Разоритељу СПЦ Атанасију Јевтићу фанатизовани следбеници испевали и тропар

"икона" расколника и јеретика и хулитеља на Духа Светога
"епископа" Атанасија Јевтића

„Светом Атанасију Херцеговачком:

Тропар глас 1.

Подобан: „Пустиње житељ“

"Захумља ослонац, најлепши украс Србије, Јеладе васцеле заступника братољубивог, Атанасија прославимо радосно, Неустрашивог Војводу Христовог. Божанских речи бујице из њега извиру, сатирући христоподобно бунцања безбожника.

Слава Христу, твоме Надахнитељу.

Слава Њему Који те је пројавио.

Слава Њему Који тобом казује богословље најузвишеније."

Твореније:

Јеромонаха Атанасија Светогорца

Химнографа велике Цркве Христове

из манастира Симонопетар

Извор: "Борба за веру"

+++

Примедба уредништва блога "наша вера православна": Атанасије Јевтић је одлично познат и међу верницима и клиром помесних цркава тзв. светског псеудоправославља, а уосталом и међу разним "ревнитељима изнутра", као и међу псеудозилотима и на крају и међу истинитим православним хришћанима. Против истинитих православних хришћана, који су познати као зилоти матејевци је, тако рећи, целог свог живота, водио духовни рат, а водећи духовни рат против оних који су у Цркви, водио је рат против Бога, уосталом, као што то чини и онај ком је целог живота служио. А и најобичнији лаик зна како завршавају они који поведу рат против Бога, они који похуле на Духа Светога, ширећи најодвратније лажи, клевете и етикете на рачун Цркве Христове (ЦИПХ Грчке и Кипра), што је Атанасије Јевтић "ревносно" чинио и кроз књигу "Заблуде расколника тзв. "старокалендараца" ", која није ни достојна коментарисања, јер неко ком се испевају тропари, неко ко се кује у небеса као "светитељ", ни у лудилу не би помислио да хули на Цркву Христову, ни у лудилу не би помислио да у исти кош са Црквом Христовом ставља разне јеретике, расколнике, самозванце и сл.

Што се тиче (не)дела Атанасија Јевтића, по злу је упамћен и међу тзв. "ревнитељима изнутра" у расколничкој и јеретичкој Београдској Патријаршији (СПЦ је Београдском Патријаршијом звао његов духовни отац, отац Јустин Ћелијски, избегавајући да је назива Српска Православна Црква), које није нарочито потресало то што кроз књигу коју је написао најдиректније и најоштрије хули на Цркву Христову, али их је потресао њихов новотарски дух (што је свакако представљало и дан данас представља велики проблем не само у расколничкој и јеретичкој Београдској Патријаршији, него и у многим другим помесним црквама тзв. светског псеудоправославља, пошто Атанасије Јевтић није једини који је био тог, новотарског, антихришћанског и антицрквеног духа!) и његова разоритељска делатност, усмрена против одавно у сваком смислу разорене СПЦ (а захваљујући таквима као он јој највише и приличи назив Београдска Патријаршија!), а тај новотарски дух, та разоритељска делатност и дан данас живи кроз његову духовну децу, која га, као што видимо, упркос чињеници да је по својим (не)делима, по своме "вјерују" ваистину достојан највећих понора пакла, кују у небеса и проглашавају "светитељем". 

За крај ћемо само рећи: Каква "црква", такав "светитељ"!

Такође, будући да је мноштво људи жестоко саблажњено књигом Атанасија Јевтића и његовим хулама, лажима и обманама на рачун Цркве Христове, на рачун истинитих православних хришћана, у књизи схимонаха Серафима (Игњатића) "Апологија зилота матејеваца" је разоблична свака лаж и обмана изложена у књизи Атанасија Јевтића. Такође, у тексту Евсевија Петровића "Православље или смрт?" је јасно и детаљно изложен историјат ЦИПХ Грчке(и Кипра) и ту свако ко има љубав према Истини и ко жели да спаси душу своју јасно може видети ко је остао на путу Истине Божије, у Цркви Христовој, а ко је од ње отпао, било да је реч о разним псеудозилотима или о помесним црквама тзв. светског псеудоправославља.

Свети Теофан Затворник: Непрестана молитва је неотуђива одлика духа хришћанског

„Непрестано се молите“ (1.Сол.5:17). И у другим посланицама свети Павле заповеда: „будите... постојани у молитви“ (Рим.12,12), „у молитви будите постојани, бдите у њој са благодарењем“ (Кол.4,2), „сваком молитвом и прошењем молите се у свако време Духом“ (Еф.6,18).

Сам Спаситељ поучава постојаности и неодступности у молитви причом о удовици, која је умолила неправедног судију својом истрајношћу прошења (мољења) (Лк.18,1-8). Види се да непрестана молитва није случајно прописана, већ је неотуђива особина хришћанског духа.

Живот хришћанина је, по апостолу, „сакривен је са Христом у Богу“ (Кол.3,3). У Богу он и мора да пребива неодвојиво са пажњом и осећањем, што и јесте непрестана молитва. С друге стране, сваки хришћанин је „храм Божији“ у коме живи „Дух Божији“ (1.Кор.3:16; 6:19; Рим. 8:9). Овај „Дух“, који увек обитава у њему и посредује, увек се моли за њега са „неизреченим уздисајима“ (Рим.8,26), учећи њега самог непрестаној молитви.

Прво дејство благодати Божије, која грешника обраћа Богу, испољава се у тежњи његовог ума и срца ка Богу. Кад потом, после покајања и посвећења свог живота Богу, благодат Божија, делујући споља, сиђе у њега кроз Свете Тајне и остане у њему, тада постаје у њему непроменљиво и свагдашње и то стремљење ума и срца ка Богу, у коме је суштина молитве. Оно се открива у различитим степенима и, као и сваки други дар, ваља да се разгорева (2.Тим.1:16). А разгорева се по свом роду: молитвеним трудом, а нарочито трпељивим и целисходним пребивањем у црквеним молитвама. Непрестано се моли, труди се у молитвама – и стећи ћеш непрестану молитву, која ће већ сама почети да се врши у срцу без много напора.

Свима је очигледно да се заповест светог апостола не испуњава једино вршењем прописаних молитава у одређене часове, већ захтева свагдашње хођење пред Богом, посвећивање свих дела Богу, свевидећем и свуда-присутном, разгоревањем топлог обраћања к Њему умом у срцу. Сав живот, у свим својим појавама, мора бити прожет молитвом. Тајна је у њеној љубави према Господу. Као што се невеста, која је заволела женика, не одваја од њега сећањем и осећањем, тако и душа, љубављу сједињена са Господом, неодступно пребива са Њим, обраћајући се к Њему топле беседе из срца. „Ко се сједињује са Господом, један је дух са Господом“ (1.Кор.6,17).

(Епископ Теофан. Тумачење посланица светог апостола Павла Филипљанима и Солуњанима 1,2)

Свети Теофан Затворник о депресији

ПОУКА: КАКО САВЛАДАТИ ДЕПРЕСИЈУ  -  НЕ СМЕМО ДОПУСТИТИ СЕБИ ДА СЕ РАСЛАБИМО

Кажеш да те је целог обузела туробна неосетљивост и да си постао као бесловесан – без мисли или осећања. Такве речи понекад долазе као казна, након што смо у мислима или осећањима нагињали злу.

