Преподобни Теодосије Кијево-Печерски, утемељитељ руског монаштва и Кијевопечерске лавре, велики подвижник и исповедник Православља. Живео је и деловао у време Великог Раскола, у једанаестом веку. Почетком седамдесетих година тога века написао је своје чувено Завештање великоме кнезу Изјаславу Јарославићу (1054 - 1068). Из тога "слова", управо посланице рускоме владару, кога су паписти одмах покушали да обрате у римокатолицизам, доносимо упечатљиве одломке.
ЧУВАЈ СЕ,
ЧЕДО, КРИВОВЕРАЦА !
Имам за тебе
реч, кнеже богољубиви, ја Теодосије, худи раб Пресвете Тројице, Оца и Сина и
Светога Духа, у чистој и правоверној вери рођен и васпитан у добру, и научен од
правовернога оца и матере који ме добром закону учаху. Веру, пак, латинску не
примајте нити обичаје Латина држите и од причешћа њиховог бежите и карактера им
се гнушајте. Вера је Латина наопака и закон њихов нечист, они иконе не целивају
и меса у посту једу, служе на бесквасном хљебу... Мноштвом јереси својих сву су
земљу обешчастили...
Чувај се,
чедо, кривовераца и сваког разговора са њима, јер се и наша земља њима напуни.
Ако ко спасава душу своју, чини то само живећи у Православној Вери. Јер, нема
друге вере боље од наше Свете Вере Православне...
Исто тако,
не приличи, чедо, туђу веру хвалити. Ко хвали туђу, на своју (Православну) Веру
хули. Ако неко буде хвалио своју и туђу, тај је двојеверац, близак јереси...
Ако ти ко каже - "и ваша и наша вера је од Бога", ти овако одговори
чедо: "Кривоверче, зар ти и Бога сматраш двојеверним?! Не чујеш ли за ове
шта Писмо каже: Један Господ, једна Вера, једно Крштење (Еф. 4,5)!"
И тако,
чедо, чувај се таквих и свагда стој за своју Веру. И хвали је непрестано а са
њима се не братими, него их се клони и у својој се вери подвизавај делима
добрим! Милошћу, пак, милуј не само људе своје вере него и вере туђе. Видиш ли
кога нагог или гладног или зимом или злом притиснутог, био то Јеврејин или
Сарацен (Муслиман) или Бугарин или јеретик Латин или незнабожац - свакоме буди
милостив и од несреће га избављај, ако можеш, и плате од Бога нећеш бити лишен!
Јер, Сам Бог
и данас помаже незнабошцима као и хришћанима; незнабошцима иноверцима дарује се
од Бога у овоме веку старање, али у будућем биће туђи добродетељи (врлини)...
Чедо! Ако
буде потребно чак и да умреш за Свету Веру своју, смело иди у смрт! Тако су за
веру и Светитељи умирали, а сада живе у Христу!...
(СВЕТИГОРА,
великопосни број, 1993.)
ЈЕРЕСИ
РИМОКАТОЛИЦИЗМА
(неколико
најглавнијих)
- Филиокве
(исхођење Светога Духа);
- Папски
примат (првенство);
- Употреба
бесквасног хлеба за Свето причешће;
- Тачан
моменат освећења Светих дарова;
-
Причешћивање верника само хлебом - Телом Христовим;
-
Пургаторијум;
- Анино
безгрешно зачеће Богородице;
- Целибат
свештенства;
- Невршење
миропомазања заједно са крштењем;
-
Миропомазање као искључива надлежност бискупа;
- Промена
календара;
-
Прослављање Васкрса противно правилима утврђеним на Васељенским Саборима;
- Крштење
кропљењем, а не погружавањем. (што се тиче цркава тзв. светског псеудоправославља, код њих се такође не врши крштење трократним погружењем, него обливањем или кропљењем, слично као и код јеретика римокатолика! - примедба уредништва блога "наша вера православна")
Преузето
из књиге: ПРАВОСЛАВЉЕ,
Др. Матеја Матејић, Београд, 1996.
Извор: ,,Борба за веру"
