Евсевије Петровић: Печат дара духа зверскога (реч о „ковид-пропусницама“)

 „Стојте у Слободи којом нас Христос ослободи“

Галатима 5:1

Велика епопеја осмомиленијумске борбе човечанства за Слободу приближила се самом крају. Започела је последња, одсудна битка – она од које зависи све, и коначни исход Рата: Син Човечји када дође, хоће ли наћи Веру на земљи (Лука 18:8)?

На земљи је остало врло мало војника Великог Војводе, разбијених у мале групице, и опкољених са свих страна. А непријатељ је никад силнији и никад дивљији: никад силнији, јер никад толико мноштво није имао на својој страни; и никад дивљији, јер зна јаросна Звер да му је сваким треном све мање времена остало (Откровење 12:12). Али, како у сличној бици рече прослављени србски војсковођа Живојин, мишић Деснице Вишњега: „Одлично, рођени мој, сада можемо да нападамо у свим правцима!“. Другим речима речено, ниједна стрела бораца за Слободу више не може да промаши мету. И као што је са великим јунацима Рода нашег увек био случај, и свуд броди где год приђу води – слава Победе је данас где год приђе враг, и сваки војник Христов ту мутну и смрадну бујицу може да невлажним стопама прегази као плитки поток, и пређе на другу обалу, у Отаџбину.

+

Ових дана Животиња је, гнусна у слугама својим, донела нове безаконе законе којима се Србима одузима право на кретање по земљи Господњој – уредбе о такозваним „здравственим пропусницама“, ковид-аусвајсима четвртог рајха. Слуге Звери, вакцинацистички подофицири и капои у белим униформама искривљених лица скривених под маскама сваки дан Србима преносе нове команде оберстгрупенфирера Хер Клауса Шваба, кулминационог аватара (=авети, аветиње) вечног швабе, парадигматског, западног врага Србиновог, и стручне препоруке проф. др Била Гејтса, оличења човекољубивог западног пријатељства према Србима и највећег светског вакцинолога и епидемиолога (пандемиолога). И сваким даном се све већи број хипнотисаних Срба командама окупационе Звери повинује.

„Стручњаци и научници“ су се ослободили почетне срамежљивости и коначно саопштили Србима истину – циљ није да се вакцинише „60-70% становништва да би се задобио колективни имунитет“, циљ је да се вакцинишу сви, укључујући и децу. А ковид пропуснице служе да на то мотивишу („QR-кодови се уводе да би људи постепено схватили да је неопходно вакцинисати се“). Време шаргарепице је прошло, ово је широки замах штапом („увођење ковид пропусница за угоститељске објекте од 22 часа представља само припрему јавног мњења на друге мере и на то где ћемо све примењивати пропуснице, сигурно се неће на томе стати“).

А срамота србског (некад) словесног (и некад неустрашивог) стада које се ни на тај ударац неће ни тргнути ни ргнути, нити ритнути сатанине пастире, утолико је већа када се види у рукама каквих мизерија и слаботиња је тај замахнути штап – са таквима србски мужеви нису ни зборили, но су бабе биле задужене да их сиктеришу и разгоне, погледом, ако само пробају да писну. То  је, заправо, доказ да србског словесног стада Христовог више нема – Истина је распета и прободена, пастири су се саблазнили о Истину, овце су расејане (Матеј 26:31), над закланим пирују пси.

И сада ваља последњи пут подсетити збуњене а још непоклекле међу Србима на следеће: свако ко се одлучи да прими ковид-аусвајс, тај од окупатора, а тачније од Звери саме, тражи и прима благослов – да може да се креће по његовом царству. Тај се повинује Звери, признаје њену власт и покорава се њеној вољи. И примајући дигитални QR код – прима печат дара духа зверскога.

Јер печат Звери, како је то пре пар векова православнима објаснио Свети Нил Мироточиви у својим посмртним пророчким јављањима, значи: „Ја сам твој“ – „Да, ти си мој!“. То је материјални симбол сагласности са вољом Звери – сагласности са антихристовим безакоњем.[i]

И зато је сада сваки „ковид-редар“, новоуспостављени кербер на вратима свих земаљских установа господара ада (укључујући ту и новокалендарске грчке цркве), дужан да пита улазећег: „Чији си ти?“. А овај је дужан да покаже QR сертификат свога идентитета, ново дигитално име, односно QR кодирани број имена којим га је Звер именовала. И да тиме докаже да заиста јесте овца из стада господара овога света. Јер онима које нису, приступ тамо није дозвољен.

А са таквима бива оно што је пре пар миленијума објаснио Свети Иринеј Лионски: сви људи који се подчине ђаволу и испуне његову вољу, постају судеоници његове апостасије, и бивају синови и ангели његови (Против јереси 4.41.2).

Сваки Хришћанин који се на тај начин покори вољи Животиње, уписује се у Књигу Звери – и брише своје име из Књиге Живота, јер нико не може два господара служити (Матеј 6:24).

Сваки ко то учини, прихватајући робство у царству Звери и мирећи се са њим, предаје своју Слободу којом га је Христос ослободио. Али, прихватајући антихристову тиранију и безакоње, он бива издајник Слободе не само своје, него Слободе деце своје. А Слобода, Која је Истина, то је Слобода у Крви Христовој, и у крви свих синова људских од Авеља до данас проливеној за слободу творевине од лажи и тирјанства човекоубице и синова и ангела његових. За ту и ову нашу Слободу борили су се и живели и умирали сви свети преци наши, у рату против истога зла. И зато, сваки издајник Слободе је издајник Града, издајник и предака и савременика и потомака својих, и издајник душе своје – свеиздајник свега.

И зато, зато ће сви који се поклоне-повинују Звери пити од вина гнева Преблагога Бога, и бити мучени у огњу и сумпору а дим мучења њиховог уздизаће се у векове векова (Откровење 15:9-10).

Јер сваки издајник Слободе је издајник Крви, сваки је Јуда, човек којем је боље да се никад није ни родио (Матеј 26:24).

А свако ко одбије да стане у строј нове револуције и одбаци стари предлог старе Змије („испуни Моју вољу и наситићеш се, послушај Мој захтев и живећеш, падни, покори Ми се и свет ће бити твој“ Матеј 4:1-10), већ колико сутра-прексутра, неће моћи ни купити ни продати, ни возити аутомобил, ни некажњено ходати улицом, ни добити ишта од сатанине државе – осим смештаја у концентрационом кампу за „биотерористе“.

