Велика сила Псалтира

 

Једном приликом господин Панделис путовао је возом за Солун и, како би скратио дугачак пут, извадио је из торбе Псалтир. Али, чим је почео да чита, у вагону је почело да се дешава нешто чудно.

 Девојка, која је седела три или четири места од њега, почела је дивље да виче и вређа га, гледајући у његовом правцу. У почетку му није падало на памет да њено ружно понашање може имати било какве везе с њим. Међутим, након неколико минута видео је да кондуктер иде према њему.

- Поштовани, да ли можете престати да читате ту књигу, зато што она смета другима?

- Али, чујте, ја је читам у себи, а не наглас! Како она може сметати тој девојци?

Сви путници у вагону слушали су њихов разговор. Они су били изненађени колико и господин Панделис, и нису могли да схвате зашто је непозната девојка бесно викала на овог – рекло би се - безазленог путника.

Девојка је скочила са свог места и прешла у други вагон, на крају воза. А онда је господин Панделис, обраћајући се својим сапутницима, рекао:

- До данас, ни ви ни ја нисмо ни слутили какву велику моћ имају псалми пророка Давида. И сада, након овог инцидента, сећам се једне ствари. Псалтир се може упоредити са „штапом“ који одагнава све зле духове (демоне) од нас самих и од оних који су у близини. Тако је говорио један свети човек који је живео недалеко од нас.

Отац Јустин Ћелијски: Беседа прва у Свету Недељу Православља

Отац Јустин Ћелијски: Беседа прва у Свету Недељу Православља

(19б5.године у манастиру Ћелије)

Данас је Света Недеља Православља, света Недеља човекославља… Данас Православна Црква казује сву тајну човекову. Шта је човек, ко је човек? Шта сам ја, шта си ти, шта је сваки од нас? И одговара света Црква: Човек је божанско величанство на земљи. ЈБуди обично сматрају да је царско величанство на земљи највеће. Не! Божанско величанство човеково веће је од сваког величанства на овоме свету.

Црква данас, славећи то божанско величанство човека шта слави уствари? Слави живу икону Божју у овоме свету живу слику Божју у овоме свету, слави човека. Јер човек, душа му је од Бога, душа слика Божја у човеку, икона Божја у човеку, а тело рам око те свете иконе. То је човек. Таквог човека Црква слави и прославља. То си ти. Човек је ходећа жива икона Божја кроз овај свет. У томе је Благовест ове Велике Свете Недеље.

Данашња Света Недеља установљена је као празник Православља, знате ли због чега? Због тога што је на данашњи дан 843. године, у деветом веку, за време благочестиве и Свете царице Теодоре и њеног сина Михаила, а по одлуци Светих Отаца светог Васељенског Сабора, на данашњи дан је прослављена победа над јеретицима иконоборцима. Сто двадесет година цареви иконоборни и безбожни, гонили су иконе, уништавали, спаљивали, газили. Црква се борила преко својих православних епископа, свештеника и народа. Гинули су, тамновали, али Црква се није одрекла светих икона.

Кад је Бог сишао у овај свет, Господ Христос, Он је постао видљив за нас људе. Бог је постао видљив. И гледајући Њега ми уствари гледамо Живога Бога. Он је живи Лик Божји у свету, Икона Божја у свету[2]. И бранећи ту живу Икону Божју у овоме свету Православна Црква је одбранила човека, одбранила Христа као човека. Он Бог, постао је човек, да би у нама људима пронашао Икону Божју, живу Икону Божју, коју смо ми затрпали гресима и страстима, унаказили је, изгребали је сву својим порочним животом. Господ је сишао у овај свет, постао човек, како се вели у дивним црквеним песмама и молитвама, да обнови Свој Лик у човеку, да обнови Своју Икону у човеку, која је иструлела у страстима, иструлела у пороцима нашим, иструлела у гресима нашим, и човек је постао унакажена Икона Божја, унакажена. И Он, сишавши у овај свет као чиста, пречиста Икона Божја, као Бог, Он је показао шта је човек, шта је савршени човек, какав треба да је човек у овоме свету.

Јер шта то значи бити Икона Божја, бити Слика Божја? То значи ово, браћо: ми ум имамо – а ум јесте слика ума Божјег у нама; ми имамо вољу – воља је слика воље Божје у нама; ми имамо осећања, имамо срце – то је слика Божјих осећања у нама; ми живимо у овоме свету – то је слика живота Божјег; ми смо као иконе Божје бесмртне, то је слика бесмртности Божје. И Бог нас је створио боголикима да бисмо ми у овоме свету живели Њиме, да би ум наш увек мислио: пази од кога си, ти си од Бога, мисли чисте мисли, мисли божанске. Онда је наша воља савршена и здрава, када се управља према вољи Божјој, према оригиналу свом. Наше осећање чисто је, здраво је, божанско је, када се управља према осећању Божјем.

У овоме свету, Богом смо постављени да живимо угледајући се на Бога. Зато је створио Бог човека боголиким, зато је Бог Господ Христос и дошао у овај свет да нам покаже како треба да живимо, како треба да мислимо, како треба да осећамо, како треба да радимо у овоме свету. Он – Он је савршен образац нашег осећања. Зато се у Еванђељу наређује: Живите као што доликује Христу.[3] Хришћанин си! Хришћанин си само ако живиш као што Господ Христос хоће и како Он живи. Још се у Светом Еванђељу вели: Живите као што доликује Богу.[4] Коме Богу? Богу који се јавио у телу – Господу Христу. Ти си хришћанин, и позван си да живиш као што је Бог живео у овоме свету. Какав велики подвиг браћо, каква велика и тешка и страшна дужност, али и величанствена, божански величанствена!

Ми у овоме свету уствари стално водимо борбу, борбу за Икону Божју што је у нашој души. Ко је краде од нас? Сви иконоборци, сви противници икона, а први иконоборац је грех. Грех не трпи Бога, неће Бога ни у човеку ни у свету око човека. А кроз грех главни иконоборац јесте сатана, и анђели његови, црни ђаволи. Они су ти који краду нашу душу, који лију грехе у нашу душу и затрпавају Лик Божји што је у нама. Црним катраном греха премазују они Лик Божји што је у нашој души. И човек, када непокајан живи у гресима, када се не бори против грехова својих, када остаје у њима, када их не исповеда, шта остаје од његове душе? Остаје Лик Божји сав премазан црним гнојем порока, страсти и смрти. Страшна слика, страшна срамота!

Божански Лик у човеку који сачињава Божанско величанство свакога од нас, који доживљава божанску силу и величину свакога од нас, ето, грех уништава, ђаво уништава, а уствари ми сами уништавамо, јер ђаво нам не може наметнути грех ако га ми не примимо, ако ми не пристајемо на грех. Нико нас не може натерати у овоме свету; ђаво само предлаже грехе, баца мамце, а ти, ти имаш слободну вољу. Бирај – ђавола или Бога!

Господ је дошао у овај свет, основао Цркву – ради чега? Зашто је Господ дошао у овај свет? Није он, браћо, дошао за ситну ствар. Он је дошао да нас ослободи највећег непријатеља, несравњено јачег од нас, а тај наш непријатељ јесте грех, иза њега ђаво, иза њега сатана. Нико од људи није их могао победити. Господ се јавио у свету као човек и животом Својим на земљи, Еванђељем Својим, Крштењем, Страдањем, Васкрсењем, Вазнесењем – победио је грех, победио смрт, победио ђавола, и све те Божанске силе Своје дао нам у Цркви Својој. И ми хришћани у Цркви Христовој имамо све оружје потребно да победимо сваки грех, имамо све оружје потребно да победимо свакога ђавола, имамо све оружје потребно да победимо сваку смрт, јер у овоме свету земаљском нема победитеља смрти осим Господа Христа.

Зато је Он Једини Истинити Бог. Зато Га нико не може одагнати са ове планете, нико Га не може одузети роду људскоме. Господ Христос је као Победитељ смрти и греха и ђавола, потребнији свакоме човеку од његовог оца, од његове мајке, потребнији од ваздуха, потребнији од сунца, од небеса и од свега видљивог и невидљивог. Шта ће ти живот, брате и човече, шта ће ти тело кад завршаваш живот смрћу?! Усмрди се тело. Шта ће ти душа, ако је у њој ђаво и грех?! Дошао је Господ у овај свет да душу ослободи од греха, од ђавола, и да телу да бесмртност и Живот Вечни васкрснувши га из мртвих. Нама је Господ дао и тело и душу. Није тело од ђавола, тело је од Бога. Бог је створио и тело и душу, целога човека створио за бесмртност и Живот Вечни. И Он је дошао у овај свет да нам осигура двоструку бесмртност и Живот Вечни – и за душу и за тело. На дан Страшнога Суда, када будемо васкрсли, наша тела сјединиће се са нашим душама, и онда ће сваки од нас добити оно што је заслужио својим земаљским животом, својим делима на земљи. Добиће или Царство Небеско или вечну таму и мрак.

У овоме свету, ми смо, браћо, на бојишту, стално у борби. Никада та борба не престаје. Нема примирја између човека и ђавола, нема примирја између човека и греха. Ђаво се стално шуња око свакога од нас да Икону Божју што је у нама унакази, оцрни, упропасти, уништи, да би човека могао водити по својој лудој демонској, ђавољој вољи, и сатера га у пакао. Зато се у Еванђељу безброј пута из уста Спаситељевих чује: Стражите, стражите над душом својом![5] Пазите како живите у овом свету![6] Душа је божанско величанство у теби, божанска величина. То је највећа вредност коју имаш, највећа вредност после Бога у свима световима – душа човекова. Пази шта радиш са својом душом! Она је бесмртна и вечна. Куда ће твоја душа зависи од тебе: да ли ће у вечно Царство Небеско, или ће у вечни мрак, у пакао, зависи од твоје слободне воље.

Ти си хришћанин, то значи ти живиш по Христовом Еванђељу. Твој живот треба да је вршење еванђелских заповести, твој живот треба да је сав светао, чист и безгрешан, као што је живот Господа Христа. Да, ми смо људи слаби и немоћни. Падамо често у исти грех, сваког дана по неколико пута падамо у исти грех. Али Господ је дошао у овај свет да објави велику милост Своју према човеку. Његова Божанска уста су објавила да треба опростити човеку ако и седамдесет пута на дан сагреши[7], ако се покаје пред Господом. По слабости својој ми грешимо, по милости Својој Господ опрашта, али кајање зависи од нас. Нико нам не може наметнути покајање. Ни Бог нам не може наметнути покајање. Ни Бог нам не може наметнути љубав – љубав човека према Богу, и уништити слободу коју је човеку дао.

