Свети Козма Етолски: Дај хлеб брату своме!

 

„Истражујте Писма“. Истражујте Писма, јер у њима почива живот вјечни. Господ наш Исус Христос, браћо моја, најслађи Владика и Творац анђела и све умне и чулне твари, потакнут милосрђем и многом добротом и љубављу коју има према нашем роду, даровао нам је и дарује сваки дан и сваку зору да је славимо.

Читали смо свето јелеосвећење, и помазали се ради наше помоћи, а некада нам се Господ смиловао заступништвом Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије и свих светих и опростио нам гријехе наше и удостојио нас Царства небеског, да се радујемо и да прослављамо Свету Тројицу. У древна времена, хришћани моји, људи су били чисти и говорили са Богом. Прво је Дух Свети просветио пророке, те нам написаху Свето писмо. Потом је просветио свете апостоле, а затим свете оце, који нам објаснише књиге наше Цркве, да бисмо знали шта нам је чинити.

У оно вријеме био је човјек по имену Мојсеј. Он је када је још био мало дијете примио два благодатна дара у своје срце – љубав према Богу и љубав према својој браћи. Тако и ми, благочестиви хришћани, имајмо ове двије љубави, јер је ово заповијест Господња: „Ово је заповијест моја, да љубите једни друге, као што ја љубих вас“. Чујете ли, браћо моја, шта казује Христос? Као што ја бих вријеђан, ударан, гладан, жедан и распех се и излих крв Моју ради ваше љубави, да бих вас ослободио из руку ђаволских, тако треба и ви да љубите Бога и браћу вашу, да ако буде потребно, излијете и крв вашу за љубав према Богу и вашој браћи. Савршена љубав је да продаш све ствари што имаш и даш милостињу и да раздан будеш у робове, и све што стекнеш даш из милосрђа. 

На Истоку је био један владар, којем су из једне његове области узели стотину робова, те продаде све ствари и откупи их, но дијете једне удовице је остало заробљено. Шта је учинио владар? Обријао се и оде и умоли господара од дјетета да га ослободи, а њега да задржи за роба, као што и би. И би крајње окрутно поступано према њему, док га ради његовог стрпљења Бог није удостојио да чини чуда. Потом га ослободи онај господар и поново постаде првосвештеник. Такву љубав Бог жели да имамо и ми! Има ли некога с таквом љубави? Не! Не продаји себе, продај само своје ствари и дај милостињу. Не можеш то учинити? Дај пола, трећину, четвртину… Не можеш ни то? Дај хљеб брату своме и не жури да га оклеветаш. Како ћемо се спасти, браћо моја? Једно нам се чини тешко, а друго горко. Бог је милостив, да! Али је и праведан и има палицу челичну. Дакле, ако желимо да се спасимо, треба да имамо љубав према Богу и према нашој браћи. 

Постио је Мојсеј четрдесет дана и ноћи и постао као анђел. Тако и ми постимо у сриједу, јер је у њу наш Христос продат, и у петак, јер у њега разапет. И као што је Мојсеј научио слова, тако треба и ми да научимо, да бисмо познали Закон Божји. А ако нису научили родитељи, треба да науче наша чеда. Не видите ли да је подивљао наш род од неукости и да смо постали као звијери? Због тога, саветујем вам да направите школу, да бисте разумјели свештено Јеванђеље и остале књиге.

Видјевши предобри Бог ово добро мишљење, удостојио га је (Мојсија) и постао је цар Јевреја, владавши четрдесет година, удостојивши га и пророчког достојанства. А шта жели рећи пророк? Да спозна прошло и будуће. Тако и ми, браћо моја, када чинимо добра дјела, удостојава нас те и нама који смо га тражили са вјером то нам даје. А ако чинимо зло и немамо љубави него имамо мржњу, тада немамо удјела са Богом, већ са ђаволом у паклу и пећи ћемо се у њему вјечно.

