Евсевије Петровић: Владика Николај о „македонском“ (и „црногорском“) питању, у две речи

"Зар и један српски свештеник може и сме признати ово цепање свога народа? Не може родољуб-свештеник, већ само издајник"

Владика Николај

Када је 1949.  године „Савез удружења православних свештеника у ФНРЈ“ Сатаниног апостола Тита, у његово име и име „православне цркве у ФНРЈ“, започео посао[1] који је ових дана сабор првосвештеника београдске патријаршије, у име Оца и Сина и Светога Духа, завршио, огласио се изгнани Владика Николај Велимировић, и о томе науму и делу рекао ово:

„Ова самозвана и самоодобрена црквена организација цепа јединство свога сопственог народа тиме што је организована по федералним државним јединицама које признају пет националности у Југославији, и то српску, хрватску, словеначку, црногорску и македонску! Зар и један српски свештеник може и сме признати ово цепање свога народа? Не може родољуб-свештеник, већ само издајник.

Како може и један српски свештеник да призна географски назив – Црна Гора – за нацију? Јер када Србин из Црне Горе вели за себе да је Црногорац, то је исто као кад и онај из Војводине каже да је Војвођанин, или из Шумадије да је Шумадинац, из Босне Босанац, из Лике Личанин, из Херцеговине Херцеговац итд. Још је тежи случај са признањем „македонске народности“, што може да призна само неки суновраћени свештеник...“

Да покушамо да саберемо два и два, ми слабоумни и недостојни синови којима су ове речи, као аманет, упућене.

Србски свештеник (а најпре првосвештеник) који би прихватио и признао растакање србскога народнога бића, Цркве, у новодизајниране ватиканско-коминтерно-фанариотске франкенштајн нације и цркве, је издајник (а ако је архијереј, онда је архииздајник).

А онај, специфично, који би признао да је народ Старе Србије, Душанове и Маркове, „македонски народ“, тај је суновраћени свештеник.

По сведочанству Јеванђеља, издајник („издајник Мој“, Матеј 26:46) и суновраћени свештеник, (апостол-епископ: „он, стрмоглавивши се...“, Дела Апостолска 1:18), јесте Јуда.

А онај ко се поклони јуди, као православном првосвештенику-апостолу, признајући његову власт над собом, поклонио се оцу Јудином. И тиме је, како на другом месту о истом вели исти Владика Николај, „признао власт Сатане над собом и постао његова својина“.

А ако неко од Срба данас није кадар да сабере ове две речи у један смисао, и да тај смисао појми, то је само знак и потврда да је већ постао Сатанина својина.

Ој, кукавно Србство угашено!

 

Евсевије П.

На Светог Ахилија 2022.

 ___________________

[1] У Резолуцији (одлуци) скупштине тога савеза, између осталог стоји: „У циљу што јаче сарадње и удела наших народа у обнови и гигантској изградњи земље, кроз коју се стварају сви услови њенога социјалистичког преображаја – народно православно свештенство је приступило тим узвишеним задацима одмах по ослобођењу наше отаџбине, а да би што боље и позитивније деловало и веће резултате остваривало – основало је своја сталешка удружења на територијалним разграничењима својих народних република. Досадашњи рад и успеси у раду остварени кроз рад републиканских удружења показали су сву правилност и једино могуће решење свих проблема, који су се пред народно свештенство постављали, те закључујемо да се они једино и могу на овој основи и решавати и решити.“

Данас, непуне три генерације касније (73 године), патријарх српски господин Порфирије и свети архијерејски сабор СПЦ потврдили су сву правилност става својих отаца, и њихово визионарско дело запечатили највишим канонским документима, у име Оца и Сина и Светога Духа, и у име свих Срба.

Имендан архиепископа Кипарског прослављен у манастиру Светог Епифанија Кипарског

Прослављен имендан архиепископа Нове Јустинијане и целог Кипра Епифанија 

12/25. маја 2022. године, на празник Светог Епифанија, архиепископа Саламинског, Кипарског, архиепископ Нове Јустинијане и целог Кипра прославио је свој имендан (поглавара Кипарске Православне Цркве, традиционалног заштитника Кипра, једног од најватренијих бранилаца хришћанског правоверја), великог ревнитеља вере православне.

Истински православни хришћани широм света полажу добре наде у Кипарску Истински  Православну Цркву, али и посебно у њеног Преосвећеног, такође и у Свети Синод, у њихово изузетно присуство и допринос  свештеној борби за предату веру, посебно у временима и околностима са којима се суочавамо.

У том циљу су му саслуживали Архиепископ атински и целе Грчке ( Грчке Истински Православне Цркве), Његово Блаженство Господин Стефан, уз саслужење три свештенослужитеља, као и Архијереји Светог Синода Кипарске Истински Православне Цркве, Севастијан и Епископ Аматски, Господин Лазар, уз саслужење благочестивог свештенства на Кипру, уз учешће верног народа.

Аксиос! На многаја љета преосвећени владико! 

Извор: https://epistrofi-sotiria.blogspot.com

Никола Врзић: Мајмунске богиње или мајмунска посла: Како је Бил Гејтс предвидео нову п(л)андемију?

Нису још честито ни пребројани сви профити од ковида-19 – само је „Фајзер“, на пример, прошле године зарадио двоструко више милијарди него 2020. – а нова пошаст већ прети свету: мајмунске богиње. Уосталом, и прорекао је Бил Гејтс да ће избити нова пандемија, но, не чини га то пророком већ осумњиченим да управља догађајима у сопствену корист.

умњиченим да управља догађајима у сопствену корист.

А случајеве мајмунских богиња медији приљежно, као да им је наређено, пребројавају широм света, од Америке, Канаде или Аустралије до Шведске, Белгије у којој је до заразе дошло на геј садо-мазохистичком фестивалу у Антверпену, и Шпаније где је болест потекла из геј сауне „Параисо“ у Мадриду. Иначе, наводи се да се, безмало, само мушкарци разбољевају.

Минхенска безбедносна конференција

Све заједно, додуше, до сада је широм света забележено мање од две стотине случајева; што додатно доприноси утиску да је медијска пажња прекомерна у односу на величину проблема, односно, да се њоме диригује.

Сумња у „мајмунска посла“ – енглески израз monkey business односи се на нечисте, покварене радње – утолико је разложнија што чланице Г7, Америка и њени најближи савезници, открио је немачки „Билд“, увежбавају заједнички одговор на пандемију сродне врсте богиња изазване уједом леопарда. И Бил Гејтс је у „Фајненшел тајмсу“ почетком овог месеца најавио нову опасну пандемију. А на Минхенској безбедносној конференцији је пре годину дана разрађиван хипотетички сценарио пандемије, баш мајмунских богиња, која почиње управо ових дана – 15. маја 2022, предвидели су у марту 2021. У тој симулацији, коју сад стварност почиње да имитира, учествовали су поред осталих и Фондација Била и Мелинде Гејтс и амерички Савет за националну безбедност; њихов сценарио даље каже да је пандемију – у којој ће преминути преко 270 милиона људи широм света од 3,2 милијарде заражених – покренуо вештачки креиран патоген пуштен из лабораторије.

Биолошко оружје

Застрашујућа прогноза, јер, открила је америчка новинска агенција УПИ још пре 20 година (9. јуна 2002.): „Мајмунске богиње могу да буду употребљене као биолошко оружје.“ Ту је прецизирано и да су експерименти с овим вирусом вршени „у оквиру програма биолошког оружја Совјетског Савеза“, што у данашњем контексту представља неописиво важну информацију будући да је Роберт Поуп, званичник Пентагона задужен за сарадњу с биолошким лабораторијама у Украјини, 25. фебруара признао да би „неке од тих лабораторија могле да чувају патогене ланце заостале од совјетског програма биолошког оружја“...