Православна Црква, која данас слави победу над јеретицима и иконоборцима, даје нам силе и моћи да и ми данас славимо божанско величанство човека, да и ми данас покажемо силу своју према савременим новим иконоборцима. Колико је данас у Европи и широм света лажних учења о човеку? Колико лажних учења и бруји и струји и грми кроз нашу земљу, колико лажних учења да човек није Божје створење, да је човек постао од мајмуна? Какав стид, какав срам! Што нас вређате, ви лажни научници?! Што понижавате човека до скота?! Ми ~ ми смо Божанско величанство, ми смо Божја створења, ми смо живе иконе Божје. А ви, ви који тобоже волите човека, ви …[8] Европа се помами и изгуби радећи за човека, а милионе људи сатерала је у смрт. Та Европа својим лажним учењима, ето, поплавила је све континенте: Азију, Америку, Аустралију. Шта је европски човек? Европски човек без Христа то је крвава врећа пуна смрдљивог гноја. То је човек без Христа! Тело врећа, врећа пуна смрдљивог гноја! И они се усуђују да објављују: ето, ми се боримо за човека, ми му дајемо вредност. Какву вредност кад ме ти смањујеш до мајмуна? Ти велиш да сам ја мајмунов потомак? Не примам ја то – то је лаж, то је ужас за човека, највећи ужас који човек може да доживи у овоме свету. То, то је сатанска измишљотина; сатана се грохотом смеје кроз сва учења на мудрост европску, на мудрост наших универзитета, наших бедних школа.

Човече, шта је теби важно, шта теби треба у овоме свету? Погледај себе са ивице гроба, погледај себе из свог гроба. Кад-тад ти и ја морамо сићи у свој гроб. Шта вреди у гробу? Душа, тај божански Лик који нам је Господ дао. То је оно што вреди, то је вечна вредност. Господ Благи је то објавио када је рекао: „Каква је корист човеку ако сав свет добије, а души својој нашкоди“?[9] Каква је корист? Душа више вреди него сви светови, небеса, земља, ова кугла гнојавог блата око које се људи ломе и отимају, и боре и крваре, милионе људских живота жртвују, иконе Божје убијају. Шта је земља? А Спаситељ вели да душа твоја више вреди неголи сви светови, сва сунца, све васионе…

Пази, брате, како живиш! Знај ко си: ти си Божанско величанство у овоме свету. Знај ту своју вредност, живи за њу. А њу чува, увек чува само Господ Христос, Његова Света Црква и све свете силе које је дао у њој. Гле, Цркви је Господ дао сва средства и силе да ми то Божанско величанство одржимо у себи, и развијемо га до највише мере. Дао нам је Свете Тајне и свете врлине. Ето, шта је свети пост? Свети пост – то је чишћење душе, чишћење иконе у души својој од блата греха, од катрана страсти, од муља порока, кад човек свим срцем искрено пред Богом очисти душу своју, икону душе своје очисти која је сва запрљана, а често и иструлела у гресима. Господ, Црква Његова света, установила је свети пост да ми у току поста постом чистимо себе од сваке прљавштине, чистимо тај лик Божји, ту слику Божју у себи коју смо испрљали.

Па, молитва – молитва је призивање помоћи Божје, светлости небеске да се спусти у нашу помрачену душу, да мрак помрчине греха скине са иконе у нашој души. Шта је љубав еванђелска? Шта милостиња, шта кротост, шта смиреност? Све су (то) божанске силе, браћо, свете врлине еванђелске које нам је Господ Христос дао, и Црква нам препоручује и даје да ми душу своју чистимо од греха, икону своју маламо, Христову икону у души својој.

Врхунац свега сачињава Свето Причешће – Свето Причешће којим се сваки од нас причешћује, киме? Самим Господом Христом! Јер у Светом Причешћу сваки хришћанин прима васцелог Бога, прима чудесног Господа Христа, прима сву Његову Вечну Истину, сву Његову Вечну Правду, прима сав Његов Вечни Живот. Кад се причестиш, брате и сестро, пази како ћеш живети од тога дана и надаље. Примио си Господа Христа, ти кроз Свето Причешће постајеш Богоносац, постајеш Христоносац, постајеш прави човек. Уствари, Господ у твојој души …[10] Гле, Он скида сав мрак са ње, Он изгони сваки грех из ње. Зато се потруди да се грех више не врати у твоју душу. Он очисти сву душу твоју и она заблиста божанском лепотом, оном лепотом којом је Бог украсио створивши је као слику Своју, као Слику Божанску.

Зато је, браћо моја, Свето Причешће најважнији доживљај у животу сваког хришћанина, најважнији. Тиме ти примаш сву бесмртност Христову у своју душу, примаш Њега целог, све Еванђеље Његово примаш. Пази како живиш до данашњега дана. Немој опет унаказити лик Божји у души својој и Господа Христа, Који је кроз Свето Причешће ушао у тебе, немој мучити. Немој Му гресима плести трнов венац око главе у души твојој. Немој Му чудесно дивно и Свето Лице премазивати калом грехова својих, катраном страсти својих. Пази како живиш! Ако си досад и допуштао себи који грех, или крао, или прељубу чинио, или био среброљубац, или нечисте помисли имао у души својој, потруди се и све то одбаци. Ти Господа целиваш – каква одговорност, каква страхота! Сваки твој грех, нови грех, знаш ли да је то шамар у Свето Лице Његово, знаш ли да је сваки твој грех смртни ударац по живој икони твојој у души твојој. Самоубиство је то. Причестио си се, постао си христоносац, исправи се, поправи живот свој. Не допусти да те никакве жеље море. Рђаве те мисли узнемиравају: бори се против њих, не дај се од зла савладати. Надвладај зло добром! Надвладај ђавола Богом! Богом смо јаки – само Богом[11]. Иначе, без Њега људи су мољци и стенице, које ђаво сатире ноктом свога малога прста. Ми смо само Господом Христом Богом јаки. И Он влада над нашим животом, васцелим животом на земљи

Нека нас Он очисти од свакога греха.од сваке страсти, од сваке смрти, ослободи нас свакога ђавола, да бисмо ми заиста и на земљи представљали живе иконе Божје, да би божанско величанство на земљи био човек. Човече, брате! Никада не заборави да си ти мали Бог у блату! У блату тела свог ти имаш живу икону Божју. Пази како живиш, пази шта радиш са иконом Божјом што је у теби. Пази – човече! човече! човече! Јер, наш живот полази са земље и одводи пред пресветло Лице Божје, да тамо дамо одговор шта смо радили са сликом Божјом у овоме свету.

Нека Благи Господ свакоме од нас дарује у срце све небеске дарове, све еванђелске врлине: и веру и љубав и наду и молитву и пост и трпљење и кротост и смиреност све да бисмо се у овој страшној земаљској борби одржали, очували Божански лик у души својој, и кренули из овог света ка Васкрслом Господу у онај свет. А дотле, нека нас свети пост води ка Светоме Ускрсу, Светоме Васкрсу Христовом – да се поклонимо још док смо у телу Њему, Васкрслом Господу, Победитељу греха, смрти и ђавола, Њему који је осигурао Живот Вечни и нашем телу и нашој души. Њему, једино Њему, само Њему, вечна слава и част сада и увек и кроза све векове. Амин.

 Напомене:

 [1] Еванђеље по Јовану 1,43-51

 [2] Кол. 1,15

 [3] Кол. 1,10; 1 Сол. 2,12

 [4] 1 Тим. 3,16

 [5] Мт. 24,42; 26,41

 [6] Мт. 6,1; Лк. 17; 23,34

 [7] Мт. 18,21-22

 [8] Пар речи нечујно на траци. - Прим. препис.

 [9] Мт. 16,26

 [10] Исто.

 [11] Пс. 60,12

„Сабране беседе“, Пасхалне беседе – том III

 

Недеља Православља

 

Света икона Недеља Православља

ЧИСТА НЕДЕЉА, НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА (грч: Κυριακή της Ορθοδοξίας), прва недеља Васкршњег поста, слави победу над иконоборцима и успомену на поновно успостављање поштовања икона 843. године, у време царице Теодоре и Патријарха Методија, а после гоњења икона у VIII и IX веку. Међутим, празник посвећен враћању икона установљен је нешто касније, јер је још у IX и X веку прва недеља поста била посвећена старозаветним пророцима Мојсију, Арону и Самуилу.

Успомена на њихово празновање још и данас је сачувана у србском народу, јер неки Срби славе Св. Мојсија као Крсну славу у Недељу Православља, а неки 4. септембра. У неким Православним црквама у Недељу Православља врши се Чин православља с литијом у којој се носе иконе.

+++

Синодикон (Синодикон) Недеље Светог Православља
(Светог Седмог Васељенског Сабора)

Годишње Богу дужно благодарање, у дан у који смо добили опет Божију Цркву са потврдом догмата православља и са пропашћу злобнога злославља

Следећи пророчким изрекама, идући за апостолским поукама и следујући за јеванђелским повестима, прослављамо дан обновљења. Јер Исаија вели да се "обнављају острва Богу" (Ис 41:ђ, подразумевајући (под тим) Цркве незнабожаца. А цркве су не просто грађевине и украси храмова, него пуноћа (мноштво) православних, који су у њима, и песме и славославља којима они служе Богу. А и Апостол, то исто поучавајући, заповеда да „ходамо у обновљењу живота", и „ако је ко у Христу нова твар", нека се обнавља (Рм 6:4; 2 Кор 5:17). Господње пак речи, показујући пророчко стање (остварење), веле: „Беше празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима" (Јн 10:22). Било да је (то зима) духовна, у којој јудејски народ изазиваше буре и немире злочинства против општег Спаситеља, било пак да је она (физичка зима) која променом хладног ваздуха угрожава телесна чула. 

А беше, заиста беше и код нас зима, не обична, него она која стварно причињаваше суровост велике злобе. Али нам је процветало рано пролеће Благодати Божијих, у којима смо се окупили да чинимо молитве благодарења Богу за добре жетве, да би смо још више псаламски рекли: „Лето и пролеће ти си створио, сети се овога" (Псал 73:17-18).