Понекад, пак, оне долазе као поука да би нас научиле кротости и навикле да од својих моћи ништа не очекујемо, већ да само Бога чекамо. Таква искуства подривају поверење у себе, јер када се ослободимо тежине, знамо одакле помоћ стиже, и схватамо на Кога у свему треба да се ослонимо. То је стање потиштености, али се оно мора издржати са мишљу да не заслужујемо ништа боље. Не постоји лек против таквог стања, а ослобађање од њега зависи од воље Божије. Све што можемо јесте да вапимо Господу: Нека буде воља Твоја! Помилуј ме! Помози ми! Себи никако не смемо допустити да раслабимо, будући да је то штетно и разорно.

Свети Оци такво стање описују као хлађење или сувост, и сматрају га неизбежним за свакога ко се труди да живи у складу са Божијом вољом, јер без тога убрзо постајемо дрски.

Свети Јосиф Волоцки: Сви треба да осуђују и проклињу јеретике и одступнике

Свети Јосиф Волоцки

Пре свега разјаснимо речи божественог Златоуста, који говори: «Не треба мрзети неког човека и творити му зло, чак и ако је нечастив и јеретик». Говорећи тако, велики Златоуст сведочи, да поступати тако треба до тада, док ми не задобијемо од таквих душевну штету. А тако раде и пастири: док их звери ничим не узнемиравају, они лежећи под храстом или под кедром, свирају на свирали, оставивши овце да пасу слободно; а када осете они приближавање вукова – тренутно бацају свиралу, узимају праћку и заборавивиши на свиралу, наоружавају се моткама и камењем...

Тако треба да делујемо и ми. Ако пастири увиде неверног или јеретика, који не доноси вернима никакву душевну штету, тада нека поучавају такве са смирењем и кротошћу. А ако увиде да грешни јеретици, који су злобнији од свих вукова, хоће Христово стадо да погубе и разврате јеретичким јудејским учењима – тада треба да испоље сваку ревност и бригу о томе, да не буде отет зверима ни један јагањац из Христовог стада… Тада треба и не само мрзети или осуђивати, већ и проклињати, и наносити им ране, освештавајући тиме своју руку.

Овако наређује нама свети Златоуст: «ако чујеш, да неко хули на Владику Христа, пођи и запрети. Ако треба и бити њега, не одвраћај се – удари га по образу, сруши његова уста, освети руку своју раном...“ Како се ми не можемо наситити љубављу ка Христу, тако се ни мржњом према врагу Његовом не можемо наситити. Јер сам Он говори: «Ко није са Мном, тај је против Мене» ( Мт. 12, 30 /.../

«СВИ ТРЕБА ДА ОСУЂУЈУ И ПРОКЛИЊУ ЈЕРЕТИКЕ И ОДСТУПНИКЕ…

Сада рецимо о још једном јеретичком мишљењу: ако, тобоже, и треба судити и осуђивати јеретике или одступнике, то приличи царевима, кнежевима, светитељима, и судијама светским, а не монасима, који се одрекоше од света и од свега, што је у свету, и којима приличи само да пазе на себе и никога да не осуђују – ни јеретика, ни одступника.

На то ми им одговарамо следеће:

Ако монасима не приличи осуђивати ни јеретика ни одступника, како их је онда Антоније Велики осуђивао? Јер он је говорио, да су речи јеретика страшније од отрова змијског... Такође и Макарије Велики изађе из пустиње ради тога, да би осудио јеретика и прекинуо његову јерес, што је и урадио, (види. житија светих за 19. јануар). И преподобни Јефрем Сирин (28. јануара), чувши да се умножавају јеретичка мудровања Аполинаријева, остави пустињу и дође у Константинопољ, и не само да осуди Аполинарија, већ га и предаде злој смрти својим благорасудним искуством.

Дивни Исакије Далматски (30. маја) насели се у пустињи од раних дечијих година, али кад зачу, да Валент шири Аријеву јерес, он дође у Византију, и не само да осуди Валента, већ га и предаде огњу ...

Такође и кнежеви, и војводе, и прости људи, мушкарци и жене – сви православни хришћани – скупа са светитељима и свештеницима осуђивали су јеретике. На тај начин, савршено је јасно и разумљиво заиста, да свим хришћанима припада да осуђују и проклињу јеретике и одступнике, а царевима, кнежевима и световним судијама припада да их шаљу у заточење и предају љутим казнама.

Евсевије Петровић: ПОПИС 2022 – СПИСКОВИ ЗА ЛИКВИДАЦИЈУ

Они који су у старим, традиционалним ратовима ишли да извиђају непријатељску територију као део припреме пред рат, инвазију и окупацију, називали су се уходе – и када су бивали ухваћени, кажњавани су без милости. Као дрски весници рата и смрти, и авангарда окупаторске војске. EUсташки извиђачи, регрутовани Европском Унијом који данас крећу у извиђање свих србских домова називају се „пописивачи“, и од већине Срба добиће кафу и слатко. Лако наоружани, као сви шпијуни – не топовима, него лап-топовима.

---

И уста сотона на Израиља и наврати цара да изброји Израиља.

А беше зла пред Богом та ствар; зато удари Израиља.

I књига Дневника 21: 1-7

Троједини рат који већ више од века без престанка траје и разара Васељену, дизајниран је – Човекоубицом од искони и његовим слугама – да се одвије у три ватрене етапе, три контролисане експлозије.

Циљ прве, Великог или „првог светског рата“, био је разарање хришћанске монархије и нестанак цара Хришћана.

Циљ друге, „другог светског рата“, био је преформатирање света и формирање државе Израел – да само Цион буде Град, а све остало његово глобално село.

Циљ треће, „трећег светског рата“, јесте да се из хаоса створи поредак у селу (novus ordo ab chao) и зацари цар Израиљев, над целим светом („Приправите пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашему“, Исаија 40: 3).

Пред први, на списку за ликвидацију били су православни цар и његова војска.

Пред други, на списку за ликвидацију били су преостали православни људи, на првом месту прваци међу њима („реакција“, реликти хришћанске цивилизације која се рушила, и сви противници усрећитељске цивилизације која се рађала).

Пред трећи, на списку су сви сувишни – сви који онтолошки не могу и не желе да буду део Новог Поретка и поданици цара Израиљевог, и сви остали непотребни у селу („сувишни једачи“, а први међу њима најглупљи, они који су се „вакцинисали“).

А на почетку сваког рата, као основни елемент ратног плана (планирања циља и дејстава), праве се спискови за ликвидацију, непријатеља.

+

Па тако и данас, у освит коначног рата који је почео, само Србима то три њихове благовеснице бесловеснице – РТС, САНУ и СПЦ – још нису јавиле (РТС, уста државе која се стара о телу, САНУ која се стара о души, СПЦ која се стара о духу). И оне све три, осим што предводницу непријатељске војске која је већ ушла у Србију еуфемистички и хипнотички називају „мигранти“ (да се Власи не досете), позивају Србе да се сами послушно и одговорно упишу у спискове – за ликвидацију.

1941. и 1991. такве спискове су, као и сада, правили непријатељи – а у њих су се Срби уписивали својим животом, хришћанским собством, силом, висином и врлином коју јеретички латински кепеци, усташки и швапски, нису могли толерисати (као ни, скупа с њима, њихови савезници, марксистички гноми). Данас, те спискове опет праве непријатељи, али сада EUсташија тражи да се Срби сами потпишу у њих, својеручно.

Након што је све по списку у НДХ успешно окончано (тако да је Срба у НДХ остало мање од 3%), сада црна легија наступа и преко Дрине, Саве и Дунава – Србима опет долазе у госте слуге истих господара, да их педантно попишу у EUсташке тефтере. И да их евидентирају за нову, коначну, материјалну и духовну ликвидацију, сада у Србији. Управо како су нам и обећали: „Ћујте српски добровољци (тј. христијани, људи међу којима је добра воља, благовољеније Благовести Божје) бандо ћетници стићи ће вас наша рука и у србији!“ (и заиста, стигла нас је, и физички и духовно.