Најава нове пандемије пажњу побуђује и зато што је претходна пандемија, ковида-19, најављена на сличан начин, два месеца пре него што ће избити, вежбом „Евент 201“ Џонс Хопкинс центра за здравствену безбедност у сарадњи са Светским економским форумом и Фондацијом Била и Мелинде Гејтс – овај Центар је 2017. објавио и стратегију контроле медија током пандемије – али нарочиту збуњеност изазива откриће да је Пентагон доделио суму од 369.511 долара компанији „Лабиринт“ за „истраживање ковида-19“. Сумњиво, јер је овај уговор, према документацији са званичног портала америчке владе усаспендинг.гов, закључен 12. новембра 2019, дакле, бар месец дана пре званичног избијања пандемије и барем три месеца пре него што је вирус уопште и добио име ковид-19. А додатно је сумњиво то што је овај пројекат, како се такође види из документације, спроведен на територији Украјине; и што је главни носилац посла, у коме је подизвођач споменута компанија „Лабиринт“, корпорација „Блек&Вич“ за коју је већ потврђено да је за потребе америчког Пентагона радила са биолошким лабораторијама у Украјини.

Руско Министарство одбране изнело је и оптужбу да су у експерименте у Украјини били умешани и фармацеутски гиганти попут „Фајзера“ који је прошле године свој профит захваљујући ковиду увећао на преко 80 милијарди долара – скоро 100 одсто више у односу на 2020. – те је лепо зарадио и Бил Гејтс који у „Фајзер“ далековидо инвестира већ 20 година.

Реформа СЗО

Гејтс је истовремено, према извештају портала „Политико“ из 2017, други највећи финансијер Светске здравствене организације – иза Владе САД – и пресудно је утицао на избор Тедроса Гебрејесуса за њеног председника. Сада, баш кад је почело да се прети мајмунским богињама, Гејтс за Светску здравствену организацију тражи шира овлашћења. Док истовремено САД и Европска унија предлажу амандмане на Међународни здравствени правилник којима ће, како тврде критичари, национални суверенитети бити подређени Светској здравственој организацији у случајевима здравствене опасности – које проглашава сама Светска здравствена организација.

Те можда и не чуди што је Пјотр Толстој, потпредседник руске Думе, пре недељу дана најавио повлачење Русије из овог тела коме директора постављају Бил Гејтс и њему слични.

Да ли ће Русија то учинити, и ко ће још поћи за њом? Шта заправо Бил Гејтс и филантропи попут њега желе да учине свету? И каква је веза између мајмунских богиња, биолошких лабораторија у Украјини и ковида 19?

Истраживање у Форт Детрику

У „Новом Спутњик поретку“ о овим су питањима разговарали публициста Игор Ивановић и уредник портала „Факти“ Ђуро Билбија.

„На основу оних информација којима располажемо, ми имамо право да посумњамо у постојање одређеног сценарија, односно, да поставимо суштинско питање: у којој су мери догађаји спонтани, а у коликој су мери заправо индуковани? Огромне зараде које су остварене периоду пандемије ковида, док су највећи делови, пре свега, друштава на Западу осиромашили, отворили су простор за сумњу. Имам утисак да се тој структури светске елите жури да, док још има могућности за то, спроведе своје замисли које су у својој основи дубоко антихуманистичке,“ напомиње Игор Ивановић.

„Зашто нико, па ни римски папа који се оглашава свим замисливим поводима, ниједном није поставио питање моралности енормних профита остварених током пандемије ковида-19 на болести, смрти и несрећи“, поставља питање Ђуро Билбија, и одговара: „На жалост, све је то само служило даљем учвршћивању контроле ових елита над светом... Није без разлога Бил Гејтс са својом фондацијом акционар свих највећих светских фармацеутских кућа. Када је реч о новом вирусу којим се сад прети, постоје информације да се у америчкој војног истраживачкој лабораторији Форт Детрик у Мериленду већ дуже од деценије врше експерименти управо с вирусом мајмунских богиња, тобоже ради проналаска вакцине, што заправо представља покриће за рад на развоју биолошког оружја... Никада није објашњено због чега је тачно Форт Детрик, званично, услед безбедносних проблема, био затворен у лето 2019, али није искључено да је то имало везе с почетком пандемије ковида-19 која је недуго потом започела. А сада нам, с појавом мајмунских богиња, прети понављање сличног сценарија.“

Скривени власници света

Необично важну улогу у догађајима који су уследили по избијању пандемије ковида-19 имала је Светска здравствена организација на коју, по писању портала „Политико“ („Упознајте најмоћнијег доктора на свету: Бил Гејтс“), овај милијардер, као њен други највећи финансијер иза Владе САД, има нездраво велики утицај јер су „Гејтсови приоритети постали приоритети Светске здравствене организације“, а „због тога што новац 'Фондације Гејтс' потиче из инвестиција у крупни капитал, многи се плаше да би могао да служи као тројански коњ за корпоративне интересе који ће поткопати улогу СЗО-а у обликовању здравствене политике“.

Истовремено, ипак, треба имати у виду и да су водећи акционари у Гејтсовом „Мајкрософту“ три највећа инвестициона фонда – „Блекрок“, „Вангард“ и „Стејт стрит“, који контролишу имовину вредну преко 20 хиљада милијарди долара и уједно су и водећи акционари у „Фајзеру“, у свим водећим западним медијима и највећим светским корпорацијама, од „Мајкрософта“ или „Амазона“ до „Волт Дизнија“, „Волмарта“ и „Џенерал електрика“, на пример.

„Ми заправо и не знамо ко су ти људи који су, практично, власници највећег дела економије Запада. Баш као што се не зна ни ко су власници америчких Федералних резерви – познато је само да то није Влада Сједињених Америчких Држава, већ је реч о приватном власништву и богатству које се гомила већ дуже од 100 година, и ту треба тражити праве власнике ових фондова који су, у суштини, један те исти фонд јер је власништво међу њима испреплетено... Тако да се свет сад налази у једној парадоксалној ситуацији, као из апокалиптичне литературе, да је једна врло уска шачица људи фактички власник читаве цивилизације – од економије, преко медија до човековог здравља. Уосталом, и сама Светска здравствена организација претвара се у инструмент моћи те групе људи која би да читав свет стави под своју команду,“ опомиње Игор Ивановић. „Зато им и сметају традиционалне религиозне заједнице и државе као што су Русија и Кина које имају сопствени поглед на устројство света. А сада на њих, уместо Хитлера као некада, шаљу вирусе, све време у истој жељи да их покоре и опљачкају њихове ресурсе.“

„Управо зато сад Русија и Кина и инсистирају на разјашњењу питања америчких биолошких лабораторија у Украјини и широм света. Свет тек чекају открића која ће га темељно протрести,“ прогнозира Ђуро Билбија.

Извор: "Спутњик"

+++

Косачов: Активност америчких биолабораторија глобална претња – последице непредвидиве
СЗО као оружје САД и глобалиста: уништавање суверенитета кроз међународне здравствене прописе
Валентин Катасонов:Еколошке лажи: како је компанија „Дипон“ заштитила човечанство од „озонских рупа"
Роберт Марић, „Логично“: Разоткривање злочинаца – ко су „људи из Давоса“?
"Логично": Ово су главни заговорници Covid наратива!
"Печат": Нова открића о америчким биолабораторијама
Драган Вујичић: Белосветске заразе

Ево зашто је Швабов Велики ресет нацистички пројекат
Следи макроресет: Све што треба да знате о Клаусу Швабу и ковид агенди

Саветник Клауса Шваба: Људе можемо хаковати!