Јер заиста, непријатеље који ружише Господа (Псал 73:18) и који свето поклоњење Њему у светим иконама обесчастише, и који се погордише и преузнесоше безбоштвом (својим), њих чудесни Бог сруши и разори дрскост отпадништва (њиховог), и Он не презре глас оних који Му вапију: „Сети се, Господе, понижења слугу Твојих, које носим у недрима својим од многих народа, којим нас понизише непријатељи Твоји, Господе, којим понизише наслеђа Христа Твога" (Псал 88:51-52). А наслеђе пак Христово били би они који су смрћу Његовом испуњени и који су Му поверовали проповеђу речи (Божије) и иконичким (ликовним) изображењем, кроз које двоје (проповед и иконе) велико дело Домостроја спасења бива познавано од искупљених: кроз крст и страдања и чудеса Његова (Христова) пре крста и после крста, од којих угледање на Његова страдања прелази Апостолима, а од ових Мученицима, а преко ових стиже до Исповедника и Подвижника.

Тога, дакле, понижења, којим нас понизише непријатељи Господњи, понизише наслеђе Христа Његовог, сетивши се Бог наш умољаван сопственим милосрђем и привољеван молитвама Мајке Његове, а још и апостолским (молитвама) и свих Светих, који су заједно са Њиме и у увредама против икона Он, дакле, оствари касније оно што је данас изволео, и учини други пут оно што је свршио први пут. Јер, први пут, после дугогодишњег времена изругивања и бесчашћа светих икона, повратио је православље самом себи. Сад пак, овај други пут, после безмало тридесет година злостављања, учинио је нама недостојнима ослобођење од тешкоћа, и избављење од невоља, и проглашење православља, и сигурност поштовања Икона, и Празник (икона) који нам доноси све што је спасоносно.

Јер на иконама видимо страдања Господња за нас, крст, гроб (погребење), ад умртвљен и побеђен (васкрсењем), подвиге и венце Мученика, само спасење које је наш Први Подвигоположник и Подвигодавалац и Венцедавац извршио посред земље

Ту свечаност данас празнујемо, у њој се заједнички радујемо и веселимо молитвама и мољењима, и кличемо псалмима и песмама:

„Ко је Бог велики, као Бог наш! Ти си Бог наш, који једини чиниш чудеса" (Псал 76:1415). Оне који су се ругали Твојој слави, Ти си их исмејао; понизитеље Твојих икона и оне који су нападали Твој лик, показао си да су отпадници и хулници. Зато смо благодарни Богу и победи Господа над овим противницима. Борба против иконобораца (иконокласта) и лукавство има други узрок и биће изложено. Одмарајући се после преласка пустиње, задобивши духовни Јерусалим, као одговор на мојсијевску заповест или боље, на Божански позив: на плочи великог камена која је припремљена да прими Писмо, сматрали смо да је праведно да га запишемо у срцу наше браће, и благослов за оне који држе заповести, и проклетство онима који их преступају.

Ту свечаност данас празнујемо, у њој се заједнички радујемо и веселимо молитвама и мољењима, и кличемо псалмима и песмама:

„Ко је Бог велики, као Бог наш! Ти си Бог наш, који једини чиниш чудеса" (Псал 76:1415). Оне који су се ругали Твојој слави, Ти си их исмејао; понизитеље Твојих икона и оне који су нападали Твој лик, показао си да су отпадници и хулници. Зато смо благодарни Богу и победи Господа над овим противницима. Борба против иконобораца (иконокласта) и лукавство има други узрок и биће изложено. Одмарајући се после преласка пустиње, задобивши духовни Јерусалим, као одговор на мојсијевску заповест или боље, на Божански позив: на плочи великог камена која је припремљена да прими Писмо, сматрали смо да је праведно да га запишемо у срцу наше браће, и благослов за оне који држе заповести, и проклетство онима који их преступају.

Зато говоримо овако:

Онима који долазак Бога Логоса у телу речју, уснама, срцем и умом, писањем и иконама исповедају (признају) вечан спомен!

Онима који знају разлику суштина једне и исте Ипостаси (Личности) Христове, и њој (Ипостаси) придају створеност и нествореност, видљивост и невидљивост, страдалност и нестрадалност, описивост н неописивост; и Божанској суштини приписују нествореност и томе слично, а људској природи признају оно остало и описивост и речју и иконама вечан спомен!

Онима који верују и проповедају Јеванђелски благовесте речи словима, догађаје цртежима (сликама), и да свако (од тога) доприноси једној истој користи: проповед Истине речима и потврду иконама вечан спомен!

Онима који верују и проповедају Јеванђелски благовесте речи словима, догађаје цртежима (сликама), и да свако (од тога) доприноси једној истој користи: проповед Истине речима и потврду иконама вечан спомен!

Онима који речју освећују (своја) уста, а затим и слушаоце кроз реч (проповед); који знају и проповедају да се кроз часне иконе исто тако освећују очи гледалаца, а ум се њихов уздиже ка богопознању, као и кроз божанствене храмове и свештене сасуде и друге посвећене ствари вечан спомен!

Онима који знају да су: жезал, и таблице, и ковчег и свећњак, и сто, и кадионица, прасликовали и унапред пророковали Пресвету Дјеву Марију Богородицу, и да су ове ствари њена праслика (праобраз), али да уствари она (Богородица) није била то, већ да је она рођена као девојка и остала Дјева после богорођења. Због тога њу још и више представљамо иконично, или у њеним праобразима таквима вечан спомен!

Онима који знају и прихватају пророчанска виђења као она којима је само Божанство дало облик и образ, и који верују даје то хор пророка видео и прорекао, и чврсто држе предање писано и неписано, предано Оцима преко Апостола, и зато живопишу светитеље и поштују их вечан им спомен!

Онима који су сагласни са Мојсијем који говори: „Пазите на себе, јер у дан у који је Господ говорио на Хориву, на планини, ви сте чули глас речи, али нисте видели облик"; и који знају да говоре оно што је право: ако смо нешто видели, заиста смо видели, јер нас је син грома научио: „Онај који је од почетка, кога смо слушали, кога смо видели, и кога смо обожавали очима својим и кога су руке наше додиривале Логоса живота" (1 Јн 1:12), и ово сведочимо". Такође и други служитељи Логоса: „Једосмо и писмо с Њим" (Дап 10:4), не само пре страдања, него и после страдања и васкрсења. Онима дакле који су од Бога примили моћ да разликују забрану законску (Стари завет) и Благодат учења (Нови завет), с једне стране Онога који је, сједне стране у Закону невидљив, а с друге стране, Онога који је у благодати и видљив и опипљив, и зато (због тога) они живопишу (изображавају) и поклањају се ономе што је видљиво и опипљиво.

Пророци како видеше, Апостоли како научише, Црква како је примила, Учитељи како су одогматили, васељена како се сагласила, Благодат како је засијала, Истина како се доказала, лаж како је протерана, Премудрост како се смело исказала, Христос како је наградом потврдио тако мислимо, тако говоримо, тако проповедамо: Христа Истинитог Бога нашег и Његове Светитеље чествујући речима, списима, мислима, жртвама, храмовима, иконама; Њега као Бога и Владику поштујући и клањајући се Њему, а њих ради заједничког (нам) Господа и као Његове верне служитеље чествујући и одајући им односно поклоњење. 

Ово је вера апостола. Ово је вера Отаца. Ово је вера Православних. Ова вера васељену утврди.

И сада ми величамо братски и пријатељски хероје вере, у слави и часној побожности, за коју су се они борили, и ми говоримо: Германа, Тарасија, Никифора и Методија, њих као истинске архијереје Божије, победнике и учитеље Православља вечан им спомен

Игњатију , Фотије , Стефану ,Антонију и Николају најсветијим и Православним патријарсима. 

Вечнаја памјат! 

Сви који су говорили и писали против Светих патријараха Германа, Тарасија , Никифора и Методија,Игњатија , Фотија , Никифора, Антонија и Николаја ,

Анатема.

Све новотарије које ће бити донете и усвојене противне црквеној традицији и учењу , установи и незаборавних Светих отаца,

Анатема. 

Стефану новом мученику и исповеднику ,

Вечнаја памјат. 

Јефтинији ,Теофилу , Емилијану , вечне успомене Исповедника и архиепископа,

Вечнаја памјат! 

Теофилу,Петру ,Михајлу и Јосифу блажене успомене митрополитима ,

Вечнаја памјат! 

Јовану ,Николају и Георгију, троструко славним исповедницима и архиепископима и свим епископима који су били са њима у јединомислију са њима,

Вечнаја памјат! 

Теодору и свим праведним игуманима студитским, 

Вечнаја памјат! 

Исакију чудотворцу , исповедницима Теодору и Теофану знаменитим , Јоаникију највидовитијем, 

Вечнаја памјат! 

Исакија најправеднијег архимандрита и игумана манастира Далматског , 

Вечнаја памјат! 

Симеону најправеднијем столпник ,

Вечнаја памјат! 

Теофану најправеднијем игуману манастира Великог поља ,

Вечнаја памјат! 

Ово клицање као благослов Отаца ,које смо ми наследили као њихова чеда која се ревносно угледају у побожности ; а који такође проклињу преступнике Господњих заповести. Пошто ми представљамо пуноћу Благочешћа. Они који су потпали проклетство због крививерја.  

Онима који само на речима поштују Домострој Оваплоћења, који само на речима прихватају учење о томе. А не поштује иконе , а уствари поричу Спасење нека буду ,

Анатема. 

Онима који због погрешног поимање израза Неограничени одбијају изображавање Христа нашег Истинитог Бога који је имао сапричасност у нашем телу и крви и тиме исповедају Докетистичку прелест, 

Анатема! 

Онима који прихватају виђења пророка мада невољно. Али о чуда !  Прихватају представе виђене пророцима чак и пре Оваплоћења Речи . И сујетно исповедају да су апстрактне и непојмљиве суштине су биле вођене од стране пророка или чак признају да су истински откривене кроз пророштва као слике и обличја . Па ипак немогу да изобразе иконе да Реч постаде човек и пострада за нас , 

Анатема! 

Онима који чују Господа који је рекао да „Да верујете у Мојсија, веровали бисте у мене“ и који разумеју Мојсијеву изреку: „Господ Бог наш подићи ће за вас пророка попут мене“, али који , с једне стране, кажу да прихватају Пророка, али с друге стране, не дозвољавају приказивање на иконама благодати Пророка и Нашег Универзалног Спасења онаквог какав је Он био виђен, док се Он сјединио  са човечанством и чинио  многа исцељења страсти и болести, и онаква каква је био разапет, био је сахрањен и устао је, укратко, све што је и претрпео и учинио за нас; онима који, дакле, не могу издржати да се угледају на ова универзална и спасоносна дела у иконама, нити их почастити нити им се поклонити,

Анатема!  