А да је у питању војна акција сведочи дискретни детаљ из закона о попису РС 2022. (члан 12): на првом месту институција задужених за обављање пописа налази се министарство одбране. Дакле, не Завод за статистику и Геодетски завод (који су тек на 5. месту, иако по истом закону „Попис припрема, организује и спроводи Завод за статистику“!), него министарство рата.

Јер, ово је последње евидентирање пред „коначно решење“ српског питања, кратко и јасно и гласно најављено од фирерā глобалне EUсташије, Шваба и осталих Швабā: „2030. нећете поседовати ништа. И бићете срећни“.

++

А да би се знало шта је чије, односно ко шта тренутно поседује и од кога шта треба одузети да би постао срећан, сваки се посед – сваки кров над сваком незакланом србском главом – најпре мора пописати (вечне куће се не пописују, нити заклани Срби у Србији броје, традиционално још од прве Независне Државе Усташке). Зато су пописом 2022. обухваћени и људи, али истовремено и сви стамбени односно грађевински објекти. И зато, по први пут, постоје два пописна формулара: један за домаћинства (породице, заједнице људи који скупа живе…), и станове/куће; и други за свако појединачно лице.[1]

Адреса субјекта је флуидна и често недефинисана категорија („бб“), али имовина субјекта, некретнина је сасвим конкретна и апсолутно дефинисана, „геопросторно“ како каже Закон о попису, у три димензије. Зато се сви субјекти имају најпрецизније могуће „геопросторно“ лоцирати, асоцирати и евидентирати у односу на своју имовину (стан, кућу, сеоско домаћинство, пословни простор…), и обрнуто, свака некретнина адресирати и конкретно повезати са њеним власником. И сви чланови домаћинства који живе на одређеној адреси – по први пут! – имају се унети у спискове, са свим идентификационим подацима (име и презиме, ЈМБГ…) и скупа са прецизном назнаком својих међусобних односа.

Списак лица (писан у документима са великим С у статистичарској граматици – док се сам попис пише малим словом – такође /фројдовски?/ показује шта је једино битно у целој акцији)

И све се то мора извидети на терену. Они који су у старим, традиционалним ратовима ишли да извиђају непријатељску територију као део припреме пред рат, инвазију и окупацију, називали су се уходе – и када су бивали ухваћени, кажњавани су без милости. Као дрски весници рата и смрти, и авангарда окупаторске војске. EUсташки извиђачи, регрутовани Европском Унијом,  који данас крећу у извиђање свих србских домова називају се „пописивачи“, и од већине Срба добиће кафу и слатко. Лако наоружани, као сви шпијуни – не топовима, него лап-топовима.

+++

У исто време, међу црквеним Србима чује се да многи такозвани и самозвани духовници (а заправо бездуховници Светога Духа и духовници духа обмане) верном народу који вапије за помоћ пред покољем који им се спрема и EUсташким кољачима који им долазе у домове, говоре како се, наравно, кротко и смирено треба пописати. Јер се, кажу, и Господ записао у попису у Римском царству. И још кажу, речено је: дајте цару царево а Богу Божје.

Али, не говоре, будући надахнути – и надути – духом безумља, и духом прелести антихристове, у чему је разлика између данашњег EUсташког пописа пред последњи покољ, и пописа римског цара у којем је кротко учешће узео Богомладенац.

Не говоре, јер не виде и не умеју да кажу – будући духовно слепи и глуви и мутави – да је духовни смисао који чини разлику између онога и овога пописа дијаметрално супротан, као разлика између Христа и Антихриста.

1. Оним пописом Христос је, уписавши своје Име у списак грађана Васељене, њиме, Својим божанственим Именом без Кога нема спасења, спасао и земаљско царство као људску заједницу – метнувши Себе, као какав Божански Квасац у ту највећу организовану заједницу људи на свету, он је Собом заквасао незнабожачко римско царство и полако и неприметно, као вешта жена три копање брашна, покривши га најпре док не узрасте и стаса, претворио у Хришћанску Империју, три века касније.

Христос се као човек уписао у евиденцију незнабожног царства које је имало да, тако, позна Њега, Бога. Данас, људи се уписују у евиденцију противбожног царства које долази и већ је ту, да забораве на Христа, Бога, и да познају „истинског“ месију и постану грађани његове месијанске империје која наступа (при чему је, наравно, и ту много званих али мало изабраних – а како изабрати међу много званица, без спискова?).

2. Христос Се уписао у списак поданика царских на земљи – да бисмо ми били уписани у синове царске на Небесима. И да тако будемо ослобођени сваког дуга цару овога света. То јест, Он се уписао у књигу мртвих – да бисмо се ми уписали у Књигу Живих. Е да ли треба да се сада, оживљени Његовом Смрћу, опет упишемо у књигу мртвих и подништимо Његову Смрт?

3. Христос је тада и тиме први испунио Своју заповест: „Ко хоће да буде први, нека буде свима слуга“ – и био је свима слуга, па најпрво тадашњем римском цару. Да ли то значи да и православни Срби данас, угледајући се на Христа, треба да буду слуге антихристу? (ту су заповест изгледа тако разумели само епископи – ревносни да буду први – па су и први спремни да буду свима, па и кесару Антихристу слуге).

4. Онај попис служио је да би се пописали сви порески обвезници, да би сви платили порез цару. И Христос Се уписао као порески обвезник земаљског царства – и Он је платио порез цару, данак у Крви Својој, којом је обогатио целу царевину, а њоме и сву Васељену.

Овај, пак, апсолутно не служи томе, јер су сви одавно пописани и плаћају порез (и у Закону о попису стоји да „подаци из пописа не могу бити искоришћени за наметање обавеза грађанима“). Него да се попишу сви и шта још ко поседује – пре него што се приступи коначном усрећивању пореских обвезника и одузимању сваке основице за порез (сваког поседа и прихода: Циону и његовом цару Усрећитељу данак више није потребан, будући да је све злато овога света у његовим скривницама; па тиме ни порески обвезници).[2]

5. Онај попис није имао апсолутно никакву духовну садржину за оне које су се пописивали (цару царево, Богу Божје).

Овај је има, и то је оно што је кнезу овога света најважније, као коначни стратешки циљ – не поробљавање тела него поробљавање душа. Да се сви који живе на земљи добровољно упишу у листу поданика његовог новог светског царства. А то није крвави покољ какав је над пописаном децом у римском царству вршио Ирод или какав су над Србима чинили римски Uатикански војници у време прошлих ратова, него бескрвни, духовни покољ. Јер за Хришћанина, ово што следи значи и духовну смрт: Хришћанин који себе упише у грађане наступајућег машијаховог царства, примивши од њега своје ново, дигитално име (број имена којим га је Звер именовала и записала у своју матичну књигу), признао је њега за свога цара и духовно постао део тела његовог, вечно проклетог.

Дакле, вектори духовног смисла у оном, Августовом, и овом, Антихристовом попису, дијаметрално су супротни. Али то „духовницима“ из српске цркве нема ко да објасни. Па ни несрећном, ојађеном србском народу, поново постројеном и бежично свезаном од римских усташа, кротко спремном за коначни покољ. Ослепљеном, са ископаним духовним очима, скупљеним у котарице београдске патријаршије и одавно послатим на дар Викару Христовом у Ватикан.