У древно вријеме, браћо моја, зли ђаво је својом злобом потакао људе да се горде, да убијају, да чине прељубе, да блудниче, да чине ствари које не чине нити бесловесне животиње, и још горе, да се умјесто Богу клањају сунцу, мјесецу и мору.  Желећи да начини потоп и погуби свијет, Бог је заповиједио Ноју да начини једну барку на земљи, да би га људи упитали зашто је чини и да би им казао да ће Бог погубити свијет; они ће га исмијавати, а он нека не хаје. Почео је Ноје барку, а људи га питаше: „Зашто правиш барку?“ – „Јер ће Бог погубити свијет“, рече им. Они му говорише да је луд. Шта је Богу па да погуби свијет? Ноје је наставио свој посао и за стотину година завршио барку. У оно вријеме нађе се осам људи да су добри. Ноје, његова жена, троје деце и три снахе. Желећи Бог да их сачува свих осам, заповиједи Ноју да катраном обложи барку, да не би улазила вода унутра и да уведе унутра све животиње, мушке и женске, чисте и нечисте. А пошто је и он ушао унутра са својом женом, својом дјецом и својим снахама, затвори добро барку. Људи напољу јеђаху, пијаху расправљаху се и чињаху разноразна ђавоља дјела. Тада Бог отвори своде небеске и паде киша као ријека на земљу. Викаху људи: „Ноје, отвори нам барку“, а он им рече: „Гдје сте били стотину година док вам говорах да ће Бог уништити свијет? Сада, шта да вам радим? У аду нема покајања“. И тада се преплави земља и вода покри све горе, и угушише се сви људи осим Ноја и његове породице. И опет се њима испуни цијело мјесто, као што рече Христос у светом Јеванђељу: „Као у дане Нојеве, тако ће бити и када поново дође Син Човјечији“, односно: „Као што у вријеме Нојево људи не вјероваху, већ га исмијаваху, док изненада не дође гњев Божји, потоп и угуши читав свијет, тако и сада, хришћани моји, пред други долазак Господњи, ми људи нећемо вјеровати као ни онда. Ријечи које вам казујем нису моје, него Духа Светог, а онај који жели нека вјерује. Ја сам своју дужност учинио. 

Подлегао сам једној заблуди, браћо моја. Кад сам био млад говорио сам: „Не хајем што чиним гријехе, када остарим чинићу добро и спасити се“. Сада кад сам остарио, гријех се укоријенио и не могу учинити ништа добро. Дакле, пазите и ви да вам се не деси нешто слично, али сада, док имате времена, чините добра дјела да бисте се спасили.

(…) Желећи Господ да нас сачува од осуде, да рова нам једну ријеч, коју ако сачувамо, обећа да ћемо се спасити. Која је то ријеч? „Што ти мрзиш, другоме не чини“, дакле: „Оно што не желиш да ти други чини, не чини ни ти другоме. Као што не желиш да те краду, да те клеветају, да те други вријеђају, тако и ти не кради, не вријеђај, не убијај друге“. (…)

Из Поуке треће у књизи „Свети Козма Етолски, светитељ, трибун и просветитељ“, Романов, Бањалука 2015.      

Свети Козма Етолски: Доћи ће време кад ће проклети демон изићи из јазбине своје

 ПРОРОШТВА СВЕТОГ КОЗМЕ ЕТОЛСКОГ

1. Доћи ће време кад ће вам непријатељи узети и пепео са огњишта, али ви немојте издати и променити веру вашу, као што ће то да ураде.

2. Покушаће да реше ствари пером, али неће успети; 29 пута решаваће ратом, а једним пером.

3. С једнима ћете заноћити, а са другима осванути.

4. Ићи ћете да живите на друго место, а други ће доћи на ваше место.

5. Видећете 40 коња свезаних за један колац.

6. Многи ће умрети од глади, богаташи ће постати сиромашни, а сиромашни ће умрети од глади. Шака брашна - шака злата.

7. Доћи ће време да ће се хришћани клати између себе, препоручујем слогу и љубав.

8. Доћи ће време када ће светом управљати алала и балала (безгласне жице и машине).

9.  Све што траже дајите, само душу спасавајте.

10. Доћи ће време кад неће бити ове слоге између свештеника и народа.

11. Зло ће вам доћи од начитаних.

12. Свештеници ће постати гори и безбожнији од свих.

13. Крв ће се пролити у Цариграду да заплива у њој трогодишња јуница.

14. Тако страшне ствари ће се догодити, да ће мајке превремено рађати од страха свога.

15. Наметнуће порез на кокошке и прозоре.

16. Доћи ће време кад ће ђаво свуда стизати с тиквом својом.

17. Папу да проклињете јер он ће бити кривац.

18. Људи ће постати сиромашни због недостатка љубави према дрвећу.

19. Ви ћете друге спасити, а други вас.

20. Много шта ће се догодити. Градови ће постати бараке!

21. Доћи ће време кад ће проклети демон изићи из јазбине своје.

22.  Појавиће се у неко доба лажни пророк, не вјерујте му и не радујте му се. Поново ће се изгубити и више се неће вратити.

23. Доћи ће време кад ће хришћани устати једни против других.

24. Имајте крст на челу да би вас познали да сте хришћани.

25. Школа ће дати такве ствари какве вам ни на памет не могу доћи.

26. Видећете кола која јуре по пољани брже од зеца.

