Поучна прича: Смелост неприметног мирјанина

Парохијски свештеник у једном великом провинцијском граду развио је врло активну друштвену делатност и погордио се због плодова свог рада. Испуњен гордошћу, говорио је:

„Ко је отац Марко? Да ли он ради више од мене? Ко је отац Петар? Да ли он ради више од мене?“
Једне ноћи, док је свештеник спавао, изненада се пробудио без икаквог разлога. Нешто га је пробудило. Свештеник је устао, обукао се не схватајући шта ради, ставио је камилавку и погледао на сат. Било је пола три ноћу. Изашао је напоље и, не схватајући зашто то чини, ушао у храм на помоћна врата. Време је било облачно, севале су муње и падала је киша. Удивљен, свештеник је гледао храм. Одједном је севнула муња и осветлила све около. У тих неколико тренутака успео је да види како се у припрати један мирјанин прекрстио, отворио врата храма и ушао унутра. Свештеник је пожурио за њим, тихо отворивши врата храма да се не чује. Кандила су горела, и свештеник је видео мирјанина како се моли на коленима испред иконостаса и иконе Исуса Христа. И одједном је светлост почела да избија из иконе Спаситеља. Свештеник је описао светлост која се уздигла изнад пода и осветлила не само мирјанина који се молио на коленима већ и целу цркву. Свештеник jе укочeно стајао на месту поред црквених врата. После дуго времена, светлост је почела да се пригушује. Мирјанин је устао с колена и рекао:
„Молитвама Светих Отаца наших, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас. Амин!“
И после речи „Амин!“ зачула се јака грмљавина. Цело небо је било осветљено.

Свештеник је брзо изашао напоље; после извесног времена изашао је и мирјанин, затворивши за собом врата цркве. Свештеник га је пратио све док мирјанин није ушао у своју кућу. Запамтио је адресу куће и вратио се својој кући. Било је пола шест ујутру. Неколико људи шетало је улицом. Свештеник се вратио кући, али није могао да заспи. Немирно се окретао у кревету. „Шта се десило? Ко је тај човек?“, питао се.
Сутрадан је свештеник дошао у кућу тог невероватног мирјанина и почео да је обилази. Сваког дана је изнова и изнова долазио у ту кућу, покушавајући да нађе некога код кога би се распитао о власнику куће. И коначно је пронашао такву особу.
„Молим Вас, реците ми ко живи овде.“
„Зашто питате, оче?“
„Реците ми ко живи у овој кући, молим вас!“
Особа му је рекла. Свештеник није познавао тог човека.
„Да ли је добар човек?“
„Да, јесте.“
„Иде ли у цркву?“
„Наравно: и он и његова жена и његова деца.“
„Ах, има ли жену и децу?“
„Да, има.“
„Колико деце има?“
„Мислим, осморо деце.“
После много долазака у кућу мирјанина, свештеник је успео да се сретне с њеним власником. Био је обичан човек, али ведрог лица, бистрих очију и нежног осмеха; смирен, кротак и љубазан човек. Побринуо се о свештенику, гостољубиво га примајући у свој дом и питајући га о одређеним стварима. Мирјанин је редовно одлазио да исповеда своје грехе познатом духовном оцу у регионалном граду. Цела његова породица се често причешћивала и водили су једноставан и миран живот уз пост, бденије, молитву и уздржање. Овај човек био је сиромашан отац са много деце и банкарски службеник. Издржавао је жену, њихово осморо деце, остарелог оца и брата.
Нешто је свештеника мучило изнутра: „Какав је унутрашњи живот овог мирјанина? Какав живот живи ако његова ноћна молитва има тако велику благодат?“ Али, он то никада није сазнао. Током недеље свештеник није излазио напоље, није комуницирао ни са ким и био је замишљен. Цео месец свештеник је био неспокојан. Тако је научио своју духовну лекцију.
Добра и велика дела немају вредност у Божјим очима без смирења. Обичан, али скроман човек, глава породице, имао је неупоредиво већу смелост пред Богом од свештеника за кога се сматрало да је побожнији, активнији и светији од својих парохијана.
„Заиста, каква трагична иронија!“, рекао ми је духовник у вези овога.
Лекцију је добро научио. Бог се противи гордима, а смиренима даје благодат (Јак. 4, 6). Сазнао је да су блажени сиромашни духом, смирени и чисти срцем, јер ће Бога видети, и њихово ће бити Царство Небеско.

Господ говори човеку

 

Да ли си кадгод размишљао, сине, да све што се дотиче тебе, дотиче се једновремено и Мене, јер све што се тебе дотиче, дотиче се зенице ока Мога.
 
Ти си драг у очима Мојим, бесцен, и Ја сам те заволео, па је зато за Мене нарочито задовољство да те васпитавам.
 
Кад те искушења сколе и непријтељ навали као река, знај да је то по Мом допуштењу, да твоја немоћ осећа поребу за Мојом силом и да појмиш да си сигуран само кад се Ја борим за тебе.
 
Ако се налазиш у тешким приликама, међу људима који те не разумеју, који не воде рацуна о томе шта ти је пријатно, који те одбацују – то је по Мом допуштењу.
 
Ја сам – Бог, Који управља приликама. Ти се ниси случајно нашао на своме месту; то је баш оно место које сам ти Ја одредио!
 
Молио си Ме да те научим смирености, па, ево, види: ставио сам те у ону средину, у ону школу, где се та лекција учи. Твоја средина и људи који живе с тобом само испуњавају Моју вољу.
 
Ако се налазиш у новчаној оскудици, тешко везујеш крај с крајем – то је по Мом допустењу, јер ја располажем свим материјалним средствима. Ја хоћу да Ми се ти обраћаш и да зависиш од Мене. Моје ризнице су неисцрпне. Ја хоћу да се увериш у верност Моју и истинитост Мојих обећања. Да се не догоди да ти могу рећи у твојој невољи: „Ви нисте веровали Господу Богу вашем“ (5. Мојс. 8,12-13).
 
Ако преживљаваш ноћ бола, ако си одвојен од својих ближњих – то је по Мом допуштењу. Ја сам Утешитељ и Исцелитељ болести, ја сам то допустио, да би Ми се ти обратио и да би у Мени нашао вечну утеху.
Ако си се разочаро у свога пријатеља, у некога коме си открио своје срце – то је по Мом допуштењу. Ја сам допустио да се разочараш, да бих показао да је Господ твој најбољи пријатељ.
 
Ја хоћу да Ми ти све приносиш и да Ми се повераваш. Неко те је оклеветао. Препусти ту ствар Мени и приклони се Мени, прибежишту Своме, да би се избавио од злог језика. Ја ћу изнети твоју истину на светлост дана и доказаћу твоју невиност.
 
Ако су твоји планови пропали, ако си клонуо душом и телом – то је по Мом допуштењу. Ти си правио планове и износио си их Мени, да их Ја благословим. Али ја хоћу да Ми ти препустиш да располажем приликама твог живота. Тада ће одговорност за све пасти на Мене, јер је она за тебе сувише тешка и ти сам не мозеш изаћи с њом на крај.
 
Ако су те неочекивано снашле животне невоље и ако ти је туга испунила срце, знај – то је по Мом допуштењу. Ја хоћу да твоје срце и твоја душа буду увек огњени пред очима Мојим и да именом Мојим побеђујеш сваку малодушност.
 
Ако већ дуго не добијаш вести од оних које волиш, па по својој малодушности падаш у очајање и ропћеш – то је по Мом допуштењу. Кроз патњу твоје душе Ја испитујем јачину твоје вере у моја обећања и силу и снагу твоје молитве за ближње. Јер, ти њих ниси препоручио Покрову Моје Пречисте Мајке, нити си препустио бригу о њима Мојој Очинској љубави.
 
Ако те је снашла тешка болест – пролазна, или неизлечива, па си прикован за постељу, знај да то је по Мом допуштењу. Ја хоћу да ме ти у својој телесној немоћи још дубље упознаш. Хоћу да не ропћеш што ти је послато искушење и да не испитујеш Моје непроницљиве планове за спасење људских душа, него да се с поверењем препустиш Мени и дођеш под Моје окриље.
 
Ако си маштао да учниш неко нарочито дело Мене ради, а уместо тога пао у болесничку постељу и онемоћао, знај – то је по Мом допуштењу. Кад си здрав, био си презаузет својим пословима и твоје мисли су биле далеко од Мене. Сети се да су се неки од Мојих најбољих сарадника удаљили од светских послова, да би у миру научили да се непрестано моле.
 
Ако си неочеквано позван да зауземш неки тежак и одговоран положај, иди, прихвати се и ослони се на Мене. Ја ти поверавам тај задатак, јер те је зато благословио Господ Бог у свим делима твојим, у свему што будеш радио својим рукама.
 
Данас ти дајем овај сасуд светог јелеја. Користи се њиме слободно, дете Моје. Сваку тешкоћу која искрсне, сваку увредљиву реч коју примиш, сваку сметњу у твом раду која би могла да те ожалости и обесхрабри, сваку своју немоћ и неспособност – помажи овим јелејем. Сећај се да је свака невоља – Божија поука, прилика да се нечему научиш. Свака оштрина ће отупити да се ти не озледиш. Стога усади у срце своје речи које сам ти данас објавио: то је по Мом допуштењу. Јер, ово за тебе није само реч, но је то – живот твој.

Новомученици руски Јеротеј и Серафим

 

Ево кратког описа живота и страдања монаха Серафима и његовог блиског пријатеља, епископа Јеротеја. Они су живели у крвава времена, када је Руски народ страдао под ударима разорног и богоборног комунистичког режима. Преко шездесет милиона невиних људи побијено је због своје вере у Бога Живога. Хришћани су били проглашени за "народне непријатеље" и зверски истребљивани. Но, Црква од Христовога времена трпи прогоне и ти прогони се настављају и данас.