И тако, Хришћани опет долазе на своје, и први и последњи сведоци Истине срећу се у истом: „Ми који смо поверовали Богу, одрекли смо се, и чак до смрти, од свега у свету“ (Свети Јустин Мученик и Философ).

И опет се, пред нама, испуњава реч Божја казана пророком Језекиљем, о трострукој врлини праведности која једина може да спасе душу у време свеопштег помора (правда Ноја, Данила и Јова - Језекиљ 14:14-21): нојевски мудри бег од света који гине, даниловско непоколебиво чување вере отаца и у робству и у јами са зверима, и јововско јуначко трпљење губитка свега и страдања плоти. „Тако сам жив Ја, говори Адонај Господ, само ће се они једини спасти!“

+

Наше је, и то је људска дужност најсветија, да Тирјанину и тирјанству станемо ногом за врат. Јер Христос је Глава, а ми смо ноге; Он је Ум, и Дух је импулс, а ми смо мишца – наш је задатак и наша слава, да Тирјанину и тирјанству ступимо на врат. И у нама, немоћним богаљима али у Христу јачима од Сатане и свих војски његових, данас кулминира Бој за Слободу. Ми смо спектакл и анђелима и људима (1.Кор.4:9 – гр. театар, лат. спектакл), они у које гледа сва Васељена и све Небо, и сав подземни свет, без даха трептећи и чекајући исход.

А када дође до тога да нам као и прецима нашим враг убија тело, да му то буде још већи пораз и позор, као што су му га чинили и сви Мученици-преци наши – нека он, горди анђео, као подивљала бесловесна волина у кориди роговима прободе лепршаву црвену крпу плоти наше. И нека је гази у прашини, док се ми, као тореадор-победник, у грациозном окрету роговима и уму животиње недокучивом, већ налазимо на сасвим другом месту, ван прашњаве арене – у Победи Христовој.

 

Евсевије П.

На Митровданак, хајдучки растанак 7530/2022.

---

[i] И у томе је духовна суштина трансхуманистичке револуције, односно „био-дигиталне конвергенције“ која се данас спроводи – сједињења човека са „вештачком интелигенцијом“, духом Звери. Свако ко у томе суделује, постаје агент агенде трансхуманизма-рашчовечења човечанства.

А чак и онај који није жигосан вакциналним жигом као инвентар невидљивог господара овога света, а прими QR код (на основу „П(апаја)ЦР теста“ или „преболелог ковида“), уписао се у евиденцију Звери, књигу мртвих. И тамо примио ново, дигитално име којим га је господар именовао, број – број имена (Откровење 13:17). Тај дигитални запис, демонстративно уоквирен трима шестицама и нераскидивим ланцима блок-чејн технологије свезан са господаром виртуелног света, суштински се разликује од свих база података које су до сада постојале. Он је заиста уникалан јер Сатана, знајући да не може да верује базама података својих брљавих слугу из локалних полиција који издају по пола туцета лажних идентитета, ЈМБГ-ова и домаћих и страних личних карти и пасоша својим агентима-криминалцима, прави своју властиту, универзалну евиденцију поданика, у којој нема лажи и нема преваре – јер нема могућности фалсификата идентитета. А нема је јер се верификација идентитета спроведи на основу нано-таговања вакцином, и на основу узорковања и секвенцирања ДНК и интеграцији те информације са идентитетом особе у дигиталном аусвајсу. "П(апаја)ЦР тестом" се поуздано узоркује ДНК, и тестирани се записује у блокчејн базу (зато је један од тактичких циљева кампање невакцинисане записати у базу, скупа са њиховом ДНК идентификацијом, како би се остатак невакцинисаних и нетестираних, односно оних чија ДНК није расположива и који нису "идентификовани", свео на најмањи могући број).

+++

Италија више не води умрле „са короном“ као умрле „од короне“
Упркос вакцинисаности 86 посто становништва, у Данској расте број оболелих; поновно ковид пропуснице 
„Чека нас помор епских размера“, каже научник који је развијао вакцине 
„Логично“: Ексклузивне фотографије графен оскида пронађене у вакцинама Pfizer, AstraZeneca и Sinovac 
Шеф „Фајзера“ прогнозира увођење годишње ревакцинације против COVID 
У 12 региона Русије обавезна вакцина за старије од 60 година 
Шта нам спремају: Лидери Израела ушли у бункер због смртоносног соја ковида!? 
Аустријска корона тиранија - закључавање за невакцинисане 
Лоши корона текстови преплави САД - зар и то има? 
Др Мајк Једон: "Ми смо на вратима пакла. Осмислили су 6 фаза. Приближавамо се ФАЗИ 5 - војно стање 
Адвокат Милина Дорић: Батут шаље противзаконите СМС поруке – грађани могу Батут да пријаве 
Пазите кад „Курир“ објави вест да је једна од највакцинисанијих земаља у проблему због епидемије 
Савремени холокауст 
ИДИОТСКИ: Председник Аустралијске лекарске коморе прети грађанима 
Гинцбург међу прогонитељима противника ковид-вакцинисања у Русији 
Паника у руској корона агенди - ко организује акције антиваксера у руским регионима 
И тако Шведска пада 
Примаријус др Милан Рогановић: Сведочење истине и манекени лажи 
Питер Кениг: Ковидна обмана или парним ваљком до тираније - то није само питање вакцинације 
Уредништво: Опаки план светске кабале или како је COVID-19 нестао из Африке 
Хаос у Аустрији: Од 22. закључавање за све; делови војске позивају на демонстрације због корона мера 
Француски медији сложни: Мање од 0,24% светске популације умрло је од Ковида-19 

Свети Доротеј Палестински: О страху од будућих мука и о томе да онај ко жели да се спасе никада не треба да је небрижљив за своје спасење

1. Једном приликом сам патио од ногу, осећајући слабост у њима. Нека братија је дошла да ме посети и запита о узроку недуга. Имали су при томе две ствари [на уму]: да ме утеше и макар мало одвуку [пажњу] од бола и да ми дају повод да им кажем нешто корисно. Међутим, пошто ми бол није допустио да им кажем шта сам хтео, почујте сада ви. Јер, кад жалост прође, разговор о жалости постаје пријатан. Кад се на мору подигне бура, сви који су на броду трпе невољу. Међутим, кад прође бура, они са радошћу и пријатношћу разговарају о ономе што се догодило.