27. Доћи ће време кад ће људи разговарати са једног удаљеног места на друго, као у две суседне собе, као из Цариграда у Русију.

28. Видећете људе како лете по небу као црне птице и како бацају огањ на земљу. Они који у то време буду живели, трчаће на гробље и викати: „Изиђите ви мртви да легнемо ми живи".

Свети Козма Етолски се упокојио 1779. године.

Свети Козма Етолски: Љубите ближњега

Ми не само да немамо љубав, него имамо мржњу и вражду у својим срцима и мрзимо своју браћу. Дође лукави ђаво, огорчи нас и у душу нам уведе смрт, те и у овом сујетном животу прођемо лоше, и одемо у преисподњу да у њој навек горимо.

Природно је да љубимо своју браћу, јер једне смо природе, имамо једно крштење, једну веру, истим Непорочним Тајнама се причешћујемо, у нади да ћемо у истом рају благовати. Срећан је онај човек који се удостојио да прими у срце своје те две љубави, љубав према Богу и према својој браћи. Јер ко год има Бога у срцу своме, тај има сва добра и не трпи да чини грех. А ко нема Бога у срцу, има ђавола и чини сва зла и све грехе. Хиљаде хиљада добара да чинимо, браћо моја, да постимо, молимо се, дајемо милостињу, па и крв своју да пролијемо за нашега Христа, немамо ли те две љубави, него имамо мржњу и вражду према својој браћи, сва та добра која чинимо од ђавола су и воде нас у преисподњу. Добро, кажете ви, зар да са то мало вражде што имамо према својој браћи, крај свега добра што чинимо, идемо у преисподњу? Да, браћо моја, јер та је вражда јед ђавољи. И као што у сто ока брашна ставимо мало квасца, а он има толику силу те подигне све тесто колико год да га је, тако и вражда. Сва добра која учинисмо она преметне и учини отровом ђавољим.

А како ви, Хришћани моји, овде живите? Имате ли љубав међу собом? Желите ли да се спасете, ништа друго не тражите у овоме свету до љубави. Има ли кога овде од вашега благородства да има ту љубав према својој браћи? Нека устане да ми то каже, да га и ја благословим, па да позовем и остале Хришћане да му опросте, да добије опроштај који да је дао хиљаду дуката не би нашао. – Ја, Свети Божји, љубим Бога и своју браћу. – Добро, дете моје, да си благословен. Како ти је име? – Коста. – Којим се занатом бавиш? – Чувам овце. – Мериш ли сир када га продајеш? – Мерим га. – Ти си, дете моје, научио да мериш сир, а ја да мерим љубав. Устеже ли се вага пред својим газдом? – Не. – Сада ћу и ја да измерим твоју љубав и ако је права и здрава, благословићу те и сам и позвати и све Хришћане да ти просте. Како да ја знам, дете моје, како волиш своју браћу? Ја сада, док путујем, и поучавам по свету, могу да кажем да кир Косту љубим као очи своје. Али ти у то можеш да не верујеш. Хоћеш прво да ме пробаш и онда ћеш поверовати. Ја имам хлеба да једем, ти немаш. Ако ли дам комад и теби који немаш, тада показујем да те волим. А ако ја поједем цео хлеб, док ти гладујеш, шта показујем? Да је моја љубав према теби лажна. Имам две чаше вина да попијем, а ти ниједну. Дам ли ти и теби да од мога вина пијеш, показујем да те љубим. А ако ли ти не дам, ту љубави нема. Жалостан си? Умре ти мајка, отац твој. Ако дођем да те утешим, истинска је љубав моја. А ако ти плачеш и тугујеш док ја једем, пијем и веселим се, лажна је моја љубав. Волиш ли оно сирото дете? – Волим. – Да га волиш, дао би му кошуљицу јер је наго, па да се и оно помоли за твоју душу. То је истинска љубав, а ова сада је лажна. Није ли тако, Хришћани моји? Са лажном љубављу не идемо у рај. А сада ако хоћеш да позлатиш своју љубав, иди и обуци сироту децу и онда ћу позвати Хришћане да ти опросте. Хоћеш ли учинити то? – Учинићу. – Хришћани моји, Коста је разумео како је љубав коју је до сада имао била лажна и хоће да је позлати, да одене сироту децу. Пошто смо га поучили, молим вас да за кир-Косту кажете трипут: Бог да му опрости и помилује га.