(Будући јеромонах) Серафим се родио 1897. Атмосфера која је владала у његовој породици била је врло слична атмосфери коју је чувени руски писац Фјодор М. Достојевски описао у свом роману "Браћа Карамазови". Серафимов отац је био површан човек, који је од своје младости водио распусан живот, због чега је непрестано долазио у сукоб са својом супругом, Серафи-мовом мајком. То је доводило до непријатних сцена, које су читаву породичну атмосферу чиниле тешко подносивом.

Све ово је веома потресало изузетно осетљивог дечака Серафима. Он је схватао да је његов отац потпуни роб страсти. Будући да није желео да живи на тај начин, Серафим је почео да се бави јачањем своје воље. Неко време се бавио јогом, али га то није задовољило. Касније је почео да чита списе Светих Отаца, који су га подстакли да почне да води строг начин живота. Почео је да спава на голом поду. Често је путовања до Валаамског манастира да би тамо утолио жеђ своје богожедне душе.

У међувремену, страшни ветрови револуциЈе однели су у смрт Серафимовог оца и мајку. У то време Серафим је срео свог будућег блиског пријатеља младог епископа Јеротеја. Епископ Јеротеј је убрзо рукоположио Серафима за јеромонаха. Тако је Серафим започео свој кратки живот слуге Божијег. Богоборна револуција је у међувремену, све више добијала на свом сатанском замаху, убијајући стотине хиљада верника, свештеника, монаха и епископа.

На једном од својих путовања, отац Серафим је био ухапшен као "народни непријатељ" и подвргнут уобичајеном мучењу коме је богоборна комунистичка власт подвргавала Хришћане Серафимо здравље је - што од мучења што од затворских услова - било потпуно нарушено те је добио и туберкулозу. На крају су га пустили из затвора "да умре код куће", што се убрзо и десило. Јеромонаха Серафима је, на самртној постељи, његов блиски пријатељ епископ Јеротеј постригао у велику схиму, која гоедставља највиши степен на лествици монашког усхођења ка савршеном хришћанском животу. Великосхимник Серафим је тмп само пвадесет и шест годнна када се упокојио. Један његов оођак на следећи начин описуЈе Јеромонаха Серафима: "Имао је дубоке, тамноплаве очи, у којима је сијао сјај, који није био од овога света.“

Серафимов блиски пријатељ, епископ Јеротеј је био први мученик Руске катакомбне Цркве, који је пострадао за чистоту и слободу Цркве Христове. Епископ Јеротеј је био познат и омиљен међу верницима Његова једноставност и његово одбијање да се потчини безбожним комунистичким властима одвели су га ка мученичком венцу.

Маја 1928. издао га је један његов "пријатељ", откривши властима Јеротејево скровиште. Када су бољшевици дошли да га ухапсе скупило се много људи који су хтели да спрече да епископ Јеротеј буде ухапшен. Међутим, они који су дошли да ликвидирају убили су га на лицу месга, пуцајући му у главу.

Тај пуцањ је означио почетак новог круга гоњења истинољубаца Божијих.

Шездесет Свештеномученика руских

Прича која следи јесте сведочење очевица о шездесет руских Хришћана-Новомученика који су пострадали од безбожних комуниста, остајући  и пред лицем смрти непоколебиви у својој хришћанској вери. Ево те приче:

"Тридесетих година пропутовао сам читав Сибир као члан научне експедиције. Пут којим смо се кретали налазио се у потпунрј дивљини у којој није било насеља, осим конц-логора. У бројним конц-логорима широм Сибира владао је стравични ужас. Људе су тукли, мучили и убијали без икаквог разлога. Било је то време тираније атеистичке совјетске државе над Русијом.

Животни услови у логорима су били ужасни, у баракама је било од шездесет до осамдесет људи, који су спавали у два реда дрвених кревета. У случају да логораш није испунио своје дневне дужности, логорски стражари су имали право да са њим учине шта им је воља. Људи су масовно умирали од глади и хладноће.

Била је јасна и тиха ноћ над долином. Док будем жив нећу заборавити ту долину. Увек ћу је се сећати! Жалосно људско јечање нас је пробудило из слатког јутарњег сна. Скочили смо на ноге и видели у даљини групу људи, која се кретала у нашем прав-цу. Због жбуња је било тешко видети шта се тачно догађа.

У групи је било шездесет логораша. Када су нам при-шли ближе видели смо да су потпуно изнемогли од глади и претераног рада. Сваки је био везан конопцем око груди: вукли су саонице - саонице у јулу! На саоницама се налазило буре пуно људскога измета. Тачно смо чули шта је један од стражара командовао: „Лези доле и не мрдај!“. Јама је већ била ископана. Тих шездесет мученика су били руски свештеници.

У тихо јулско јутро, јасно смо чули слабе гласове тих свештеника-новомученика. Убице су, на ивице јаме, једном по једном свештенику, говориле следеће: 'Куцнуо ти је судњи час. Реци нам - има ли Бога или не?'. Сваки од тих Мученика одговарао је одлучно и непоколебиво: 'Да, има Бога!'.

Зачуо се први пуцањ. Седели смо у шаторима, а срце је хтело да нам искочи из груди... Затим се зачуо други, па трећи, четврти, пети пуцањ... Убице су доводиле једног по једног
свештеника на ивицу јаме и постављали следеће питање. „Има ли Бога?^“. Шездесет пута се чуо исти одговор: 'Да, има Бога!".

Свети Јован Златоусти: О последњим временима

 

...Сви су они били расејани због својих хула и изагнани одасвуд попут вукова, јер су у лику блажених људи - тадашњих предстојатеља Цркава - срели противнике и храбре борце против њих: били су то прави пастири! Али ја видим велику разлику између пастира тог времена и савремених пастира. Оно су били борци, а ови су бегунци; они су се усавршавали у књигама и учењима, а ови се баве одећом и украшавањем. Ови, попут најамника, остављају овце и беже, а они су полагали душу своју за овце, по узору на Доброг Пастира. О, блажени мужеви, чија су имена у књизи живота! Њих су плашили демони, претили су им јеретици, али „занемеће уста оних који говоре неистину“ (Пс. 62:11)... 

Драга браћо и сестре! Не будите лењи и обавезно прочитајте ове поуке нашег Светог Јована. Данас су актуелније него икад. Апокалипса се остварује и тешко онима који ће с непажњом и млакошћу пливати у заједничком мутном потоку овог света потонулог у овосветске страсти. Спаси нас Господе!

1. Тужна је ова моја беседа, као последња, уверен сам, али је у исто време и радосна. Тужна је зато што нећу више имати прилике да разговарам с вама, али је радосна што ми се приближава време да се „ослободим и будем са Христом“ (Флп. 1:23).

„Још Ми је мало остало да разговарам с вама“ (Јн. 14:30), као што је Господ рекао. Са тугом у срцу беседићу сa вама и о лажним пророцима, лажним учитељима и безбожним јеретицима, о којима је апостол говорио: „А зли људи и варалице ће напредовати у злу, варајући и варајући се“ (2. Тим. 3:13), на које сам вам често указивао.

Много сам разговарао са вама, по милости Христовој, као што и сами знате, богољубиви, и готово у сваком разговору смо их помињали, ако се, наравно, сећате, на пример, онога што је јуче речено; и наравно ви се, знам то, сећате, посебно они од вас који воле труд, воле књиге, воле Христа. Књигољубац се, с правом, може назвати христољубивим, на основу речи Господњих: „Који ме љуби, ријеч моју држаће“ (Јн. 14:23) и „А који мене љуби, тога ће љубити Отац мој“ (Јн. 14:21).

„Онај, који Ме љуби“, поучава се у закону дан и ноћ, очевидно је из Јеванђеља и других свештених списа. А такав човек неизбрисиво чува у свом срцу сећање на Бога; чекајући Га с неба, увек очекујући Његов долазак. Имајући непрестано у рукама ове свете књиге, он никада неће заборавити на оне страшне књиге о којима је написано: „Судије седоше и књиге се отворише“ (Дан.7:10). Ето каква је корист од изучавања Светог писма, као што сте већ много пута чули. Али зашто ја то стално понављам?

Од онога што је корисно за нас, божанско Писмо ни о чему није ћутало, ништа није заборавило, већ непрестано објављује - и кроз пророке и кроз апостоле и, попут мајке која воли своју децу, свакога од нас упућује, утврђује и упозорава; говори нам и о прошлом, и о садашњем, и о будућем, не изостављајући ништа, како је речено, од онога што нам је корисно. Притом, оно о свему томе говори не тајно, не тихо, већ свуда, јавно објављује и кроз закон, и кроз пророке, и кроз апостоле, па чак и устима самог Господа, као што само оно о овоме сведочи кроз пророка Исаију: „Призивај громко, не устежи се, појачај глас свој као труба“ (Иса. 58:1), а на другом месту: „Успни се на високу гору, Сионе, који проповедаш речи Господње“, а нешто касније: „Подигни се, не бој се“ (Иса. 40:9). Давид каже: „Изнемогох од вапаја; занемело је грло моје“ (Пс. 68:4).

И опет блажени Павле каже: „Чувајте се паса, чувајте се оних који творе зло, чувајте се обрезања“ (Фил. 3:2). „Пазите, поступајте пажљиво, - не као немудри, него као мудри, користите време, јер су дани зли“ (Еф. 5: 15,16). А Јован: „Чувајте се да не изгубите што сте зарадили, јер многе варалице изиђоше у свет“ (2. Јов. 1:8,7). У божанским списима Старог и Новог завета постоји много сличних упутстава која нас позивају да се пробудимо и бдимо. А ми поступамо супротно томе, попут оних за које је пророк Исаија рекао: „Ушима слабо чују, и очи су своје затворили“ (Ис. 6:10).

