Митрополит Филарет Вознесенски: Света Тројица

Некада давно је велики светитељ и учитељ Цркве, Свети Григорије Богослов, изговарајући своју надахнуту беседу на празник Свете Тројице, започео речима: „Пятидесятницу празднуем, и Духа пришествие, и предложение обещания, и надежды исполнение“ (Педесетницу празнујемо и Духа долазак, и објаву обећања и наде испуњење.). И даље, у тој надахнутој беседи, он говори: „Дух Святый бе присно, есть и будет, не бе начинаяй, не бе престаяй, Самоблагий, Источник благостыни, Свет и Света податель“ (Дух Свети је увек био, јесте и биће, без почетка, без краја, Неизрециво милостиви, Источник добара, Светлост и Давалац Светлости). Те његове прекрасне, дубоке и поетски лепе речи, света Црква узела је за садржај светлих, радосних, празничних стихира, које смо јуче овде слушали на свеноћном бденију. Те свештене речи припадају Светом Григорију Богослову. И тако, Педесетницу празнујемо и долазак Духа...

Некада Је Господ Исус Христос на Тајној Вечери рекао својим ученицима да ће отићи од њих и, видевши њихову тугу, рекао им Је: „Боље је за вас да одем, јер ако не бих пошао сад на Своја страдања, Утешитељ вам не би дошао. А ако одем“, рекао Је Господ, „послаћу вам Га“.

За наше спасење било је потребно не само да са нас буде скинута греховна кривица због наших грехова, већ истовремено да и сви ми будемо исцељени од тог проклетства, које нам се већ хиљадама година преноси с колена на колено.

Замислите једног дечака којем су родитељи дали ново, свечано одело, и рекли му да га чува. А он је почео лакомислено да се блесави, био је непажљив, запрљао га је и поцепао. Видевши то, постидео се, дотрчао до родитеља и почео да их моли за опроштај. Добри родитељи су му опростили кривицу. Али то није довољно. Одело треба поправити и опрати.

Тако је и у делу нашег спасења. Од греховне кривице, од тежине греха, нас је ослободио Господ наш Исус Христос. Каквом ценом, ми знамо. Када гледате изображење Његових пречистих страдања, и видите како Је он пао под Крстом, сетите се: тај Крст га је притиснуо својом тежином зато што су на Крсту били сви ужасни греси и безакоња наша: и моја и твоја и целог човечанства. И управо та страшна тежина грехова као да је оборила и притисла нашег Спаситеља – већ измученог, истрзаног, окрвављеног – притисла Га ка земљи.

Он више није могао да носи Свој крст. Али, сачувана је прича да, када је праведни Симон Киринејски притрчао да би подигао крст и помогао Спаситељу да га носи, он није могао ни да помери с места ту ужасну тежину, и тада му Је Сам Господ Својом свемогућом силом помогао да подигне тај крст. Ужасна је била његова тежина, јер су на њему били сви наши греси, које Је Господ приковао за тај крст и ослободио и нас од њих. Тако смо Његовим крсним подвигом ми ослобођени од тешког греховног бремена.

Али, и то је мало. Грех је човека унаказио, изопачио и упрљао. Ради тога да би човека омио, очистио, просветлио и осветио, дошао Је Дух Свети „у виду огњених језика“ на Његове свете ученике и апостоле, и тада – "во всю землю изыде вещание их и в концы вселенныя глаголы их" (по целој земљи изиђе њихова проповед и до краја васељене њихове речи). И ето, тај преславни догађај – силазак Животворног, Преблагог Утешитеља Духа људима – ми и празнујемо данас.

У једном од псалама постоји прекрасан израз, тај псалам се увек чита на крају Шестопсалмија: „Душа моя, яко земля безводная Тебе“ (Душа је моја као безводна земља без Тебе.). Замислите земљу у којој је засађено добро, плодно семе. Али, она се осушила без влаге и испуцала и, ма какво добро семе да посадимо у њу, оно неће никнути докле год је та страшна суша, докле год је земља исушена, без влаге. И тако „душа моя, яко земля безводная к Тебе“, исповеда се човек устима псалмопевца Давида свеблагоме Богу.