2. Добро је, братијо, као што вам увек говорим, сваку ствар узводити до Бога( тј. као крајњи узрок сваке ствари видети промисао Божији ). Треба говорити да без Бога ништа не бива. Чак и да за неку ствар постоји спољашњи узрок, [добро је говорити] да је Бог учинио нешто зато што је знао да је добро и корисно. Навешћу пример. Ја бих могао да кажем да сам, због тога што сам јео са страницима и унеколико принуђавао себе да бих их успокојио, оптеретио свој стомак, услед чега се произвео оток на нози, што је, опет, изазвало ревматизам. [Могао бих навести] и друге разне узроке, јер они не недостају ономе који жели [да их наведе]. Али, тачније и корисније је свакако [рећи] да се тако десило јер је Бог знао да ће [то] користити мојој души. Јер, не постоји нешто од оног што је Бог створио, да није добро, него је све добро и веома добро (уп.Пост.1,31). Ни због чега што се дешава не треба бити потиштен, него све, као што рекох, треба сводити на промисао Божији и [тиме] се умиривати…

3. 
3. Има људи који се толико обремењују жалошћу од оног што се дешава, да се одричу и овог живота. Они би радије [пристали] да умру, само да се избаве. Од тога [човек] страда услед малодушности и великог незнања, јер не зна за страшне невоље душе по изласку из тела. Велико је човекољубље Божије, братијо, наше бивствовање у овом свету. Али, нама овдашње изгледа тешко, јер не знамо за тамошње. Међутим, није тако. Зар не знате шта се каже у Отечнику? Један веома марљив брат упита неког старца, говорећи: „Душа моја жели смрт“. Старац му је одговорио: „То је стога што [желиш] да побегнеш од невоља, и што не знаш да су будуће муке много горе од овдашњих“. И други је слично упитао старца: „Због чега [постајем] утучен кад сам у келији“. Старац му је рекао: „Јер још ниси видео ни очекивани покој, нити будуће муке. Кад би их тачно видео, ти би без потиштености подносио чак и да ти је келија пуна црва, и да си у њима загњурен до гуше“. Али, ми хоћемо да се спасемо спавајући и због тога негодујемо у невољама. [Међутим], пре смо дужни да благодаримо Бога и да се сматрамо блаженим, јер смо се удостојили да мало тугујемо овде, како бисмо тамо нашли мали покој.

4. И Евагрије је говорио да [човек] који се моли Богу да се убрза његов одлазак (иако је још обузет страстима), личи на човека болесника који умољава столара да му сломи кревет. Јер, помоћу овог тела [тј. док је у њему] душа скреће пажњу са страсти и налази утеху у јелу, пићу, спавању, разговору, хођењу ка пријатељима. А када изађе из тела, она остаје сама са својим страстима. Заузета њима и страдајући од њиховог метежа, она се трза и не може ни да се сети Бога. Само, пак, сећање на Бога теши душу, као што се говори у Псалму: сетих се Бога и развеселих се (Пс.76,4). Међутим, ни то јој не дозвољавају страсти.

5. Хоћете ли да кроз пример схватите шта вам говорим? Нека неко од вас дође да га затворим у једну тамну келију и нека се само три дана уздржи јела, пића, спавања, разговора, певања, молитве, и уопште, сећања на Бога. Тада ће видети шта ће у њему учинити страсти. А и то се још увек [овде] дешава. Колико ће, пак, [мучење] бити веће по изласку душе из тела, када ће се предати страстима и остати сама са њима!

6. Шта ће, дакле, окајана тада од њих да препати? Може се од овог садашњег појмити о оној невољи. Шта је оно што гори, када неко добије ватру? Какав огањ и каква дрва чине то горење? Зар нису управо рђави сокови они који пале и стално смућују и загорчавају живот [човека] који има тело [склоно] црној жучи? Тако се и кукавна страсна душа увек мучи својом властитом злом навиком, имајући горко сећање и мучно препирање са страстима, које је стално жежу и пале. Осим тога, братијо, ко може да опише она ужасна места и она тела у мукама која служе душама за таква и толика страдања (која се, опет, сама не распадају); или онај неописиви огањ, или таму, грубе мучилачке силе и хиљаде других мучења која се често помињу у божанственом Писму, која су сразмерна са рђавим дејствовањем душе и са њеним злим мислима? Јер, као што свети добијају нека светла места и анђелску радост, сразмерно њиховим благим делима, тако и грешници добијају мрачна и тамна места, пуна страха и ужаса, као што говоре свети. Шта је ужасније и бедније од оних места у које се шаљу демони? Шта је горче од мука на које се осуђују? Међутим, и грешници ће се мучити са тим демонима, као што је речено: идите од мене проклети у огањ вечни који је приправљен ђаволу и анђелима његовим (Мт.25,41).

 7. И још је страшније оно што говори свети Јован Златоуст: „Чак и кад не би текла огњена река, и кад страшни анђели не би били присутни, него би само људи били позвани [на Суд] и једни били похваљени и прослављени, а други одбијени са бешчашћем да не виде славу Божију – зар онај стид и бешчашће и бол одвајања од толиких блага не би били горчи од сваке геене и муке“. Тада ће само изобличавање савести и сећање на учињено бити горе, као што рекосмо, од безбројних и неописивих мука.

 8. Јер, душа ће се сећати свега овдашњег, као што говоре оци: и речи и дела и мисли – и ништа од тога неће моћи заборавити. А оно што је речено у Псалму: тога дана ће погинути све њихове помисли (Пс.145,4), речено је за помисли овог века, тј. за зидање, имање, родитеље, децу, и за сваку другу везу. Све се то губи чим душа изађе из тела. Душа се не сећа ничег таквог, нити се брине о томе. Она се сећа само оног што је учинила са врлином или са страшћу, и од тога се ништа не губи. [Човек] ће се увек сећати онога коме је учинио нешто корисно, и онога који је њему користио. Исто тако, он ће се увек сећати онога који му је штетио и онога коме је штетио. И ништа, као што рекох, не губи душа од тога што је учинила у овом свету. Она се по изласку из тела свега сећа, само још снажније и јасније, као одрешена од овог земног тела.

