Био је то 8.
век од рођења Христовог. Док је још Православље владало овим просторима, у
цркви Сан-Легонција, у старом италијанском граду Ланчано (итал. Lanciano),
савршавала се Тајна Свете Евхаристије. Али у срцу једног од свештеника који је
тог дана служио Литургију, изненада се појавила сумња да ли су Тело и Крв
Господња, скривени под видом хлеба и вина, истинити. Летописи нам нису пренели
име овог јеромонаха, али сумња, која се појавила у његовој души, постала је
узрок евхаристијског чуда, поштованог до данас.
Свештеник је
одагнао сумње од себе, али су се оне упорно враћале изнова и изнова. „Зашто бих
веровао да хлеб престаје да буде хлеб, а вино постаје Крв? Ко ће то доказати?
Штавише, споља се ни на који начин не мењају и никада се нису променили. Можда
су ово само симболи, само сећање на Тајну вечеру..."
...У ноћи
када је био издан, узео је хлеб... Благосиљао је, преломио и давао својим
ученицима, говорећи:
„Примите
једите ово је Тело моје које се ломи за вас на отпуштење грехова“. А тако и
чашу по вечери, говорећи: „пијте од ње сви ово је Крв моја Новога Завета која
се пролива за вас на отпуштење грехова“.
Свештеник је
са страхом изговарао свете речи Евхаристијског канона, али сумње су наставиле
да га муче. Да, Он, жртвено јагње, могао је Својом Божанском силом да претвори
вино у крв и хлеб у месо. Могао је све, дошавши вољом Оца Небеског. Али Он је
давно отишао, оставивши овај грешни свет и давши му своје свете речи и свој
благослов као утеху: А, можда, Своју Плот и Крв? Али да ли је то могуће? Није ли
са Њим у небески свет отишла истинска Тајна причешћа? Није ли света Евхаристија
постала само обред – и ништа више?
Свештеник је
напрасно покушавао да поврати мир и веру у његову душу. У међувремену произашло
је и претварање дарова. Речима молитве преломио је евхаристијски хлеб, а онда
је малом црквом одјекнуо крик чуђења. Под прстима јеромонаха, преломљени Хлеб
се одједном претворио у нешто друго - није одмах схватио шта је то. А у чинији
више није било вина - постојала је густа гримизна течност слична... Крви.
Запањени
свештеник је погледао предмет у својим рукама: био је то танак комад меса, који
је подсећао на мишићно ткиво људског тела. Монаси су окружили свештеника,
затечени чудом, не могавши да обуздају своје чуђење.
Тада он
исповеди пред њима своје сумње разрешене на тако чудесан начин. Свршивши Свету
Литургију, он је у тишини пао на колена и уронио у дугу молитву. За шта се тада
молио? Да ли је благодарио за даровани му знак с висине? Да ли је молио
опроштај за своје маловерје? То никада нећемо сазнати. Али једно је заиста
сигурно: од тада се чудесна Крв и Месо чувају у граду Ланчано дванаест векова,
материјализовани током Литургије у цркви Сан-Летонција (данас Сан-Франческа).
Вест о чуду се затим брзо проширила по оближњим градовима и регионима, а редови
ходочасника потекоше у у Ланчано.
Прошли су
векови и чудесни Дарови постали су објекат пажње научника. 1574. године над
Светим Даровима извршена су разна испитивања а после седамдесетих година 20.
века они су се почели спроводити на експерименталном нивоу. Но закључци једних
научника нису задовољавали друге. Професор Медицинског факултета, Сиенског
универзитета Одоардо Линолди, велики специјалиста у области анатомије,
патолошке хистологије, хемије и клиничке микроскопије спровео је са својим
колегама истраживање у новембру 1970. и у марту 1971. године и дошао до
следећих закључака:
01. Свети
Дарови који се чувају у Ланчану од 8. века представљају истинску људску крв и
тело. Тело је фрагмент мишићног влакна срца, садржи исечак миокарда, ендокарда
и лутајући нерв (nervus vagus). Могуће је да фрагмент Плоти садржи такође леву
комору. На такав закључак упућује значајна дебљина миокарда у влакнима Тела.
02. И Тело и
Крв припадају истој крвној групи - АБ. Њој припада и крв на Торинској
плаштаници.
03. Крв
садржи протеине и минерале који су код човека у нормалним процентуалним
односима.
04. Научници
су особито подвукли: највише задивљује то што су се Тело и Крв дванаест векова
сачували под дејством физичких, атмосферских и биолошких утицаја без вештачке
заштите и примене специјалних конзерванса. Поред тога Крв, будући доведена у
течно стање остаје пригодна за пресипање, поседујући сва својства свеже крви.
Руђеро Бертели, професор природне анатомије човека на Сиенском универзитету
спроводио је истраживања паралелно са Одоардом Линолијем и добио је
исте резултате.
У току поновљених експеримената извршених 1981. године са применом савршеније технологије и нових достигнућа науке у области анатомије и патологије, ови резултати су поново потврђени.