У интервјуу CNN-у у новембру 2019., професор историје и саветник оснивача WЕF-а Клауса Шваба, Јувал Ноа Харари, упозорио је да су „људи сада животиње које се могу хаковати“, што значи да постоји технологија помоћу које компанија или влада могу да вас познају боље од вас самих, а то може бити веома опасно ако се злоупотребљава.

Предвидио је да ће се алгоритми све више користити за доношење одлука које су историјски доносили људи, било ви или неко други, укључујући да ли ћете бити ангажовани за одређени посао или не, да ли ћете добити зајам, који школски наставни план и програм ћете пратити, па чак и за кога ћете се оженити/удати.

План за контролу ‘бескорисних маса’

У другом интервјуу, Харари је расправљао о томе шта Шваб назива Четвртом индустријском револуцијом (читај: трансхуманизмом), напомињући да сада учимо да „производимо тела и умове“ (што значи "унапређена" тела, облаке и умове повезане са вештачком интелигенцијом) и да ће један од највећих изазова са којима се суочавамо бити шта да радимо са свим људима који су у том процесу "застарели".

Како ће "неунапређени" људи пронаћи смисао живота када су у основи „бескорисни, бесмислени“? Како ће проводити време када нема посла, нема могућности да се напредује у некој врсти професије? Његова претпоставка је да ће одговор бити „комбинација дроге и компјутерских игрица“. Пустићу вас да одлучите да ли је то визија утопије или пакла на земљи.

+++

Ускоро свуда... Борба против готовине узима све више маха

         

Велики супермаркети ће забранити плаћање готовином или картицама и прихватаће само плаћања са дигиталном идентификацијом личности и технологијом за препознавање лица.

Mastercard недавно је покренуо програм за трговце који нуде биометријске методе плаћања као што су препознавање лица и скенирање отиска прста. Корисници ће на каси бити приморани да потврде уплату показујући лице или длан, уместо да плаћају картицом или готовином.

Програм је већ покренут у пет продавница прехрамбених производа St Marche у Сао Паулу у Бразилу, а планирана су додатна испитивања у Азији и на Блиском истоку. Mastercard каже да планира да га представи широм света касније ове године.

Компанија за плаћање жели да уведе програм широм света за трговце на мале и велико. Аджај Бхала, председник одељења за сајбер безбедност и обавештајне послове у компанији Mastercard, рекао је: „Начин на који плаћамо мора да иде у корак са начином на који живимо, радимо и послујемо, нудећи потрошачима највиши ниво избора безбедности.

 „Наш циљ са овим новим програмом је да учинимо куповину пријатним искуством и за потрошаче и за трговце, уз максималну сигурност и удобност.

+++

Шта ће бити после 30. јуна 2022. године у складу са новим одлукама ЕУ?

– Европски савет је изменио Резолуцију 2361 и више се не противи обавезној „вакцинацији“.

– ЕУ је од 1. јула 2022. објавила закон о обавезним сертификатима ЕУ о KОВИД-19 који ће људe лишити свих слобода ако нису „вакцинисани“ и немају овај сертификат. Ако закон потпише већина држава чланица, биће уведена обавезна „вакцинација”.

– Крајем 2022., почетком 2023. појавиће се дигитална валута.

– ЕУ ће увести дигиталну личну карту за сваког грађанина ЕУ. (Холанђани већ имају ово и већ везују за ЕУ верзију на DigId.nl )

– У блиској будућности све банкомате ће заменити банкомати са QR кодом, у Белгији је њихова инсталација већ у пуном јеку.

– Ускоро се готовина више неће може подизати, чак ни у банкама или било где другде – ЕУ има за циљ да готовину учини потпуно безвредном у року од 1,5 године.

– ЕУ припрема климатску квоту за  CO2  за сваког грађанина.

– ЕУ заувек лишава сваког човека физичког интегритета. 

Сабор „Украјинске православне цркве (МП)“ прогласио „потпуну независност и самосталност“

Сабор Украјинске православне цркве (МП) саопштио је да је прогласио потпуну независност и самосталност.

„Сабор је усвојио допуне и измене Повеље о управљању Украјинском православном црквом које подразумевају потпуну независност и самосталност“, наводи се у документу, а преносе руски медији.

Такође је саопштено и да Украјинска православна црква није сагласна са ставом руског патријарха Кирила по питању специјалне операције у Украјини. Уједно је и позвала власти Украјине и Русије да наставе преговоре.

„Обраћамо се властима Украјине и Русије са молбом да се преговори наставе и да се пронађе разумне речи које би могле да зауставе крвопролиће“, додаје се.

У документу који је објавио Сабор позива се и на обнову дијалога Украјинске православне цркве и расколничке Православне цркве Украјине.

 „Раскол у украјинском православљу Сабор доживљава као дубоку рану у црковном телу. Чак и у оваквим кризним тренуцима Сабор не губи наду да ће се дијалог обновити. Да би се то догодило предлажемо Православној цркви Украјине да престане да одузима храмове“, додаје се.

Спутњик

Извор: Васељенска

+++

Резолуција Сабора Украјинске Православне Цркве (МП) од 27. маја 2022. године

Усвојене су допуне и измене устава које значе њену потпуну самосталност и независност Украјинске православне цркве.

Сабор Украјинске Православне Цркве (МП) (у даљем тексту Сабор), одржан 27. маја 2022. године у Кијеву, разматрао је питања црквеног живота настала као резултат војне агресије Руске Федерације на Украјину. Као резултат рада, Сабор је усвојио следеће:

1. Сабор осуђује рат као кршење Божије заповести "Не убиј!" (Изл 20,13) и изражава саучешће свима који су страдали у рату.

2. Савет апелује на власти Украјине и власти Руске Федерације са захтевом да се настави преговарачки процес и потрага за снажном и разумном речју која би могла да заустави крвопролиће.

3. Изражавамо неслагање са ставом Патријарха московског и целе Русије Кирила у вези са сукобом у Украјини.

4. Савет је усвојио одговарајуће допуне и измене у уставу УПЦ, које значе њену потпуну самосталност и независност.

5. Сабор одобрава одлуке Архијерејских Сабора Украјинске Православне Цркве и одлуке Светих Синода Украјинске Православне Цркве, чији су седнице одржани након последњег Сабора Украјинске Православне Цркве (јул. 8, 2011). Савет одобрава рад Управе послова и синодалних институција Украјинске православне цркве.

6. Сабор је изразио своје мишљење о обнављању варења светог мира у Украјинској православној цркви.

7. За период воjног стања, када су везе између епархија и црквеног управног центра компликоване или одсутне, Савет сматра да је сврсисходно да се епархијским епископима да право да самостално одлучују о појединим питањима епархијског живота која спадају у надлежност Светог Синода или Предстојатеља Украјинске Православне Цркве, са накнадним, када се прилика врати, обавештавањем јерархије.

8. Недавно је за нашу Цркву посебно акутан нови пастирски изазов. Током три месеца рата, више од 6 милиона грађана Украјине било је принуђено да оде у иностранство. Углавном се ради о Украјинцима из јужних, источних и централних региона Украјине. Значајан део њих је веран Украјинској православној цркви. Стога у Кијевску митрополију Украјинске православне цркве стижу апели из различитих земаља са захтевима за отварање украјинских православних парохија. Очигледно је да ће се многи наши сународници вратити у домовину, али ће доста њих остати на сталном боравку у иностранству. С тим у вези, Сабор изражава дубоко уверење да Украјинска православна црква не може оставити своје вернике без духовног старања, мора стати на њихову страну у њиховим искушењима и организовати црквене општине у расејању. Неопходно је даље развијати мисију у иностранству међу православним Украјинцима ради очувања њихове вере, културе, језика и православног идентитета.