 9. Једном смо о томе разговарали са једним великим старцем. Тај старац је рекао да се душа по изласку из тела сећа страсти које је вршила и грехова и лица са којима их је чинила. А ја сам му рекао: „Можда и није тако, али ће вероватно имати навику коју је [стекла] кроз чињење грехова. Управо, ње ће се сећати“. И дуго смо се препирали о томе предмету, желећи да га схватимо. Старац се није сложио са мном, говорећи да се душа сећа и самог вида греха, и места и самог лица са којим је грешила. И заиста, ако је тако, имаћемо још гору муку, уколико не пазимо на себе. Због тога вам увек говорим да се старате око обделавања добрих мисли кака бисте их и тамо обрели. Јер, са [човеком] излази оно шта има овде. То исто ће и тамо имати. Побринимо се да се избавимо од такве невоље, братијо. Постарајмо се и Бог ће нам указати Своју милост. Јер, шта се говори у Псалму: Он је нада свих крајева земље и оних у морима далеко (Пс.64,6). На крајевима земље су они који су у савршеном злу, а они у морима далеко су они у крајњем незнању. Па ипак, Христос је и њихова нада.

 10. Потребан је мали труд. Потрудимо се да бисмо били помиловани. Занемарено [необрађено] поље ће се пунити чичком и трњем све док је напуштено. Зар неће [власнику] поља, када усхте да га очисти и када буде желео да ишчупа коров коме је дозволио да нарасте за време његовог немара, утолико више крварити руке, уколико је оно пуније? Јер, немогуће је да неко не пожње оно што је посејао. Ко жели да очисти своје поље, прво треба да добро искорени сав коров. Јер, коров ће опет да нарасте ако се само сврха среже и ако се добро не ишчупа све његово корење. Као што смо рекли, он треба да ишчупа само корење. Пошто добро очисти поље од корова, и чичка и сличног, треба да га издроби и изравња и обради. И када га уреди, дакле, треба да га посеје добрим семењем. Јер, ако га после таквог уређења остави празним, опет ће нарасти коров, нашавши меку и погодну земљу. Он ће пустити корење доле у дубину, те ће се још више оснажити и умножити.

 11. Тако је и са душом. Прво је потребно да се одсеку све старе пристрасности и све навике које душа има. Јер, ништа није горе од злог обичаја. И свети Василије говори: „Није мали подвиг победити своју навику. Јер, обичај, утврдивши се кроз дуго време, поприма силу природе“. Тако је потребно, као што рекох, да се подвизавамо не само против злих обичаја и страсти, него и против њихових узрока, који су [њихово] корење. Јер, ако се не ишчупа корење, чичак ће се свакако поново примити. [Тако] постоје страсти које немају никакве силе, ако се пресеку њихови узроци. На пример, завист сама по себи није ништа, али има неке узроке међу којима је и славољубље. Јер, ко хоће да буде слављен завиди ономе који је прослављен и коме се указује част. Исто тако и гнев настаје из разних узрока, а особито из сластољубља. 0 томе помиње Евагрије, говорећи о неком светом који је казао: „Насладу одбијам да бих пресекао повод за јарост“. И сви оци говоре да свака страст има узрок у [једној од] три похоте: славољубљу, среброљубљу и сластољубљу, као што сам већ говорио.

 12. Дакле, не треба одсецати само страсти, већ и њихове узроке. Треба добро уредити своју нарав путем покајања и плача. Тада се већ може почети са сејањем доброг семена, тј. добрих дела. Јер, оно што смо рекли за поље, тј. да ће после његовог очишћења и уређења опет наићи коров и наћи добру и меку земљу, уколико се не баци добро семе – важи и за човека. Ако после исправљења своје нарави у [односу] на ранија дела кроз покајање, запостави добра дела и стицање врлина, са њим ће се десити оно о чему се говори у Јеванђељу: кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не налази. Онда каже: да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе дом празан [очигледно, од сваке врлине], пометен и украшен. Тада отиде и узме са собом седам других духова горих од себе, и ушавши борави онде; и буде потоње горе човеку ономе од првога (Мт. 12,4345).

 13. Јер, душа не може да пребива у истом стању. Она се увек пружа напред – или ка бољем или ка горем. Због тога свако ко жели да се спасе треба не само да не чини зло, већ и да дела добро, као што се каже у Псалму: уклони се од зла и учини добро(Пс.33,14). Није речено једноставно: уклони се од зла, него и: учини добро. На пример, неко је навикао да чини неправду. Он је, дакле, дужан не само да више не чини неправду, већ и да чини правду. Ако је био развратан, треба не само да се не предаје разврату, него и да се уздржава. Ако је био гневљив, треба не само да се не гневи, него и да стекне кротост. Ако је био пркосан, треба не само да не пркоси никоме, него и да се смирава. И то значи: уклони се од зла, и учини добро. Јер, свака страст има себи супротну врлину. Гордост има смирење, среброљубље милостињу, разврат уздржљивост, негодовање трпљење, гнев кротост, мржња љубав. Једноставно, свака страст, као што рекох, има себи супротну врлину.

 14. О томе сам вам пуно пута говорио. Као што смо изагнали врлине и унели страсти уместо њих, тако треба да се потрудимо не само да изагнамо страсти, него и да унесемо врлине и да их поставимо на њихово властито место. Јер, ми по природи имамо врлине дане нам од Бога. Створивши човека, Бог је у њега посејао врлине, као што је речено: створимо човек по образу и по подобију (Пост.1,26). По образу, јер је Бог створио душу нетрулежном и самовласном [слободном], док се по подобију односи на врлине. Јер, речено је: будите милостиви као и Отац ваш што је милостив (Лк.6,36). Будите свети, јер сам ја свет (Књ.Лев. 11,44). И опет, апостол каже: будите међу собом благи (Еф.4,32). И у Песми се каже да је благ Господ онима који га очекују (Пл.Јер.3,25), и слично томе. То значи – по подобију. Значи, Бог је нашој природи подарио врлине, док страсти немамо по природи. Оне немају неко суштаство нити [самостално] постојање. Са страстима је као са мраком: он не постоји као суштаство, већ представља трпљење ваздуха које бива од оскудице светлости, као што говори свети Василије. Уклонивши се од врлина услед сластољубља, душа је у себи образовала страсти и укрепила их против себе.