Њима који истрају у јереси негирања икона, тачније отпадништва одрицања Христа, а Мојсијев закон им не поучава да их то  спашава, нити их апостолска учења уверавају да се врате побожности, нити подстакнути патристичким подстицајима и објашњењима да напусте своју обману, нити су убеђени споразумом Цркава Божијих у целом свету, већ су се једном заувек придружили делу Јевреја и Грка; јер оне ствари којима потоњи директно хули на прототип, први такође није поцрвенео да вређа Његову икону Њега који је тамо приказан; зато онима који су непоправљиво обузети овом обманом и имају зачепљене уши према свакој Божанској речи и духовном учењу, као већ трули чланови и одсекавши се од заједничког тела Цркве,

Анатема! 

Анастасију, Константину и Никити који су били безакони вођи у пропаст и изумитељи јереси у време Исавријанца,

Анатема! 

Теодоту ,Антонију и Јовану заједничким подстрекачима у злима која су следили један другог у неблагочешћу , 

Анатема! 

Павлу, који се поново претворио у Саула, и Теодору, презимену Гастес, и Стефану Молитесу, и даље Теодору Критунусу и Леону Лалоудиусу, и. ономе ко дели слично безбожност са горе поменутим, ма какав био његов чин, у свештенству или на некој функцији или у било ком занимању којим се бави,

Анатема! 

Онима који одричу постојање Божије, и тврде да је свет самопостојећи, и да су све ствари у њему настале случајем, без Промисла Божијег, анатема!

Онима који говоре да Бог није Дух, него тело, или да Он није праведан, милостив, премудар, свезнајући, и друге такве хуле, анатема! 

Онима који се усуђују да говоре да Син Божији, а исто тако, и Свети Дух, да нису једносуштни и исте части са Оцем, и који исповедају да Отац и Син и Свети Дух нису Један Бог, анатема!

Онима који безумно говоре да долазак у овај свет Сина Божијег у телу и Његово вољно страдање, смрт и Васкрсење нису били потребни за наше спасење и искупљење од греха, анатема! 

Онима који одбацују благодати искупљења проповедане Јеванђељем, као једина средства нашег оправдања пред Богом, анатема! 

Онима који се усуђују да говоре да Пречиста Дјева Марија није била Дјева пре рађања, при рађању и после рађања, анатема! 

Онима који не верују да је Дух Свети надахњивао Пророке и Апостоле, а преко њих упућује и нас на истински пут вечног спасења и потврђује исто чудесима, и сада обитава у срцима свих верних и истинских хришћана, и води их ка свакој истини, анатема! 

Онима који одбацују бесмртност душе, крај света, будући суд и вечну награду за врлине на небесима, а за грехе осуду, анатема! 

Онима који одбацују све Свете Тајне Цркве Христове, анатема! 

Онима који одбацују Саборе Светих Отаца и њихо Предање, које је у сагласности са Божанским Откровењем, и које је побожно чувано од стране Православне Саборне Цркве, анатема! 

Онима који помишљају да се православни Владари не узводе на престоле по нарочитом благовољењу Божијем о њима и да се при помазивању на царство на њих не изливају дарови Духа Светог ради прохођења овог великог звања, и који тако позивају против њих на побуну и издају, анатема! 

Онима који вређају и хуле на свете иконе, које Света Црква прима у спомен дела Божијих и његових угодника, да би оне који их гледају надахнуле побожношћу и подстакле их да их подражавају, и онима који кажу су оне идоли, анатема!

Теозофима и другим јеретицима, који се усуђују да говоре и пребезумно уче како Господ наш Исус Христос није једанпут на земљу сишао и оваплотио се, већ се многоструко оваплоћује, такође и онима који одричу да је истинита премудрост Очева, Син Његов јединородни, и онима који траже другу премудрост упркос Божественом Писму и учењу Светих Отаца, анатема!

Масонима, окултистима, спиритистима, врачарима и свима, који не верују у Једнога Бога, већ поштују бесове и не предају смирено свој живот Богу, већ се труде да сазнају будућност гатарским призивањем бесова, анатема! 

Онима који одступају од Православне вере и примају друге вере на саблазан нашој браћи, и онима који отпадају у расколе, анатема! 

Злим богопротивним људима, који су се чак дрзнули да убију Помазаника Божијег, Цара-мученика, анатема!

Гонитељима Цркве Христове, нечастивим одступницима, који подижу руке на свештенослужитеље Божије, газе светиње, руше храмове Божије, који муче нашу браћу и који су осквернили наше Отачаство, анатема!

Владимиру Лењину и другим гонитељима Цркве Христове, нечастивим одступницима, који су подигли руке на Помазаника Божијег, који убијају свештенослужитеље, газе светиње, руше храмове Божије, који муче нашу браћу и који су осквернили наше Отачаство, анатема! 

Онима који нападају Цркву Христову и уче да се она поделила на гране, које се разликују по учењу и животу, и који тврде да Црква не постоји видљиво, већ ће настати када се све гране, расколи и иноверја сједине у једно тело; и онима који не разликују истинито свештенство и Свете Тајне Цркве од јеретичких, него уче да су крштење и причешће јеретика довољни за спасење, и онима који имају општење са овим јеретицима или им помажу или заступају и бране њихову нову јерес екуменизма у име братске љубави и уједињења раздељених хришћана, анатема. 

Саблазнитељима и онима који се ругају људском роду и који извраћују Богоздану природу, који сеју разврат и изругују се рођењу деце, који саблажњавају наше сестре да чине детеубиство у утробама мајчиним и да избацују нерођене младенце као бездушне и који још из њихових тела и крви имају скверну зараду, анатема!

Онима који не следе обичаје Цркве који су установљени на Седам Васељенских Сабора, као и о Светој Пасхи и месецослову (календару), који су их за нас добро установили и предали нам да их следимо, него желе да прате новојављену пасхалију и нови месецослов безбожних папских астронома, и противећи се обичајима Цркве, желећи да низвргну и развеју догмате и обичаје Цркве, које смо од Отаца примили, анатема!

Ми призивамо све благочестиве и православне хришћане: стојте тврдо у ономе што сте примили, у чему сте се родили и у чему сте васпитавани, а када време и прилике позову, и крв своју пролијте да бисте сачували и веру, предану нам од Отаца наших и сачували ваше исповедање. Чувајте се таквих људи и бдите, да би вам помогао Господ наш Исус Христос. Нека благослов наше Смерности буде са свима вама. Амин.

+++

Недеља прва Великог Поста - Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Православље. Не заборави праведну реч коју си рекао Господу, обнављајући са Њим завет, нарушен са твоје стране рђавом савешћу. Сети се како и због чега си га нарушио и старај се да избегнеш нове неверности. Није славна лепа реч - славна је верност. Зар није славно бити у завету са царем? Колико је, тек, славно бити у завету са Царем царева! Али, та ће се слава обратити у твоју срамоту уколико не будеш веран завету. Колико је, од настанка света, великих људи прослављено! И сви су они прослављени за верност, у којој су истрајали, не гледајући на велике невоље и жалости које су имали због ње: А други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама, у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не беше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским... Зато и ми, имајући толики облак сведока, са трпљењем хитајмо у подвиг који нам предстоји: Гледајући на Исуса, Начелника и Савршитеља вере (Јев.11,36-38; 12,1-2).

Недеља Православља

Свети Јефрем Сирин о посту и Великопосна молитва

 

Заволи сиромаштво Христово како би тамо богат постао Божанством Христовим. Заволи пост најдивнији – дјело веома поштовано и богоугодно. Пост је кочија што узноси на небо. Пост рађа пророке, законодавцима мудрост даје. Пост је души одбрана добра, тијелу поуздани сустанар. Пост је оружје одважнима, школа подвижницима. Пост одбија искушења, он блиста на подвигу побожном. Пост је одважност у биткама. Пост је кротио силу огњену. Пост је затварао раље лавовске. Пост узноси молитву на небо. Пост је мајка здравља. Пост је младости поука, украс стараца, путницима пратилац добри.

Код оних што посте тијело је часно и душа је драгоцјена. Пост је смирио Лазара у недрима Аврамовим. Зато га и ми заволимо да бисмо прихваћени били у окриље Аврамово. Уклањаћемо се од раскоши и пијанства што га прати смијех гласни, те мајке блуда. Пијанство не прихвата Господа. Пијанство удаљује од нас Дух Свети.

Пост је благостање града, честитост тржнице. Пост је мир у домовима. Пост је старатељ и заштитник невиности. Пост је пут ка покајању. Пост је сузама источник. Пост не воли свијет, ни оно што је у свијету. Због тога нећемо туговати док постимо, зато што Анђели у својој цркви уписују оне који посте. Пост не допушта памћење зла. А они који у сјећању чувају огорчење и зло што им је учињено, иако се, споља гледано, моле и посте, налик су људима који захватају воду и сипају је у разваљено буре. Не прихвата Господ молитву од онога који памти зло на брата својега. Господу слава и власт на вјеки вјеков! Амин.

Великопосна молитва

Великопосна молитва је молитва светог Јефрема Сирина. Зашто наша Црква овој молитви поклања посебно место у богослужењу и зашто се толико пута понавља током Великог поста?  То је зато што се ова молитва излила из савршено очишћеног и светог срца и из ума порсвећеног Божјом благодаћу, ума који је постао причасник Христовог ума. Отуд таква моћ и такво тајанствено дејство ове чудесне молитве на хришћанско срце.