9. Свестан посебне одговорности пред Богом, Сабор изражава дубоко жаљење због недостатка јединства у украјинском Православљу. Сабор постојање раскола доживљава као дубоку болну рану у црквеном телу. Посебно је жалосно да су недавне акције цариградског Патријарха у Украјини, које су резултирале формирањем „Православне цркве Украјине“, само продубиле неспоразуме и довеле до физичког обрачуна. Али чак и у таквим кризним околностима, Сабор не губи наду у наставак дијалога. Да би се дијалог одржао, представници ПЦУ треба да:

– обуставе заузимање цркава и принудно преношење парохија УПЦ у Православну Цркву Украјине (ПЦУ).

– схвате да је њихов канонски статус, како је то фиксирано у „Статуту Украјинске православне цркве“, у ствари неаутокефалан и знатно инфериоран у односу на слободе и могућности у спровођењу црквене делатности, које су предвиђене Статутом о управљању Украјинском православном црквом.

– да се реши питање каноничности јерархије ПЦУ, јер је за Украјинску Православну Цркву, као и за већину Помесних Православних Цркава, сасвим очигледно да је за признавање каноничности јерархије ПЦУ неопходно вратити апостолско  прејемство својих епископа.

Сабор изражава дубоко уверење да кључ успеха дијалога треба да буде не само жеља за обнављањем црквеног јединства, већ и искрена жеља да се свој живот гради на основама хришћанске савести и моралне чистоте.

10. Сумирајући резултате обављеног рада, Сабор упућује молитву благодарности Милостивом Господу за прилику братског дружења и изражава наду у прекид рата и помирење зараћених. По речима светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова, нека буде „благодат, милост, мир од Бога Оца и од Господа Исуса Христа, Сина Очева, у истини и љубави" са свима нама, а посебно са браћом и сестрама у Васкрслом Христу (2 Јн 1,3).

https://pravlife.org/sr/content/rezolucija-sabora-

+++

Кримска епархија одбила да подржи раскол: Остајемо у Московској патријаршији

Кримска епархија, која је после 2014. године наставила да буде део Украјинске православне цркве, одбила је да подржи одлуку донету јуче у Кијеву о раскиду са Московском патријаршијом.

„Делегација Симферопољске и Кримске епархије једногласно је гласала против усвајања одлуке Сабора и предложених измена и допуна Повеље о управи Украјинске православне цркве.

Симферопољска и кримска епархија остаје под омофором Његове Светости Патријарха московског и целе Русије“, наводи се у саопштењу објављеном на сајту епархије .

Извор: Васељенска

+++

Руска православна црква (МП) се огласила поводом „проглашења независности“ Украјинске православне цркве

„Пошто Руска православна црква није примила никакво обавештење Украјинске православне цркве, не можемо да одговоримо на информације које добијамо из штампе и интернета.

Молимо се за очување јединства Руске Православне Цркве. Молимо се за брзи мир и окончање крвопролића.
Украјинска православна црква је у веома тешкој ситуацији и под притиском је са разних страна: власти, расколника, националистички настројених представника одређеног дела јавности, медија.

У ситуацији када спољне силе покушавају да униште јединство Руске православне цркве, било би крајње неодговорно са наше стране улазити у детаљан коментар одлука донетих у самоуправној Украјинској православној цркви“, наводи се у саопштењу (расколничке,јеретичке,сергијанске – примедба уредништва блога „наша вера православна“) Руске православне цркве (МП).

Извор: Васељенска

+++

Верски аналитичар: УПЦ (МП) ће завршити своју причу заједно са независном Украјином

УПЦ (МП) завршава своју причу заједно са независном Украјином. О томе је за лист ВЗГЉАД рекао вероучитељ Роман Силантјев, коментаришући одлуку Сабора Украјинске православне цркве (МП) о потпуној независности од Руске православне цркве (МП).

„Од сада ће Русија и Московска патријаршија бити на ослобођеним територијама Украјине. На територијама које још нису ослобођене, украјински свештеници лојални канонима (нема никакве „лојалности канонима“ у молитвеном општењу са расколничком,јеретичком и сергијанском Московском патријаршијом,будући да та комунистичка творевина није, нити је икада била Црква Христова! – примедба уредништва блога „наша вера православна“) отићи ће у илегалу, неверници ће се разићи на све стране, укључујући и расколничку Православну Цркву Украјине (ПЦУ)“, сматра Силантјев.

У историји Малорусије већ је постојало искуство подземног православља ( за разлику од „подземног православља“ у тзв. светском псеудоправослављу, било да је реч о онима који су у помесним црквама тзв. светског псеудоправославља или о разним „ревнитељима изнутра“, то искуство не може никако да се пореди са овим данашњим, будући да су СВИ они које разни „доктори,верски аналитичари“ и сл. зову „правовернима“, најобичнији расколници и јеретици! – примедба уредништва блога „наша вера православна“), приметио је стручњак. После Брестске уније 1596. године – формалног приступања православних Комонвелта Католичкој цркви – значајан део православних данашње Украјине и Белорусије одбио је да призна власт папе и отишао у илегалан положај (у таквом положају су били истинити православни хришћани у ЦИПХ Грчке и Кипра, као и у Руској Катакомбној Цркви и то је истинско искуство подземног православља, будући да ту нема молитвеног општења са разним расколницима и јеретицима, нити признавања „благодатности“ истима,што данас чине разни „ревнитељи изнутра“,који се диче својим „катакомбама“,а на жалост оних који их следе нису ни п од православних! – примедба уредништва блога „наша вера православна“).

Извор: Васељенска

+++

УПЦ треба укинути

Зашто је руском народу потребна украјинска црква?

Почетком специјалне војне операције Русије, Украјинска православна црква (Московска патријаршија), представљена својом јерархијом и тзв. „говорници цркве“ су одмах стали у одбрану Украјине. Релевантне изјаве дали су митрополит Онуфрије, Предстојник УПЦ, многи владајући архијерејски/епархијски савети, као и бројни познати клирици. Случај се није ограничио само на оптужбе руководства Руске Федерације у „каиновом греху“, а Московске патријаршије – у благослову овог „греха“.

Измишљен од католика (Пољака и Аустријанаца), украјинизам је исконски непријатељски расположен према православљу. И захваљујући експлозивном гурању 24. фебруара 2022. године, овај унутрашњи сукоб је из тињајућег стања прешао у јасно стање.

Бранитељима кијевског антиправославног режима читаве епархије су почеле да шаљу муницију, војне униформе, храну, возила итд. Заузимање цркава се сада у УПЦ карактерише као „колаборационизам који помаже агресору и даје додатни адут у рукама непријатеља.” Заплена канонских цркава је, према синодалима УПЦ, „ један од разлога за војну инвазију на Украјину “ и „ кривична дела која имају знаке субверзивне и саботажне делатности “. Језуити нервозно пуше по страни. Јер освајач храма у тренутку заузимања је проруски сарадник и саучесник диверзаната, а у ратном времену без заплена – „храбри ратник у одбрани државности Украјине“.

Због тога су читаве недељне школе укључене у „добротворне“ представе и сајмове у корист Оружаних снага Украјине, а да не говоримо о пекарама са просфором. За православни Ускрс, чувени одески манастир припремио је (наравно, уз благослов владајућег епископа) 1.500 паска за „браниоце Николајева“, који су редовно гранатирали стамбена насеља суседног Херсона. Питање православља „бранитеља“ није се постављало код игуманије манастира. А зашто је манастир (у коме су следећи „браниоци“ опремили артиљеријске положаје) био под „гранатирањем“, ни игуманија Серафим Шевчик, ни Савез новинара Митрополије нису одлучили да не помињу. Зашто су ту „новинари“ – цела Северно-доњецка епархија извештава да је њена катедрала 17. априла „страдала од гранатирања“. Није био под ватром, већ је „погођен гранатирањем“. Усмерено на цивилне циљеве, то треба разумети.