++++

Данас, у дане када је јахач на белом коњу санитарно прегазио свет, и за њим кренуо јахач на риђем коњу који увелико галопира Кијевском Русијом подигавши високо мач велики (Откровење 6: 4), и када се распламсава последњи светски пожар, запаљен да до тла сагори остатке старог света, и да се на згаришту „поново изгради боље“ („build back better”), ново Месијанско царство, команди је потребно да прецизно зна где је шта – да нешто не промакне. Зато пописивачи са собом носе најажурираније сателитске снимке терена, високе резолуције, и имају дужност да у односу на њих корелирају и верификују ситуацију на терену, сваки објекат у сваком домаћинству.

Пример из Методолошког упутства за „пописиваче“, који ће овакве снимке носити са собом на терен у својим тихим леп(им)-топовима – да њима ласерски прецизно маркирају све потенцијалне мете пре него што по изабраним циљевима почну да делују топови већих калибара.

А затим ће те снимке сатаниног „свевидећег ока“, ажуриране, у својим умним телефонима носити и војници (“мигранти“ и традиционалне српске комшије који традицонално мигрирају Србе у Царство Небеско), када, ускоро, крену у операције чишћења терена – да у пустоши поравнају стазу богу њиховом (Исаија 40: 3).

Јер деструкција мора бити педантна и строго контролисана – потребно је знати тачно где је шта и шта је чије, односно шта је за рушење а шта треба да остане. Зато је, између осталог, сва имовина страних војника и царских слугу Рајха у Србији изузета од пописа.

+++++

Ипак, страшније од свега овога, и заправо најстрашније од свега, је то што Србима који осећају и виде Зло које им долази, и који желе да се од њега спасу, више нема ко да помогне. У оно време имали су бар неку какву-такву краљеву војску у отаџбини, и понекад милостиве Италијане, да понеког избаве од покоља. И имали су, колико-толико, једни друге. А данас немају чак ни своју цркву – јер их и она скупа с душманима нагони у тор антихристов.[3] Немају ни племена, ни брата, ни друга, будући распаднути до атома и слагани, изневерени и издани свима. Немају више никога – до Бога јединог.

Карикатура: Горан Шћекић

Али, можда је тако и боље.

У збег к Њему, и Њему завапимо: Спаси, Господи, људи Твоја!

О Крстовдану 2022. (7531.)

Извор: sloven.org.rs

---

[1] Како каже Методолошко упутство за попис, интерни документ са инструкцијама за пописиваче: „Овај попис специфичан је по томе што ће по први пут бити успостављен механизам за повезивање пописних и геопросторних података на нивоу кућног броја, чиме ће се обезбедити услови за агрегирање пописних података по деловима насељених места, урбанистичким зонама и другим подручјима. Пописни подаци послужиће и за дефинисање степена урбанизације, типологије руралних и урбаних подручја, као и за израду других класификација које се базирају на прецизним подацима о просторном размештају становништва“ („друге класификације“, тј, Србине, читај: класификације ко и шта је непотребно и сувишно, а ко и шта потребно или прихватљиво…).

У исто време Слободна Европа Србима „факт чекује“ „дезинформације“ о Попису и говори, тачније палаца устима заменице директора Републичког завода за статистику: „Нас не занима адреса. Нас интересује где неко заиста живи, одакле ујутру одлази на посао, где проводи свој дневни и ноћни одмор“.

Јер бо, шишти заводкиња змија, пописни подаци се прикупљају „искључиво у статистичке сврхе“; „сврха пописа је да добијемо објективну слику колико нас је, каква је старосна структура, шта се десило у образовној структури, која су села која се празне, каква су миграторна кретања“.

Али иста креатура не помиње зашто је онда потребно сачинити Списак лица за свако домаћинство и у њему пописати „искључиво статистичке податке“ као што су имена и презимена са именом родитеља, ЈМБГ-ове, међусобна сродства и односе у заједници, и имена партнера, било брачних било ванбрачних.

Сикћући како њих „интересује где неко заиста живи, одакле ујутру одлази на посао“, као аспид глуви и неми ћути о томе зашто се онда у Списак лица уписују „сви чланови домаћинства без обзира на то да ли су у критичном моменту пописа тј. 30. 09. у 24: 00 били присутни или су неки од њих боравили у другом месту у земљи и иностранству, због рада, школовања или из других разлога“.

„Чињеницама“ демантујући „дезинформацију“ формулисану као „Ово не личи на попис становништва него на попис имовине“, присојкиња заводска пишти: „Попис домаћинстава и станова није попис имовине. Он се спроводи како би се добили појединачни подаци о стамбеном фонду, да бисмо имали објективну слику о становништву и стамбеном фонду“. Али не отвара губицу и не показује зуба EUсташка гуја да објасни зашто су онда од пописа изузети станови у власништву страних држава, и какви ће се то „објективни подаци о стамбеном фонду“ добити и обрадити ако се не зна чак ни колики проценат станова и кућа у Србији је у власништву Срба, а колики туђина.

Ова објашњења смрде више него аутентична усташка из 1941. о томе како сви Срби мушкарци старији од 15 година треба да се хитно јаве у „Соколски дом ради подјеле подпоре за набавку живежних намирница“ (Гацко 1941.). А Срби се и данас, као и онда, спокојно и кротко одазивају на здружени позив своје државе и EUсташког здруга да се они несебично постарају, трошећи се из буџета за њихову добробит.

И да, Гебелс би овакве дебиле какви данас раде у његовом министарству, и из Слободне  Европе у дебелом млазу уринирају по србским мозговима, без сумње послао на руски фронт. Али то само показује колико Гебелсови наследници сматрају Србе још већим дебилима, јер ни мало не хају за то шта ће им рећи и да ли има Влаха који ће се можда нечему досетити. А и зашто би? – Зербиен мус штербиен, овако или онако.

[2] Баш како је ритуално најавила Сатанина свештеница Maddonna у визији на EUровизији непосредно пред улазак првог весника Антихристовог у свет: „Not everyone is coming to the future“…Неће сви поћи у будућност, не могу сви поћи у будућност, неће сви који су овде још дуго, неће још дуго…тралала).

[3] У време првих усташа Срби су сабирани и ритуално клани и спаљивани у црквама. Данас, у време духовнијих неоусташа, православни Срби се опет кољу сабрани у цркви, сада духовно.

А кад би Срби имали своју Цркву, и у њој духовну власт која би имала духовни вид и морал и савест (или бар елементарни страх пред одговорношћу за народ, која их чека), и која не би са древним садукејима делима клицала „Немамо цара осим ћесара (имјарек)!“, онда би она могла најмање да учини следеће. Да ултимативно затражи од државних власти да се омогући оно што је при попису допуштено цивилизованим србским комшијама из EUропе (Мађарима, Хрватима…), али не и Србима: да нпр. из разлога здравствене безбедности (коронавирусних инфекција које не престају…), и по угледу на стандарде Европске Уније, омогући да се дописни подаци достављају дистанционо, онлајн или телефонски. А ако би захтев био одбијен – а нема оправдања да буде одбијен, јер се влада Србије одавно хвали високо функционалном е-управом, и угледањем на EU – да благослови и позове верни народ на потпуни бојкот пописа. Ако ништа друго, тада би бар тоталитарна војно-обавештајна суштина пописа у Србији – извидница на терену, са ажурирањем сателитских мапа и интегрисањем свих дигиталних демографских и геопросторних података, и формирањем Спискова на крају – постала очита.

Овако, очито остаје само саучесништво власти београдске патријаршије у духовној, али сада већ и у физичкој ликвидацији Срба, која се управо припрема. Али да они, авајни духовници и главари безглаве београдске патријаршије, имају духовни вид и морал и савест, онда не би били оно што јесу – безумни одступници од Духа Истине, душеубице.