О, колико и каквих Списа ми, слушајући их, остављамо без пажње! Због тога ћемо остати без одговора на дан испита, кад дође Онај који просвећује тајне таме и открива све покрете срца, „Кад се отворе књиге и заседне суд“ (Дан. 8:10), књиге о којима сада слушамо са осмехом, не желећи да им придамо важност.

Сви смо ми скренули са правог пута и свако лута својим путем; са нама је исто као што је било раније, „Када Ти ниси владао нама“ Господе (Ис. 63:19). И заиста се испунило Давидово пророчанство на нама: „Него се помијешаше с незнабошцима, и научише се дјелима њиховим.“ (Пс. 105:35). Због тога смо понижени по свој земљи због грехова наших, „и све ово њима се догађаше за примјер, а написа се за поуку нама, на које дође свршетак вијекова, како је написано (1. Кор. 10:11): пастири су вукови а овце разграбљене и глад је пред вратима: не глад хљеба ни жеђ воде, већ глад за слушањем ријечи Господњих (Ам. 8:11). Међутим, нека нико од оних који се поуздају у Господа не очајава. Немојте се обесхрабрити, већ се стално сећајте Онога који је рекао: „Ја сам с вама у све дане до свршетка века.“ (Мт. 28:20).

2. Будите спокојни: Господ неће погубити глађу душе праведника (Пр. Сол. 10:3). О тој глади Господ говори кроз пророка: „Сада долазе дани, говори Господ Бог, када ћу послати глад на земљу - не глад за хлебом, не жеђ за водом, већ жеђ за слушањем речи Господњих. И они ће ходати од мора до мора и лутати са севера на исток, тражећи реч Господњу, и неће је наћи“ (Ам 8:11,12). Видиш, да ли се овде говори о хлебу? Бог није говорио о хлебу. О, глади ужасна, душегубна и погибељна! О глади душегубна, вечна казно !

Ова глад је узрочник сваког лошег дела; ова глад је корен сваког зла. Предвиђајући ову глад, пророк Давид је молио Бога говорећи: „Теби Господе, вапијем, немој прећутати мени“ (Пс. 27:1). А о вернима је прорекао говорећи „да ће душе њихове избавити од смрти и у време глади их нахранити“ (Пс. 32:19). А на другом месту каже: „У дане гладибиће сити“ (Пс. 37:19), или: „Господ је милостив и штедар. Храну даје онима који Га се боје“ (Пс. 110:4,5).

Ове Давидове речи односе се на оне који марљиво проучавају Свето писмо: они неће доживети глад. Проучаваћемо Свето писмо како нас не би додирнула надолазећа глад која убија душу; будимо усрдни према Писму, да не бисмо залутали и били заведени сваким ветром. Лењима за читање Писма Спаситељ говори: „Варате се, не знајући Писма“ (Мт. 22:29). Заиста су такви у заблуди.

Али, откуда та душегубна глад? Није ли отуда што нису проучавали Свето писмо? О, колико се благослова лишавамо ми, занемарујући Божанска Писма! Није без разлога Господ заповедио да их изучавамо? Пажљиво проучавај, проучавај и тражи, и наћи ћеш велико бесцен благо, наћи ћеш благо закопано у пољу: разумећеш божанско Писмо. Изучавај и наћи ћеш, а кад нађеш, продај све што имаш и купи то поље - драгоцено знање Светог Писма, у коме је сакривен Син, истинска Очева Премудрост; и кад Га нађеш, бићеш благословен, као што је написано: „Благо човеку који нађе мудрост“ (Приче 3:13).

Проучавај Свето писмо, вољени, било да си богат или сиромашан, роб или слободњак, мушко или женско: „Испитујте Писма“. На крају крајева, божанско Писмо је ризница сваког добра.

Али, вратимо се теми нашег разговора: ми говоримо о крају света, о лажним пророцима и лажним учитељима, о безбожним јеретицима, који су попут олујног потока поплавили све и учинили да многи постану слични њима. Али зашто се све ово догодило? Очигледно, зато што су се предстојатељи (Цркве, прим.прев.) показали да не знају довољно и као неискусни: на крају крајева, неискуство пастира је – смрт за овце. Али одакле сада да започнем своју беседу? Да ли би прво требало да говорим о близини краја или да разобличим лажна учења злих јеретика? Ако бих имао довољно времена, разобличио бих њихова лажна учења и безакоња; али ово је велика тема и потребно је много речи да би се разобличила њихова неутемељеност.

Међутим, за овај случај довољно је само - на основу Светог Писма - указати на њих као на Христове непријатеље и вукове, који прете Његовом стаду, али свуда изгоњене и избациванеод оваца Христових. И пророци, и сам Господ, и блажени апостоли, сасвим су их праведно називали вуковима, и не само вуковима, већ и заразом, и нечастивима, и противницима, непријатељима, подмуклима, хулитељима, лицемерима, лоповима, разбојницима, гнуснима, лажним пророцима и лажним учитељима, вођама слепих, скитницама, злим, антихристима, саблазнитељима, синовима злога, кукољем, безбожницима, духоборцима, хулитељима Духа благодати, којима се неће опростити ни у овом, ни у будућем веку. „И кроз њих ће се хулити на пут истине“ (2.Петр. 2:2).

И као завршетак свега овога, они су деца лукавог ђавола, како каже Богослов: „Деца ђавола“ (1. Јов. 3:10).

Дакле, морам прво да им посветим неколико речи, а потом да кажем и о њиховој смрти. Око себе видимо много таквих појава, које указују на приближавање „краја времена“, како је рекао апостол (Кор. 10:11): настала су тешка времена, умножило се безакоње, љубав многих је усахла, појавили су се многи обманитељи и још више обманутих. Отворимо свете књиге, у њима потражимо пут истине, кренимо њиме, пожуримо ка светим планинама – под њима подразумевам пророке и апостоле - да не бисмо заблудели и се не бисмо заносили као они „које колебају и заводе ветрови разних учења, по лукавој вештини завођења “(Еф. 4:14).

Нећемо остати доле, већ ћемо се заједно са светим ученицима Христовим попети на блажену гору и чути нашег Пастира како говори: „Пазите да вас не преваре“ (Лк. 21:8); „Чувајте се да вас ко не превари“ (Мт. 24:4); чувајте се свуда. И Јован говори слично: „Пазите на себе, да не бисмо изгубили оно око чега смо се трудили“ (2. Јов. 1:8); и Павле: „Чувајте се паса“ (Фил. 3:2), „Пазите, будите пажљиви“ (Еф. 5:15). Ове опомене: пазите на себе, гледајте, понављају се ни због чега другог, већ зато да би нас упозориле и заштитиле од оних, који су вукови у овчијој кожи и саблажњавају неопрезне. Очигледно да је прека потреба била у томе, да се свуда у Писму понавља: „Пазите на себе“, бдите, будите пажљиви - не само према себи, већ и према целом стаду.

Јер Божанско писмо није прећутало ништа што нам је на корист.

3. Не могу дазадржим сузе кад чујем како неки од оних који припадају нашој Цркви говоре да то није речено у Божанским Писмима. И то говоре не само они који су паства, већ и они који за себе мисле да су пастири и сматрају се наследницима апостола и пророка, по служби, али не и по њиховим карактерима. Сасвим је исправно обратити им се речима: „Тешко вама, слепе вође, неуки и слаби, окићени одеждама, а не књигама, који сте заборавили реч Божију и служите стомаку, како је и речено: „Њихов бог је стомак и слава њихова је у срамоти“(Флп. 3:19); узимате млеко, вуну и месо од свог стада, а о овацама се не бринете. Како ћете избећи (гнев Божији) због такве небриге о спасењу?“

Наоружавши се смелошћу, предложићу вашој пажњи многобројна сведочанства да бих вам показао из Светог Писма - Јеванђеља, пророка и апостола, под Христовим вођством, како се затварају уста оних који говоре неистину и да би просветио срца оних који су жељни слова.

Одакле да почнемо, ако не од Онога који је за себе рекао: „Ја сам почетак и крај“ (Откр. 21:6)? Нека свако од вас сада усмери сву своју пажњу, остављајући све животне бриге.

Господ је рекао: „Пазите да вас ко не превари, јер ће многи доћи у моје име и рећи ће: „Ја сам Христос“, и превариће многе“ (Мт. 24:4,5; Лк 21:8). И опет: „Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у овчјој кожи, али су унутра вуци грабљиви“. А каже и: „Познаћете их по плодовима њиховим“ (Мт. 7:15,16). То јест: по њиховим речима, по лажним пророчанствима, по њиховом лицемерју, по лошем гласу, по њиховим клетвама - ви ћете их препознати. „Не може дрво зло плодове добре рађати.“ (Мт. 7:18). На крају, свако дрво се препознаје по своме плоду. Тако ћете и ви такве људе препознати по њиховим делима. И препознавши их, не примајте их у своје домове, не ступајте с њима у заједницу, не водите с њима разговоре, не бацајте своје бисере пред њих, већ се чувајте њиховог квасца, односно њихове јереси.

Нека нико од вас не занемари речено: јер то говори сам Бог. Чујте, пастири, глас Врховног Пастира; слушајте како Он разобличава и тера тајне вукове; слушајте и будите пажљиви према себи и свему стаду.

„Пазите се паса“ (Фил. 3:2), чувајте се грабежљиваца, јер „Ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом мјесту, он је лопов и разбојник“ (Јн. 10:1) . На другом месту Господ за њих каже: „Ко није са Мном, против Мене је“ (Мт. 12:30), и каже им: „Ваш је отац ђаво“ (Јн. 8:44). „Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што затварате царство небеско пред људима; јер ви не улазите нити пуштате да уђу они који би хтјели.“ (Мт. 23:13). А на другом месту им говори: „Ви нисте од оваца мојих“ (Јн. 10:26).