У души човека постоје добра начела – остаци познања истине, зато што Је Господ-Творац при стварању штедро обдарио човека сваким добром, и остаци тог добра су и сада у души. У њој је семе добра, али оно је бесплодно зато што је „душа наша яко земля безводная“. У њој постоји жеђ за побожношћу, али нема благодатне росе – она је исушена и добро семе остаје бесплодно.

Зато се ми данас и молимо коленопреклоно, молимо се чудесним молитвама, које је саставио Свети Василије Велики, молитвама за то да нас Господ овог светлог, празничног дана освети, духовно укрепи и очисти. Без благодати Његовог Духа, без Његове Силе, ми ћемо остати безводна, исушена и бесплодна земља.

Запамти, душо хришћанска, колико си пута обећала своме Богу да ћеш се поправити? То као да су биле искрене, добре намере да се поправиш, да обновиш живот, али где је све то? Све једни те исти греси, исте страсти, иста нечистоћа!

Баш зато ми и треба да се молимо Господу, нарочито овог светлог дана Педесетнице, да нас Господ очисти и укрепи благодаћу Духа Свог Светог. Кад она освети наше душе, оне могу, као земља у почетку безводна и бесплодна, али под утицајем орошавајуће влаге која доноси плодове, по благодати Божијој, оне могу принети плодове новог живота. Али понављам, само онда када их благодат Светога Духа оживотвори, као оживљујућа влага исушену земљу.

У време читања ових молитава, молићемо се Господу од све душе, да нас Господ помилује и пошаље нам исправљење и обновљење живота и чврсту решеност да станемо на добри хришћански пут. Амин.

Извор: Проповеди и поуке митрополита Филарета Вознесенског 2. део, манастир Рукумија, 2018.   

Свети Козма Етолски: Света Тројица – Слатко проповедање Православља

Долично је и благословено, Хришћани моји, како сазнајемо из Светога Еванђеља и Божанствених Писама, да поуку започнемо Богом, а када окончамо, да Богу и заблагодаримо. Није да сам ја достојан да помињем име Бога свога, него ми Бог снисходи благоутробијем Својим.

Оставимо стога, браћо моја, брбљања нечастивих, јеретика и безбожника и говоримо само оно чиме је Дух Свети осветлио свете Пророке, Апостоле и Оце наше Цркве, те нам написаше шта нам написаше. А опет ни то није могуће све рећи – треба нам за то времена и времена – него тек понешто што нам се учини најнужнијим. А ко је жељан науке, нека затражи да сазна и остало. Сведобри, дакле, браћо моја, и многомилостиви Бог је један и ко каже да има много богова, ђаво је. Он је и Тројица, Отац, Син и Свети Дух: једна природа, једна слава, једно царство, један Бог. Он је непојаман, Господ неиспитиви, свесилан, сав светлост, сав радост, сав сажаљивост, сав љубав. Немамо никаквога примера да упоредимо Свету Тројицу, јер Је и нема друге у свету. Али да наш ум добије малу помоћ, неке примере наводе богослови Цркве. Уз остале, они нам помињу и Сунце. Сви знамо да је Сунце једно, један је и Бог. И као што Сунце осветљава овај чулни свет, тако и Света Тројица, Бог, осветљује умни. Рекосмо, браћо моја, како је сунце једно, али уједно је и тројно. Има зраке, који долазе до наших очију као нити; има и светлост, која се простире по целом свету. Са сунцем поредимо Беспочетнога Оца, са зрацима Сапочетнога Сина, а са светлошћу Једносушни Дух. Постоји још један начин да појмите Свесвету Тројицу. Како? Да се чисто исповедите, да се причестите Непорочним Тајнама са страхом и благочашћем и тада ће вас просветлити благодат Свесветога Духа да разумете боље.