Велики ресет: храна дефицитарна, фрижидери и веш машине луксуз, грејање и климе недоступни

Чланак из фебруара 2021. који овде поновно објављујемо због актуелне сутуације, а који су разни фактографи, ловци на "факе неwс" и  они који "раскринкавају" истину означили као теорију завере. Није "теорија завере" кад вам отворено говоре шта желе учинити. Препорука за бројне нове читаоце.

+ + +

Како ће изгледати „златна милијарда“ односно како ће живети становништво најбогатијих и најразвијенијих земаља уколико „мудраци“ из Давоса ипак одлуче да покрену своју „перестројку“? Шта носи „велики ресет“ који планирају глобалистичке елите?

Одустајање од нафте и прелазак на изузетно скупу, неефикасну и нестабилну зелену енергију, за почетак, довешćе до тога да ćе основне ствари, као што су грејање, лични аутомобили на бензин, куćни уређаји попут клима уређаја постати недоступне ширим народним масама.

Фрижидер и машина за веш представљаће луксуз. Штавише, у случају квара користиће се колективно. Није случајно то што нам веć данас предлажу блистав свет у коме човек нема ништа своје и принуђен је да изнајмљује буквално све – од собе до прибора за јело, од чарапа до бицикла.

Вештачки створен дефицит хране, изазван истребљивањем кокошака и свиња под изговором птичјег и свињског грипа осигураćе скок цена хране. Већ сада можемо да почнемо да се опраштамо од говедине, јер западни еколози имају много притужби на краве.

Тужни парадокс је то што се у историји човечанства у свету никада није производило толико приступачне и квалитетне хране. Никада није била ближа прилика да се на глобалном нивоу победи глад.

• Пилетина, путовање, аутомобил – недостижни сан?

Међутим, пуцање логистичких ланаца и спекулације на тему пандемије веć у пролеćе упознали су становништво Запада са чисто социјалистичким проблемима као што су несташица, редови, ограничавање количине. Дакле, када Уједињене нације упозоравају на масовну глад не мисле само на традиционално сиромашне земље. Веć сада број гладних у Сједињеним Америчким Државама и Енглеској обара рекорде.

Зелена енергија ће довести до деиндустријализације. Без јефтине енергије производња ćе се рушити попут домина. У складу са тим, цена свега ће ненормално скочити. Још веćи пакао ће направити тарифни рат са извозницима под изговором њиховог „карбонског отиска“. То ће уништити лаку индустрију земаља у развоју, а становништво Запада ćе остати без јефтине одеће и обуће. За капут ćе морати скупљати новац месецима, као Акакије Акакијевич за свој шињел у добро познатој Гогољевој приповеци.

Када је реч о храни, Европа ће се вратити у време када је пилетина за недељни ручак била недостижан сан за милионе. Аутомобил ćе бити незамислив луксуз. Путовања – задовољство супер богаташа.

Заправо, минијатурни приказ тог света у коме су сва уобичајена савремена добра предвиђена само за елиту, јасно смо видели за Божић. Док су милиони Енглеза и Американаца били у карантину, певачица Мадона је са својом децом, дечком и личним фотографом отпутовала у Африку. Преседала је у Лондону.

Одједном је постало јасно да за људе Мадониног нивоа на лондонским аеродромима постоје специјални „зелени“ коридори. Тамо нема никаквих тестова на корону, никакве самоизолације. Покупивши сина у Лондону, певачица је својим приватним авионом са целом породицом одлетела у Африку, апсолутно не бринуćи за „карбонски отисак“ и сличне глупости.

• Намерно осиромашавање људи

Данас водеćи светски медији отворено позивају читаоце да смање потрошњу и схвате да су туристичка путовања и говеђи одресци – „луксуз и одговорност“.

Занимљиво је то што је пре чак 12 година идеју да „богате земље треба да смање потрошњу“ изнела еколог и социјалисткиња из администрације Барака Обаме Керол Браунер. У то време је била супруга Мајка Подхорзера, те исте сиве еминенције који је довео на власт Џозефа Бајдена. Значи, глобалистичке елите су веć тада планирале да пребаце „златну милијарду“ у стање у којем су били у периоду ратова.

Наравно, народне масе се могу побунити против таквог стања ствари. Међутим, може испасти да неćе имати ко да се буни. Званично је објављено да ćе медицина и фармацеутика бити покретачи економије у будуćности.

То значи да ćе се на становницима Запада нон-стоп испитивати различити вируси, вакцине, лекови. Једини сектор у коме је планиран пораст радних места, према речима оснивача и председавајуćег Светског економског форума Клауса Шваба, је брига о болесницима. Ствара се утисак да ће након „ресетовања“ половина становништва развијених земаља бити болесна, а друга половина ćе се бринути о њима. „Биг фарма“ ćе у таквим околностима процветати.

Шлаг на торти ćе бити немилосрдно сексуално образовање и најжешćа цензура. Људи ćе заборавити и да мисле на рађање деце. На крају ће глобалистичке елите коначно успети да значајно смање број људи на земљи, ослобађајуćи очишćену планету за антилопе, лептире и делфине.

Уколико се европске власти буду понашале тако беспринципијелно и безвољно као данас, америчке корпорације ćе заиста покушати да изграде своју диктатуру и у Старом и Новом свету, намерно доводеćи до сиромаштва на стотине милиона људи. Цео замајац пљачке ćе се одвијати под паролама борбе против глобалног загревања. А главни кривац те измишљене „климатске промене“ ćе бити, погађате – Русија.

Ипак, Русија неćе моćи остати по страни од трендова „великог ресета“. Са тим дивним новим светом ćе се морати трговати и некако пословати. Веć данас руски произвођачи, као део светске економије, не могу да не виде како поскупљује буквално све. И у Русији веć позивају да се подигне цена говедине, да се уведу акцизе на слаткише. Цене куćних апарата све више расту. Лекови су ненормално поскупели.

Од те дистопије коју су планирали „мудраци из Давоса“ није се могуćе потпуно оградити. У њиховом дискурсу има и нешто корисно и то треба искористити за добробит Руса.

Штедети воду, бринути се о угроженим врстама, спречавати сечу шума и одлагати смеће како треба – све су то, несумњиво, исправни задаци. Актуелну ситуацију заиста треба искористити за унапређивање сваког човека. Треба предложити своју слику будућности и градити је подједнако усрдно као и западни партнери.

Уколико руски научници, програмери заиста успеју да извуку све корисно из савремених технологија – укључујући технологије за обраду јавне свести, Русија ће заиста моћи да понуди „ресетованом“ свету много доброг. То неćе бити само нормална храна, породица, здрав начин живота и најсавременије технологије – чак и Запад признаје да је Русија данас међу светским лидерима по високотехнолошким старт-аповима – то ćе бити пре свега слобода – најдефицитарнија роба у западној стварности.

Викторија Никифорова, "Спутњик"

Небојша Катић: Кад момци из Давоса држе реч

Велико ресетовање, тај нови почетак историје који је Светски економски форум (СЕФ) најавио 2020, коначно добија свој пуни смисао. Из фразеолошке магле о праведнијем друштву, хуманијем капитализму, еколошкој зеленој агенди и одрживом развоју, помаљају се застрашујуће контуре новог света којим управља све видљивија рука невидљиве елите из сенке.

Познати, бизарни слоган СЕФ-а по коме се грађанима света обећава будућност у којој ће “поседовати ништа” и биће срећни, полако се реализује – бар када је први део овог слогана у питању.