 15. Значи, потребно је, као што рекох, да поступамо слично као са пољем: после свег уређивања одмах треба посејати добро семе, како би дало добар род. И опет, потребно је да се сејач поља потруди да бачено семе [одмах] сакрије и удуби у земљу. Иначе, доћи ће птице и зграбити га, те ће пропасти. И кад га сакрије, треба да чека милост Божију, тј. да падне киша и израсте семе. Јер, читав његов безмеран труд око чишћења, уређивања и сејања биће узалудан уколико Бог не [пошаље] кишу на семе његово? Тако и ми, уколико и учинимо нешто добро, треба да се покривамо смиреноумљем и да пред Бога положимо немоћ нашу, молећи му се да погледа на труд наш. У супротном, он је узалудан.

 16. Међутим, и после кише и пошто семе никне, може се десити да се младица осуши и пропадне, уколико повремено поново не падне киша. Наиме, киша је потребна и семену и младици, док не ојача. Но, ни тада [човек] не може бити безбрижан. Јер, понекад се даси да се клас образује и израсте, али дођу скакавци или наиђе град, те погуби плод. Тако је и са душом. Онај ко се потруди да се очисти од страсти, као што смо рекли, и постара око свих врлина, треба увек да пази да се не лиши милости Божије и Његовог покрова. Иначе ће погинути. Са човеком је као са семеном: и пошто никне и израсте и да род, оно ће се осушити и пропасти уколико повремено не паде киша. И после свега тога он ће погинути, ако Бог макар и на кратко одузме Свој покров и напусти га. А човек бива напуштен када чини ствари супротне своме стању. На пример, ако као побожан падне у равнодушност[Тј. постане немаран за заповести. Равнодушност је непажња према заповестима која се јавља услед одсуства страха Божијег. Она се утврђује кроз навику да се пита: „Шта значи ако ово видим, или оно чујем?“ ], или ако као смирен доспе до дрскости. И не напушта Бог толико оног који је равнодушан и који живи по тој безразличности, нити дрскога када је дрзак, колико побожног када постане равнодушан, и смиреног када је дрзак. То значи грешити против свог стања. Због тога и свети Василије другачије суди грех побожног, а другачије равнодушног [тј. непобожног].

 17. Сачувавши се од овога, потребно је [опет] да [човек] пази да добро (ма како иначе мало било), не чини из таштине или човекоугађања или због неке друге људске [тј. земаљске, користољубиве] помисли. Јер, то мало може да поништи све што чини, као што смо рекли о скакавцима или граду и слично. И опет, земљоделац не може да буде безбрижан чак и када род на пољу не претрпи ништа зло, него се сачува до жетве. Јер, пошто он пожње своје поље и заврши сав свој труд, [може] да дође зао човек са мржњом и баци огањ у род, те тако погуби сав његов труд и род. Стога, све док не види да је добро очистио род и сместио га у житницу, он не може да буде безбрижан. Исто тако, када успе да се избави од свега онога о чему смо говорили, човек не треба да је безбрижан. Јер, дешава се да и после свега тога ђаво нађе како да га преласти – било путем [тражења свога] права, било путем гордости или подметања помисли неверја или зле јереси. Тиме он не само да погубљује сав његов труд, већ га и од Бога одваја. И тако, оно што му није могао учинити делом, он му чини путем једне помисли. Тако и једна помисао може [човека] да одвоји од Бога, уколико је прихвати и сложи се са њом. Зато, онај ко уистиnу жели да се спасе, не сме да буде безбрижан све до последњег издисаја. Потребни су, дакле, труд, велика брига и стална молитва Богу, како би нас покрио и спасао по благости Својој, а у славу светог имена Свог. Амин.

На крају ће тражити жигосање

 „Министар спољних послова“ јеретичке,сергијанске РПЦ Московске патријаршије Иларион Алфејев тражи увођење QR кодова и изолацију невакцинисаних

Москва. 8. новембар. „Интерфакс“ – „У Руској Православној Цркви верују да у ситуацији пандемије, када земља губи више од хиљаду људи сваког дана, режим QR  кодова оправдава себе.

„Режим QR-кодова је режим који се оправдао у многим земљама и у нашим крајевима где је постојао и примењује се“, рекао је митрополит Иларион, шеф Синодалног одељења за спољне црквене односе, у програму „Црква и свет“ ТВ канала „Русија 24".

Архијереј је подсетио да у Русији сваког дана од корона вируса умире више од хиљаду људи. „То је исто као да у рату сваки дан губимо пук, при таквој стопи умирања можемо говорити о катастрофи широм земље. Од почетка новембра Русија је на првом месту по броју умрлих од коронавируса по дану. Ово је веома ужасна статистика. И мислим да смо ми сами у многоме криви за ово што се сада дешава“, истакао је Митрополит.

Одговарајући на питање водитеља о томе како би Руси реаговали на широко увођење QR кодова по угледу на Европу и казне за њихово одсуство, Митрополит је рекао: „Пре или касније ћемо доћи до овога. И што пре дођемо до овога, то ће бити боље."

Осим што би вакцинација требало да буде обавезна, он је истовремено изнео мишљење да људи који из неког разлога не желе да се вакцинишу треба да остану код куће како не би постали потенцијални извор заразе за друге, или за њих треба размотрити списак места где се могу појавити, а где не.“

+++

Откривена бела књига СЗО: План вакцинација деце без сагласности родитеља?!
Дешифрована Агенда 2030. Уједињених нација: Ево како ће се успоставити глобална моћ владара света и шта ће се десити са човечанством
Сале Коларевић: ДАНА ХИЈЕНА – ВЕЛИКА ПРЕВАРА У ИМЕ ФАРМАКОНАЦИЗМА
Борба за слободу или прихватање ковид логора
У Канади обавезна вакцина! Срби се буне, траже верско изузеће, али СПЦ не издаје потврде!
Висока забележена смртност у земљама категорисаним као „Шампиони вакцине против Ковид-19“. Вакцинисани имају повећан ризик од смртности у односу на невакцинисане
Евгипије: Заговорници вакцинације остали без аргумената
Зашто струка, а не наука
Шведско истраживање потврдило да Ковид вакцине не пружају трајну заштиту и да имунитет примаоца пада НА НУЛУ у идућих неколико месеци
Корона случајеви се намерно пумпају како би се створило оправдање за увођење Ковид сертификата
Dagens Medicin: Ивермектин би могао окончати пандемију

Проф. Редко – лекар који у Русији разбија коронашке лажи

 „Прва фаза испитивања вакцине „Спутњик В“ такође није објављена.