Молитва светог Јефрема Сирина:

Господе и Владико живота мога, дух лењости мрзовоље, властољубља и празнословља, не дај ми. (земни поклон)

Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени слузи Твоме. (земни поклон)

О Господе Царе, даруј ми да видим грехе своје и да не осуђујем брата свога, јер си благослоен у векове векова. Амин. (земни поклон)

Свети Василије Велики: Беседа која подстиче на Свето Крштење

 

 
1. Разабирајући време за житејске ствари и одређујући време свему што се дешава, мудри Соломон је рекао: Свему има време и свакој ствари има време. Има време кад се рађа и време кад се умире (Проп.3,12). Оглашавајући вам спасоносну проповед, ја бих донекле изменио изреку мудрога и рекао: „Има време кад се умире и време кад се рађа“. Који је узрок овакве измене? Расуђујући о ономе што је подложно рађању и пропадљивости и пратећи поредак вештаствене природе, Соломон је рођење поставио пре смрти. И заиста, смрт не може да окуси онај ко није најпре окусио рођење. Намеравајући да поведем реч о духовном препороду, ја постављам смрт пре живота. Јер, ми се само умирући телесно рађамо духом, као што говори и Господ: Ја умртвљујем и оживотворавам (Пон.32,39). Умримо, дакле, да бисмо живели. Умртвимо телесно мудровање, које се не покорава закону Божијем, да би се у нама родило крепко духовно мудровање, које по природи одржава живот и мир (уп. Рим.8,67). Погребимо се са Христом који је због нас умро, да бисмо и устали са Виновником васкрсења. Сваки подухват, дакле, има своје време. Постоји време за сан и време за бдење. Постоји време за рат и време за мир. Међутим, време за крштење јесте читав човеков живот. Тело не може да живи без дисања, док душа не може да постоји уколико не зна Творца. Јер, непознавање Бога јесте смрт душе. Међутим, онај ко није крштен није ни просвећен. Очи без светлости не могу да виде, а ни душа [без просвећења] не може да сагледава Бога. Према томе, за спасење посредством крштења погодно је свако време: и ноћ, и дан, и час, и тренутак или још краћи део времена. Међутим, најпогодније време је свакако оно које је најсродније [дотичној ствари]. Које је би, дакле, време за крштење било сродније од дана Пасхе? Тај дан је спомен Васкрсења, а крштење је сила за васкрсење. Стога у васкрсни дан и примамо благодат васкрсења. Црква снажним проповедањем дуго унапред сазива своје васпитанике како би оне које већ одавно носи у утроби родила у наведено време, тј. како би их одбила од млека речи оглашавања и дала им да окусе чврсту храну догми. Јован је проповедао крштење покајања и к њему излажаше сва Јудеја (уп. Мт.3,5-6). Господ, пак, проповеда крштење усиновљења. Ко се, дакле, од оних који се у Њега уздају неће одазвати? Једно крштење беше уводно, а друго завршно. Једно беше удаљавање од греха, а друго – усвојење Богу. Једно је била проповед једног човека, тј. Јована, и све је привукла покајању. Тебе, пак, уче пророци: Умијте се и очистите се (Ис.1,16), саветују Псалми: Приступите Њему и просветите се (Пс. 33,5), благовесте апостоли: Покајте се, и да се крсти сваки од вас у име Господа Исуса Христа за опроштење грехова и примићете дар Светога Духа (Дап.2,38), па и сам Господ призива, говорећи: Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити (Мт.11,28 – што је све данас понуђено приликом читања), а ти одуговлачиш, премишљаш се и оклеваш. Иако се још од младости поучаваш речима [вере], ти још ниси приступио истини? Иако свагда учиш, још увек ниси дошао до познања? Зар ћеш читавог живота испитивати и до старости разматрати? Када ћеш постати Хришћанин? Када ћемо те признати као нашег? Прошле године си чекао садашње време [тј. Ускрс], а сад опет чекаш следећу годину? Пази да се не покаже да дајеш обећања која прелазе границу живота, с обзиром да не знаш шта ће донети наредни дан (Прич.27,1). Немој обећавати оно што није твоје. Човече, призивамо те у живот. Зашто бежиш од призива? Призивамо те на заједничарење у добрима. Због чега пролазиш поред дара? Царство небеско је отворено и Онај ко призива не лаже. Пут је лак. Теби није неопходно ни време, ни издатак, ни брига. Зашто оклеваш? Зашто се повлачиш уназад? Зашто се бојиш јарма као јуница која још није упознала јарам? Јарам је… благ и бреме… лако (Мт.11,30). Он не позлеђује врат, него га прославља. Наиме, ремење не везује врат с обзиром да се захтева да онај ко носи јарам буде самовластан. Видиш ли да се Јефрем окривљује да је упоран као јуница (Ос.4,16) будући да разуздано лута и презире јарам Закона. Потчини свој необуздан врат и буди под јармом Христовим. У супротном, тј, избегавши ремен и ослободивши се у животу, ти ћеш постати лак плен за звери.
2. Окусите и видите да је благ Господ (Пс. 34,11). Како ћу објавити сладост меда онима који је не познају? Окусите и видите. Искуствено осећање је делотворније од сваке речи. Јудејац не одлаже обрезање због претње да ће се свака душа која се не обреже осмога дана истребити из народа свога (Пост.17,14). А ти одуговлачиш нерукотворено обрезање, тј. одбацивање тела [греховности], које се врши у крштењу (уп. Кол.2,11), слушајући и од самог Господа: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије (Јн.3,5). Тамо је постојала патња и рана, а овде постоји освежење душе и исцелење рањеног срца. Да ли се поклањаш Ономе ко је умро за тебе? Одлучи се, дакле, да крштењем будеш погребен са Њим (Кол.2,12). Уколико се не будеш сјединио са обликом смрти Његове (Рим.6,5), како ћеш постати заједничар васкрсења? Израиљ се крстио у Мојсија у облаку и у мору (1.Кор.10,2), представљајући ти праобраз и оцртавајући ти истину која се открила у последња времена. Ти, пак, бежиш од крштења које се уистину извршава (а не тек изображава у мору), крштења у Духу (а не у облаку), крштења у Христа који те је створио (а не у Мојсија који је слуга као и ти). Да није прошао кроз море, Израиљ се не би раздвојио од фараона. Ти, пак, нећеш бити избављен од горког служења ђаволу уколико не прођеш кроз воду. Израиљ не би пио од духовног камена да се није праобразно крстио. Теби, пак, нико неће дати истинско пиће уколико се истински не крстиш. Израиљ је након крштења јео хлеб анђелски (Пс.78,25). Како ћеш ти, међутим, моћи да окусиш од хлеба живога (Јн.6,51) уколико најпре не прихватиш крштење? Израиљ је кроз крштење ушао у обећану земљу. Како ћеш се ти, опет, вратити у рај уколико се не запечатиш крштењем? Или можда не знаш да је постављен пламени мач да чува пут ка дрвету живота (уп. Пост.3,24): он је за неверне страшан и сажижући, а за оне који су поверовали – приступачан и питомо блистав. И Владика је учинио да се он окреће. Наиме, када види верног он окреће тупу страну, а када види некога од незапечаћених он одговара оштрицом.
3. Илија се није престрашио када су му приступиле огњене кочије и огњени коњи. Напротив, желећи да буде узнесен, он се одважио на оно што застрашује. Преиспуњен радошћу, он се узнео на огњеној кочији, иако је још био у телу (4.Цар.2Д1). Ти, међутим, не журиш на призив иако није неопходно да се узнесеш на огњеној кочији, него – водом и Духом (Јн.3,5). Илија је показао силу крштења на жртвенику свепаљеница, премда жртву није спалио огњем, него водом. У другим случајевима, природа огња се супротставља води. Међутим, тада је вода три пута тајинствено изливена на жртвеник, постајући начело огњу, тј. разгоревајући пламен слично уљу. „Напуните, рече он, четири ведра воде и излијте на снепаљеницу и на дрва“. И рече: „Поновите“. И поновише. „Утројите“. И утројите (З.