Рад на томе да грађани „немају ништа“ почео је давно, пре више деценија. Дружина из Давоса, чије интересе артикулише СЕФ, постарала се да заустави или драстично успори реални раст плата највећег броја запослених. Ниска инфлација, социјални мир и илузија раста куповне моћи одржавана је поплавом јефтиних роба које су стизале са истока. Док су грађани трошили новац на јефтине индустријске трице и кучине, цене становања, образовања и здравствених услуга су експлодирале, а с њима и дугови грађана.

Средња класа, поуздани стуб стабилности друштва, полако је сиромашила. Пројекат осиромашења се током последње деценије спроводио тихо, између осталог и политиком ултраниских, нултих или негативних каматних стопа. Делови друштва који су одговорно штедели изгубили су приходе од камата који су служили да бар делом надокнаде инфлаторну ерозију штедних депозита. На другој страни, та иста монетарна политика омогућила је да најбогатији наставе енормно богаћење кроз раст вредности финансијске имовине (акција и сл.).

Потом је дошао ковид 19. Ни данас поуздано не знамо како и одакле се вирус појавио, да ли је реч о природној непогоди или о мрачном лабораторијском пројекту. У име борбе против пандемије створена је невиђена психоза страха и затварани су велики делови економије. Државе су штампале новац и делиле га грађанима и предузећима која не раде. Али новац по себи не ствара вредност нити тако креирана куповна моћ може довести до раста производње у економијама које су затвориле своја предузећа. Наштампани новац се кумулирао у финансијском систему будући да су грађани мање трошили током пандемије. Када су се економије прошле године отвориле, када су грађани почели више да троше, почело је убрзавање инфлације. Тако креирана инфлација, коју економисти зову инфлација тражње, ипак није била довољна да направи потпуни хаос. Требало је нешто јаче.

Западне елите су одлучиле да изазову колосалну кризу на тржиштима енергије и хране – подстичући рат у Украјини, инсистирајући на кажњавању Русије и елиминисању енергетске зависности од ње. Раст цена енергије није настао зато што енергије нема довољно, већ зато што је Запад санкцијама ефективно одсекао понуду која долази из Русије и изнудио реакцију руске стране. Истовремено, на берзама енергије одвијају се ценовне шпекулације које додатно повећавају цене и стварају хаос док се енергетске компаније гуше у профиту.

Раст цена настао повећаном тражњом (услед штампања новца) сада је помогнут и трошковном инфлацијом – растом цена хране, енергије и, последично, плата. Ценовни удари су страховити и званичне статистике ни изблиза не рефлектују стварни раст трошкова живота највећег броја грађана и привреде. У глобализованом свету сви постају жртве а не само грађани земаља које су кризу изазвале.

На крају долази велико финале. Како се инфлација очекивано (и бојим се планирано) отела контроли, централне банке крећу с убрзаним подизање каматних стопа. То би требало да доведе до рецесије, до губитка радних места, до масовних стечаја и новог таласа глобалног осиромашења становништва. Огроман број људи неће имати ништа, баш како су пророци из Давоса и обећали. Рецесија је, уз пандемију, оптималан облик креирања страха и инструмент социјалне контроле и дисциплиновања становништва. Само је рат ефикасније средство.

Да ли елите стрепе од побуне грађана? Чини се да не. Грађанима се објашњава да су за кризу криви ковид 19 и Путин, те да се – опа – жртва мора принети на олтар слободе, демократије и међународног поретка. Ако се поруке не могу пренети речима, пренеће се пендрецима, сузавцем и шмрковима. Власти се не шале. Увек луцидни председник Бајден недавно је подсетио своје политичке противнике да држава има и авионе које (ваљда) може употребити против непослушних, лако наоружаних републиканских симпатизера које етикетира као „полуфашисте“. Не би било велико изненађење ни ако би се појавила и каква нова пандемија и нови циклус ограничавања слободе кретања. У крајњем случају, на располагању је и проверено, суптилно средство – нови светски рат.

Лудило које гледамо је најављено и чини се планирано. Тешко је поверовати како је хаос у коме живимо последица грешке у калкулацији, те да политичке елите нису знале шта ће се догодити. Да је реч о грешци политика би се кориговала, пљуштале би оставке и извињења, а комплетна политичка елита Европе би се повукла у манастире и одала медитативном тиховању … фигуративно речено. Јасно је да огроман број људи заиста неће имати ништа, али остаје да видимо како стратези из Давоса намеравају да их учине срећним.

Извор:https://nkatic.wordpress.com/

Југослав Кипријановић – ПОПИС 2022 – шта је спорно?

Од 1. до 30. октобра 2022. обавиће се редован Попис грађана Републике Србије, који се одржава на сваких 10 година. Овај се одржава са годину дана закашњења и изазива, можда и по први пут, доста неспокојства међу становништвом.

Нови закон о попису

Попис сам по себи није споран и користан је кад држава функционише у интересу грађана. Од велике је користи како за државу, тако и за науку, образовање, информисање грађана… Овај попис спроводи се на основу Закона о попису становништва, домаћинства и станова 2022, који је усвојен 2020, а потом мењан 2021, због промене термина одржавања пописа са 2021, на 2022. годину.

Ако упоредимо прописане обрасце пописа из 2001, 2011. и 2022. видећемо да се за 20 година значајно проширио опсег питања, а ове године, по први пут имамо детаљан попис имовине кроз упитник за домаћинство и стан.

С једне стране, природно је очекивати да са развојем технологије, начина обраде и укрштања података може да се добије више корисних статистичких информација, али исто тако са друге стране, системи заштите података морају бити далеко софистицаранији и комплекснији. Без обзира на све то, могућности злоупотребе или крађе података не смемо изгубити из вида, нарочито у тренутку када смо сведоци да је суверенитет државе Србије значајно пољуљан.

Кад се томе дода чињеница да је директор Завода за статистику Миладин Ковачевић, који ведри и облачи у свим режимима од Слободана Милошевића, преко Вука Драшковића,Чеде Јовановића и Расима Љајића до Александра Вучића и Ане Брнабић, који је доказано био спреман да се штелује шта се штеловати треба – оваја попис ми додатно не улива поверење.

#ЕУ за мене? Нека, хвала!

На конференцији за медије Републичког завода за статистику говорио је и Martin Klaucke, шеф операције Делегација ЕУ у Србији. Шеф које операције, право је питање.

Оно што одмах боде очи у кампањи и на пописном обрасцу је финансирање пописа средствима из ЕУ. Попис је трошак за државу који се покрива из буџета Републике Србије и само одатле може да се финансира, а тако стоји и у Закону о попису. Одакле држави паре за попис, то је друга тема, али је напросто недопустиво да #ЕУ било шта ради за мене на обрасцу који расписује држава Србија!

Прочитах негде и слажем се: изгледа да није газда онај ко је на папиру, већ ко инвестира. А инвестира Европска унија.

 Од #ЕУ ми не треба баш ништа! Хвала им лепо и далеко им лепа кућа!  Не желим да видим, нити је дозвољено, да се рекламира једна пролазна политичка дружина (тоталитарна, антицивилизацијска и срећом на умору) на обрасцу који је држава Србија прописала.

„Злочин и казна”

Сад кад смо установили ко је, заправо, наручилац посла, хајде да видимо шта ми, грађани, све морамо да дамо од података под претњом прекршајне одговорности у износу од 20 до 50 хиљада динара у случају да:

– не желимо да учествујемо у попису

– не желимо да дамо податке о одсутним члановима домаћинства

– не желимо да дамо све информације

– уколико дамо нетачне информације

Ово последње је посебно занимљиво, јер, како ће Завод за статистику, ако не укршта податке са осталим базама података из државног апрата, знати да ли су пописивачи обманути или нису? Или ипак укрштају податке? Ако укрштају податке за статистичку обраду, шта ће им подаци од грађана ако их могу добити у интерном саобраћају, под условом да је тако нешто уопште законски дозвољено?