Извор: „Свети равноапостолни Козма Етолски – Поуке и пророчанства“ (поука прва)

Свети Козма Етолски: Света Тројица – Слатко проповедање Православља

Долично је и благословено, Хришћани моји, како сазнајемо из Светога Еванђеља и Божанствених Писама, да поуку започнемо Богом, а када окончамо, да Богу и заблагодаримо. Није да сам ја достојан да помињем име Бога свога, него ми Бог снисходи благоутробијем Својим.

Оставимо стога, браћо моја, брбљања нечастивих, јеретика и безбожника и говоримо само оно чиме је Дух Свети осветлио свете Пророке, Апостоле и Оце наше Цркве, те нам написаше шта нам написаше. А опет ни то није могуће све рећи – треба нам за то времена и времена – него тек понешто што нам се учини најнужнијим. А ко је жељан науке, нека затражи да сазна и остало. Сведобри, дакле, браћо моја, и многомилостиви Бог је један и ко каже да има много богова, ђаво је. Он је и Тројица, Отац, Син и Свети Дух: једна природа, једна слава, једно царство, један Бог. Он је непојаман, Господ неиспитиви, свесилан, сав светлост, сав радост, сав сажаљивост, сав љубав. Немамо никаквога примера да упоредимо Свету Тројицу, јер Је и нема друге у свету. Али да наш ум добије малу помоћ, неке примере наводе богослови Цркве. Уз остале, они нам помињу и Сунце. Сви знамо да је Сунце једно, један је и Бог. И као што Сунце осветљава овај чулни свет, тако и Света Тројица, Бог, осветљује умни. Рекосмо, браћо моја, како је сунце једно, али уједно је и тројно. Има зраке, који долазе до наших очију као нити; има и светлост, која се простире по целом свету. Са сунцем поредимо Беспочетнога Оца, са зрацима Сапочетнога Сина, а са светлошћу Једносушни Дух. Постоји још један начин да појмите Свесвету Тројицу. Како? Да се чисто исповедите, да се причестите Непорочним Тајнама са страхом и благочашћем и тада ће вас просветлити благодат Свесветога Духа да разумете боље.

Ту Свесвету Тројицу ми благочастиви и православни Хришћани прослављамо и Њој се клањамо. То је истинити Бог и ван Свете Тројице сви који се зову боговима демони су. И не само да ми верујемо, славимо и клањамо се Светој Тројици, него као звезде небеске и као песак морски бројни Пророци, Апостоли, Мученици и Подвижници пролише крв љубави ради Свете Тројице и купише рај да се свагда у њему радују. Тако се и мужеви и жене одрекоше света, отидоше у пустињу и подвизаваху се целога свога живота и отидоше у рај. Тако и мужеви и жене живљаху у свету у целомудрености и девству, у посту, молитвама, милосрђу, добрим делима, па проживеше и овде добро, и отидоше у рај да се занавек радују.

Извор: „Свети равноапостолни Козма Етолски – Поуке и пророчанства“ (поука прва)

Свети Козма Етолски: Прича о монахињи Марији, која никог неће оставити равнодушним

Посвећено Пресветој Владичици нашој Богородици и Спаситељу нашем Исусу Христу

Свети Козма Етолски је причао:

 „Била је једна девојка по имену Марија. Њен отац је био хришћанин и хтео је да је уда, али је она волела чистоту девичанства и хтела је да је сачува до краја.

Послана је у женски манастир и предата игуманији, која је почела да се брине о њој као о својој рођеној ћерки.

Убрзо након што јој је отац умро, на власт је дошао нови владар, који је једног дана стигао у манастир где се Марија подвизавала. И чим ју је угледао, у његовом срцу се расплалила сатанска страст. По повратку у свој дом послао је писмо игуманији манастира, где је писало следеће:

"Наређујем да одмах пошаљеш Марију к мени, јер сам ја гледао њу, а она је гледала мене, и заљубили смо се једно у друго на први поглед."

Игуманија чита писмо и одмах позива Марију к себи:

„Чедо, да ли ти се заиста допао паша и ти си му упутила поглед испуњен љубављу? Погледај шта ми он пише у овом писму!"

Марија јој је одговорила:

 „Не знам ништа слично... Кад сам га погледала, помислила сам: „Господе, да ли је могуће да паша има такву славу која му припада у овом свету, и у другом, вечном животу?“. У истом тренутку он је погледао мене, али са другим, ђаволским циљем. Да сам хтела да заснујем породицу, мој отац би ме удао, а ја бих узела хришћанина за свог мужа“.

Тада је игуманија написала паши одговор:

"Радије ћу ти послати своју главу него да ти дам нашу Марију."

Паша је поново послао писмо игуманији, а његове речи су биле следеће:

"Или ћеш ми послати Марију, или ћу ја сам доћи к теби, одвести је на силу и запалити твој манастир."