Све иде на то да ће и Одеска и Северно-доњецка епархија ускоро морати да промене и речник и правац хуманитарне помоћи. Али да ли ће вера цркве остати са становницима Новоросије? Цела Новоросија, укључујући Доњецк. Већ 8 година престоница ДНР је ослобођена државне идеологије украјинизма. Ипак, садашњи Митрополит Доњецко-Мариупољски потписује изјаву синода УПЦ у којој се каже:

„ Украјински народ се храбро брани од војног напада Руске Федерације, која је извршила инвазију на територију наше суверене и независне државе … Украјинска православна црква је одмах осудила војну агресију Руске Федерације на Украјину и тврдоглаво истицала (ово је сада руски стил у Руској цркви у Украјини.- Аут. ) , тај рат је велики грех… Украјинска православна црква подржава и подржаваће браниоце Украјине… Наши храбри ратници стоје да бране државност Украјине, ми сви се морају ујединити зарад победе… ”

То још једном потврђује: у недрима УПЦ архипастирска молитва за бесмртне душе је немогућа ако се коси са циљевима пролазног стања.

Црква узалуд

Јасно је да је „ Московска црква “ у изузетно тешкој ситуацији. Међутим, колико треба бити наиван надати се да ће у држави која је очигледно антиправославна, бављење савешћу заштитити цркву од прогона. Поготово ако су прави господари Украјине егзистенцијални непријатељи Православља.

Да, и рат – зар је само грех за мрзитеље цркве? Када би УПЦ, упркос свему, бранила у „ европској сили “ такву вредност као што је јединство православне цивилизације, да ли би Господ дозволио 2022? Он би, можда, „уништио“ 2014.… А у ратним временима има доста прилика да се покаже хришћанска брига за народ, па и за војску, без жртвовања принципа. Ово је и хуманитарна подршка болницама Оружаних снага Украјине, и социјално служење избеглицама, и сакраменти за мртве и рањене, и организација хуманитарних коридора, и покретање размене заробљеника… Ово последње би више него покрити све трошкове избегавања опште русофобске хистерије. Глас УПЦ се и даље чује широм њене канонске територије, укључујући Донбас. А ако делујете преко патријарха, онда на целој територији Руске православне цркве, укључујући и
Москву.

Међутим, уместо овога, УПЦ се издајнички одриче патријарха. А они који се не одричу проказују се. На пример, један кијевски протојереј (дипломац факултета екуменизма на Универзитету у Риму Ф. Аквински) не само да је обавестио своје пратиоце на Фејсбуку да викар Кијево-печерске лавре на литургији помиње патријарха Кирила, већ је и захвалио Активиста ХЦУ за спремност да покупи „ аргументе осим лепе речи, ако желите да убедите митрополита . Шта је ово ако не отворена издаја? Није изненађујуће што је исти протојереј постао један од првих потписника петиције четири стотине клирика УПЦ „предстојатељима древних источних цркава” о суђењу московском патријарху!

Ипак, „каинин грех“ са усана митрополита Онуфрија није о овим клеветницима. Реч је о онима који су решили да денацификују оне који су 30 година трулили православље. Управо су они „непријатељи“, за избављење од којих је на Велику среду и Велики четвртак предстојатељ УПЦ на литургији износио „посебне молбе“. У отвореном обраћању Путину, православни митрополит је имао савести да упореди „браниоце Мариупоља“ које бране цивили са браниоцима опкољеног Лењинграда, чији положаји нису били смештени у стамбеним становима, већ на периферији њиховог вољеног града. .

Окрени се, оче!

Око 80% Украјинаца је за забрану УПЦ (74% од 8. априла). Како овде не изменити великог малоруског Гогоља: а шта, помогла су вам, господо, ваша скретања? Да, а скретања? Можда вам је земаљско потомство Пољака заиста постало драже од небеске Отаџбине? Није узалуд мудри професор Осипов на почетку непријатељстава изјавио: „Између духа и крви, УПЦ је изабрала крв.

Некако се може разумети незнање дипломаца Кијевске богословске академије и богословије (КДАиС), основане у самосталности, али како објаснити несвесност свих (са ретким изузецима) „одрасле“ епископије УПЦ – ученика св. Московска академија?

Па, КДАиС, на челу са епископом ректором, редовно и проактивно помаже Оружаним снагама Украјине током свих непријатељстава. Шта тек рећи за лаике – стадо садашњих дипломаца КДАиС-а.

Они самилосни православци који се, искрено жалећи за децом и цивилима, такође придружују хору који плаче „зашто сте дошли код нас, нисмо вас позвали!“, заборавите на једно: следећа генерација њихових потомака би живела у земља победоносног нацизма. Већ би све било – „Азов” * (Азовци су једноставно били испред свог времена). А изданак данашње православне Украјине, да није дошао „руски брод“, био би осуђен на вечну погибију душе.

Опћенито је дивље чути о „деци која ни за шта нису крива“ од људи који редовно поштују свете витлејемске бебе. Колико побожних парабола они сами могу да испричају о томе како Господ омогућава потенцијалним чудовиштима да оду у вечност без греха… Многи би се жалили да је Руховец Чикатило отишао као беба? А ево читаве генерације будућих Чикатила.

И то да не помињемо такав „аксиом“ као што је искупљење грехова својих родитеља од стране деце. На пример, они који цепају православну земљу („подножје престола Господњег“ према Св. Јовану Кронштатском).

Често чујете од таквих парохијана УПЦ: „Па, рецимо, некада смо ми – Украјинци – били Руси. Да, вештачки смо направљени Украјинци. Али ако је ово већ сто година стара реалност , хајде да некако живимо са спознајом свршеног чина да смо већ различити народи. Међутим, хајде да ову логику пренесемо на ниво породице. Поједине комшије су допринеле уклањању деце из породице, а потом се увериле да је њихова породица заправо странац. Штавише, надахњивали су преварене и њихове потомке да им прави родитељи и сви сродни преци чине вечно зло, увек сањају да их поробе и упропасте „као народ“.

А када се до некога из „нације“ пробије истина да су његови првобитни и још увек вољени родитељи заправо оклеветани, да ли је могуће и даље остати у стању „па, ово је свршен чин“?

Уопште, велико је питање православља оних људи који ову војну конфронтацију сматрају не са есхатолошке тачке гледишта. Још увек се може опростити упечатљивим мајкама и побожним бакама, које се моле за све што је добро, укључујући и „крокодиле пред тобом“.

Јалова и трновита смоква

Спаси, Господе, и помилуј Богом сачувану земљу, њене власти и војску, да живимо у сваком православљу, побожности и чистоти“, моли се црква. Али може ли УПЦ мирне савести да каже да је „земља“ коју је епископија УПЦ кренула да брани Богом заштићена? И да је ова „земља“ са својим декларисаним европским вредностима у стању да својим грађанима пружи побожност, чистоту и живот у православљу?

УПЦ је стала у одбрану Содоме и Гоморе од казне Господње . А притом, предстојатељ УПЦ има довољно савести да на Крстовдан каже: „Имамо крст – мач је подигнут на нас“.

Ко има Крст?!

Пример разборитости у овом тешком времену за цркву могла би бити беседа поглавара УПЦ, митрополита Антонија, „ Господ даје победу онима који испуњавају заповести Његове “. Међутим, нису сви у украјинском епископату разумели поруку да треба бити бар уравнотежен у процени онога што се дешава. На крају је и сам лорд прешао на много недвосмисленију реторику о „ херојима, захваљујући којима фронт сада није у центру земље и не на западу “.