Цар.18,34). Речено показује да Бог крштењем усваја онога ко му приступа и да у душама које приступају кроз веру у Тројицу блиста чиста и небеска светлост. Кад би у цркви делили злато, ти ми не би рекао: „Доћи ћу сутра и сутра ћеш ми дати“, него би тражио да пожурим са деобом, негодујући због оклевања. Међутим, пошто ти Свештедри не нуди шаролика вештаства, него душевну чистоту, ти измишљаш разлоге и набрајаш оправдања, премда би, напротив, требало да похиташ према дару. О, чуда. Обнављају те без неопходности да будеш прекаљен [у пећи], пресаздавају те без [претходног] рушења, исцељују те без бола, а ти благодат сматраш ништавном. Кад би робовао људима и кад би било објављено ослобађање робова, зар се не би пожурио да тражиш заступнике и преклињеш судије да будеш ослобођен? Најзад, ти би претрпео и шамар, тј. последњи ударац који се задаје робовима[1], само да потом будеш ослобођен од понижења. Пошто си, пак, роб греха (а не људи), проповедник те позива на слободу, тј. да те избави од заробљеништва и учини суграђанином анђела, да те покаже сином Божијим по благодати и наследником добара Христових. Међутим, ти кажеш да још није време да примиш даровано. О, рђавих ли препрека. О, срамне ли и бесконачне запослености. Докле са уживањима? Докле са страстољубљем? Довољно смо живели за свет. Поживимо најзад за саме себе. Шта је равно души по вредности? Шта је вредно колико и небеско Царство? Који је саветник достојнији поверења од Бога? Ко је разборитији од Мудрога? Ко је кориснији од Благога? Ко нам је ближи од Творца? Ева није имала користи што је више веровала савету змије, неголи савету Божијем. О, неумесних ли речи: „Немам времена да постанем здрав. Немој ми показивати светлост. Немој ме приближавати Цару“. Ти речено говориш неприкривено. Ти чак говориш и нешто несмисленије. [Рецимо да] имаш бројне државне дугове и да буде објављено ослобађање од дуга. Међутим, неко услед злобе настоји да те лиши удела у опроштају. Ти би наравно узнегодовао и подигао свој глас будући лишен удела у општој милости. Међутим, када ти се проповедају будући дарови (а не само опраштање прошлог), ти си неправедан према самоме себи. Премда мислиш да си добро размислио, ти себи наносиш штету какву ти није нанео ниједан непријатељ. Ти сматраш да си корисно просудио о својим делима премда не прихваташ избављење и умиреш у дуговима? При том знаш да би дужнику који је дуговао десет хиљада таланата био опроштен дуг да није нечовештвом према ближњем узроковао обновљење потраживања (уп. Мт.18,2335). Ми треба да се чувамо да не пострадамо на исти начин због избегавања да опростимо дугове својим дужницима. Пошто добијемо благодат ми треба да [настојимо] да дарови стално остану код нас.
4. Уђи у скровиште своје душе и покрени сећање на своја дела. Немој бити малодушан чак и ако имаш много грехова. Јер, где се умножи грех, онде се још већма умножи благодат (Рим.5,20), наравно, уколико је примиш. Ономе ко много дугује биће много и опроштено како би више љубио (уп. Лк.7,4243). Уколико, пак, твоји греси нису велики, значајни и смртни (уп. 1.Јн.5,17), зашто се бринеш за будућност. Ти си, наиме, племенито прошао прошло иако си био руковођен само [старозаветним] Законом. Замисли да сада твоја душа стоји на теразијама, те да је с једне стране привлаче анђели, а са друге – демони. Коме ћеш од њих приклонити двиг свога срца? Шта ће победити у теби? Телесно уживање или освећење душе? Наслађивање садашњим или чежња за будућим? Да ли ће те прихватити анђели или ће те задржати они који су те и досад држали? У време ратних дејстава, војсковође својим потчињеним саопштавају знамење како би саборци лакше призивали један другога и како би постојало јасно међусобно разликовање када се у окршају измешају са непријатељем. Према томе, нико неће знати да ли си наш или противнички уколико тајним знацима не покажеш своју припадност нама, тј. уколико се на теби не ознаменује светлост лица Господњег (уп. Пс.4,6). Како ће се анђео изборити за тебе? Како ће те отргнути од непријатеља уколико не препозна печат? Како ћеш рећи: „Ја сам Божији“, уколико на себи не носиш препознатљива обележја? Зар ти не знаш да је „крвник“ пролазио поред запечаћених домова, док је у незапечаћеним домовима убијао првенце (уп. Изл.12,23-29)? Лопови ће лако опљачкати незапечаћену ризницу. Необележену овцу је лако одмамити.
5. Да ли си млад? Обезбеди своју младост уздом крштења. Да ли си већ преживео најлепше године? Немој губити залиху, немој уништавати заштиту, немој рачунати да је једанаести час исто што и први (уп. Мт.20,12). Јер, и онај ко тек започиње да живи мора пред очима имати свој крај. Кад би ти неки од лекара обећао да ће те извесним средствима и изумима начинити младим, премда си стар, зар не би пожелео да наступи дан кад ћеш видети да си се вратио у цвет младости? Међутим, када крштење обећава да ће ти се обновити душа коју си довео до старења и кроз безакоња учинио оронулом и оскрнављеном, ти презиреш Доброчинитеља и не журиш да [искористиш] обећање. Зар не желиш да видиш колико је велико чудо обећања? Како ће се човек поново родити без мајке (уп. Јн.3,4)? Како ће се онај ко је остарио пропадајући у жељама варљивим (Еф.4,22) поново оснажити, обновити и доспети у духовни цвет младости? Крштење је откупљење заробљених, отпуштење дугова, смрт греха, препород душе, светла одежда, неприкосновени печат, кочија за небо, виновник Царства, дар усиновљења. Зар за тебе, несретниче, уживање превазилази таква и толика добра? Ја схватам твоје оклевање, премда га и прикриваш речима. Сама дела вапију премда се и не чује твој глас. „Остави ме да користим тело за срамне насладе, да се ваљам у блату задовољства, да окрвављујем руке, да отимам туђе, да варам, да кршим заклетве, да лажем. И кад једном престанем да чиним рђава дела ја ћу примити крштење“. Међутим, ако је грех добар, придржавај га се до краја. Уколико, пак, шкоди ономе ко га чини, због чега окореваш у погибељним делима? Онај ко се стара да се ослободи од жучи неће почети да је умножава неуредним и неуздржаним начином [живота]. Неопходно је да тело очистимо од онога што га узнемирује, а не да болест учинимо већом од здравља. Лађа плови изнад воде док подноси тежину терета. Међутим, уколико се пређе мера, она ће потонути. И ти треба да се плашиш да не претрпиш нешто слично и да, чинећи грехе који превазилазе меру праштања, не будеш изложен бродолому пре него што уђеш у очекивано пристаниште. Зар Бог не види оно што се чини и зар не познаје твоје помисли? Зар ти Он помаже у безакоњима? Речено је: Смислио си безакоње – да ћу ти бити сличан (Пс.49,21). Да би се домогао пријатељства смртног човека, ти га привлачиш доброчинствима, говорећи и делајући оно што ће учинити да се радује. Међутим, приближавајући се Богу и надајући се да ће те примити у достојанство сина, ти делаш оно што му је противно, бешчастећи га преступањем закона. Надаш ли се да ћеш заједницу с Њим достићи оним чиме га највише одбијаш? Пази да се не деси да сакупивши мноштво зла и надајући се на искупљење у ствари само нагомилаш грехе, мимоишавши опроштај. Бог се не да обмањивати (Гал.6,7). Немој трговати са благодаћу. Немој говорити: „Закон је прекрасан, али је грех угоднији“. Уживање је ђаволска удица која вуче у погибељ. Уживање је мајка греха, а грех је жалац смрти (1.Кор.15,56). Уживање је храна вечног црва. Оно привремено теши онога ко се наслађује, али му касније доноси горчину која превазилази жуч. Оклевање заправо као да изражава: „Нека у мени најпре царује грех, а касније ће се зацарити и Господ. У почетку ћу удове своје дати греху за оружје неправде, а затим ћу их, временом, предати Богу за оружје правде (уп. Рим.6,13). Слично је и Каин приносио жртву: оно што је боље он је узео за своје наслађивање, док је лошије принео Богу, који је иначе, [и једно и друго] створио и даровао. Док си способан за труд, ти своју младост проводиш у греху. Када ти, пак, удови ослабе ти их приносиш на дар Богу, тј. кад их више ни за шта не можеш употребити и када морају да се оставе да мирују, с обзиром да им је снага истрошена услед дуготрајног исцрпљивања. Целомудреност у старости већ није целомудреност, него немогућност [препуштања] неуздржању. Мртвоме се не дају венци. Праведник није онај ко није у стању да чини зло. Док имаш снаге словесношћу савлађуј грех, с обзиром да врлина значи: клонити се зла и чинити добро (уп. 1.Пт.ЗД1). Нечињење зла само по себи не заслужује ни похвалу ни казну. Престанак грешења у старости биће узрокован слабошћу. Ми, међутим, хвалимо оне који су добри по произвољењу, а не због принуде. Да ли ти је неко одредио границу живота? Ко је одредио рок твоје старости? Ко може да ти верно обезбеди будућност? Зар не видиш да смрт отима и децу, те да односи и зреле [људе]? Живот нема [свој] рок. Због чега чекаш да дар крштења примиш кад будеш био у грозници, када више не будеш био у стању да изговориш спасоносне речи, нити да их јасно саслушаш (с обзиром да ће се болест настанити и у самој глави), када више не будеш имао снаге да подигнеш руке према небу, нити да станеш на своје ноге, нити да повијеш колена ради поклоњења, нити да се корисно поучиш, нити да непоколебиво [изговориш] исповедање, нити да се сјединиш са Богом, нити да се одрекнеш сатане, па чак, можда, ни да разумно пратиш тајноводство, услед чега ће присутни остати у недоумици да ли си осетио благодат или можда и не осећаш оно што се дешава. Међутим, чак и да са знањем прихватиш благодат, ти ћеш имати у себи талант који неће моћи да се стави у дејство.