Видите ли како Господ свуда осуђује и срамоти нечастиве како би вас сачувао од заблуде? О, необјашњиво снисхођење! О, неисцрпна доброто! Чиме ћемо узвратити Господу за све ово? Чиме ћемо се оправдати пред Врховним пастиром? То је, о, пастири и ви уз пастире, мало од многога! Видите како посвуда Господ, утврђујући нас, упозорава у својим светим Јеванђељима: гледајте, будите будни, будите пажљиви, усрдни, борите се! И не само да у Јеванђељима тако позива, већ и кроз уста богоносних пророка и богослова-ученика објављује то исто – зато што кроз све говори Он како је њему угодно, што потврђује и Павле, изјављујући да Христос говори кроз њега (2. Кор. 13:3).

Дакле, позовимо сада овде богослове и чујмо шта ће нам они објавити о јеретицима.

Реци нам ти, блажени Петре, кога је сам Господ наш Исус Христос назвао блаженим (Мт. 16:17). Реци нам о онима који обмањују и желе да обману Христово стадо, које ти је уручио и поверио вам Врховни Пастир и Чувар душа наших; реци чиме те је надахнуо Дух Свети и утврди своје стадо; покажи нам тајне вукове, као што је то учинио твој учитељ Христос Господ.

Ево шта говори Петар: „И ово знајте најпре да ће у последње дане доћи ругачи који ће живети по својим жељама,“ (2. Пет. 3:3). И опет: „Биће међу вама лажних учитеља, који ће уносити погубне јереси, одбацујући Господа који их искупи. Многи ће следити њиховом разврату. Суд им је одавно спреман и погибао их чека.“ (2. Пет. 2:1-3). Они су синови проклетства, који су напустили „прави пут““ (2. Пет.2:14,15).

Ето шта је Петар објавио, заиста блажени Петар, Петар - камен вере на којем је Христос саздао Своју цркву, Петар – који држи кључеве Царства Небеског, Петар, који је ходао по таласима, као по сувом, који је јако волео Господа Христа, који је поразио Симона мага у Риму, као глава и први заштитник вере, првог разбојника и ученика ђавола у јереси.

Апостол Јован је рекао: „Деца ђавола“ (1. Јн. 3:10). Видите како Христос говори о свима њима? На крају крајева, и сам Он је у Јеванђељу рекао исто: „Ваш је отац ђаво“ (Јн. 8:44). Знам многе који говоре у одбрану јеретика, да је и њих створио Бог (без Бога, кажу, ништа не може настати): они не разумеју шта говоре, нити оно на чему то заснивају. Да је свакога од нас створио Бог – то не негирам као ни они, али Он нас је створио за добра дела, како бисмо могли да се усавршимо у њима и постанемо деца Божја по правој вери.

4. Али вратимо се теми (наше беседе). Јован каже: „Сад су се појавили многи антихристи“ (1. Јн. 2:18), и опет: „Чувајте се да не би изгубили оно за шта сте се трудили, јер су се појавиле многе варалице у свету.“ (2. Јн. 1:8,7) . „Љубљени, не верујте сваком духу, већ испитујте духове да ли су од Бога, јер се много лажних пророка појавило у свету“ (1.Јов 4:1). На другом месту: „Ако вам ко дође и не доноси ово учење, не примајте га у кућу и не поздрављајте га, јер ко га поздравља, учествује у његовим злим делима“ (2. Јн. 1:10,11). И опет: „Свако ко нарушава Христово учење и не пребива у њему, нема Бога“ (2. Јн. 1:9).

Тако нас упућује Јован - син грома, вољени више од свих светих, који је утврдио Цркву по свој васељени и који је затворио уста јеретицима својом богословљем.

А Јаков им је рекао: „ко жели да буде (њихов) пријатељ, он постаје непријатељ Божји“ (Јак. 4:4). Чујте сви ви, који делите са јеретицима трпезу, ову горку осуду: ви сте Христови непријатељи. Заиста, онај ко се дружи са царевим непријатељима више не може бити његовим пријатељем. Он не заслужује чак ни живот и осуђује се на све најгоре.

Јуда Јаковљев је рекао: „Јер се увукоше неки људи одавно унапријед записани за ову осуду, безбожници који благодат Бога нашега изврћу на разврат, и одричу се јединога Владике и Господа нашега Исуса Христа.’’ (Јуд. 1:4). И даље: „У посљедње вријеме појавити ругачи који ће ходити по својим безбожним жељама.’’ (Јуд. 1:18). „звијезде луталице, за које се мрак таме чува занавијек.“ (Јуд. 1:13). Тако нас - и још снажније - поучава славни Јуда.

Сада, на послетку, долазимо и до Павла, сасуда изабраног: „Реци нам и ти, благодаћу којом те је Бог даривао, говори нам о садашњем злом времену, разоткриј тајне вукове, разобличи и осрамоти грабљивце светог стада Божијег“. И ево шта Павле каже: „Знам да ће након мог одласка међу вас ући љути вуци, који неће штедети стадо“ (Дап. 20:29). Да ли видите да посвуда богослови, једногласно са својим Учитељем, безбожне јеретике називају псима и вуковима? Слично томе, Павле другде каже: „Чувајте се паса, чувајте се злих посленика, чувајте се обрезаних“ (Фил. 3:2). „Пазите да вас ко не обмане философијом и празном пријеваром“ (Кол. 2:8). „Дакле, пазите добро како живите, јер су дани зли“ (Еф. 5:15,16).

После таквих опомена, ко може оправдати свој немар? И опет на другом месту: „Човјека јеретика по првоме и другоме савјетовању клони се“ (Тит 3:10). И опет: „Не дајте се завести различитим и туђим учењима“ (Јевр. 13:9); такође: „А зли људи и опсјенари напредоваће од зла на горе, варајући и варајући се.“ (2. Тим. 3:13); такође: „нечистима и невјернима ништа није чисто“ (Тит 1:15). Слушајте, дакле, ви који с њима делите вечери љубави: како ћете избећи гнев који иде на вас, ви који сте се опоганили с њима једући и пијући? Како се усуђујете да приступате божанским и страшним тајнама? Зар нисте чули како блажени Павле вапи: „Не можете пити чашу Господњу и чашу демонску; не можете учествовати у трпези Господњој и у трпези демонској.“ (1. Кор. 10:21). „Зато изиђите из њихове средине и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се нечистог“ (2. Кор. 6:17).

Јесам ли вас убедио? Или су моји трудови били узалудни и говорио сам у ветар? Међутим, ради оних који добровољно и марљиво слушају поуке и испуњавају их, нећу се зауставити и наставићу Павловим речима; рећи ћу опет исто, слушајте: „Не упрежите се у исти јарам с невјерницима; или какву заједницу има свјетлост с тамом?“ (2.Кор. 6:14). Где су дрзници који тврде да се о томе не говори у божанским списима, где су они, „њихов бог је трбух, и слава у срамоти њиховој, они мисле оно што је земаљско.“ (Фил. 3:19)? Тако нас Павле учи, подучава и подстиче, изабрани сасуд, ограда Цркве, победнички борац - Павле, божанска лира, гласник Христов, писац догмата, труба Слова, беседник побожности, мрежа која је ловила незнабошце.

Ето то су, и више од тога, о безбожницима и неверницима, говорили блажени богослови - апостоли.

А много пре њих исто то су говорили и пророци: неопходно је и њих саслушати.

Тако је пророк Давид рекао: „Нема у устима њиховим истине“ (Пс. 5:10;). и још: „Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе? Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.“(Пс. 138: 21,22).

Соломон каже да се зли лицемерно показују побожнима, а на другом месту поучава: „Сине мој, ако те грешници зову себи, чувај своје ноге од путева њихових“ (Прич. 1:10,15).

Исаија пророк - или тачније Господ кроз пророка - говори: „Синове одгојих и подигох, а они се окренуше од мене.“ (Ис. 1:2); а на другом месту: „Нема мира нечастивима, вели Господ.“ (Иса. 48:22).

5. Није ли то довољно? Треба ли наводити и сведочења других пророка? За приљежне слушаоце мислим да је ово довољно. А онога ко сада није обратио пажњу на моју реч, тога неће убедити ни детаљније излагање.

Задржимо се још мало само на речима пророка Давида и погледајмо како он осуђује и срамоти њихово скривено лукавство, говорећи: „Јер нема у устима њиховим истине; у њима је неваљалство; (Пс. 5:9). Запазите мудрост пророка, како он осуђује и срамоти оне који греше, како би нас сачувао од заблуде. Слушајте, православци, и не попуштајте јеретицима; слушајте, пастири, и уплашите се, и не ћутите, већ проповедајте реч; не дајте простора ђаволу, не отварајте врата вуковима.

Угледајте се на блаженог апостола Петра, како је у Риму, када је триклети Симон хулио и тврдио за себе да је он сила Божија, није оћутао и није пропустио, већ га је одмах осудио и, показујући да је обманитељ, разбојник и непријатељ Божји, свргнуо га са висине, предао га погибли. Исто тако, његовог сина, или тачније сина ђавола, Монтана, злог, нечистог и безбожног, са своја два развратника, апостол је одлучно осудио и ућуткао га, доказујући да је он противник Богу, лажни христос и лажни пророк, затворио је његова нечиста уста Христовим именом. Није био великодушан и помирљив према његовом богохулству. Тако поступајте и ви, пастири, и не само да не учествујете у злим делима таме, већ их разобличавајте, као што су то чинили и апостоли.

