"икона" расколника и јеретика и хулитеља на Духа Светога
"епископа" Атанасија Јевтића
„Светом Атанасију Херцеговачком:
Тропар глас
1.
Подобан:
„Пустиње житељ“
"Захумља
ослонац, најлепши украс Србије, Јеладе васцеле заступника братољубивог,
Атанасија прославимо радосно, Неустрашивог Војводу Христовог. Божанских речи
бујице из њега извиру, сатирући христоподобно бунцања безбожника.
Слава Христу,
твоме Надахнитељу.
Слава Њему
Који те је пројавио.
Слава Њему
Који тобом казује богословље најузвишеније."
Твореније:
Јеромонаха
Атанасија Светогорца
Химнографа
велике Цркве Христове
из манастира
Симонопетар
Извор: "Борба за веру"
+++
Примедба уредништва блога "наша вера православна": Атанасије Јевтић је одлично познат и међу верницима и клиром помесних цркава тзв. светског псеудоправославља, а уосталом и међу разним "ревнитељима изнутра", као и међу псеудозилотима и на крају и међу истинитим православним хришћанима. Против истинитих православних хришћана, који су познати као зилоти матејевци је, тако рећи, целог свог живота, водио духовни рат, а водећи духовни рат против оних који су у Цркви, водио је рат против Бога, уосталом, као што то чини и онај ком је целог живота служио. А и најобичнији лаик зна како завршавају они који поведу рат против Бога, они који похуле на Духа Светога, ширећи најодвратније лажи, клевете и етикете на рачун Цркве Христове (ЦИПХ Грчке и Кипра), што је Атанасије Јевтић "ревносно" чинио и кроз књигу "Заблуде расколника тзв. "старокалендараца" ", која није ни достојна коментарисања, јер неко ком се испевају тропари, неко ко се кује у небеса као "светитељ", ни у лудилу не би помислио да хули на Цркву Христову, ни у лудилу не би помислио да у исти кош са Црквом Христовом ставља разне јеретике, расколнике, самозванце и сл.
Што се тиче (не)дела Атанасија Јевтића, по злу је упамћен и међу тзв. "ревнитељима изнутра" у расколничкој и јеретичкој Београдској Патријаршији (СПЦ је Београдском Патријаршијом звао његов духовни отац, отац Јустин Ћелијски, избегавајући да је назива Српска Православна Црква), које није нарочито потресало то што кроз књигу коју је написао најдиректније и најоштрије хули на Цркву Христову, али их је потресао њихов новотарски дух (што је свакако представљало и дан данас представља велики проблем не само у расколничкој и јеретичкој Београдској Патријаршији, него и у многим другим помесним црквама тзв. светског псеудоправославља, пошто Атанасије Јевтић није једини који је био тог, новотарског, антихришћанског и антицрквеног духа!) и његова разоритељска делатност, усмрена против одавно у сваком смислу разорене СПЦ (а захваљујући таквима као он јој највише и приличи назив Београдска Патријаршија!), а тај новотарски дух, та разоритељска делатност и дан данас живи кроз његову духовну децу, која га, као што видимо, упркос чињеници да је по својим (не)делима, по своме "вјерују" ваистину достојан највећих понора пакла, кују у небеса и проглашавају "светитељем".
За крај ћемо само рећи: Каква "црква", такав "светитељ"!
Такође, будући да је мноштво људи жестоко саблажњено књигом Атанасија Јевтића и његовим хулама, лажима и обманама на рачун Цркве Христове, на рачун истинитих православних хришћана, у књизи схимонаха Серафима (Игњатића) "Апологија зилота матејеваца" је разоблична свака лаж и обмана изложена у књизи Атанасија Јевтића. Такође, у тексту Евсевија Петровића "Православље или смрт?" је јасно и детаљно изложен историјат ЦИПХ Грчке(и Кипра) и ту свако ко има љубав према Истини и ко жели да спаси душу своју јасно може видети ко је остао на путу Истине Божије, у Цркви Христовој, а ко је од ње отпао, било да је реч о разним псеудозилотима или о помесним црквама тзв. светског псеудоправославља.