Кажу да су сви пацови мртви.“

Професор Редко

Не верујем Гинцбургу:

Професор Редко о томе шта скрива статистика вакцинације против COVID-19

Све Русе занима статистика колико људи вакцинисаних против COVID-19 ипак заврши у болницама са инфекцијом вируса корона. Да не спомињемо, да иду приче о смрти међу становништвом након вакцинације против COVID-19.

Званично, нико не потврђује ову информацију, али и не пориче - једноставно нема статистике. Постоји могућност да су подаци толико негативни да се не сматра ни потребним прикупити их, а камоли објавити. Ово мишљење је Јавном сервису изнео доктор медицине, професор Александар Редко.

Лекари су се обратили Државној думи са захтевом да достави податке о вакцинацији. Међутим, није било одговора на захтев, пренео је „Царьград“, позивајући се на аутора писма, доктора медицине Дмитрија Еделева.

Зашто власти држе затворену статистику о вакцинацији против COVID-19?

 „Руси су забринути због садржаја питања: нема података јер су страшни или их нема, јер их нико није прикупио? Ја, ипак, могу претпоставити да је овде два у једном. Они нису сабрани јер од њих не очекују ништа добро и стога нису. Прва фаза испитивања вакцине „Спутњик В“ такође није објављена. Кажу да су сви пацови мртви. Нисам био присутан и нисам видео никакве документе. Али тренд је исти. Нема података. Руководиоци клинике кажу да је мање од 1% примљених вакцинисано, а патолози кажу да је међу умрлима који су дошли код њих вакцинисано од 55 до 62%. Могу ли ово да докажем? Не. Али страни подаци су ближи цифрама“ патолога, поделио је своје мишљење Редко.

Доктор је подсетио да је прошле године у Монголији оболело 2,5 хиљада људи, а умрле су 2 особе. У фебруару-мају ове године тамо је вакцинисано 97 одсто становништва. А онда је у земљи почео нагли скок пандемије.

 „У првој половини 2021. године у Монголији је забележено 240 хиљада оболелих и 960 смртних случајева. То је чињеница.  И то одговорно тврдим. И уклапа се у мој модел, а не у модел творца „Спутњик В“ Гинцбурга. Не верујем му. Да није било најаве обавезне вакцинације, не бих се дотицао ни ове теме. Али у садашњој ситуацији морамо да заштитимо наше грађане најбоље што можемо“, резимирао је професор.

Раније је академик Гундаров оптужио челнике Министарства здравља и Роспотребнадзора за неосноване изјаве. Виролог сматра да се смртност у пандемији уопште није повећала зато што је вирус толико опасан. Разлоге види у жалосној организацији здравствене заштите и застарелим мерама.

А Лига за заштиту пацијената је отворено изјавила о умирању након вакцинације против COVID-19.

Извор: osnmedia.ru/o19/

+++
Због раскринкавања корона-лажи у Русији, професор Редко постао предмет велике пажње тужилаштва

О чему не говоре произвођачи вакцина: Професор Редко прогласио злочином

Професор Александар Редко противи се обавезној вакцинацији против корона вируса, али у свим својим изјавама истиче да себе не сматра антиваксером. Али у случају пандемије ковида, он обраћа пажњу на тачке које произвођачи вакцина не износе, што он проглашава злочином. Одмах појашњавајући: „Ово је моје мишљење“.

Дан раније је у Санкт Петербургу потврђено да у званичној статистици постоји неколико особа које су примиле вакцину против корона вируса, али су, нажалост, умрле. Сви су имали пратеће болести, организам је био слаб. Међутим, раније такве изјаве нису даване у принципу, уз напомену да ће вакцина у сваком случају олакшати ток болести. Нажалост, статистика је показала супротно, али, на срећу, мало је случајева.

Професор, доктор медицинских наука Александар Редко, коментаришући податке, приметио је да цео поступак вакцинације против корона вируса за њега поставља питања. Почевши од чињенице да се ињекције дају на врхунцу морбидитета, па до недостатка потпуних информација о препаратима у Русији и иностранству. Редко је скренуо пажњу на тачке о којима произвођачи вакцина не говоре:

Произвођач мора да каже, да се вакцинисани не могу разболети. Али он нам то не говори. Мора да каже да вакцинисани не могу бити носиоци инфекције. Он нам то не говори. А још мора да каже и да вакцинисана особа не може бити ширитељ спајк протеина. Али речено нам је да може да га шири, па мора да носи маску и да буде опрезан. О чему можемо да причамо? Односно, где год да кренете, кршени су сви чланови закона, кршене су међународне конвенције, кршене су резолуције ПАСЕ.“

Редко сматра да је главни проблем управо то што нико не даје исцрпне информације.

Зато ми данас имамо, чини ми се, највећи злочин против човечности који се икада догодио на нашој планети. То је моје мишљење, - резимирао је саговорник  „Царьграда“, додајући да је због овог личног мишљења већ постао предмет велике пажње тужилаштва.