И богоотац Давид је поднео многе тешкоће и водио многе борбе због злих људи, разобличавајући их, и забрањујући им, срамотећи их и досађујући Богузбог њих оваквим молитвама: „Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити?“ (Пс. 93:3). „Распи их силом Твојом“ (Пс. 58:12). „Подај им по делима њиховим, Јер не пазе на дела Господња, и на дела руку Његових.” (Пс. 27: 4,5). „Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.“ (Пс. 72:20).

Или, упућујући своје молитве Господу, Давид Га моли да би Он, сишавши с небеса испунио његову прозбу: „Господе, приклони небеса Твоја и сиђи“ (Пс. 143:5); „Господе, не одлажи“ (Пс. 69:6). „Брзо да нас пресретне милосрђе Твоје“ (Пс. 78:8). А шта (учини) Бог човекољубац, који жели да се сви људи спасу и дођу до сазнања истине, близак свима који Га призивају у истини? Не презре и не остави безплоднима молитве светих, већ „сави небеса и сиђе“ (Пс. 17:10) и све уреди за спасење рода људскога, свему нас је научио и речју и делом.

Дакле, желећи да нас поучи, како будући предстојатељи Цркава треба да се односе према јеретицима, Он је начинио бич од узица и, ушавши у храм, изагнао је све одатле, гурајући их и изгонећи их говорећи: „Написано је: Дом мој – дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину разбојничку.“ (Мт. 21:13). Слушајте, предстојатељи Цркава! Спаситељ вам је дао диван узор за подражавање: следите за Њим, будно и пажљиво чувајте своје стадо и одгоните вукове од њега.

Затим, избацујући све оне који су се очигледно противили, и предвиђајући крај, истребљење и уништење свих оних, који мисле противно томе у будућим генерацијама, Он је рекао: „Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста“ (Мт. 23:38). Видиш како су се оствариле Његове речи? Непријатељи Цркве и они који јој не желе добро, тј. јеретици су у сваком поколењу предавани погибли, према речима Господњим, које је изрекао: „Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искоријениће се.“ (Мт. 15:13), што се и обистинило.

И управо то је Он сам први учинио и дао пример, а након Његовог вазнесења на небо, блажени апостоли, следећи Његов пример, борили су се са противницима Цркве. После њих су и учитељи Цркве и свети Сабори, који су са времена на време организовани, утврђујући своје божанско учење, искорењивали све оне који су истрајавали у јересима и предавали их погибли, како је и написано: „Погубићеш оне који говоре лаж“(Пс. 5:6). Тако су сви они погинули због својих безакоња. Заиста, где су сада они, који су се некада борили против Цркве - Цареви, владари и мудраци? Они су расути, истребљени, од њих није остало ни трага.

6. Где је гордост и дрскост Јевреја? Где је Симон Маг, први јеретик, ученик и претеча Антихриста? Где је његов зли пород, наследник његовог безумља и бешчашћа, Монтан, вођа злих, са своја два развратника? Где су њиховапо злу позната тајинства, гнусна и одвратна, о којима је срамно говорити, за које је апостол рекао: „Јер је срамно и говорити шта они тајно чине“ (Ефес. 5:12)? Где је Маркион, где је Валенс, где је Манес, где је Василид, где је Нерон, где Јулиан, где Арије, где Несторије? Где су сви они који су се успротивили истини, о којима је Црква узвикивала: „Окружише ме пси многи“ (Пс. 21:16)? Зар нису сви они погинули?

Сви су они били расејани због својих хула и изагнани одасвуд попут вукова, јер су у лику блажених људи - тадашњих предстојатеља Цркава - срели противнике и храбре борце против њих: били су то прави пастири! Али ја видим велику разлику између пастира тог времена и савремених пастира. Оно су били борци, а ови су бегунци; они су се усавршавали у књигама и учењима, а ови се баве одећом и украшавањем. Ови, попут најамника, остављају овце и беже, а они су полагали душу своју за овце, по узору на Доброг Пастира. О, блажени мужеви, чија су имена у књизи живота! Њих су плашили демони, претили су им јеретици, али „занемеће уста оних који говоре неистину“ (Пс. 62:11).

Ускликнућу и ја као Давид, који је плачући завапио: „Где су негдашње милости твоје, Господе“ (Пс. 88:49)? Рећи ћу и ја са сузама: где је онај блажени сабор светаца и учитеља који су попут светила засјали у свету, чувајући реч живота? Уосталом, шта нас спречава да се сетимо њихових имена, бар неких од многих? Јер ће и само сећање на њих послужити да се освештају наше душе. Где је Еводије - миомирис Цркве, наследник и ученик светих апостола? Где је Игњатије - Божје пребивалиште? Где је Дионисије - птица небеска? Где је Иполит - најслађи и најмилостивији? Где је Василије Велики - скоро равни апостолима? Где је свети Атанасије - изобилни врлинама? Где је Григорије - други Богослов, непобедиви Христов ратник и његов имењак? Где је велики Јефрем, утешитељ малодушних, учитељ младима, вођа покајника, претња јеретицима, ризница Духа, сасуд врлина?

Видите какав је то сабор? И како се ови свети и блажени пастири разликују од садашњих? Ја знам и друге богоносне учитеље, али ово је већ довољно набројаних. Они су своју душу, као што сам већ рекао, полагали за овце, а ови - савремени - остављајући овце, беже; они су били силни и у речи и делу, а ови данашњи – у новцу, у стицању коња, мазги, поља, стада, кувара и раскошне трпезе.

Они су спремни да о таквим стварима говоре бескрајно, и дању и ноћу, а словесном стаду, за које ће морати да дају одговор у дан Страшнога суда, они немају шта да кажу. Ако их неко пита за књиге, они одговарају: Ја сам сиромашан и не могу да купим књиге. Међутим, пред народом они се не појављују нимало сиромашно, обучени су у раскошну одећу, имају препуне, набијене новчанике. Вратови су им као у ухрањених бикова, вуку за собом гомилу ученика, боље рећи кувара; од сувишка богатства, они су - срамота је и рећи - довели себи, као наводне раднице, откупљене из ропства наложнице. О, велике срамоте! О, срамотне раскоши! О, жалосног среброљубља! О, ненаситих стомака! Отуда и саблазни, отуда и сплетке, ружне речи, оптужбе, нереди. На све примедбе они одговарају: „Ја не вређам никога и могу сам да располажем својом имовином“.

Ако неко од злих јеретика почне да шири своје безумно учење, нема ко да му одговори, нема оних који желе да се боре: изгледају јадни, бесловесни, сви беже. О среброљубље, зли корене свих зала! Надате се да ћете се спасти богатством? Али „Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божје“ (Мт. 19:24). Утапајући се у раскоши и пијанству, узносећи се гордошћу, ви хоћете да победите јереси? Тешко вама, размаженима и сладостраснима, који се шепурите у злату и раскошној одећи! Како ћете другима показати дивно сиромаштво Христово, који је ради нас осиромашио и заповедио Својим ученицима: „Не носите злата ни сребра ни бакра у појасима својим.” (Мт. 10:9)?

Јер, ви се управо прелешћујете, не разумејући Свето писмо! Зар не чујете Господа како говори: „Блажени сиромашни духом, (јер је њихово Царство небеско)“ (Мт 5:3), и опет: „Али тешко вама богатима“ (Лк 6:24), и: „Не сабирајте себи блага на земљи!“ (Мт. 6:19) Богатство се ваше умножило, а реч осиромашила; ваше хаљине су пропадљиве, хоћете ли за њих одговарити Пастиреначалнику Христу?

Уосталом, ви знате да ће свако од нас дати Богу одговор за себе, а вама - епископима, свештеницима и ђаконима предстоји да дате одговор и за себе и за овце,колико је коме поверено. Пазите, не заборављајте на таленте који су вам поверени! „Пазите на себе и на своје стадо“ (Дап 20:28); пазите да се не изгубе овце из вашег стада. Јер,ви знате да ако и једна овца пострада, поставши плен непријатеља због ваше немарности,ви ни целим својим животом нећете искупити тај губитак: њену крв ће Судија тражити од вас.

И заиста се ово пророчанство испунило на нама. Колико се хришћана бави јеврејским и грчким баснама, родословима, гатањем, астрологијом, магијом и талисманима? Колико хришћана обраћа пажњу на несрећне дане и године, предзнаке и снове и крике птица? Потом, зар се хришћани не купају у изворима, претходно у њих урањајући светилнике? Зар хришћани не верују у случај, једу оно што је жртвовано идолима и удављено, једу крв оних животиња, које су убиле звери и раскљувале птице и још много тога сличног? Како они, који све ово себи дозвољавају могу бити хришћани? Са којим правом се они усуђују да називају себе хришћанима? Како се усуђују да приступају Божанским Тајнама, будући гори од незнабожаца?

Исто тако, колико се хришћана држи паганских обичаја, попут украшавања лица, поздрава, плесова, пљескања руку, употребе женске одеће од стране мушкараца? При таквим обичајима, каква је корист човеку што се назива хришћанином? Јер, као и девица, док чува невиност, достојно и исправно се назива девицом, јер и јесте девица, али ако је неко превари и она изгуби невиност, тада она више није девица, - тако и звани хришћанин, ако је прекршио завет и погазио своје бећање и одбацио јеванђелску реч и живи као незнабожац, онда је бескорисно за њега да се назива хришћанином, као што је већ речено. Схватите, вољени, да смо се ми свега безбожничког одрекли, свако у своје време изговарајући, ових неколико речи: „Одричем се сатане и свих дела његових“.

