Showing posts with label о депресији. Show all posts
Showing posts with label о депресији. Show all posts

Monday, July 31, 2023

Зашто се чудиш што ти се мења расположење?

Предлажемо вашој пажњи дубоке речи Светитељке нашег времена о искушењу са којим се суочавају многи људи данас. На који начин да се суочимо са течким душевним стањем? На који начин да правилно прихватимо и суочимо се са депресијом? Прочитајте савет ове дивне Светитељке.

„Зашто се чудиш што ти се мења расположење? Погледај ово прекрасно небо… Оно је сада чисто и плаво, али, види, појављују се огромни бели облаци као да су се белоснежне грудве приковале за небески свод. И, ево, све се то претвара у беле, нежне облаке. И одједном се појављују црни облаци бакарног одсјаја, који ће врло брзо да се згусну. Природа постаје мрачна и све живо се узнемири јер облак притиска мозак и стеже се срце. Међутим, ево, диже се ветар, загрми гром и поче јака киша; небо се разведри, помоли се сунце, ваздух се прочисти, настаде пријатна свежина, све замириса, све оживи и човек се осоколи… Зар исто то не преживљаваш и ти, рођени, као и сви, а ни ја нисам изузетак? Када се после проливених суза очисти наше срце, на души постаје лако. О, како је много милости у Свемогућег.“ (Света Марија Гачинска, Ризница, Земун. 2016. стр. 26-27)

„Депресија је духовни крст. Она се, на корист, даје грешнику који не зна како да се покаје, то јест, ономе ко после покајања поново запада у пријашње грехе… Стога, постоје само два лека која могу да лече ову, понекад изузетно тешку душевну патњу. Човек мора да се научи покајању и да покаже његове плодове. Или, пак, да носи овај духовни крст, са понизношћу, благошћу, покајањем и великом благодарношћу Господу, сећајући се да Господ ношење таквог крста сматра плодом покајања… Како само напослетку наступа велика утеха кад човек схвати да је његова обесхрабреност у ствари неприхваћен плод покајања, то јест, нека врста несвесног само-кажњавања услед одсуства тражених плодова… То би требало да нас учини кроткима, те депресија постепено ишчезава, а рађају се истински плодови покајања…“ [1]


+++

Молитва прва

О, света преподобна мати Мрија, молитвенице за сав род хришћански.Гресима, немирима, и животним бригама обузети, из дубине срца вапијемо ти: не остави нас немоћне, убоге и потиштене, већ погледај на нас и заступи нас милошћу твојом.

У дане земног живота твога, као бесребрена заступница болнима била си, заблуделима наставница, ожалошћенима и пониженима милосрдна утешитељица, а свима, који ти долазише, брза помоћница и чедољубива мајка.И сада знамо да ти је од Господа и Пресвете Богородице дата благодат  да се молиш за нас.

О, верна слушкињо Христова, која стоструко умножи дати ти талант, исцели страсти душа и тела наших, укрепи нас у врлинама и упути на пут покајања: умекшај наша зла и хладна срца, да изнад свега заволимо  Христа, а у Њему-ближњега свога.Умоли Господа сила да многострадалном Отачаству нашем пошаље милост Своју, да поживимо тих и миран живот у свакој побожности и чистоти, и да тако стигнемо у мирну луку Царства Небеског, где Ти сијаш у незалазној слави певајући са свима светима похвалну песму Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Молитва друга

О, многоблажена старице наша, преподобна мати Марија, болних и тужних брза утешитељице и исцелитељице.Прими данас мољење недостојних чада твојих и овај мали плод срца и уста наших принеси Престолу Божијем, да нам Милосрдни Господ твојим заступништвом ниспошаље богате дарове Своје: да нашој Отаџбини подари благостање;да нас избави од земљотреса, огња, мача, напада иноплеменика и међусобних ратова; болеснима дарује исцељење, тужнима утеху, гордима смирење, неразборите приведе покајању, да монасима укрепи дух у пламеној молитви ка Богу;

да свим хришћанима дарује оно што је потребно за њихово спасење: пре свега да подари милост на Страшном Суду Свом и да нас Са свима светима усели у обитељи Небеске, јер Њему приличи свака слава, част и моћ, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек, и у векове векова.Амин.

Молитва трећа

О, света преподобна мати Марија.Дивним подвигом на земљи подвизавала се јеси и венац правде, који уготови Господ свима који Га љубе, на небесима примила си.Ми, који се молимо предц иконом твојом светом, радујемо се преславној кончини земног живота твога и славимо свето име твоје.А ти, која стојиш пред Престолом Божијим, прими мољења наша и принеси Милостивом Богу да нам опрости сва сагрешења наша и да нам буде у помоћи у борби са повалама ђаволским, да нас избави од патње, болести, беде и напасти, и од сваког зла, да благочестиво и праведно поживимо у данашњем веку и да се твојим заступништвом, макар и недостојни, удостојимо да видимо добра на земљи живих, славећи  Дивнога Бога у светима Својим, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек у векове векова.Амин

Тропар, глас четврти

Агница Твоја, Исусе, Марија, слугама Твојим у тешким временима као утеха јави се, снагу вере и побожности показа, од богобораца мучење претрпе.Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше.

Кондак, глас четврти

Страдалнице и благовеснице предивна, молитвенице свих ожалошћених и напаћених, преподобномученице мати Марија, са свим новомученицима Руским, моли Господа Бога да нам дарује спасење и велику милост.

Tuesday, October 18, 2022

Свети Теофан Затворник о депресији


ПОУКА: 
КАКО САВЛАДАТИ ДЕПРЕСИЈУ  -  НЕ СМЕМО ДОПУСТИТИ СЕБИ ДА СЕ РАСЛАБИМО

Кажеш да те је целог обузела туробна неосетљивост и да си постао као бесловесан – без мисли или осећања. Такве речи понекад долазе као казна, након што смо у мислима или осећањима нагињали злу.

Понекад, пак, оне долазе као поука да би нас научиле кротости и навикле да од својих моћи ништа не очекујемо, већ да само Бога чекамо. Таква искуства подривају поверење у себе, јер када се ослободимо тежине, знамо одакле помоћ стиже, и схватамо на Кога у свему треба да се ослонимо. То је стање потиштености, али се оно мора издржати са мишљу да не заслужујемо ништа боље. Не постоји лек против таквог стања, а ослобађање од њега зависи од воље Божије. Све што можемо јесте да вапимо Господу: Нека буде воља Твоја! Помилуј ме! Помози ми! Себи никако не смемо допустити да раслабимо, будући да је то штетно и разорно.

Свети Оци такво стање описују као хлађење или сувост, и сматрају га неизбежним за свакога ко се труди да живи у складу са Божијом вољом, јер без тога убрзо постајемо дрски.