Многа чуда везана су за Светог великомученика Георгија, међу којима је и
пропали покушај Турака да Дечане претворе у џамију.
Пошто су неке србске цркве већ претворили у своје џамије, хтели су то да учине
и са дечанском манастирском црквом. За ову сврху доведена је у Дечане силна
турска војска и много њихових верских великодостојника са њиховим поглаваром,
да би тај чин био што свечанији. Да ово не би изазвало буну околних Срба,Турци
су распоредили своју војску око манастира и донели доста муниције, коју су
сместили у кулу звонару на великој капији. Главни војсковођа са доглавницима
смести се у најбоље одаје конака и онда позва игумане и монахе и предложи им да
се потурче, у противном да одмах напусте манастир. Пошто су одбили да се
потурче, игуман и братија молили су, преклињали, плакали, обећавали злато, само
да Турци оставе манастир на миру, али ништа није помагало. Турци их истераше из
манастира и они се повукоше у испоснице у клисури више манастира. Чим су дошли,
Турци поставише на кулу звонару над капијом свој полумесец са звездом, као знак
потурчења. То су хтели да ставе и на црквено кубе, али због велике висине без
скеле то нису могли одмах учинити, па су оставили за доцније. По истеривању
калуђера, остао је у манастиру само још свети краљ на кога Турци нису рачунали.
По договору међу Турцима, обред претварања цркве у џамију требало је да отпочне
пред главним улазом у цркву. “Цео простор испред цркве застрт је ћилимима. У
средини, на почасним местима, налазили су се заповедник војске Татарин и остали
великодстојници. За главног верског старешину одређено је место пред главним
вратима са јужне стране. Када су трубе и таламбаси огласили почетак свечаности,
војска споља радосно јурну унутра и испуни сав простор око цркве. Тада верски
старешина поче да клања на свом месту.” Према сачуваном предању, у том часу
догодило се право чудо:
“Земља се затресе и фигура лава стражара са јужне стране поред прозора Светог
великомученика Георгија откину се, паде на главу верског старешине и размрска
је.
Његова крв и мозак попрскаше све великодостојнике око њега. Истовремено
препукну свод паперте, поломише се мермерне плоче међу гробовима светог краља и
свете Јелене и изби чудан пламен, који моментално обави цркву изнутра и споља и
опали Турке, који су стајали уза зид црквени.
Овим збивањима придружи се и страшна олуја са провалом облака, муњама и
громовима. Један гром удари у полумесец на кули, запали муницију у њој и кула
се уз страшну експлозију сруши. Са кулом се сруши и краљева палата. Од провале
облака Бистрица надође од брда до брда, и заједно са водом која се сјури низ
брдо више манастира, преплави манастирску порту и однесе све што јој се нађе на
путу.”
У тој катастрофи настрадало је мноштво Турака, а војсковођа Татарин се спасао
чудним случајем са остатком војске, која се налазила подаље од манастира. Али и
он је платио главом, када је бежећи из Дечана улазио у Пећ, где га је, по
предању, убио капетан Лека Дукађинац, из освете због његове намере да дечански
манастир претвори у џамију.
Турци су га прогласили за свога “свеца”, ставили му на гроб плочу са натписом,
озидали му турбе и палили кандило на његовом гробу. Споменик са натписом
уништен је приликом ослобођења ових крајева 1912. године, а турбе се срушило
1926. године.
Свети великомученик Георгије
Пренос моштију Светог великомученика Георгија - Ђурђиц
Чудеса Светог великомученика Георгија
Чуда Светог великомученика Георгија од времена 7. до 8. века
Чудо на Кипру: још једна потврда исправности Јулијанског календара
Заборављено древно место чуда
