Saturday, April 27, 2019

Силазак Благодатног огња


БЛАГОДAТНИ ОГАЊ – МИЛОСТ ГОСПОДЊА
Неисказана је милост Господња, која нам сваке године у исти дан и сат, већ 1700 година, шаље благодатног Нествореног Огња, сведочећи Васкрсење Христово и доказ њговог вечног присуства. Силазак Светог Огња највеће је чудо у Светој земљи. То је догађај који се сваке године јавља око подне, само на Велику Суботу (по јулијанском – црквеном календару), на Светом и Животворном Гробу Господњем. Предања казују да се Огањ јављао још од времена изградње Константиновог храма (326-336. године после Христа), али, поуздана писана сведочанства о овом чудесном догађају датирају од пре 1200 година, па до наших дана.
ПРИПРЕМА У ЦРКВИ ГРОБА ГОСПОДЊЕГ
Типик по којем се врши служба силаска непромењен је од 15 века. У јутро Велике Суботе гасе се сва кандила у Храму. Потом комисија, чији су чланови представници свих хришћанских заједница, власти дрћаве Израел и људи из муслиманске породице која поколењима чува ред у Цркви Васкрсења Господњег, прегледа Цркцу гроба Господњег (Кувуклију), како би се уверили да се у њој не налази ништа чиме би се вештачки изазвао пламен. Ова провера траје од 10.00 до 11.00 сати.
У 11.00 чланови комисије затварају врата Цркве и печате их печатом од чистог воска. Тачно у подне у Храм улази православни грчки патријарх и почиње света литија која три пута обилази Свети гроб. По завшетку литије Гроб се отпечаћује и сасудочувар (скевофилакс) уноси у њега угашено неугасиво кандило које ће бити упаљено Светим Огњем. (Неугасиво кандило гори читаве године, гаси се на велику Суботу ујутро.)
Патријарх потом скида своју архијерејску одежду у знак понизности и страхопоштовања према Исусу Христу и остаје обучен само у бели хитон.
Узима 4 снопа од по 33 свеће и у потпуном мраку улази у Гроб. Са њим улази и представник Јермена који има право да се налази у пред- просторији, одакле мотри на патријарха.
Патријарх чита нарочите молитве којима се , у име свих православних, моли Распетом Христу да и ове године пошаље Свети Огањ, као сведочанство Својег Васкрсења и као знак правоверности стада православног.
Док се Патријарх клечећи моли поред Гроба Господњег, сви верници у препуној цркви (као и свих претходних векова), свако на свом језику, узносе древну молитву : Кирие елеисон- Господе Помилуј. У те две речи све је сабрано: молба, молитва, сузе, бол, стрепња, нада и жарка жеља да уместо туге дође радост, уместо гробног мрака – светлост Васкрсења.
,,Јерусалимски Патријарх" Диодор I овако је у једном интервјуу 1998. године , описао појаву Благодатног огња:
…“Док се молим, некада одмах, а некада после извесног времена, из самог средишта камена на којем је лежало Исусово тело, извире нека неодређена Светлост. Обично је плавичаста, али боја може да се промени и да поприми резне нијансе. Не може се описати људским речима. Светлост се излива из средишта камена, као што се магла диже са језера; Изгледа као да је камен прекривен влажним облаком, али то је Светлост, нестворена, чудесна, благодатна, дар Господњи.“
Светлост се сваке године другачије понаша. Понекад само прекрије плочу, а понекад обасја читаву капелу, тако да људи који стоје у храму, виде да се Гроб сија, да је испуњен светлошћу. Потом се светлост подиже и обликује стуб у којем се налази пламен другачије природе. „
Пламен прво пали нугасиво кандило на Гробу Господњем и ,,патријарх" од тај пламен пали свеће које држи у рукама. Кад прими пламен ,,патријарх" излази и предаје га најпре јерменском, потом и коптском патријарху, а онада и свим верницима у цркви. Ова светлост, Благодатни огањ, у почетку уопште нема особине ватре, не спаљује и не пече и тек после неколико минута поприма особине пламена.
Некада се пламен шири по храму, бљескајући у свим правцима, као муња или блиц и пали свећице које верници држе.
Понекад се Благодатни огањ јавља у виду пламених језичака који извиру из зидова храма, док други пут пламене лопитце буквално лете храмом.
Дешава се да у рукама чистих душа православних, букет свећица плене сам. Сама се пале и кандила на Голготи, у православној цркви Распећа Христовог, која се налази на спрату храма.
ЗАБРАНА СЛУЖЕЊА НА ВЕЛИКУ СУБОТУ
Било је то у време грчког патријарха Софронија IV. Турски управитељ града Јерусалима забранио је грчком патријарху и верницима да уђу у храм Васкрсења. Патријарх је молећи се , сатима клечао с десне стране капије храма. Одједном, кад је већ била пала ноћ, средњи мермерни стуб са леве стране капије је напукао и Свети Огањ је почео да излази из камена. Патријарх је одмах пришао, упалио свеће и разделио Свети пламен. Изненађени турски стражари су отворили капију и патријарх се, праћем мноштвом верника, упутио ка гробу Господњем.
Стуб који је Огањ расцепио и данас стоји на истом месту, као неми сведок Чуда Господњег.
СВЕДОЧАНСТВО
У време догађања овог чуда, нашао се у дворишту испред Храма Васкрсења и арапски емир по имену Тунум. Угелдавши паљење стуба, схватио је истинитост чуда и пред онима који су били исте вере као и он, јавно исповедио силу Исуса Христа. Након што се сукобио са њима, ово признање га је стајало живота. Погубљен је , а његово тело бачено на ломачу. Данас се званично сматра Светим мучеником Православља, сећање на њега се слави 18. априла, а његове мошти се налазе у грчком манастиру Пресвете Богородице у Јерусалиму.


Силазак Благодатног Огња – Јерусалим 18.4.2021.

+++

„Што се тиче благодатног огња рећи ћу следеће.У манастиру Светог Герасима на Светој Земљи,данас живи један бивши матејевски јеромонах Хризостом.Једном приликом,при посети матејевских православних поклоника,изјавио је по питању благодатног огња да се већ деценијама дешава да благодатни огањ не пали свеће јерусалимском ,,патријарху",већ да пали кандило на самом гробу Господњем,са кога касније ,,патријарх" пали своје свеће!У сваком случају,благодатни огањ није чудо које потврђује благодатност у ,,Тајинствима" јерусалимске патријаршије,већ чудо које потврђује и печати православни догмат о Васкрсењу Христовом.“




Posted by at
Labels: , ,