Као и ранијих година, једино оно што је сваком нормалном човеку мило и што одређује његов национални идентитет, као и његов верски идентитет – то, по Уставу, није обавезно (Члан 43. и 47.). Добро, Устав увек треба поштовати док се не унапреди или не донесе бољи. У овим условима наш Устав је велика брана за тоталну контролу над грађанима и очување територијалног интегритета земље. Без обзира на Уставну обавезу, попис се неће спровести на територији АП Косово и Метохија.  Што се мене тиче, на ова два питања на која не морам да одговорим, радо ћу одговорити.

Изгледа да сам баш неки контраш!

Шта је спорно

По мом мишљењу, спорно је и следеће:

1) ЈМБГ – није статистички податак, већ врло важан лични податак, такозвани „кључ” за умрежавање различитих база података; овај податак узиман је и на претходним пописима, само тада га није прикупљао #ЕУ за мене.

 2) Податак о адреси сталног становања привремено присутног лица – није статистички податак (питање ПЛ1); На пример, ђаци и студенти ће бити пописивани два пута: код куће и у домовима, па би овај податак могао да буде од користи за укрштање. Међутим поставља се логично питање: ако је неко на адреси боравка по закону дужан да пружи тачне податке о свим члановима домаћинства, зашто се онда ђаци и студенти пописују два пута и код куће и у ђачким и студентским домовима?

3) Податак о називу и адреси школске установе  (питање 16.1) није статистички податак; не видим никаву сврху да се прикупљају ови подаци који постоје у базама података надлежних министарстава. У закону није наведено да се прикупља назив и адреса, већ само место образовне установе. Зато се овај податак ни не мора дати.

4) Податак о називу фирме и адреси фирме у којој радите – није статистички податак, већ врло конкретан, приватни податак, при том и често променљив. У закону није наведено да се прикупља назив и адреса, већ само место фирме. Зато се овај и податак не мора дати. Због чега се то све укршта, са којим правом и што је најважније, са којим циљем?

Како се пописом долази до нашег имовинског стања

Неки људи су се врло потрудили да оправдају попис по сваку цену, као нпр. Борис Теодосијевић, професионални тренер пословних вештина. Између осталог, он тврди (у једном од бројних коментара) да нас пописивачи не питају за имовинско стање.

Ако мало боље погледате Упитник за домаћинство и стан, који се први пут појављује и практично је најважнији део пописа, видећете да ће нас питати за власништво над некретнином, колико стан/кућа има квадрата и, наравно, адресу становања.

Простим укрштањем ова три податка добијамо образац за израчунавање вредности некретнине за сваког становника:

Локација – тржишна цена по квм (х) број квадрата х коефицијент старости објекта = вредност објекта

Ето конкретне и битне информације о имовинском стању и дубоког задирања у приватност.

Како да заштитимо остварену слободу

Долазимо до кључне дилеме: шта ако заиста, после свега што смо доживели и проживели у земљи Србији у протеклих 30 година немамо поверења, не у државу и њене институције, већ у поштење и сувереност извршних власти и да баш због тога не желимо да учествујемо у попису или у једном његовом делу?

У том случају, може се посегнути за чланом 46. Устава Републике Србије којим се јемчи слобода мишљења и изражавања, а тиме и наше право на приватност, које се појединим питањима из пописа потенцијално нарушава. Ако никога не угрожавамо, то право не може нико да нам наруши, јер се тиме врши дискриминација и крше се људска права загарантована члановима 19,21,23,43 и 46. Устава Републике Србије. То треба на тај начин и да се евидентира од стране пописника приликом пописа.

Посебно је важно да Европска конвенција о људским правима из 1950. године, коју је Србија ратификовала, даје могућност да се о неким стварима не изјаснимо:       

Слобода изражавања

1. Свако има право на слободу изражавања. Ово право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примање и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе.

Члан 10 Европске конвенције о људским правима

У сваком случају, и да се посегне за кажњавањем „непослушних” , прописана прекршајна казна се не мора платити, већ се могу на суду образложити своја уставна права.

Већ сам писао о томе како је држава Србија доживела крах након непоштовања сопствене одлуке о забрани Европрајда 2022. Шта можемо другачије да очекујемо овог пута, кад нам се Европска унија рекламира на државном обрасцу?

Слобода нам није дата, она се увек изнова осваја.

Срећно нам било!

Извор:ifamnews.com/sr

+++

Милица Драгојевић: О предстојећем попису
Попис 2022. (4. део) - отац Симеон о попису
Попис 2022. (3. део) – адвокат Милан Босика о попису
Попис 2022. (2. део) - Дешифрована Агенда 2030. Уједињених нација: Ево како ће се успоставити глобална моћ владара света и шта ће се десити са човечанством
Попис 2022. (1. део) - Адвокат Милина Дорић: Шта нам доноси Закон о попису становништва, домаћинства и станова 2022.?

Декларација Антихриста: "Сви народи чине једну заједницу"

Усвајањем завршне декларације у Нур-Султану је завршен VII Конгрес вођа светских и традиционалних религија, преноси «Интерфакс-Религия».

Документ је објавио специјални представник Англиканске цркве на Конгресу лидера светских и традиционалних религија, бискуп Доркинга, Џо Бејли Велс. Декларација позива светске лидере да се „одрекну сваке агресивне и деструктивне реторике која води дестабилизацији света, зауставе сукобе и крвопролиће у свим крајевима нашег света”.

 „Позивамо верске вође и истакнуте политичке личности из различитих крајева да неуморно развијају дијалог у име пријатељства, солидарности и мирне коегзистенције“, наводи се у документу.

Учесници конгреса позвали су на активно укључивање лидера светских и традиционалних религија и истакнутих политичких личности у процес решавања сукоба у циљу постизања дугорочне стабилности.

Након објављивања заједничке декларације, папа Фрања је говорио на затварању Седмог конгреса вођа светских и традиционалних религија.

 „Мото моје посете, која се ближи крају“, рекао је понтифекс, „Гласници мира и јединства. Мото звучи у множини, пошто имамо заједнички пут. Овај седми конгрес, који смо одржали милошћу Божјом, означава важну прекретницу. Од самог почетка, 2003. године, овај догађај је следио пример Дана молитве за светски мир који је Јован Павле II организовао у Асизу 2002. године како би се потврдио позитиван допринос различитих верских традиција дијалогу и хармонији међу народима. Након онога што се догодило 11. септембра 2001. године, било је потребно одговорити, и то колективно, на напету средину коју је тероризам на сваки могући начин распламсао насилним акцијама, због чега би се религија могла представити као фактор сукоба.

Католичка црква, рекао је Фрањо, „која неуморно објављује неуништиво достојанство сваког појединца, створеног ’по лику Божијем’“ (уп. Пост. 1,26), такође верује у јединство људске породице. Верује да су „сви народи једна заједница, имају један почетак, јер је Бог цео људски род населио на лицу земље“ (Conc. Ecum. Vat. II, Dich. Nostra aetate, 1). 

Фрањо је приметио да је „човек такође пут свих религија. Да, конкретна особа која је преживела пандемију, измучена ратом, патила од равнодушности! Папа је нагласио да је „позив великих учења и религија да сведоче читавом човечанству о постојању заједничког духовног и моралног наслеђа, које се заснива на два стуба: трансценденцији и братству“.