6. Подражавај ушкопљеника (Дап.8,27). Он је нашао оглашатеља и није занемарио учење. Богати на кола прима убогога,озбиљни и знатни узима простог и презреног. Међутим, научивши се Јеванђељу Царства, он срцем прима веру и не одлаже примање печата Духа. Чим су наишли на воду, он је рекао: Ево воде.Његова реч је потекла од преизобиља радости. Ето онога што тражимо. Шта ме спречава да се крстим (Дап.8,36)? Уколико је спремно расположење не постоје никакве препреке. Онај ко призива је човекољубив, служитељ је спреман, благодат изобилује.Уколико буде усрдности неће. бити никаквих препрека. Уосталом,постоји један који нас спотиче, преграђујући нам пут ка спасењу.Њега ћемо победити разумношћу. Када нас наговара на оклевање, ми устанимо на делање. Када наша срца обмањује празним обећањима нама не треба да остану непознате његове замисли.Иако нам не саветује да данас починимо грех, ипак нас убеђује да праведност одложимо до сутра. Рушећи његове лукаве савете,Господ каже: Данас, ако глас мој чујете (уп. Пс.94,8). Онај, пак, говори: „Данас [посветите] мени, а сутра Богу“. Господ, међутим,гласно говори: „Данас послушајте глас мој“. Схвати свог непријатеља. Он не сме да нам саветује да сасвим отпаднемо од Бога, знајући да ће Хришћанима речено изгледати неприхватљиво. Он свој подухват извршава лукавством и варљивим поступцима. Он је мудар у чињењу зла (уп. Јер.4,22). Он види да ми људи живимо садашњим и да свако дело творимо ради садашњег. Лукаво нам пљачкајући „данас“, он нам оставља наду за сутра. Када, пак, дође „сутра“, опет долази злобни разделитељ и тражи „данас“ за себе, [остављајући] „сутра“ за Господа. Отимајући нам садашње уживањима и остављајући нашим надама будуће, он нас неприметно одвлачи од живота.
7. Једном сам запазио слично лукавство код довитљиве птице. Будући да је њене птиће било лако ухватити због њихове недораслости, она се изложила као лак плен и окренула према рукама ловаца. Уосталом, она није допустила ни да је лако ухвате, али ни да буду обесхрабрени у лову. Док их је на разне начине задржавала [лажним] надама и док су се бавили њоме, птићи су имали довољно времена да утекну. На крају је и сама одлетела. Ти треба да се плашиш да не доживиш нешто слично и да, надајући се нечему неодређеном, не пропустиш оно што је очигледно. Приступи, дакле, и у потпуности се предај Господу. Дај себи име и упиши се у Цркву. Имена војника се бележе у спискове. Борац који се запише полази у битку. Када се упише у неки град, грађанин постаје члан неког племена. Као војник Христов, као подвижник побожности и као житељ небеса и ти си дужан да наведено испуниш. Упиши се у овдашњу [књигу], да би те уписали и у горњу књигу. Учи се и поучавај јеванђелском начину живота, исправности очију, уздржању језика, поробљавању тела, смиреноумљу, чистоти ума, истребљењу гнева. Кад те присиљавају, ти приложи [својевољно]. Са онима који ти отимају, немој се судити (уп. Мт.5,25), оне који те мрзе љуби (уп. Мт.5,44), кад те гоне претрпи (Мт.5,44), кад те грде благосиљај (1.Кор.4,1213). Умртви грех у себи (Рим.6,2), сараспни се са Христом и сву своју љубав подај Господу. „Али, наведено је тешко“. Међутим, које се добро може лако задобити? Ко је подигао победнички споменик предајући се одмарању? Ко се украсио венцима истрајности препуштајући се наслађивању и забављању? Нико не узима награду уколико не трчи. Слава се рађа из труда и напори доносе венце. И ја кажем: Кроз многе невоље ваља нам ући у Царство (Дап.14,22). За тим невољама, међутим, следи блаженство у Царству небеском, док труд на греху очекују паклене муке и натмуреност. Ако се озбиљно размотри, ни посленици неправде не извршавају дела ђаволска без труда. Који је зној целомудрености? Међутим, блудник је сав обливен знојем од уживања које га топи. Да ли уздржање одузима од тела онолико колико му штети гнусно и махнито неуздржање? Бесане су ноћи оних који врше свеноћне молитве, али су далеко теже ноћи оних који бдију у неправди. Страх да ће бити опажени и занос због уживања у потпуности удаљују сваки спокој. Уколико будеш избегавао узани пут који води ка спасењу и корачао пространим путем греха, плашим се да ћеш, дошавши до његовог краја, наћи и станиште које му одговара. „Али, тешко је сачувати ризницу“. Бдиј, брате. Уколико хоћеш, имаћеш и помоћнике, тј. молитву која стражари током ноћи, пост који потпомаже и псалмопојање које руководи душу. Нека они буду са тобом и нека бдију на стражи, чувајући твоје драгоцености. Реци ми, шта је боље: обогатити се и трпети немир приликом чувања драгоцености или од самог почетка немати ништа што треба чувати. Нико не одбацује благо из страха да ће га бити лишен. Ако бисмо приликом сваког посла рачунали на неуспех, не би се очувало ниједно људско дело. Упоредо са земљорадњом иде неплодност земље, с трговином бродолом, с браком удовиштво, с одгајањем деце бездетство. Ми се, међутим, прихватамо посла, ослањајући се на најбоље наде и на испуњење очекиванога, полажући их на Бога који устројава наша дела. Ти на речима уважаваш освећење, док на делу водиш живот међу одбаченима. Гледај да се случајно не покајеш због рђавих мисли када више не буде користи од покајања. Нека те пример дјева научи здравомислију. Немајући јелеја у сасудима, оне су приметиле да им недостаје неопходно тек када је требало да уђу са Жеником. Писмо их је назвало лудим стога што су време употребе јелеја изгубиле на ходање и припрему, лишивши се светлости ложнице. Немој да и ти, одлажући годину за годином, месец за месецом, дан за даном и не примајући јелеј, тј. храну светлости, доспеш на крају до дана који не очекујеш и у коме ће ти понестати животне снаге. Са свих страна ће те окружити невоља и неутешна скорб, будући да ће те лекари отписати, а твоји ближњи изгубити наду. Бићеш мучен учесталим и сувим дисањем, будући да ће ти снажна грозница палити и прождирати утробу. Уздахнућеш из дубине срца, али нећеш наћи никога да подели твоју жалост. Изговорићеш нешто тихо и слабо, али неће бити никога да те чује. Све што будеш рекао, ниподаштаваће се као бунцање. Ко ће те тада крстити? Ко ће те тада подсетити с обзиром да си погружен у патњу? Ближњи су малодушни, далеки од несреће су равнодушни, а пријатељ оклева из страха да те не смути. Најзад, можда се лекар вара, а можда и сам не губиш наду због природног животољубља? Ноћ без иједног помоћника. Онај ко крштава није ту. Смрт је близу, а они који су дошли по душу журе. Ко ће те избавити? Бог, кога си презрео? Хоће ли те послушати као што ти сада слушаш Њега? Хоће ли ти дати рок? Али, да ли си добро искористио онај који ти је већ дат?
8. Нека те нико не заварава празним речима (Еф.5,6). Јер, наићи ће изненадна погибија (1.Сол.5,3) и јавиће се пропаст слична бури. Доћи ће страшни анђео и насилно уграбити и повући твоју душу свезану гресима. Она ће се често окретати овдашњем и безгласно јецати, будући да ће се затворити оруђе плача. О, колико ћеш дрхтати због себе. Колико ћеш уздисати. Када угледаш светлост праведника приликом свечане поделе дарова и очајање грешника у најдубљој тами ти ћеш почети, додуше бескорисно, да се кајеш због својих одлука. И шта ћеш рећи у патњама свог срца? „Авај мени, зашто не збацих са себе тешко бреме греха. А беше лако да га одложим. Напротив, ја привукох гомилу овог зла. Авај мени, зашто не опрах своју нечистоту, него се жигосах гресима. Сада бих био с анђелима, сад бих се наслађивао небеским добрима. О, моје лукаве одлуке. Због привременог наслађивања грехом ја се вечно мучим. Због телесног уживања ја сам предат огњу. Праведан је суд Божији. Мене су призивали, али нисам слушао. Учили су ме, али нисам марио. Нудили су ми сведочанства, а ја сам се смејао“. На тај начин ћеш говорити и оплакивати самога себе уколико те смрт уграби пре крштења. Човече, или се уплаши геене или пожели Царство. Немој презирати призив. Немој говорити: Изговори ме (Лк.14,18; 20) због овога или онога. Никакав изговор није довољан да би изостао. Плакао бих кад помислим да срамна дела претпостављаш великој слави Божијој, те да се због сласти разврата нераскидиво привезујеш за грех, самога себе одвајајући од обећаних добара и преграђујући себи могућност да видиш добра небеског Јерусалима (уп. Пс. 127,5). Тамо су безбројни анђели, мноштва првородних, престоли апостола, првенства пророка, жезла патријараха, венци мученика и похвале праведника. Пожели да им се и ти прибројиш, окупан крштењем и освећен даром Христа, коме доликује слава и сила у векове векова. Амин.