Шта ће емитовати господари УПЦ када фронт крене на запад? Драбинко данас лично сече браве са православних цркава у Кијевској области, али заједно са њим то чини и цела епископија УПЦ, која се, из свог људског угађања бившем поглавару, плашила да разоткрије узгајање чудовиште.

Зато је митрополит Онуфрије нешто најбоље што је могло да се деси УПЦ после упокојења Мет. Владимира (Сабодана) да су сви који су могли отворено да се супротставе драбинковизму до тада већ били очишћени.

У односу на оно што се дешава, скоро сваки владајући епископ УПЦ, речју или делом, вољно или не, свесно или несавесно, прешао је границу Каиновог братоубиства (преко његовог благослова), одрицања од истине, од Христових заповести, од његов примас, коначно.

О којој истини говоримо? Свети Антоније Сурошки је проповедао: „ Једина ствар која може учинити људско друштво потпуним… јесте присуство Бога Живога, који даје вечни садржај свему привременом . Да ли је могуће присуство православног Бога у том привременом О м који су створили Његови гонитељи?

Помињање „паганских колебања” у цркви (из јутарњег правила) уопште није атавизам, није данак ери када се хришћанство борило против паганизма. И даље је исти избор између Духа и крви. На крају крајева , језик Икија су народи (отуда и украјинско порекло). Није случајно што у истим редовима молитвеног правила следи и призив „Ојачајте и утврдите Свету Цркву“.

Али како ојачати и афирмисати цркву, чији је део током тридесет година постојања гарантовао оданост „врсти“ коју су зачели антиправославни? Осим операције. И постоји преседан – укидање од стране Светог Патријарха Тихона аутономије Украјинске Цркве, издато у дане пре сто година. Утолико више дискредитовано данас је писмо из 1990. године упућено уцењивачу Филарету, који се испоставио као преварант.

Оно што се дешавало 1918. године, 1991. године и ово што се дешава сада је казна народа (државе) за грехе. А чак и ако у цркви нема десет праведних епископа који су способни да говоре реч истине, онда је и смоква подложна искорењивању заједно са земљом. Као не само јалов, него и пуштајући трње.

Александар Москаљенко/ФСК.РУ

Извор: Васељенска

Порфирије: Папина посета Србији је у духу Божије речи

 "Посета папе Србији отворено питање"

Говорећи о посети папе Србији, патријарх српски каже да је то отворено питање, отворена тема.

"Ми имамо с времена на време разговоре о томе, ја сам тек дошао на трон Светога Саве, и још нисам имао прилику да се сретнем ни са једним православним поглаваром, сматрам логичним да одем у посету и да дођу поглавари других помесних православних цркава. Мислим да би папина посета Србији била веома важна из много разлога не само у духовном смислу већ и у геополитичким размерама, то би имало свој значај", напомиње патријарх.

Одговарајући на питање да ли папин пут у Београд води преко Јасеновца, патријарх Порфирије каже да је, будући да никакве конкретне разговоре до сада нисмо имали о доласку папином у Србију, та тема онда "само на нивоу виртуелне стварности".

Извор: РТС

+++

Разговор "патријарха" српског Порфирија са новинарима, где он наводи "како га је римски папа више пута просветлио" и "да је известан његов долазак у Србију, чим се за то створе услови".

+++

Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне  Посланице ” Источних Патријараха 1848.год.)

Ви, пак, Латини, који сте измијенили и искварили не само онако изложено исповиједање Православне Вјере, но и многа њихова свештена Црквена Предања, достојни сте тога да вас називамо не само расколницима, него баш и јерстицима, као нарушитеље Апостолских и Отачких правила и Предања. Закон благочастивих царева и устав Црквени кажу: „Ако неко нешто најмање измијени у Православној Вјери, тај је јеретик и подлијеже казнама одређеним за јеретике“.

(Свети Максим  Исповедник)

 1. Отсекли смо Латине од нас ни због каквог другог разлога, но зашо што су не само шизматици, него су такође и јеретици. Због тога је потпуно неправилно ујединити се са њима“

(Свети Марко  Ефески)

2. Сведочанства западних учитеља не признајем, нити прихватам. Педпостављам да су они покварени, јер у стварима православне вере не може бити компромиса.

(Свети Марко  Ефески)  

3. Треба да буде мира и љубави у Цркви, но до раздељења је дошло зато што је латинска Црква отступила од Православне Цркве и Православне вере, измисливши неке своје догмате, туђе Апостолима и св. Оцима. Ето то и јесте нарушење мира и љубави и јединства.

(Свети Марко Ефески) 

4. Уколико се удаљујем од њих, утолико се сједињујем са Истином и са Светим Оцима, правим богословима Цркве; а који себе прибрајају унијатима (папистима) такви далеко стоје од Истине и од блажених Учитеља Цркве.

(Свети Марко  Ефески)  

 …Папистичко-протестантски екуменизам са својом псевдоцрквом и својим псевдохришћанством нема излаза из својих смрти и мука без свесрдног покајања пред Богочовеком Господом Христом и Његовом Православном Црквом. …Без покајања и ступања у Истиниту Цркву Христову неприродно је и бесмислено говорити о неком уједињењу „цркава“, о дијалогу љубави и интерцоммунио..“

(Православна  Црква и Екуменизам, отац Јустин Ћелијски)

Расколници могу имати веру у Свету Тријицу, имати Свето писмо, и тајне, али не спасење.

(Блажени Августин)

У старом Риму постојала два сталежа: виши, привилеговани – ,,патрицији”, и нижи – ,,плебс”, ,,плебејци”. Oва подела била је пренесена и у христијанизовани Рим: духовништво – то су ти ,,патрицији”, виши привилеговани сталеж, и обични верујући хришћани – ,,плебс”, ,,плебејци”, нижи сталеж, бесправни, који обавезно само слуша, у свему се беспоговорно повинује, никада и ни у чему не смејући да се искаже.Треба ли говорити о томе колико је таква латинска концепција противна духу истанског Православља?……Никада у историји наше Парвославне хришћанске Цркве обични верујући нису били бесправни и безгласни ,,плебс”, него су врло често подизали свој глас против јеретика…

(Архиепископ Аверкије  Џорданвилски, ,,Света Ревност” стр.131)  

Много је таквих подвижника било у Западној цркви од онога доба када је упала у папизам, у коме се човеку богохулно приписују божанска својства и у коме се човеку одаје поклоњење које припада и доликује Богу Јединоме; ти су подвижници у стању распаљености написали мноштво књига у којима су помамно самопрелешћивање представљали као љубав божанску, и у којима је њихова растројена уобразиља стварала мноштво виђења што су годила самољубљу и гордости њиховој. Сине Цркве од Истока! уклони се од читања таквих књига, уклони се од идења за поукама самопрелешћених! Руководећи се Јеванђељем и Светим Оцима истините Цркве, са смирењем усходи ка духовној висини љубави Божије посредством чињења заповести Христових.

(Свети Игњатије Брјанчанинов)  

До сада ми смо имали веру која ни у чему нема недостатака, и ми немамо потребу ни за сабором ни за актом неке уније, да би се научили било чему новијем, ми — који смо синови н ученици Васељенскнх Сабора, и на њима и после њих прослављених Отаца наших. Са том вером ми се надамо изаћи пред Бога и добити отпуштење грехова, а без ње ја не знам каква ће нас праведност ослободити од вечног мучења. Онај који хоће и покушава да ми одбацимо ову веру и уведемо другу, новију, макар он био и анђео с неба — нека буде анатема, и нек исчезне сваки спомен о њему и пред Богом и пред људима. Нека нико не господари у нашој вери — ни цар, ни епископ, ни лажни сабор, нити ико други, него само — једини Бог Који нам је и Сам и кроз Своје Ученике предао ту веру.