Расколничка и јеретичка Београдска Патријаршија од римокатоличке цркве добила храм у Бечу

Расколничка и јеретичка Београдска Патријаршија добила је вечерас од своје браће у антихристу - римокатоличке цркве, храм у Бечу, жупску цркву Ам Шепфверк посвећену прелешћеном и демонизованом (како га је називао Свети Игњатије Брјанчанинов) Фрањи Асишком.

Заједничком молитвом римокатоличких и "православних верника" започела је свечана церемонија примопредаје цркве.

Храм је лично предао бечки надбискуп кардинал Кристоф Шенборн "владики аустријско-швајцарском" Андреју.

Свечаности су присуствовали "митрополит дабробосански" Хризостом, "владика браничевски" Игнатије, "дизелдорфски и целе Немачке" Григорије, "брегалнички" Марко (сви до једног најљући јеретици у расколничкој и јеретичкој Београдској Патријаршији- напомена уредништва блога "наша вера православна").

Одлуку о предаји цркве донео је једногласно римокатолички жупски савет и савет за управљање имовином у сагласности са руководством Бечке надбискупије.

У време када је основана парохија 1982. године, у насељу Ам Шепфверк у 12. бечком округу је живело око 5.000 римокатолика.

Парохија је пројектована као саставни део новог стамбеног комплекса, али је у последњих неколико деценија број римокатолика пао на нешто мање од 1.000.

Истовремено се повећао удео становника "православне" вероисповести, па је пренос жупске цркве која је грађена од 1979. до 1981. године на расколничку и јеретичку Београдску Патријаршију "прихватљив и истовремено гарантује очување храма у виду хришћанске богомоље", закључено је одлуком о предаји храма.

Цркву у Мајдлингу је Надбискупија продала Епархији за 200.000 евра, а поред храма добијен је плац од две и по хиљаде квадратних метара, са више од 1.000 квадрата на два нивоа, а ту спадају и три стана у суседној стамбеној згради.

Црква се налази у стамбеној четврти у 12. бечком округу, у оквиру којег је стамбени комплекс са више од 70 улаза. У том стамбеном комплексу живи велики број наших грађана, међу њима и Саша Божиновић, који истиче да нова црква (која личи на све осим на цркву! - примедба уредништва блога "наша вера православна") много значи Србима.

„Ова црква много значи Србима у овом делу града. До сада смо морали путовати у друге делове града да би ишли у цркву, сада смо је добили управо ту где смо сконцентрисани”, објаснио је он.

"Епископ" Андреј казао је "да су "верници" СПЦ одушевљени новим храмом" и оценио "да захваљујући добром васпитању наших предака у Бечу расте број православних верника" (може расти само број јеретика, јер по учењу Светих Отаца, јеретици нису хришћани, а самим тим ту нема ни говора о православљу! - примедба уредништва блога "наша вера православна").

„У Бечу се уочава солидно веровање код нашег народа и није случајност што су наше цркве препуне, па није ни чудо што смо молили сестринску римокатоличку цркву да нам уступи још један храм”, рекао је "владика" Андреј.

Надбискуп бечки кардинал Шсенборн рекао је да му је жеља да цркве остану цркве.

„Срећни смо што ће ова црква остати божји храм. Имамо истог Бога, истог Исуса, и у најважнијим питањима вере смо јединствени (што се тиче јединства, никаквог јединства између Истине и лажи не може бити, јер по учењу Светих Отаца, границе између православља и јереси су исписане крвљу, крвљу Светих мученика који пострадаше за одбрану вере православне! Што се тиче јединства између помесних цркава тзв. светског псеудоправославља и јеретика римокатолика, оно свакако постоји од 1965. године и о томе можете више прочитати у књизи "Јединство "цркава" се догодило" - примедба уредништва блога "наша вера православна"). Имамо историју која нас дели, али она је прошлост. Данас имамо одличан однос једни према другима”, објаснио је он.

Кардинал Шенборн је истакао да се он залаже да се цркве не продају у друге сврхе, већ да остану цркве.

„Већ смо једном предали цркву СПЦ, цркву Нојлехернфелд. То није било лако, јер су се неки верници противнили, али смо то спровели. Сада тамо имамо пуну цркву у којој се људи моле. Зар то није прелепо”, казао је он.

Ово није први пут да бечка надбискупија предаје једну од својих цркава због смањења броја сопствених верника расколничкој и јеретичкој Београдској Патријаршији.

Тако је црква Нојлерхенфелд поклоњена расколничкој и јеретичкој Београдској Патријаршији у мају 2014. године и од тада је храм Рођења Пресвете Богородице, у који долази велики број "верника".

Са оваквима су помесне цркава тзв. светског псеудоправославља у унији од 1965. године

Белгијски бискупи предложили текст црквеног завета за истополне парове

Белгијски бискупи објавили су данас предлог текста за церемонију за истополне парове упркос ватиканској директиви из 2021. која забрањује црквене благослове за геј парове.

Таквом врстом церемоније није склопљен брак. Циљ је да, како су навели из бискупије, пар захвали Богу што им је дозволио да пронађу једно друго и обећају да ће бити ту једно за друго током живота.  

Бискупи, који говоре фламански, нагласили су да таква литургија није слична црквеном венчању између мушкарца и жене, преноси Бета.

Додали су да је то део напора да се белгијска црква приближи својим геј члановима и да „створи климу поштовања, прихватања и интеграције”.

Цитирали су позив папе Фрање да црква буде отворенија према гејевима.

Предложена церемонија укључивала би „уводну реч, уводну молитву, читање Светог писма”, као и текстове две молитаве – једну у којој се заклињу једно другом и другу, молитву за заједништво.

Извор: "Политика"

"Рекао сам да сам спреман да дам живот за тебе, али не и душу!"

Један отац је сам неговао дете са инвалидитетом, без мајке. Дете је било везано за кревет. У једном тренутку, породица се нашла у потпуном финансијском ћорсокаку.

Током овог тешког времена, отац је упознао богатог човека који је почео да му даје новац за дете, што је трајало прилично дуго. Његова помоћ је за њих била прави спас. Једног дана, отац је, преиспуњен захвалношћу, рекао овом човеку: „Спреман сам да дам свој живот за тебе.

Чувши ове речи, нови познаник је позвао оца да пође с њим на неки састанак. А онда су једног дана затворили тешко болесно дете у кућу и отишли ​​у други део града, на непознато место.

Седећи у холу, отац је схватио да је ово састанак Јеховиних сведока. Одлучио је да остане да их не увреди. Чим се састанак завршио, људи су почели да иду кући, али је замољен да не одлази.

Отац је одведен у другу собу, где је видео много хришћанских икона како леже на поду. Његов „добротвор“ је рекао: „Рекао си да си спреман да даш живот за мене. Погази иконе и постаниЈеховин сведок“.

Отац је одмах одговорио: „Православац сам рођен и православан ћу и умрети. Рекао сам да сам спреман да дам живот за тебе, али не и душу.

Затим су га жестоко претукли и бацили на улицу. Крвави отац је узео такси и, упркос наговарању таксисте да га одвезе у болницу, отишао кући.

Када је дошао до врата своје куће, видео је да су отворена. Деца из комшилука су се играла напољу. И одједном је међу њима приметио... свог сина, који је трчао и забављао се са другом децом. Гледајући у њега, нико није могао да каже да је ово дете инвалид: изгледало је савршено здраво!

Са сузама у очима отац упита дете:

- Како си успео да изађеш напоље?

Син је одговорио:

- Тата, док тебе није било, дошао ми је Господ Исус Христос. Подигао ме је за руку са кревета и рекао: "Сада твој отац трпи мучење за Мене"...

Амин! 

Извор: «Трость Скорописца»