ПОУКА: КАКО САВЛАДАТИ ДЕПРЕСИЈУ - НЕ СМЕМО ДОПУСТИТИ СЕБИ ДА СЕ РАСЛАБИМО
Кажеш да те
је целог обузела туробна неосетљивост и да си постао као бесловесан – без мисли
или осећања. Такве речи понекад долазе као казна, након што смо у мислима или
осећањима нагињали злу.
Понекад,
пак, оне долазе као поука да би нас научиле кротости и навикле да од својих
моћи ништа не очекујемо, већ да само Бога чекамо. Таква искуства подривају
поверење у себе, јер када се ослободимо тежине, знамо одакле помоћ стиже, и
схватамо на Кога у свему треба да се ослонимо. То је стање потиштености, али се
оно мора издржати са мишљу да не заслужујемо ништа боље. Не постоји лек против
таквог стања, а ослобађање од њега зависи од воље Божије. Све што можемо јесте
да вапимо Господу: Нека буде воља Твоја! Помилуј ме! Помози ми! Себи никако не
смемо допустити да раслабимо, будући да је то штетно и разорно.
Свети Оци
такво стање описују као хлађење или сувост, и сматрају га неизбежним за свакога
ко се труди да живи у складу са Божијом вољом, јер без тога убрзо постајемо
дрски.