Размисли о томе шта си рекао: „Свих дела његових“. Погледај коме си се обавезао: ни анђелу, ни цару земаљскоме, ни кнезу овога света, већ Цару царева и Господару господара. Њему си се обавезао, с Њим склопио савез, с Њим си се сјединио пред многим сведоцима. У Његовим рукама си ти и твоје обећање. И настаће време - Он ће доћи с неба са оним што си ти написао, са твојим речима које си изговорио пред анђелима и људима. Запамтите ово, браћо, и од сада се чувајте паганскин дела! Чујте шта каже апостол: "Ово, дакле, говорим и свједочим у Господу да више не живите као што живе и остали незнабошци у празноумљу своме...Помраченог ума… А ви тако не упознасте Христа" (Еф. 4:17,18,20). Примите моје речи к срцу, вољени, и не удружујте се са онима који тако чине. Јер много је сада синова погибли, и они се и даље умножавају. Чувајте се, садашње време је зло, и такве слуге оно себи одабира.

8. Немојте се изненадити ако и пастири постану вукови.Јер апостол Павле је у разговору са епископима и старешинама рекао: „И између вас самих устаће људи, који ће говорити наопако“ (Дап. 20:30). Дакле, не дајте се да вас ко превари, чак иако споља изгледа као анђео, а изнутра је ђаво. Због тога Исус каже: „Чувајте се да вас ко не превари“ (Мт. 24:4). И опет ћу поновити исто. Чувајте се саблазни, одакле год оне да долазе - било од туђих, било од својих, и ко год да говори „развратне речи“ (погрешно учење, прим.прев.) - било да је владика, свештеник, ђакон или чтец – јесте један од оних „који вам долазе у одијелу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви“(Мт. 7:15), који имају лик побожности, али су се силе његове одрекли.

Али ви, љубљени, не дајте да вас преваре, већ као што сте примили нашег Господа Исуса Христа, пребивајте у Њему и Бог мира биће са вама.

Али о томе сам већ довољно говорио; говорићу још мало о знацима краја света и тиме ћу закључити своју беседу.

Чим почнем да причам о кончини света, обузме ме ужас и почнем да губим свест. Наравно, сва дела Господња су невероватна, велика, страшна и славна, али кончина света и тајна Другог доласка Господњег превазилазе сваку реч, сваки ум, сваку мисао, немогуће их је изразити и поражавају свакога који слуша. Велика је била жеља ученика да сазнају о знацима краја света и уложили су много труда са циљем да им Учитељ укаже на те знаке.

Не једном сте чули јеванђелску причу: „А када сјеђаше на гори Маслинској приступише му ученици насамо говорећи: Кажи нам кад ће то бити и какав је знак твога доласка и свршетка вијека? “(Мт. 24:3)? Приметитеблагоразумност ученика. Кад желе да питају Господа о било чему важном, не обраћају Му се сви одједном, већ појединачно, говорећи: један: „Реци нам, Господе“, други: „реци нам, Благи“, други: „реци нам, Срцезналче“, други: „Ти који знаш почетак и крај, реци нам“; „Ти који знаш све пре настанка свега кажи нам“; „Творче векова, реци нам“; „Оче будућега века, реци нам“; ’’који су знаци Твога (другог) доласка и кончине света, када ћеш доћи да судиш живима и мртвима у васељени, када ћеш укинути сваки поредак, сваку власт и силу, када ће Ти се поклонити сва поколења небесна, земаљска и она у аду?Кажи нам какав ће бити знак Твога доласка, да бисмо ми људима говорили о Твом чудесном појављивању“.

Господ им је одговарао: „Чувајте се да вас ко не превари. Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити. (Мт. 24:4,5) и „време се приближило“ (Лк. 21:8). Оно што се сада догађа пред нашим очима, Он је тада предсказао и ово „време се приближило“ је већ наступило, као што је свима очигледно.

Видите ли како се Господ побринуо да разобличи јеретике и лажне учитеље и покаже нам превару сакривену у њима? Одговарајући на питање ученика о знацима Његовог доласка, Он је као први од свих знакова истакао појаву лажних учитеља, ових вукова који растурају стадо Христово, претеча антихристових. Затим је истакао и пратеће појаве - ратове и буне: народ ће устати на народ и царство на царство. Све ово се сада пред нама дешава, само ми не желимо да схватимо њихово значење.

Ратови на разним местима, глад, земљотреси, небеска знамења и друго што је Он предсказао, све се то сада одвија пред нама у великим размерама, само нам смисао свега овога остаје неразумљив. „И тада ће се“, говори Господ, „многи саблазнити, и издаће један другога“ (Мт 24:10). А где сада нема издаје? Не устају ли готово сви једни на друге и не мрзе ли се? Ово се, очигледно, испунило.

Не устају ли сви једни против других: народ на народ, царство на царство, вође против вођа, епископи против епископа, свештеници против свештеника, ђакони против ђакона, чтеци су у међусобној завади, мирјани међу собом. Зато је Господ и упозорио: „Истражујте Писма“ (Јн. 5:39), и „да вас не уведу у заблуду.“ (Лк. 21:8).

Потом је указао на још један знак: „И проповиједаће се ово јеванђеље о Царству по свему свијету за свједочанство свим народима.“(Мт. 24:14). А тада очекујте крај, припремите се да видите гнусобу опустошења, сина погибли, који ће изазвати велику невољу, какве није било од настанка света“. И поново говори: „Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране.“ (Мт. 24:24). Уочите и следеће: и овде и тамо постоје лажни пророци и лажни учитељи и лажни апостоли антихриста, сина погибли, који су побуђени и надахнути нечистим духовима – претече антихриста и противника, и који својом проповеђупрелешћују и припремају народ да прими сина погибли.

Стога, браћо, Божанско Писмо и овде и тамо понавља да се у свету појавило много обмањивача. Због тога је Господ додао реченом: „Зар да не мрзим оне који Те мрзе, Господе, и да се не гнушам оних који устају против Тебе?’’ (Пс. 138:21) Мрзим их пуном мржњом: они су ми непријатељи“ (Пс. 138:22). Треба проникнути у смисао ових речи.

„Ево, Ја вам унапред рекох“, сада немате изговор. „Ја вам унапред рекох“ – ако неког од вас саблазне, он ће сада остати без изговора. „Ја вам унапред рекох“ – сада нико нема разлога да се правда незнањем. „Ја вам унапред рекох“ – „пазите се да вас не преваре“ (Лк. 21:8). Пазите да не примите уместо Мене, истинитог Христа – некаквог лажног Христа.

„Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити.“ (Мт. 24: 5) и „Време је моје близу“ (Мт. 26:18). Не идите за њима. Видите како се много у светим књигама говори о томе? Због тога сам вас често упозоравао на безбожне јеретике и сада вас молим: немојте имати ништа заједничко са њима - ни у јелу, ни у пићу, не дружите се са њима, немојте са њима имати нити љубави, нити мира. Јер ако се неко у било чему томе сличном саглашава са јеретицима, он отпада од Католичанске Цркве.

Јер истински и искрени ученик Божји смело и гласно објављује: „Ако вам неко проповиједа јеванђеље друкчије него што примисте, анатема да буде“ (Гал. 1:9) и заједно са Давидом пева: „Зар да не мрзим оне који Тебе мрзе, Господе, и да се не гнушам оних који устају против Тебе?...Мрзим их пуном мржњом’’ (Пс. 138:21,22)

Убојте се и дрхтите, ви који са њима делите братске трпезе, пожурите да се исправите, како вас ваше базакоње не би погубило. Већ сте чули речи упозорења: „Ево, Ја вам унапред рекох“.

Али, вратимо се тамо где смо стали, како бисмо завршили беседу о кончини света. Рећи ћу кратко: догађаји које је предвидео Спаситељ остварили су се; а нама сада остаје само да потпуно спремни чекамо последње и да не тражимо више од онога што нам је у Писму указано. Многе незналице и неутврђени искривљују Божанско Писмо; чувајте се и не верујте им. Снажни таласи зла и порока разливају се по свој земљи, саблазни су многобројне. Али гледајте, не заваравајте се: не скрећите ни удесно ни улево, ходите царским путем.

Останите чврсти у вери, ви, вољени, и никада нећете бити усамљени: ако нема на земљи верних, онда их је много на небу, и треба стално да тежите да будете са њима у општењу. Тамо су хорови Анђела, тамо патријарси, пророци, апостоли, јеванђелисти, тамо мученици, свети исповедници, тамо су преподобни, који су просијали пустињачким животом, једном речју - велики број оних чија су имена у Књизи живота. Њих волите, њима ревнујте, не одвајајте се од њих, сећање на њих имајте у срцима вашим и дању и ноћу, њихове књиге непрестано држите у рукама и читајте, како бисте од њих имали велику корист.

Богатите се речју истине, како бисте могли и да разобличите непријатеље, и да посрамите празнословце, и јеретицима да зачепите уста, а оне који су пали, да уразумите и повратите. Проникните у Божанска Писма, да се у случају смућења и искушења не изгубите, већ да у Светом Писму имате чврст ослонац. Никакву слабост, нити колебање у својим мислима, ни због чега не допуштајте.

Ако видите много неразумних, немојте се изненадити: тако треба да буде. Ако се појави много лажних пророка, сетите се речи Господњих: „Појавиће се лажни христоси и лажни пророци“ (Мт. 24:24). Појавиће се обмањивачи - сетите се шта је пророк рекао: „Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду“ (Ис. 10:1).

Ако видите да су поштени, верни и разумни понижени, док порочни и горди, издајници и развратници уживају у успеху и благостању, сетите се онога шта је апостол рекао: „А зли људи и варалице ће напредовати у злу, варајући и варајући се.“ (2. Тим. 3:13).