Марија је – чувши то – рекла игуманији:

 „Ако у манастир дођу пашини гласници, пошаљи их у моју келију, а ја ћу им сама одговорити“.

Када су изасланици дошли у Маријину келију, упитала је зашто су гости дошли. Рекли су:

 "Паша нас је послао по тебе, јер је видео твоје лепе очи и оне су му утонуле у душу."

Марија их је замолила да сачекају и дозволе јој да се последњи пут помоли у цркви. Узела је нож и стаклену посуду у келију, пришла икони Спаситеља и окренула се према Њему речима:

 „Господе, Ти си ми дао очи тако да оне увек буду окренуте ка добру и да бих ја следовала путем праведним. Да ли ћу сада својом вољом кренути путем зла и преваре? Како због ових телесних очију мој ум не би ослепео и да се не би помрачиле умне очи моје, молим: прими их ради љубави према Теби и спаси ме од блата греха!" 

Одмах је ископала себи једно око и ставила га на тањир. А онда је пришла икони Богородице, ископала је себи друго око и ставила га поред.

Учинивши то, Марија је замолила да се њене очи предају паши.

А када је он угледао овај страшни дар, сатанска страст га је одмах напустила и заменила је дубока скрушеност. Одмах је отишао у манастир и замолио монахиње да се помоле Богу да се Марија исцели.

Оне су без премишљања пошле са пашом ​​у храм, клекнуле на колена и помолиле се Господу и Богородици да Марији подаре вид.

А онда је у храму бљеснула муња, и Богородица се појавила пред Маријом у сјајној ризи. Пречиста јој се обратила речима:

 „Радуј се, Марија! Ти си изабрала да се лишиш својих очију ради љубави Мога Сина и Мене, због тога нека твоје очи буду целе, и нека те не постигне друго такво искушење "

Видевши чудо које се догодило, сви присутни су били веома срећни и прославили су Бога и Матер Божију. Касније је паша поклонио манастиру много злата, затражио опроштај од монахиња, након чега је напустио манастир, почео да води добар живот и наследио спасење.

 Видите, браћо моја, шта је Марија учинила уз помоћ Богородице? Стога и ми треба да поштујемо Пресвету Богородицу добрим делима“.

Свети Козма Етолски: Каква треба да буде наша љубав?

Каква треба да буде наша љубав у сагласности са вољом Божијом? Навешћу вам речи нашег Господа, које су речене у Светом Јеванђељу: „Заповест нову вам дајем, да волите једни друге, као што сам Ја заволео вас“. Чујете ли браћо моја, шта говори Господ? „Као што Ја, који сам родивши се био положен у јасле с бесловесним животињама, који сам био срамоћен, исмејан, пребијен, који Сам гладовао, био наг, прихватио смрт на крсту, пролио крв Своју за вас, да би вас избавио из руке ђавола, из ада, тако и ви морате љубити Бога и своју браћу, и ако је потребно, крв своју пролити ради љубави ка ближњем“.

Има ли кога међу вама, да има такву љубав ка Богу и својој браћи, као наш Христос?

…Савршена љубав се састоји у томе да се прода све своје имање и да се добијени новац раздели као милостиња, да продаш себе у ропство и да сва добијена средства разделиш ништима, не оставивши себи ни једне паре. Можеш ли тако учинити да би био савршен?

Испричаћу вам причу о једном епископу који је живео на Истоку. Из његове провинције је сто људи било одведено у ропство. Продао је све своје имање и ослободио све, осим сина једне сиромашне удовице, јер није имао више новца. Тада је епископ обријао браду, отишао код господара тог детета и предложио да се замени за тог младића. Младића су ослободили, а епископ је постао слуга. Претрепео је велика искушења, а Свеблаги Бог га је удостојио дара чудотворства. На крају, његов господар га је ослободио и он је поново постао архијереј. Бог жели да такву љубав имамо и ми. Ако не можете да испуните ово, урадити другачије: немојте се продавати као робље, продајте само своје ствари и поделите добијен новац као милостињу. Ако вам је и то превише тешко, немојте раздавати читаво своје имање, дајте половину, трећину, једну петину. Ако је и то пуно, дајте осми или десети део. А ако не можете ни ово урадити, онда не узимајте туђе, не гоните и не клевећите браћу своју. Ако вам је и то немогуће извршити, онда нашавши брата свога где лежи у блату, и не желивши да му помогнете, онда му барем не чините зла, оставите га на миру.

А како хоћемо да се спасимо, браћо моја? И ово нам је тешко, и оно нам је тешко… Бог је милосрдан али у исто време и праведан. На крају крајева, Он нас може и казнити.