Ту Свесвету Тројицу ми благочастиви и православни Хришћани прослављамо и Њој се клањамо. То је истинити Бог и ван Свете Тројице сви који се зову боговима демони су. И не само да ми верујемо, славимо и клањамо се Светој Тројици, него као звезде небеске и као песак морски бројни Пророци, Апостоли, Мученици и Подвижници пролише крв љубави ради Свете Тројице и купише рај да се свагда у њему радују. Тако се и мужеви и жене одрекоше света, отидоше у пустињу и подвизаваху се целога свога живота и отидоше у рај. Тако и мужеви и жене живљаху у свету у целомудрености и девству, у посту, молитвама, милосрђу, добрим делима, па проживеше и овде добро, и отидоше у рај да се занавек радују.

Извор: „Свети равноапостолни Козма Етолски – Поуке и пророчанства“ (поука прва)

Свети преподобни Александар Свирски

Блажени Александар родио се петнаестог маја 1448 године у области Великог Новгорода у селу Мандери, у близини Островског манастира Ваведења Пресвете Богородице. Он се родио од оца Стефана и матере Василисе по неком јављењу Божје силе, и би освећен светим крштењем. Када стиже за школу, родитељи га дадоше да учи Божанско Писмо. Но док другови његови брже успеваху у учењу, он у томе беше спор. Али то би по нарочитом промислу Божјем, да би му разумевање било дато од Бога а не од људи, што се и догоди. Једном Александар оде у цркву, паде пред икону Господа нашег Исуса Христа и Пречисте Матере Његове и са сузама се мољаше да му се да разумевање за изучавање Светога Писма. И на његову молитву њему одмах дође одговор: он чу глас који му рече: "Устани, не бој се, добићеш што си молио".

Из житија Светог преподобног Александра Свирског (молитвено се прославља 17. априла(обретење његових Светих моштију) и 30. августа по старом календару)

+++

У време безбожних комуниста,када су православни храмови рушени,црквени сасуди пљачкани,уништавани,скрнављени,клирици Цркве Христове убијани,ни мошти светитеља нису избегле гнев и поругу тих безбожника и слугу сатане,извргавајући их ругли и најчешће их смештајући у тзв. "музеје атеизма".

Мошти Светог преподобног Александра Свирског комунисти однели у лабораторију да испитају зашто су остале тако очуване, мислећи да ће доказати да су балзамоване. Међутим, када су почели да секу, светитељ је отворио очи. Научник је затворио светитљеве очи. Покушао је да засече и други пут. Десило се исто. Научник је зашио капке на моштима и покушао поново. Из капака је потекла суза. Научник побеђен и понижен се повукао и тражио да мошти врате у манастир рекавши да им је тамо место. Светитељу и даље расту нокти и коса, а мошти мироточе. Свети Александре Свирски моли Бога за нас!!!

Књига "Свети Александар Свирски , Новозаветни Аврам"

+++

Молитва Светом преподобном Александру Свирском

О, свештена главо, ангеле земни и човече небески, преподобни и Богоносни оче наш Александре, велики угодниче Пресвете и јединосушне Тројице, мноштво милости онима који живе у светој обитељи твојој и свима који с вером и љубављу долазе (притичу) к теби, указуј! Измоли све што нам је потребно у овом привременом животу, и што је тим пре за наше вечно спасење неопходно: помози заступништвом твојим, угодниче Божји, да у свету чврсто пребива света православна Црква Христова, на којој је саздано царство (Његово) са побожношћу неразрушивом; буди нам свима, чудотворче свети, у свакој жалости и невољи брзи помоћник; нарочито у часу кончине наше, буди нам заступник милосрдни, да не будемо предани на митарствима ваздушним, власти злобног непријатеља, већ да се удостојимо несметаног уласка у Царство небесно. О, оче, молитвениче наш непрестани! Не посрами надање наше, не презри смирено мољење наше већ нас увек заступај пред престолом живоначалне Тројице, да се удостојимо заједно с тобом и са свима светима, макар смо и недостојни, у насељима рајским славити величанство, благодат и милост једнога у Тројици Бога, Оца и Сина и Светога Духа, у векове векова. Амин.