Ако видите да се неки назови хришћани гнушају божанског Писма, а оне који проповедају реч Божју мрзе - сетите се шта је Господ рекао: "Ако вас мрзи свијет, знајте да је мене омрзнуо прије вас... Ако мене гонише, и вас ће гонити“ (Јн. 15:18,20).

Ако видите да народ трчи обмањивачима, онима који објављују тајне, гатарама, да се шири демонско учење и да се обраћају нечистим духовима - немојте се смућивати, не падајте у малодушност. Чак и кад видите да се неко од такозваних пастира бави таквим стварима, не очајавајте; већ се кроз сузе сетите речи апостола да ће „у посљедња времена неки одступити од вјере слушајући духове преваре и науке демонске“ (1. Тим. 4:1), и друге његове речи: „Јер ће доћи вријеме када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себи учитеље да их чешу по ушима... И одвратиће уши од истине, а окренути се баснама“(2. Тим. 4:3,4).

10. Кад видите раскошне гозбе са свим њиховим насладама, лажима, буком и разураленим узвицима, сетите се речи Господње: "Тешко вама који сте сити сада, јер ћете огладњети. Тешко вама који се смијете сада, јер ћете заридати и заплакати.“(Лука 6:25). Кад видите оне који играју и свирају и певатеју бесовске песме, плачући и јецајући сетите се Давида: „Не познаше, нити разумеше, у тами ходе“ (Пс 81:5) и пророка Исаије: „Тешко онима који од раног јутра траже јака пића и распаљују се вином до касних вечерњих сати; цитра и харфа, бубањ и фрула и вино су на гозбама њиховим, а на дела Господња се не обазиру нити о делима руку Његових размишљају“ (Ис. 5:11,12).

И уопште,кад видите било кога, који вас саблажњава сетите се речи Господњих: „Тешко свијету од саблазни; јер треба да дођу саблазни (Мт.18:7) „али тешко ономе преко кога долазе“. (Лк. 17:1).

Али шта говоре ови људи, суровог срца, предани лажи? Нема, кажу, зла у забавама. Шта је штетно у свирању цитре или томе слично. О, крајњег безумља! О, ђаволског лукавог савета! Роде зли и прељубни, тако ли враћате Господу? Пречисти Господ је свуда заповедио да се хришћани уопште не забављају, а ти говориш: каква је штета од забаве? „Тешко онима који зло називају добрим, а добро - злом, таму сматрају за светлост, а светлост - тамом“ (Из.5:20)! Нека нам ови необуздани хришћани кажу, из које свете књиге они могу да наведу доказе да хришћанин може да се предаје забавама?

Који свеци, које Јеванђеље је научило хришћане да буду тако непристојни? Гле и Васељенска и Апостолска Црква од истока до запада и са крајева васељене вапи и учи и подстиче и кроз закон, и кроз пророке, и кроз апостоле, и устима Самога Господа, и сасвим сигурно нећете нигде наћи да је хришћанину дозвољено да се бави таквим делима.

Колико има краљева и владара, мудраца и благородних, славних и законодаваца, робова и слободних, сиромашних и богатих, стараца и младих! Ко од свих њих може показати или доказати да је хришћанину дозвољено да свира цитру или плеше или да ради било шта друго од онога што смо горе навели? Нико то не може доказати. Нека вас нико не заварава: хришћанин то не треба да чини, све то је туђе Католичканској цркви, све су то дела својствена незнабошцима. Нека вас нико, браћо моја, не заварава: онолико колико се препуштате ужицима, толико ћете и отпасти од благодати: тада вам ни Христос неће донети никакве користи.

Вратимо се опет оном првом и прекрасном вероисповедању, које смо изрекли пред многим сведоцима - пред анђелима, људима и Створитељем свега: уосталом, рукопис нашег исповедања је код Њега на небу и Он ће свакога наградити по мери тога колико је испунио и сачувао вероисповедање. Ту су записани завети сваког од нас, и одрицање од Сатане, и сједињење са Христом, и дела наша, и поступци, и речи, и помисли, и разоноде и забаве. И све ће ово Христос донети са Собом кад дође да нам суди.

Па шта ви хоћете? Да Га слажете? Али то је немогуће: и ти и твоја дела сте у Његовој руци. Да се сакријете од Њега? Али и то је немогуће, јер су у Његовој руци сви крајеви земље и „нема твари скривене од Њега, већ је све наго и откривено пред Његовим очима“ (Јевр. 4:13); нема начина сакрити се од лица Његовог. ’’Успнем ли се на небо, Ти си тамо, сиђем ли у ад, и тамо Си“ (Пс.138:8). У осталом написано је „Шта год хоће, све Господ чини, на небесима и на земљи, у морима и у свим безданима“ (Пс. 134:6).

Шта нам је чинити, браћо? За нас нема никаквог излаза. „Он зна тајне срца и утробе.“ (Пс. 43:21) Немогуће је побећи: ’’И нико се не може избавити из Моје руке’’ (Ис. 43:13). Немогуће је сакрити се, јер Он држи сву земљу, и сви који живе на њој пред Њим нису више од скакаваца. Немогуће је противити му се, јер је написано: „Ти си страшан, и ко ће се одржати пред лицем Твојим кад се разгневиш“ (Пс. 75:7)? На крају крајева, Он је Господар и неба и земље и преисподње, Он може да укине сваки закон и власт и моћ.

Оправдати се пред Њим било чиме, или наћи било какав изговор или оправдање, немогуће је, јер с краја на крај земље, божанско Писмо вапи, и убеђује, и осуђује, и опомиње, и сведочи, и прети. Зато наш Господ каже: „Ко одбацује мене, и не прима ријечи моје, има себи судију: ријеч коју ја говорих, она ће му судити у посљедњи Дан.“ (Јн. 12:48). И такође: „Да нисам дошао и говорио им, не би гријеха имали; а сад изговора немају за гријех свој.“ (Јн. 15:22). И ето чули сте да нико неће имати изговор.

Заиста, браћо, нама нема излаза.

11. Али можда ће ми неко приговорити: ти си нас већ довољно изгрдио у својој беседи, и растужио нас, и на казну си нас подсетио, и одмазду приказао, уопште много си нас устрашио и заплашио. Слажем се да је то тако, и знам да ће свако од вас Богу дати одговор за себе, свако ће пожњети оно што је посејао и свако ће понети своје бреме. Али пошто си ти повео реч о овоме и уплашио и застрашио нас, на крају нам укажи на пут ка спасењу, дај нам средство за излечење наших болести; после таквих страхота, обрадуј нас нечим.

Дакле, ја хоћу да се спасим: шта ми је чинити? Како достићи спасење? Коме притећи? Јер много греших - и речју, и делом, и добровољно, и нехотице, и дању и ноћу, и свакога часа. Шта ми је чинити? Где тражити спас? Коме прибећи?

Рећи ћу ти коме да прибегнеш. Блажени Давид је указао где треба тражити прибежиште, рекавши: „Бог нам је уточиште и сила“ (Пс. 45:1). То је показао Јован, већи од свих пророка, говорећи: „Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета“ (Јн. 1:29).

То је објавио и анђео: „Јер ће Он спасти народ свој од гријеха њихових.“ (Мт. 1:21). И опет пророк Давид каже: „Господе, к Теби прибјегох“ (Пс.142:9). У Њему и ти тражи уточиште – у Њему, Који је рекао: „Јер нисам дошао да зовем праведнике но грјешнике на покајање“ (Мт. 9:13), Који је рекао: „Не требају здрави лекара, већ болесни“ (Лк. 5:31), Који је рекао: „Покајте се, јер се приближило Царство небеско“ (Мт. 4:17), Који је рекао: „Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити. “ (Мт. 11:28), Који је рекао: „И онога који долази мени нећу истјерати напоље.“(Јн. 6:37), Који је преко пророка рекао: „Жив сам“, говори Господ Бог: „Не желим смрти грешника, већ да се грешник обрати са свога пута и жив да буде “(Јез. 33:11), Који је рекао: „А зар Бог неће одбранити изабранике своје који му вапију дан и ноћ, и зар ће оклијевати? Кажем вам да ће их убрзо одбранити.“(Лк. 18:7,8), и Који је рекао:„Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу због једнога грјешника који се каје“. (Лука 15:7).

К Њему прибегавај са покајањем и сузама. Покај се - и не сумњај, покај се - и не унивај, не очајавај због свог спасења. На небесима је радост када се кајеш, а ти оклеваш? Анђели ликују, а ти си погнуло главу? Тебе ради дошао је Лекар душа, а ти скриваш рану. Он гласно зове: обратите се Мени, синови човечији, дођите к Мени – а ти не журиш на његов позив? Он узвикује: „Јер нисам дошао да зовем праведнике но грјешнике на покајање.“ (Мт. 9:13).

О, неизмерног човекољубља Господњег! „Нисам дошао да позовем праведнике“, каже, „већ грешнике“. Дакле, буди смео, грешниче, и не очајавај! Добри Пастир је дошао да те позове, ради тебе је приклонио Небеса и сишао, рекавши: „Ходите к мени сви који сте уморни“ (Мт. 11:28) „јер нисам дошао да зовем праведнике но грјешнике на покајање“(Мт. 9:13). Али види, не преузноси се слушајући о Његовом неизрецивом човекољубљу: Он не само да те призива, него и додаје: „Ја нисам дошаода позовем праведнике, него грешнике на покајање“ - не на забаве, већ на плач, не на гозбе и опијања, већ на пост, бдење и сузе, не на плес, весеља и уживање у музици, већ на рад, тугу и тескобу.

„Блажени су“, каже Он, „који плачу, јер ће се утјешити“ (Мт. 5:4), очигледно за грехе своје. Зато приступи покајању. Само започни, и Бог оних који се кају ће ти помоћи и укрепити те; од Њега ћеш добити обилну благодат и она ће ти бити слађа од меда и саћа.