Извор: „Царьград“

+++

Изводи из видео интервјуа професора Редка: Ово је обмана и злочин!
Џастин Хоуп: Како је Индија помоћу Ивермектина искоријенила корону
Лекари и родитељи за науку и етику: Зауставите линч часних доктора!
Др Владимир Димитријевић о новој књизи Мирослава Маравића
Др Роберт Малоне: Потпуно вакцинисани су „суперширитељи“ COVID, каже пионир иРНК технологије
Америчка компанија Pfizer осумњичена за манипулације приликом тестирања вакцине
Бивши потпредседник „Фајзера“: Имамо посла са завером; рече је о масовном депопулацији
Још једна потврда да је Ивермектин добар – Лончар је против
Пол Крејг Робертс: Преко 70% умрлих од ковида 19 у Енглеској у септембру било је вакцинисано сасвим
Фрањо и Бенедикт примили трећу ињекцију против Covida
Почиње и четврта доза!
Извештај из српског ковид одељења: Колико је вакцинисаних, од чега се заиста умире
Песник Љубомир Ршумовић у болници због короне; вакцинисан (а кажу да вакцинисани немају теже облике!
"Логично": Огроман број спортиста и младих људи умире од срчаних удара - погледајте попис
Председница Грузије сваљује на Цркву део кривице за неуспех вакцинације

Типичан пример расколника и јеретика – "митрополит" Серафим Пирејски

 „Некадашњи ревнитељ Православља“(таквим га проглашавају разни тзв. „ревнитељи изнутра“), а уствари један од највећих отпадника и јеретика у тзв. светском псеудоправослављу и међу расколницима новокалендарцима, „митрополит пирејски“ расколничке и јеретичке Грчке новокалендарске Цркве Серафим, отишао је у коронаверју и отпадији толико далеко да је отпужио за расколништво „свештенике“ који се противе обавезној вакцинацији.

За тзв. „ревнитеље изнутра“ први корак у  отпадништву Серафима Пирејског је учињен 21. јануара 2020. године, када је саслуживао другом јеретику и расколнику – „архиепископу“ Јерониму - на Литургији на Богојављење, на којој је поглавар расколничке и јеретичке Грчке новокалендарске Цркве поменуо вођу укро-фашистичке секте зване „Православна црква Украјине“ као „Епифанија кијевског“. Серафим је тиме, по оцени „ревнитеља изнутра“ потврдио да је само још један панхелиниста и етнофилетиста, који, притом, пажљиво чува свој трон (на ком суштински никада није ни био,будући да није ни прост мирјанин,а не „митрополит како се представља – примедба уредништва блога „наша вера православна“).

Пристајањем уз расколнике Серафим Пирејски је (уосталом, као сви јеретици и расколници) изгубио памет, па је већ у 2021. години постао велики поборник вакцинације (што је само за чуђење код оних који су у том јеретику и расколнику видели неког „великог ревнитеља“ – примедба уредништва блога наша „вера православна“). У августу текуће године и сам се вакцинисао, при чему је као сраман осудио скуп противника вакцинације, истичући: „Они су користили крст и заставу против коронавируса. Људима је потребно духовно пробуђење.“

,,Митрополит“ Серафим Пирејски никада није био истински ревнитељ, већ само провокатор у крилу тзв. светског псеудоправославља, који је пропагандом
антихристовских сила против који се, тобоже, „борио“ – а посебно је био гласан притив ционизма и масонерије - произведен у тобожњег „ревнитеља“, како би се његова популарност у кључном тренутку употребила у правцу завођења верника на странпутице.

Серафим Пирејски је дубоко потонуо у коронаверје – још једну јерес која тренутно напада Цркву, и коју ватрено проповеда велика већина псеудопастира тзв. светског псеудоправославља(који,будући да се лажно представљају као „црквени пастири“,јер су од Цркве Христове отпали пре скоро читав век, сада додатно падоше,још дубљим и страшнијим падом и уместо да се уразуме и покају, одбаце све своје јеретичке и расколничке заблуде и врате у окриље Цркве, исповедише и јерес короноверства, застрашујући народ, као прави вукови у овчијој кожи и лажни пастири, речима да ће се заразити „страшним корона вирусом“ ако буде целивао кивоте са моштима истински православних Светитеља,ако буде целивао њихове Свете Иконе,Часни Крст Господњи... – примедба уредништва блога „наша вера православна“), укључујући и дотичног. А  реч је о веровању у могућност заражавања у храму. То, заправо, и није класична јерес. Јер, свака од јереси које су нападале Цркву ударала на неки од догмата Цркве. Коронаверје, међутим, јесте апсолутно неверје у Бога.

Серафим Пирејски сасвим огољено исповеда ту јерес, говорећи „да је једина заштита против заражавања – чак и у храму – вакцина“.

У наступу „митрополита“ Серафима се примећује још једну типична одлика јеретика – о којој је говорио Свети Игњатије Брјанчанинов – а то је гордост. Гордост, која је „суштинска одлика палих духова“, каже Свети Игњатије, „пројављује се кроз презрив однос и осуђивање свију који не припадају одређеној секти, непријатељство и снажну мржњу према њима“ и додаје: „О, како је страшан отров јерес! Отров од кога се тешко може исцелити то је јерес! Jepec je грех ума. Суштина тога греха јесте богохуљење. Како се ради о греху ума, јерес не само што омрачава ум, него и срце заробљава окамењеношћу, убијајући га вечном смрћу. Кроз овај грех човек се највише уподобљава палим дусима, чији је главни грех противљење Богу и хула на Бога.”

+ + +

„Митрополит пирејски“ Серафим оштро је говорио о „свештеницима“ који позивају људе да се не вакцинишу против корона вируса, називајући их расколницима.

Наступајући на SKAI у програму „Калимера“, он је рекао:

 „Не можете се разболети и ући у цркву јер ширите болест, постајете злочинац и убијате. Како је црква рекла од првог тренутка, саветовала је својој пастви да током пандемије градимо зид имунитета на два начина: или вештачким имунитетом вакцинацијом, или природним имунитетом, болешћу (дакле, за имунитет који даје светотајински живот Цркве Православне овде нема места – нап. „Борба за веру“). Али болест носи висок ризик од интубације и смрти. Дакле, вештачки имунитет вакцинацијом је државни метод за достизање имунолошког зида и превазилажење пандемије. Црква је то прогласила од првог тренутка”.

„Митрополит“ Серафим је објаснио да не постоје разлози који искључују вакцинацију са верске тачке гледишта:

 „Велики проблем је што институције у нашој земљи не раде, односно правосуђе, полиција, сајбер криминал, а оставили су неконтролисане сајтове на којима се шире страшне ствари о вакцинацији (Серафим би, као и сваки вук у вочијој кожи, да угуши сваки глас истине, а да говори само издајнички расколнички и јеретички новокалендарски Синод који он лажно идентификује са Црквом – напомена уредништва блога „наша вера православна“). Када се прочита да је 15-годишњак умро од срчаног удара након вакцинације, стални проток лажних информација ствара проблем невакцинисаних. Они шире чудовишта, а да то не знају."

