Главе из Духовног луга, творења блаженог Јована Мосха и Житије Конона, презвитера манастира Пентукле
Дођосмо у
Лавру светог оца нашег Саве код Атанасија. Један старац нам је рекао: „Морали
смо бити у манастиру Пентукла. Ту је био старац Конон, Киликијанац. Најпре је,
као презвитер, служио при вршењу тајне крштења, а затим је као велики старац био
упућен да сам врши крштење, и почео је да помазује и крштава оне који су му
долазили.
Сваки пут
када је морао да помазује жену, он би се смућивао, па је и због тога намеравао
да напусти манастир. Али тада му се јавља Свети Јован и каже: „буди чврст
и издржи, и ја ћу те избавити из ове битке“. Једног дана му је дошла персијска
девојка на крштење. Била је тако лепа да презвитер није смео да је помаже
светим уљем. Сазнавши за ово, архиепископ Петар је био погођен овим догађајем и
одлучио је да изабере ђаконису за овај посао, али то није учинио, јер закон
није дозвољавао.
У
међувремену, презвитер Конон, узевши своју мантију, повукао се са речима: „Не
могу више да останем овде. Али чим се попео на брда, Јован Крститељ га изненада
срете и кротко му рече: врати се у манастир, и ја ћу те избавити из боја. Авва
Конон му љутито одговори: „Буди сигурни – нећу се вратити ни за
шта. То си ми више пута обећао, а обећање ниси испунио. Тада
га Свети Јован посади на један од брегова и, раскривиши
његову одећу, осени га три пута крсним знамењем. „Веруј ми, презвитере
Кононе“, рекао је Крститељ, „хтео сам да добијеш награду за ову битку, али
пошто ниси желео, ја ћу вте спасити од битке, али си у исто време лишен
награде. за подвиг.”
Вративши се
у манастир, где је вршио крштење, презвитер је ујутру, помазавши уљем, крстио
Персијанку, уопште не приметивши да је жена. После тога, 12 година, презвитер
је вршио миропомазање и крштење, без икаквог нечистог узбуђења тела, не
примећујући ни да је пред њим била жена. И тако је умро."
О брату
којег су обузеле блудне мисли и пао у губу
И авва
Полихроније нам је рекао да је у манастиру Пентукли био један брат који је био
веома пажљив према себи и строги подвижник. Али га је обузела страст блуда. Не
могавши да издржи телесну борбу, напустио је манастир и отишао у Јерихон да
задовољи своју страст. Али чим је ушао у стан блуднице, одједном га је сав
обузела губа. Видевши то, одмах се врати у манастир, благодарећи Богу и
говорећи: „Бог ми посла ову болест, да спасе душу моју“. И даде велику хвалу
Богу.
Прича
авве Илије о себи
Једном сам
био у пећини близу Јордана, и авва Илија нам је причао о себи, да нема општење
са аввом Макаријем, епископом јерусалимским. У ово време, отприлике у шести час
дана (подне), по најјачој врућини, неко је покуцао на моју пештеру. Изашао сам
и видео жену. - Шта хоћеш? Говорим јој. „Мој отац и ја водимо исти живот као и
ти. Моја мала пећина није удаљена више од једног камена од тебе.” И она ми је
указала на место нешто јужније. „Шетајући овом пустињом“, наставила је,
„осећала сам жеђ због велике врућине. Молим те, дај ми мало воде."
Извадивши
шољу, дао сам јој је. Напила се и пустио сам је. После њеног уклањања, ђаво је
подигао у мени плотски рат и внушао нечисте мисли. Исцрпљен борбом и
немоћан да угасим плотско распламсавање, ја, зграбивши штап, изиђох из пећине у
време када се и само камење загрејало од врућине, и пожурих за женом да утолим
своју страст. Већ сам био на удаљености не више од једне стадије од
ње. У мени је горела страст. Одједном сам дошао у екстатично стање и видео да
се земља отворила и прогутала ме. И сад видим: леже мртва тела, трула,
распаднута и испуштају неподношљиво злосмрадије... И
неко је, сијајући светошћу, показао на тела и рекао: „Ово је
тело жене, а ово су мушкарци. Задовољи своју страст како хоћеш и колико
хоћеш... А зарад тог и таквог задовољства - види колико подвига желиш да
изгубиш! Ето зашто хоћеш да се лишиш Царства небеског због ког греха! О, јадно
човечанство! За један час (грешног задовољства) да ли сте спремни да уништите
подвиг живота?!” У међувремену, од јаког злосмрадија, пао сам на земљу. Приближавајући
ми се, свети човек који ми се јавио, подигао ме је и утишао буру у
мени. И вратих се у своју келију благодарећи Богу.
Извор: ,,Борба за веру"