 
НАПОМЕНЕ:

1.      Обичај код Римљана да се роб отпусти пред претором пошто му се најпре удари шамар. Потом је могао већ да иде где хоће, прим прев.

Свети Василије Велики: Друга беседа о [Великом] посту

1. Утешите, каже се, свештеници, народ мој… говорите у уши Јерусалиму (Ис.40,12). Реч има особину да ојача тежњу у марљивима и да побуди ревност у нераднима и лењивима. Због тога војсковође, постројивши војску, пред ступање у битку говоре поучне речи. И [њихов] подстицај има велику снагу, у многима често изазивајући и презирање смрти. Приликом извођења бораца на борбу у стадиону, обучаваоци и васпитачи младића употребљавају велико уверавање у неопходност да се потруде за задобијање венаца. И многи од њих, повучени частољубљем према победи,не штеде ни тела своја. Због тога је и мени, који обучавам војнике Христове за борбу против невидљивих непријатеља и који подвижнике благочашћа уздржањем припремам за венце правде, неопходна подстицајна беседа. Шта ћу, дакле, рећи, браћо?Ономе ко се припрема за војни подухват и ко се бави телесним вежбама својствено је да своје тело крепи обиљем хране, како бисе с већом снагом латио посла. Онај, међутим, ко не ратује против крви и тела, него против поглаварстава, и власти, и господара таме овога света, против духова злобе (Еф.6,12), треба да се за подвиг припреми уздржањем и постом. Уље помазује борца, а пост укрепљује подвижника благочашћа. Према томе, колико одузмеш од тела, толико ћеш додати души како би блистала духовним здрављем. Јер, победа над невидљивим непријатељем се не може извојевати телесним снагама, него постојаношћу душе и трпљењем у невољама.
2. За оне који га прихвате, пост је користан у свако доба.Јер, демонски напади нису смели према ономе ко пости. И анђели (чувари наших живота) делотворније обитавају уз оне који сусе очистили постом. Он је нарочито користан сада, када се у читавој васељени проповеда о њему. Нема ниједног острва, ни копна, ни града, ни народа, ни удаљене области у којој се не чује та проповед. Напротив, и војнички логори, и путници, и морепловци, и трговци – сви подједнако слушају и радосно прихватају заповест. Нека се због тога нико не искључује са списка оних који посте. У њега је укључен читав људски род, сви узрасти и сви различити чинови. У свакој цркви анђели бележе оне који посте. Пази да се због краткотрајног уживања јелом не лишиш анђелског записивања и да се пред оним ко сабира војнике не покажеш као кривац за бекство из војничког строја. Мање је опасно да некога оптуже да је, бацивши штит, побегао из битке, неголи да се покаже да је одбацио велико оружје – пост. Јеси ли богат? Немој увредити пост избегавајући да га удостојиш своје трпезе. Немој га истеривати из свог дома, приморавајући га да безбожно буде презрен од уживања, како те једног дана не би оптужио пред својим Законодавцем и да ти се не би, у виду казне, наложило велико уздржавање од хране услед телесне болести или неке друге несретне околности. Сиромах, опет, не треба да буде подругљив према посту, с обзиром да је одавно у његовом дому и за његовим столом. Женама је пост својствен и природан као и дисање. Нека деца, као расцветале биљке, буду орошена водом поста. Старцима ће давнашње навикавање на пост олакшати труд. Труд који је усвојен дуготрајном навиком не изазива много бола код оних који га упражњавају. Путницима је пост угодан сапутник. Као што их наслађивање приморава да се обремене товаром и да са собом носе оно што је неопходно за насладу, тако их пост чини лаганим и покретним. Када их позову у поход ван граница отаџбине, војници се снабдевају само оним што је неопходно, а не оним што служи наслађивању. Зар и нама, који се боримо против невидљивих непријатеља и који се после победе над њима журимо ка вишњој отаџбини, не приличи далеко више да се задовољимо само оним што је неопходно, слично овима који живе у војничком логору?
3. Злопати се као добар војник (2.Тим.2,3) и законито се бори да би био овенчан, знајући да се онај ко се бори од свега уздржава (1.Кор.9,25). Не треба да занемарим ни оно чега сам се сетио управо у тренутку док говорим, наиме да се световним војницима по мери залагања увећава давање залиха. Духовни, пак, војници, имају утолико више достојанства уколико имају мање хране, с обзиром да се наша кацига по својој природи разликује од пропадљиве: она је од бакра, а наша је сачињена од наде спасења (1.Сол.5, 8). Њихови штитови начињени су од дрвета и коже, а наши су штитови тврђава вере. Ми смо обучени у оклоп правде (Еф.6,Н), а они на себи носе неки панцир. Мач којим се ми бранимо јесте мач Духа (Еф.6,17), док се они штите гвозденим мачем. Према томе, очигледно је да нису иста јела која дају снагу једнима и другима. Нас укрепљују догме благочашћа, а њима је неопходно да насићују утробу. Време које се окреће донело нам је многожељене дане: сви их примимо са радошћу као своје древне учитеље, којима нас је Црква отхранила у благочашћу. Уколико, дакле, намераваш да постиш немој бити суморан као Јевреји, него буди јеванђелски весео (уп. Мт.6,16). Немој оплакивати оскудицу стомака, него се свом душом радуј због духовних наслада, с обзиром да знаш да тело жели против Духа, а Дух против тела (Гал.5,17). Будући да се опи међусобно противе, одузмимо телу његову страсност и увећајмо душевну снагу како бисмо се обукли у венце уздржања, пошто уз помоћ поста победимо страсти.
4. Према томе, припреми се да будеш достојан часног поста, тј. немој данашњим пијанством поништити сутрашње уздржање. Лоше је расуђивање м лукава мисао: „Пошто нам је одређен петодневни пост, данас се погружимо у опијање“. Онај ко намерава да ступи у законит брак са часном женом неће најпре у дом увести наложнице и непотребне жене, будући да законита жена неће трпети да живи са развратнима. Ни ти, дакле, очекујући пост, немој најпре приступати пијанству, тј. свенародној блудници, мајци бестидности, пријатељици смеха, помахниталој и склоној најразличитијим разузданостима. Јер, у душу, оскрнављену пијанством, неће ући пост и молитва. Онога ко пости Господ ће примити унутар свештених ограда. Онога, пак, ко се опија Он неће [примити], с обзиром да је оскрнављен и безбожан. Уколико сутра будеш дошао са задахом вина, и то поквареног, зар ће тисе твоје пијанство урачунати у пост? Немој узимати у обзир да одавно ниси узимао већу количину вина, него да се још ниси очистио од вина. Где да те убројим? У пијанце или у оне што посте? Претходно пијанство привлачи те себи, а садашње лишавање потврђује да постиш. Ти си као сужањ потчињен пијанству које се праведно не удаљује од тебе: оно као јасан доказ твог сужањства представља задах вина који се из тебе шири као из боце. На тај начин, твој први дан поста ће бити недоличан, с обзиром да сусе у теби сачували остаци пијанства. Очигледно је, пак, да услед лошег почетка и све остало губи вредност. Пијанице… неће наследити Царство Божије (1.Кор.6,10). Какву ћеш имати корист уколико посту приступаш пијан? Уколико пијанство затвара двери Царства пред тобом, каква ће бити корист од поста? Зар не видиш да искусни укротитељи гладовањем припремају коње који ће се надметати? Ти се, међутим, намерно оптерећујеш преједањем,те стомакоугађањем превазилазиш и бесловесне [животиње]. Оптерећена утроба није неспособна само за брзо трчање, него и за сан. Јер, притешњена мноштвом унете хране, она ме допушта да мирно лежимо, него нас присил3ава да се преврћемо са једне стране на другу.
5. Пост чува децу, уцеломудрује младога. а старца чини достојним поштовања. Јер, старост украшена постом бива још достојнија поштовања. Пост је најдоличнији украс жена, узда у цветању младости, чувар супружништва, хранитељ девствености.Такве су његове бриге у сваком дому. Како, међутим, пост дејствује у нашем друштвеном животу? Он читав град и читав народ чини послушним утишавајући метеж, смирујући свађе и прекидајући оговарање. Који ће учитељ својим доласком тренутно прекинути дечји жамор као што ће почетак поста утишати немире у граду? Који се забављач појавио у време поста? Који је раскалашни скуп потекао од поста? Нежни осмеси, блудничке песме и бучни скупови се истог тренутка удаљују из града, протерани постом као неким строгим судијом. Кад би га сви прихватили за саветника у својим делима, ништа не би спречавало да у читавој васељени завлада дубоки мир: народи не би устајали једни на друге и војске се не би међусобно сукобљавале. Кад би господарио пост, не би више ковали оружје, не би се састајали судови, не бисмо никога држали у оковима: једном речју, не би било ни пљачкаша у пустињама, ни клеветника у градовима, ни пирата на мору. Кад би сви били ученици поста, по Јововим речима, не би се чуо ни глас цариника (Јов 3,18). Наш живот не би био жалостан и преиспуњен чамотињом кад бисмо усвојили пост. Јер, очигледно је да би он свакога научио н.е само уздржавању од јела, него и потпуном удаљавању и отуђивању од среброљубља, лакомости и сваког другог порока. Након њиховог искорењивања, ни нас ништа не би спречавало да живот проводимо у дубоком миру и без душевне пометње.
6. Међутим, они који одбацују пост и теже наслађивању као животном блаженству уведоше велико мноштво зла, чинећи штету сопственим телима. Примети само различит изглед лица оних који ће се појавити вечерас и оних који ће се појавити сутра? Данас су лица надувена, румена, влажна од зноја. И очи су влажне и дрске, услед унутрашњег помрачења лишене разговетности опажања. Међутим, лица ће сутра бити спокојна, сталожена, добивши природну боју и испунивши се смисленошћу и сваком тачношћу осећања, с обзиром да унутра неће бити узрока који ће помрачивати природна дејства. Пост је уподобљивање анђелима, сажитељ праведних, целомудреност живота. Пост је Мојсија учинио законодавцем. Самуило је плод поста. Ана се након поста помолила Богу: Адонај, Господе, Елохиме, Саваоте, уколико погледавши погледаш на слушкињу своју и даш ми мушко семе, ја ћу ти га посветити (1.Цар.1,11), те вина и силовитог пића неће окусити до смрти своје (Суд. 13,14). Пост је одгајио великог Сампсона. Док му је он помагао, непријатељи су падали у хиљадама, градске капије су се изваљивале, а лавови нису издржавали снагу његових руку (Суд.14,6; 15,16; 16,3). Међутим, кад су га обузели пијанство и блуд, непријатељи су га ухватили и ослепели, тако да. је постао ругло за децу иноплеменика (Суд.6.2125). Илија је постом затворио небо на три године и шест месеци (З.Цар.17,1). Будући да је видео да се од преједања рађа необузданост, по неопходности је на њих наложио невољни пост, тј. гладовање, чиме је зауставио њихов прекомерно распрострањени грех. Као усијаним гвожђем или одсецањем, он је постом прекинуо даље напредовање зла.
7. Примите га, убоги, као свог сажитеља и сатрпезника. Примите га, слуге, као починак од непрестаног труда служења. Примите га, богати, с обзиром да вас исцељује од штете коју изазива преједање: он кроз промену чини угоднијим оно што сте због навике ниподаштавали. Примите га, болесни, будући да је мајка здравља. Примите га, здрави, као чувара доброг здравља. Питајте лекаре и рећи ће вам да је од свега опасније преизобиље благостања. Због тога најопитнији [међу њима] постом искорењују сувишно, како се снага не би срушила под бременом угојеног тела. Када лишавањем сврсисходно униште оно што је прекомерно, они хранитељској сили стварају неки простор и потпору за друго нарастање. Стога сваки подухват и свако телесно стање има користи од поста: он је увек подједнако доличан и у домовима и на тржницама, и ноћу и дању, и у градовима и у пустињама. Будући да у толико много случајева пружа своја добра, прихватимо га са радошћу по речи Господњој, а не суморно, као лицемери (Мт. 6,16), те без извештачености покажимо своју душевну озареност. Мислим да. подстицање на пост не захтева толико напора колико [убеђивање] да се данас не падне у зло пијанства. Јер, многи се придржавају поста како по навици, тако и због стида пред другима. Плашим се опијања које љубитељи вина чувају као очинско наслеђе. Јер, због предстојећих пет дана поста неки безумници данас пију вино као да се припремају за далек пут. Ко је безуман да махнита као пијани још пре него што почне да пије? Зар не знаш да утроба не чува залог који прима? Она је најневернији савезник у договорима, тј. скривница која ништа не може да сачува. Уколико је много у њу положено, она ће задржати само штету, при чему оно што је у њу унето неће моћи сачувати. Гледај да ти сутра, кад дођеш с пијанчења, не буде казано оно што је данас прочитано: Не изабрах такав пост, каже Господ (Ис.58,5). Због чега спајаш неспојиво? Какву заједницу има пост са пијанчењем? Каква је веза између опијања и уздржања? Какво је слагање храма Божијег са идолима (2.Кор.6,16). Храм Божији су они у којима обитава Дух Божији (уп. 1.Кор.3,16), а храм идолски су оии који посредством ггијанства примају у себе нечистоту неуздржања. Данашњи дан је предверје поста. Међутим, онај ко се оскрнави у предверју није достојан да уђе у светињу. Ниједан слуга који жели да умилостиви свог господара, неће за заступника и помиритеља изабрати његовог непријатеља. Пијанство је непријатељство према Богу, а пост почетак покајања. Према томе, уколико желиш да се кроз исповест вратиш Богу, клони се пијанства, како те не би још више отуђило од Њега. Уосталом, за похвалан пост није довољно искључиво уздржавање од јела. Напротив, ми треба да постимо постом који је угодан Богу. Истински пост је удаљавање од зла, уздржавање језика, обуздавање гнева, разлучење од похоте, оговарања, лажи, кривоклетства. Уздржавање од [наведенога] је истински пост. Тиме је пост добар.
8. Наслади се Господом (Пс. 37,4) у поучавању речима Духа, у прихватању спасоносних обичаја и у свим учењима која служе поправљању наших душа. Међутим, чувајмо се од скривеног поста. Пророк моли да буде избављен од њега, говорећи: Неће Господ уморити глађу душе праведних (Прич.10,3), и: Не видех праведника остављеног, ни семе његово да тражи хлеба (Пс.36,25). Јер, онај ко зна да су деца патријарха Јакова због хлеба отишла у Египат свакако не говори о чулном хлебу и вину, него о духовној храни којом се усавршава наш унутрашњи човек. Нека на нас не дође пост којим је Господ претио Јудејцима: Гле, иду дани, говори Господ, кад ћу пустити глад на земљу, али не глад хлеба ни жеђ воде, него слушања речи Господњих (Ам.8,11). Праведни Судија је на њих навео такву глад кад је видео да њихови умови умиру од глади због неокушања учења истине, док се њихов спољашњи човек прекомерно дебља и гоји. У свим наступајућим данима Дух Свети ће да нам приноси храну јутарњим и вечерњим радостима. Нека се нико својевољно не лишава духовне гозбе. Узмимо сви удела у трезвеној чаши коју је Мудрост растворила и подједнако принела како би свако црпео по мери пријемчивости. Јер, раствори чашу своју и покла стоку своју (Прич.9,2), тј. храну за савршене, чија су чула навиком извежбана за разликовање и добра и зла (Јев.5, 14). Обилно се [реченим] нахранивши, покажимо се достојни радости брачне ложнице у Христу Исусу, Господу нашем, коме нека је слава и сила у векове векова. Амин.