Невероватно је да је у својој похвалној песми љубави Свети Апостол Павле пева о ономе од чега се љубав уздржава. Почиње речима: „Љубав дуго трпи“, а завршава се: „Љубав све трпи“. У суштини, то је једно те исто. Али за нас би изгледало природније да говоримо о томе шта љубав може учинити, а не о томе шта може да издржи. Зашто не опевати њена звучна дела, препреке које савладава, чуда која чини? Али, ипак је био у праву Свети Апостол Павле.
У мрачном,
неприметном, радном путу лежи величина подвига, а подвижнички пут
љубави је дуготрпљив. У тренутку ентузијазма, у тренутку одушевљења,
спремни смо на сваку жртву. Али није у омамљености ентузијастичног
узбуђења, камен темељац љубави. Права љубав ће доказати своју снагу у свакодневном
животу, некима и неприметна: у врелим, невидљивим сузама, у жртви
принесеној у самоћи, после сурове душевне борбе.
Може
ли твоја љубав да издржи мала, свакодневна раздражења? Можете ли
да одолите да видите себе несхваћеног, неправедно осуђеног? Хоћеш
ли издржати, не добивши одговор, да сусретнеш једно ћутљиво
нерасположење? Хоћеш ли остати сам, одбачен од свих? Ако ни тада твоја љубав не
умре, онда је заиста достојна похвалне песме апостола Павла.
Извор: „Дан
за даном“, 1908 г.