(Свети Марко Ефески – Посланица  игуману Ватопеда)

„Љубим заповијести Твоје већма него злато и драго камење. Тога ради заповијести Твоје држим да су вјерне, на сваки пут лажни мрзим“ (Пс. 129, 127-128), казује Пророк. Овакво је владање неопходно за очувањс верности Богу. Верност је неизоставни услов љубави. Без тога услова љубав се раскида.

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

Следујући Оцима нашим Источним и Западним, сматрамо за праведно, да се старо предпостави новом, јер примајући ни од чега прихваћеног у старини не треба одступити.

(Патријарх  Јерусалимски Мелетије) 

Никада се нећемо одрећи тебе, вољено Православље! Никада те нећемо издати, благочешће отаца! Никада те нећемо оставити, мајко побожности! У теби смо рођени, у теби живимо и у теби ћемо умрети. А ако времена то буду тражила и хиљаде пута умрећемо за тебе.“

(Јосиф Вријеније) 

Налажем свом народу Божјем на Кипру, који сте истинска деца Католичанске Цркве, да бежите главом без обзира од свештеника који су пали у латинску обману и да не залазите у њихове цркве, нити да благослов из њихових руку случајно примате.Јер, боље је да се сами у кућама Богу молите, него ли да са латиномислећима заједно у цркве идете, да не бисте заједно са њима наследили пакао.

(Свети Герман Нови, Патријарх Цариградски (Јосиф Вријеније))

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти – Православна  Црква и Екуменизам, отац Јустин Ћелијски) 

Бог је допустио апостасију (отпадништво). Немојте покушавати да је зауставите својом немоћном руком, већ бежите од ње, заштитите се од ње. То је за вас довољно да учините. Учите се да препознајете дух времена, проучавајте га, тако да ћете кад год је то могуће моћи да избегнете његов утицај…

(Свети Игњатије  Брјанчанинов)

Шта? Зар то значи да се са Отпадништвом треба помирити и ,,прикључити се”? Наравно да не! Ево шта нам је чинити: ,,Удаљи се од њега и чувај – то ти је довољно. Упознај дух времена и проучи га, да би, ако је могуће, избегао његов утицај”. У наше време важно је упамтити и у уму и срцу ову драгоцену поруку великог руског светитеља!

Ето зашто је злочинство ћутати о Отпадништву, обмањивати и себе и друге да је све у реду и да се не треба узнемиравати. Без разлога. Ако и ми немамо снаге ,,да својом немоћном руком зауставимо Отпадништво”, дужност хришћанске љубави нам налаже не само да се ,,удаљимо” и да се ,,чувамо” него и наше ближње да заштитимо, да их упозоримо на оно што сами не увиђају. Овде се увек ваља сетити речи једног од највећих стубова наше Цркве – Светог Григорија Богослова: ,,ћутањем се издаје Бог”. Не смемо ћутати када је у питању дело од највеће важности, какво је дело спасења људских душа!

(Архиепископ Аверкије, Света  Ревност, стр.23.)

Само посебна Божја милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се све збуде што је проречено Писмима… Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства. Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима, тим ризницама побожности и благодати…

(Свети Игњатије  Брјанчанинов)

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно и недоследно разумевање ствари, и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава Хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио…

(Свети Игњатије Брјанчанинов) 

Милостивно Божје дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење… Нека би милостиви Господ загатитио остатак оних који верују у њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи.“

(Свети Игњатије  Брјанчанинов, цитат преузет из чланка архиепископа Аверкија џорданвилског.Чланак објављен у Оrthodox Australia, јануар-март 1990.) 

Атанасије, онима који воде усамљенички живот и који су утврђени у вери у Бога, највољенијој браћи, поздрав у Господу!Благодарим Господу, који вам је дао да верујете у Њега, како бисте заједно са светитељима наследили живот вечни. Пошто има појединих који следују Арију и иду по манастирима, као да тобож желе да вас посете, а у ствари, одвративши се од нас (православних) намеравају да обману просте срцем; и пошто има оних који, иако се не слажу са Аријем, ипак снисходе му и опште са његовим следбеницима, присиљен сам, на захтев неке веома искрене браће, да вам одмах пишем, како, ви који чувате верно и без притворности благочестиву веру, коју вам је подарила Божанска благодат, не бисте дошли у прилику да постанете саблазан браћи. Јер, ако неко види вас, верну децу Христову, како се дружите и општите са таквим људима или чак заједно служите са њима, сигурно ће то (њихову јерес) сматрати неважном ствари и пашће у блато непобожности. Тако, да се то не би десило, љубљени „моји, избегавајте оне који следују непобожности (аријанизму) и штовише, избегавајте оне који, правећи се да се не слажу са Аријем, ипак заједно саслужују са непобожнима.

Заиста, посебно треба да избегавамо друштво људи чијих се ставова гнушамо. Ако, онда, неко дође вама, и као што каже блажени Јован, донесе са собом исправно веровање, поздравите га и примите га као брата. Али ако се неко претвара да исповеда праву веру, али ипак општи са онима који су у зловерју, позовите га да се удаљи од тога општења. Ако он обећа да ће то учинити, сматрајте га за брата. Али ако устраје у духу противљења, клоните га се. Могао бих још да продужим своје писмо, наводећи доказе за ово учење из Божанског Писма. Али пошто сте ви људи мудрости, можете да разумете онога који вам пише, и као устрајни у самоодрицању у стању сте да и друге поучите, те сам вам зато написао кратко писмо као вољени пријатељ пријатељу, верујући да ћете, живећи таквим животом, устрајати у чистој и искреној вери и да ће они људи, који вас виде да с њима не учествујете у молитви, из тога извући корист, у страху да и они не испадну зловерни као они којих се држе.

(Свети Атанасије Велики, посланица)

Питање: “Заробљени Латини, и други, долазе у наше православне храмове и траже да буду препуштени Божанским светињама. Желимо да знамо, да ли то може бити допуштено?“ Теодоров одговор: „Ко није са Мном, против Мене је, и ко не сабира са Мном, расипа“ (Мт. 12:30). Како је пре много времена уследило одељивање западне цркве која се и римска зове, и велико нагомилавање њихових преступа, потпуно туђих православној католичанској Цркви, то ју је удаљило од зајеничарења, општења са четири света патријарха, како у односу обреда и учења, тако и осталих православних обреда, као и у уздизању папског звања; због тога Латини не могу бити освећивани из руку свештеника Божанским и пречистим тајнама док се не одрекну најпре латинских учења и обреда, и сагласно учењу канона не приступе правоелављу“.

(Теодор  Валсамон, патријарх Антиохијски, у свом одговору свјатејшем Марку, Александријском патријарху)

Узалуд се неки међу православнима диве постојећој пропаганди римске цркве и тобожњој самопожртвованости и дјеловању њених мисионара и усрђу латинских милосрдних сестара и са неправом приписују латинској цркви такву важност да, наводно, послије њеног отпаднућа од Православне Цркве, ова посљедња више није то, него да има потребу да тежи сједињењу са црквом римском. Након строгог испитивања, ово мнење се показује лажним, а енергична латинска дјелатност не само да не побуђује дивљење, него, напротив, буди дубоко (са)жаљење у срцима људи добромислећих, који поимају Истину. 