Такође је нагласио да је човечанство ушло у еру када се наука и власт уништавају:

 „Данас је сваки специјалиста у свему, а то је бахатост незнања. Неопходно је променити ток догађаја, сузбијајући лажне вести које убеђују неуке да а приори прихвате лажи и идеологије“.

Штавише, „митрополит пирејски“ Серафим је нагласио да сумња у медицинску науку вређа Бога, пошто Божја Реч каже да је медицина надахнута од Бога (Серафим само није рекао где је то прочитао – напомена уредништва блога „наша вера православна“):

Црква је тело. Ово није неконтролисани простор. Нажалост, многи не прихватају цркву. Цркву изражава Свети Синод, а не сваки свештеник. Непоштовање тела цркве има последице. У овом случају идемо ка анархији и расколу. Они који тако раде имају расколничке погледе, они су ван тела.

На питање о позивима Светог Синода да се верници подвргну брзом тестирању приликом посета црквама, „митрополит пирејски“ је одговорио да свештеници не могу да врше проверу у присуству полиције. Међутим, поштују све прописане мере: користе вентилационе системе, поштују квоте по квадратном метру, сви присутни су у маскама. Позвао је на личну одговорност сваког верника:

 „Они који улазе у храм сносе огромну личну одговорност. Не можете се разболети и ући у богомољу, сабрања, јер тада ширите болест, постајете злочинац и убијате."

Подсетимо, Свети Синод позива свештенство и све вернике да поштују све мере заштите – невакцинисани да се подвргну дијагностичким претрагама (Рапид или пцр), а они који су вакцинисани пре 6 месеци да узму трећу дозу. Истиче обавезу „свештеника, монахиња“ и појаца, ако нису вакцинисани, да се тестирају два пута недељно (експрес или пцр). „Црквени“ савети су преузели на себе контролу над овим.

Поуке Светих о борби против ђавола

Демони нас искушавају или сами, или против нас нахушкавају људе који се не боје Господа, као што је и наш Господ био искушаван преко фарисеја (преподобни Максим Исповедник)

Нечисти духови познају наше мисли на основу спољашњих чулних обележја кроз која се оне показују, то јест на основу наших речи и дела ( преподобни Јован Касијан)

Човек избегава гнев Господњи непрестано пазећи на срце у молитви и усрдно се трудећи да буде у својој неприступној унутрашњој одаји (преподобни Јован Карпатски)

И као што квасац чини да читаво тесто ускисне, тако квасац греха прожима читав род Адамов. Квасац покварености је – грех. То је некаква умна и мисаона сила сатане ( преподобни Макарије Велики)

Демони нам из зависти (због плодова вере) доносе неверовање; и ако га примамо, ми постајемо њихове слуге и саучесници. ( преподобни Варсануфије Велики и Јован)

Та борба је духовна, она се не води споља, ми не треба да се боримо против наше браће. Она је унутра у нама и нико од људи не може у њој да нам помогне. Имамо само једног помоћника: Христа, Који је крштењем тајанствено скривен у нама, Њега, непобедивог и неуништивог. Он ће нам давати снагу, ако према својим моћима будемо испуњавали Његове заповести (преподобни Марко Подвижник)…

Ђаво, тај мисаони зли дух, невидљиво дејствује на оне, на којима нема благодати. Ђаво је богоборац и човекоубица. Демони не чине вољу Божију, али Христа исповедају као Бога, говорећи: знам те ко си, Светац Божији (Лк. 4,34) ( преподобни Симеон Нови Богослов)

Пре него што паднемо у грех, демони нам говоре да је Бог човекољубив. А пошто паднемо, они га представљају престрогим (преподобни Јован Лествичник)

За примање заповести Божијих имај простоту, а за одбијање ђавољих замки – лукавство ( преподобни Јефрем Сирин)

Када се лонац одоздо загрева ватром, ни мува нити било који други инсект не може да га дотакне; а чим се охлади, спуштају се на њега. Исто бива и са човеком: док год пребива у духовном делању, ђаво не може да га победи ( преподобни Пимен Велики)

Молитва верних је највеће мучење и ужас за зле духове ( преподобни Нил Синајски)

Свети Оци: Поуке о спасењу

Добро је да помажемо речима оне који питају, али је много боље да их помогнемо молитвом и врлином. Јер онај ко себе помоћу њих приноси Богу, помаже и себи и свом ближњем ( Преподобни Марко Подвижник )

Тело је ждребац: ако се сувише храни, онда обесно постаје, и јахача, разум,- збацује (  Преподобни Теодор Студит)

Као што бршљан, обавивши се око винове лозе, уништава њен плод, тако и таштина или самохвалисање (поноситост, гордост) уништава све трудове и подвиге подвижника ( Преподобни Исаија Отшелник)  

Од онога доба када сам дошао у ову пустињу, начинио себи кућицу (колибицу) и уселио се у њу, сећам се да нисам другога хљеба јео осим онога коjега сам својим рукама зарадио, и никада се нисам кајао за речи које сам до овога часа изговорио . А сада одлазим к Богу тако као да нисам ни почео да Му служим ( Преподобни Памво Мисирски)

Све док се налазиш у телу, не остављај ни на минут срце своје без заштите ( Преподобни Исаија Отшелник )

Свека је душа хришћанска љубљена невеста Христова и Христос сваку води само Њему знаним путевима ка спасењу ( Преподобни Серафим Саровски )

Успон у срцу је ход од мање доброте ка већој ( Преподобни Симеон Нови Богослов )

Но, чак и ако се човек роди срца кроткога, ипак мора много шта да претрпи и да пређе крсни пут, пут страдања како би се у срцу његовом распламсала љубав Христова. Такав човек дужан је да умножи љубав која му је већ дата ( Преподобни Јефрем Сирин )

Радости моја, стекни смирење и хиљаде ће се око тебе обратити (Преподобни Серафим Саровски )

Постоје срећници који се рађају срца благог, кротког и пуног љубави. Њима је много лакше да у животу постигну хришћанску љубав, него ли осталим људима, а поготово оним несрећницима који се рађају срца грубог, окрутног и за љубав мало способног ( Преподобни Јефрем Сирин )