодатни огањ од оног мермерног стуба, и позвао: Дођите и узмите светлост!

Огањ је сишао једино тамо где беху православни, напољу где они служаху. Онда, један Турчин, када виде ово чудо, како је прснуо стуб, распуко се надвоје и како изађе благодатни огањ, скочио је одозгоре и казао: Велик је Христос. Христос је Бог! Други генерал је дошао и видео чудо.
Шта је овај казао?
Поверовао је у ово чудо.
Одмах су му исекли главу. Овај, турски генерал, је посекао главу овом другом, зато што је поверовао.
Ово се догодило 1424. године. Идите у Јерусалим да видите онај стуб који сведочи о овом чуду, када је сишао благодатни огањ православнима. Целивао сам овај стуб, а имам и фотографију поред њега. У Јерусалиму,у манастиру Свете Меланије се налазе свете мошти овог турског генерала. Поред ових моштију су се дешавају многобројна чудеса.
Када је генерал видео благодатни огањ који је излазио из мермерног стуба, кликнуо је: Христос је Бог, верујем у Христа!, одрубљена му је глава и скончао је као мученик.
Posted by at
Labels: , ,