О чудима Светог великомученика Георгија из времена од 7. до 8. века сведочи и текст о његовом одласку из Фануиловог манастира код Лиде у старој Сирији (Палестини) и долазак у манастир Зограф на Светој гори.
Једнога дана, по сведочењу игумана тог светог манастира Јевстратија, забележеном у светогорском манастиру Зограф, лик светога Георгија одвојио се од даске за иконописање, одигао у висину и ишчезао.
Приповеда се да су ужаснута манастирска браћа са сузама молили Бога да јој открије где се од њих сакрио образ Победоношчев. И Бог услиши једнодушну молитву монаха и игуману Јевстратију посла самога светога Георгија да му се јави.
Светац рече: “Не тугујте због мене, јер себи нађох манастир у Богородичном врту на Светој гори. Ако желите, похитајте и ви тамо, јер гнев Божји надолази на Палестину и на готово читаву васељену због греха хришћана!”
Игуман сабере браћу и исприча им шта је видео. Позове потом и старешине града Лиде, па и њима исприча овај догађај. Препоручи им да чувају манастир, пошто он са монасима одлази у Јерусалим да се поклоне гробу Господњем.
Са сузама напусте манастир и, отишавши за Јопу, укрцају се на брод. После неколико дана путовања стигну, Богом руковођени, на Свету гору. Обилазећи манастире, стигну и до манастира Зографа, скривеног у шумовитој долини на југоистоку полуострва. “Овај манастир”, како је записано, “основаше у 10. веку, у доба цара Лава Мудрог, три брата – Мојсеј, Арон и Јован, из околине Охрида, који на простору потоње обитељи подигну три колибе, у којима се подвизаваху као отшелници и састајући се једино недељом. Како изађоше на глас својим подвижништвом, саберу се око њих монаси и најзад сазидаше и цркву. Али, браћа се не могаше договорити око тога коме да посвете храм: да ли светоме Николи или светоме Клименту Охридскоме, своме саотачанственику. Да би ствар разрешили по љубави, одлуче да се из срца помоле Богу да им открије коме да посвете богомољу и чији лик да иконопишу на припремљеној дасци. Свако стане на молитву у својој келији и док се мољаху, необична светлост, блиставија од сунчеве, разлије се из њихове нове цркве по околним висовима.
Збуњени и уплашени, они наставише да се моле читаве ноћи. Када следећега јутра сиђоше, имадоше шта видети: на дасци припремљеној за иконописање беше већ насликан лик светог великомученика и победоносца Георгија.
“Када, дакле, сиријски монаси, предвођени игуманом Јевстратијем, стигоше у Зограф, на своје запрепашћење препознају у тој нерукотвореној зографској икони светитељевој фануиловски лик светога Георгија, који их бејаше оставио у старој обитељи у Сирији. Они припадоше икони и стадоше ридати: ‘Зашто нас ражалости, доселивши се овде, великомучениче Георгије?’ Домаћини их запиташе за разлог толике туге, а ови им исприповедају о свему. Тада заједно прославе Господа и његовог слугу Георгија, а поменутог сиријског игумана поставе за игумана манастира Зографа, који се прочу надалеко по овој светињи, смештеној данас на ступцу десне певнице храма.”
*Чудотворна икона Светог великомученика Георгија Победоносца из манастира Зограф са Свете Горе
+++
Житије и чудеса Светог великомученика ГеоргијаСвети великомученик Георгије
Пренос моштију Светог великомученика Георгија - Ђурђиц
Чудеса Светог великомученика Георгија
О пропалом покушају турака да манастир Дечане претворе у џамију
Чудо на Кипру: још једна потврда исправности Јулијанског календара
Заборављено древно место чуда