(Свети Амвросије Оптински) 

Римска црква, пак, одавно је застранила у јерес и новотарије. Још је свети Василије Велики обличио у томе неке епископе римске у својој посланици Јевсевију Самосатскоме:“…Они истину не знају и не желе да знају Са онима који им истину проповиједају, они се споре, а саме утврђује јерес!…“  

(Свети Амвросије Оптински) 

Али, како једна грешка коју грешком не сматрамо, обично повлачи за собом и другу, тако и једно зло порађа друго – па се тако збило и са римском црквом. То што се на Западу јавило ово неисправно мудровање да Дух Свети просходи и од Сина, само је породило и други сличан зли накот и увело малопомало у њу и друге новотарије, које великим дијелом противурјече у Јеванђељима јасно изображеним заповијестима Спаситеља нашега.

(Свети Амвросије Оптински) 

Ја сам с вама у све дане до свршетка века“ (Мт. 28, 20). Сам Господ свагда је у Својој Цркви. Чему онда намесник – папа? И може ли грешни човек бити намесник Господњи? – Не може. Намесника царевих или Патријархових у неком граду може бити и бива их, а намесник, заменик Господа, Беспочетног Цара и Главе Цркве, никако се не може бити. Заиста, католици се варају. Опомени их, Господе, како су не лепи они који тако говоре и охолошћу опточени, као огрлицом.“ Од тог погубног, лажног догмата, по мисли Светог Јована, происходи све зло папизма:

„Најштетнија ствар у Хришћанству, тој Богом откривеној, небеској религији је поглаварство човека у Цркви, на пример папе, и његова тобожња непогрешивост. Управо се у његовом догмату о непогрешивости и налази највећа погрешност, јер је папа човек грешан, и страшно је ако мисли за себе да је непогрешив. Колико је грешака отровних, по човека душегубних, измислила католичка, папска црква – у догматима, у обредима, у канонским правилима, у богослужењу, у подлим, злобним односима католика према православнима, у хулама и клеветама на Православну Цркву, у поругама упућеним Православној Цркви и православним Хришћанима! И свему томе крив је тобож непогрешиви папа, његово и језуитско учење, њин дух лажи, дволичњаштва, и свих недопустивих средстава (за већу славу Божју).

(Свети Јован Кронштадски)

КАТОЛИЦИ СУ ИЗМИСЛИЛИ НОВУ ГЛАВУ, понизивши Једину Истиниту Главу Цркве – Христа; лутерани су отпали и без главе остали; англиканци такође; код њих ЦРКВЕ НЕМА; савез са Главом је прекинут, нема свесилне помоћи, а Велијар војује свом снагом, лукавством и све држи у својој прелести и пропасти. Много је оних који пропадају у безбожништву и разврату.

(Свети Јован Кронштадски) 

Узрок свих лажи римокатоличке цркве је гордост и признање папе за стварну главу Цркве, и то још непогрешиву. Одатле све ропство западне цркве. Ропство мисли и вере, лишеност истинске слободе у вери и животу, јер је папа на све ставио своју тешку руку: одатле – лажни догмати, одатле – дволичност и лукавство у мишљењу, речима и деловању, одатле – разна лажна правила и установе приликом исповедања греха, одатле индулгенције; одатле – унакажавање догмата; одатле – фабриковања светаца у западној цркви, као и непостојећих моштију, Богом непрослављених; одатле – устајање на познање Божје (2. Кор. 10, 5) и све врсте противљења Богу под видом борбе за „већу славу Божју.“                                

(Свети Јован Кронштадски)

Мржња према Православљу, фанатизам и прогони православних, убиства – то је црвена нит кроз све векове живота католицизма. По плодовима ћете их познати. Зар нам је такав дух заповедио Христос? Коме се, ако не католицима, лутеранима и реформаторима увек може рећи: „Не знате каквога сте ви духа! (Лк. 9, 55)“?

(Свети Јован Кронштадски)

Код католика глава Цркве уопште није Христос, него папа, и католици за папу ревнују, а на за Христа, и њихова ревност у вери увек прелази у страствени, човекомрзачки фанатизам, острвљени фанатизам, фанатизам крви и мача (ломаче), непомиривости, дволичности, лажи, лукавства. 

Благодарим Господа, који је услишио и услишава молитве моје, пред свеспасоносним и страшном Жртвом Христовом (Тела и Крви Христове) за заблуделе у вери велике заједнице, које се хришћанским називају, али које су у суштини одступничке: католицизам, лутеранство, англиканство и друге. 

(Свети Јован Кронштадски)

Не желим да за сведока свакојаких католичких лажи приводим непристрасну хиљадугодишњу историју: она је довољно позната целом образованом свету.

(Свети Јован Кронштадски) 

Још је свеж спомен на злосрећну унију у XVII веку код нас у Русији: свежа је успомена на фанатичну мржњу с којом су католици уништавали правослаавне храмове у западном крају; памтимо сва ужасна срамоћења и изругивања на рачун православне вере и Православне Цркве и несрећних православних хришћана. Сада су се опет обновила времена уније. 

(Свети Јован Кронштадски)

Никаквих компромиса и никаквог општења с њим не може бити јер каква је заједница светлости и таме, каква је заједница правде и безакоња (2. Кор. 6,14)? 

(Свети Јован Кронштадски)

Оно што су једни установили и узаконили, други да чувају и тим чуварима не чинити неправду, а ни безакоње над онима који не примају шта противно ономе што је установљено; и право би било, кад би сваки мислио и држао се онако како је одређено.

(Фотије, 3. писмо, т.6)

. …Пошто римска црква остаје при својим новачењима и не враћа се догамама Васељенски х Сабора, она узима потпуну одговорност пред једном, светом Саборном и Апостолском Христовом Црквом, која се тврдо држи старих одредаба и у свему чува предани јој завет вере, покоравајући се тако и апостолској заповести: „Добро завештање сачувај Духом Светим који обитава у нама; клони се поганих и празних разговора и спорова лажно названога знања, којему се неки приволеше и отпадоше од вере“. (2. Тим. 1,14-15; 1. Тим,. 6, 20).

(Цариградска посланица,1895)

Све ово ми добро знамо… учењима овим целосно умујемо… како се проповеда од светих апостола у Христово Еванђеље по свему свету, као и предања светих отаца Седам Васељенских Сабора. И све ово као оно што нам је познато чувамо, а ОД ВАС УЧЕЊА НЕ ПРИМАМО И РЕЧИ ВАШЕ НЕ СЛУШАМО“.

(Свети Александар Невски)

Ако унију проклету искорјените, а источну истиниту Цркву успокојите, поживјећете године своје у срећи, а ако не донесете успокојење истинитој Вјери грчкој и не пометете са лица земље проклету унију, уистину ћете познати страшни суд Божији.

(Свети преподобномученик Атанасије Брестски)

Због свих исказаних узрока Саборна Црква од Истока пресекла је своје општење (заједничарење) са посебном римском црквом. А римски епископи, као што су са гордошћу почели, гордошћу и савршавају… Они се упињу да докажу како је Православна Саборна Црква, од њих отпала, посебна црква. То је нетачно и наопако. Истина свједочи да је римска црква отпала од Православне.

(Свети Амвросије Оптински)

Римска црква не би требало да се назива саборном црквом нарочито због тога што је она одбацила поставке Васељенских Сабора, поводећи се за сопственим умовањем.

(Свети Амвросије Оптински)

Догматом о непогрешивости присвојивши себи, човеку, сву власт и сва права која припадају једино Богочовеку – Господу Христу, папа је, уствари, прогласио себе црквом у Папистичкој цркви, и постао у њој све и сва. Своје врсте сведржитељ. Зато је догмат о непогрешивости папе и постао сведогмат папизма. И папа се њега не може одрећи ни по коју цену, све док је папа хуманистичког папизма. 

(отац Јустин Ћелијски)