Путева животних је мноштво, како је написано, као и начина спасења. Којим начином хоћете, користите га, само се спасавајте. Ако можеш – дај милостињу; не можеш ли - Бог неће захтевати. Немаш ни хлеба ни одеће? Падни на колена, ударај се у груди, плачи, ридај, тугуј, уздигни руке ка небу, подигни очи твоје ка Господу, пости, бди. Ово је свакоме на располагању, те се стога ничиме не можемо изговорити. Старај се увек да тим средствима угађаш Богу. Међутим, и њима се мораш користити обазриво и благоразумно; јер ће се у противном она показати бескориснима, а твој труд узалудним.

12. Дакле, упражњавајући ове врлине и припадајући Богу с покајањем, посебно пажљиво се чувај да не будеш ни са ким у непријатељству - тој главној препреци ка остваривању твог циља - већ, као што је рекао апостол Павле, „Градите спасење своје са страхом и трепетом.“ (Фил. 2:2) и испуњавајте заповест Христову која каже: „Јер ако опростите људима сагрјешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески ваше грехе“ (Мт. 6:14).

Ако се Богу молиш свим срцем, без сујете и расејаности, испуњавај ту Његову заповест и остави, ако имаш нешто против било кога. Хоћеш ли да ти греси буду опроштени? Опрости и ти ближњем твоме грехе против тебе. Ако ти не опростиш грехе брату своме, ни твоје Господ неће опростити, јер је рекао: „Ако ли не опростите људима сагрјешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрјешења ваша.“ (Мт. 6:15). А сви знамо да Он неће обманути, јер је Он истинит и веран у свим речима Својим.

Затим, буди спреман на то да Господ сваког тренутка може затражити твоју душу. Не чини тако, да се данас кајеш, а сутра заборавиш то, данас плачеш, а сутра играш, данас постиш, а сутра се опијаш вином да не можеш да стојиш на ногама, данас бдиш, а сутра паднеш; него се старај за своје спасење како би био овенчан.

Буди веран врлини, не уклањај се од подвига, да не би био лишен венца. Сва задовољства овога света и његову славу одбаци са мржњом, реци са Давидом: "Мрзим и гнушам се лажи, али волим закон Твој... Од сваког зла пута уздржавам ноге своје… Заклех се и старах да чувам праведне судове Твоје (Пс. 118:163,101,106)... Труди се да увек будеш спреман да би те, кад год дође Онај, који ће затражити душу твоју, увек затекао у покајању – и ја те уверавам да те Он тада неће одвојити од спашених.

Увек се држи заповести Господње: „Бдите и молите се да не паднете у искушење“ (Мт. 26:41), и опет: „Будите спремни, јер у који час не мислите доћи ће Син Човјечији.“ ( Мт. 24:44). Апостол такође истиче: „Непрестано се молите.“ (1. Сол. 5:17). Размислите шта ово значи: „непрестано“. То значи: увек, у свако доба, и дању и ноћу, и увече, и ујутру, и сваког сата, и на послу, и на путу, и на пољу, и за плугом, и лежући да спавате и будећи се из сна. Не одлажи молитву за недељу или за празник, не бирај место за њу. Божанство није ограничено местом: „У Његовој су руци дубине земаљске“ (Пс. 94:4). Стога и пророк Давид, молећи се сваког дана и сваке ноћи, није разликовао ни дане ни место, већ је са сузама говорио и побуђивао сам себе: „По свим местима владавине Његове, благосиљај, душо моја Господа!“ (Пс. 102:22).

Тако и ви, вољени, не чекајте одређени сат или дан, не ограничавајте се местом, већ се, као што је већ речено, молите се на сваком месту – и код куће, и кад дођете у цркву, и где год да се нађете молите се, на сваком месту владавине Његове. „Слушајте ово сви народи, пазите сви који живите по васељени“ (Пс. 48:2) „богати и сиромашни“ (Пс. 48:3), мушкарци и жене, гомиле народа, младићи и девојке, стари и млади, земаљски краљеви и све судије земаљске, послушајте написано: „Времена је мало, тако да и они који имају жене треба да буду као они који их немају“ (1. Кор. 7:29). Одбацивши „нечастивост и земаљске похоте, да поживимо праведно и побожно у садашњем вијеку, очекујући блажену наду и јављање славе великога Бога и Спаса нашега Исуса Христа“ (Тит. 2:12,13).

Увек ме се сећајте, браћо, и држите се предања које сте добили од блажених мужева - пророка и апостола - и од Самога Господа свих. Нека вам, као пример страдалништва и великодушности, послуже пророци: трпљења - Јов, целомудрености - Јосиф, благоразумности - Данило, љубави – сам Господ наш Исус Христос, Који је Себе предао за нас, покајања - богоотац Давид.

Ево вам пример покајања, који вас позива и убеђује овим речима: „Дођите, чеда, послушајте мене и научићу вас страху Господњем’’ (Пс. 33:11), уосталом и ја сам се некада подао саблазни, али сам устао кроз покајање и знам из искуства Владикино човекољубље, знам како Он раширених руку прима оне који се искрено кају. Немогуће је да Господ слаже, а чуо сам Га како говори: „И шта је изашло из уста мојих нећу порећи.“ (Пс. 88:34). „Небо и земља ће проћи, али ријечи моје неће проћи.“ (Мт. 24:35). „Једном се заклех светошћу својом“ (Пс. 88:35). „Жив самЈа, говори Господ Бог: не желим смрти грешника’’ (Јез. 33:11).

Чусте ли да се Човекољубац заклео самим собом? Зато вас све молим: „Дођите, децо, послушајте ме“, и док још има времена, пожуримо, пре него што наступи велики дан Господњи: „Изађимо пред лице Његово с хвалом… Ходите, поклонимо се, припаднимо, клекнимо пред Господом, Творцем својим.“(Пс. 94:2,6). Будући да нас је Он Сам створио, завапимо: „Боже, буди милостив према нама и благослови нас, обасјај нас лицем Својим“ (Пс. 66:2). Он је Бог оних који се кају, Он прихвата нас, који се кајемо, Он нас и чува.

Њему слава и власт и свако благодарење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек, и у векове векова. Амин.

Извор: https://3rm.info

Поучна прича: Необични просјак - пример истинске љубави и милосрђа

 

О Ави Агатону сви су говорили лепо. То су признавале чак и стене. Како се један такав свети човек не појави поново међу подвижницима?

Тако је како ти кажем. Ава Агатон је нешто посебно, стално је говорио стари Аврамије, трговац из Александрије. А Јаков, Јелин, слушао га је задивљено:

– Пре неки дан, настави стари Аврамије, када сам ишао да купим корпе од пустињака, затекох Старца међу ходочасницима и монасима. У почетку сам био у недоумици. Које овај који говори? Ава Агатон, рекоше ми. Ма, не личи на Аву Агатона. Не може бити да је Ава Агатон тако обичан. Па ипак, био је то Старац главом. Одећа му једноставна, лице светло и јасно попут кристалне воде по којој сунце безбрижно светлуца. Речи му слатке као мед, шириле су наоколо спокој. Говорио је о љубави док су му очи сијале. Глас му је имао сву чежњу човека који је знао да воли. Мало подаље седео је један млад монах са лепим, ведрим лицем, који врло скромно затражи дозволу да упита: „Кажи нам, Старче, рече младић, „како се ова љубав према нашем брату може показати?“ Тада Ава Агатон засија од светлости која преплави и очара све. Љубав је, дете моје, одговори Старац, то да нађем једног губавца, да му дам моје тело а ја да узмем његово. Ове Старчеве речи нас протресоше. Нико од нас не могаше да каже ништа, рече стари Аврамије и ућута.

– Никада нисам чуо тако нешто, рече Јаков. А стари Аврамије настави са сузама у очима.

– Годинама одлазим подвижницима, али још нисам срео таквог човека који би за своју браћу дао чак и сопствени живот.

– Слава Богу који и данас има такве људе, додаде Јаков

– Слава му хиљаду пута, сложи се стари Аврамије.

– Ипак нас занесе разговор, а посао не чека. До виђења, рече Јаков и устаде да иде.

– С Богом. Срећан пут, рече стари Аврамије.

Два пријатеља се растадоше и сваки пође својим путем.

Одмаче дан и око поднева од северног дела града, који гледа на пустињу, пристигоше неки сиромашни пустињаци да продају корпе на главној пијаци. Међу њима бејаше и Ава Агатон. Долажаше ћутке, натоварен корпама предивне израде, које су биле ручни рад монаха. Продавали би их по градовима и од то мало новца могли су да се издржавају. Старци уђоше у град а свет их поздрављаше са „благослови“. Сваки заузе своје место, а последњи од свих Ава Агатон.

Но, изненада, тамо где стаде, један сиромашни старац, који не могаше чак ни да хода, рече јецајући Старцу:

– Не остави ме, Аво. Пусти ме овде близу тебе, немам никога на свету. Ево, овде ћу сести и нећу ти нимало сметати.

Од свег срца, рече Старац и поређа корпе поред себе.

Убрзо корпе Аве Агатона, исплетене брижљиво и са љубављу, почеше да се продају једна за другом.

– Колико си новца зарадио, добаци просјак некако чудно.

– Три новчића, рече једноставно Ава Агатон, не узбуђујући се због ове контроле необичног просјака.

– То је прилично, поново се јави просјак и настави:

Купи ми мало хлеба јер данима ништа нисам јео.

– И то те брине? Одмах ћу, рече Ава и оде да испуни његову жељу.

Убрзо је просјак из Старчевих руку јео врућ хлеб. Време пролазаше а Ава Агатон настави да продаје оно мало котарица које су му преостале.

– Колико новчића имаш Аво, упита изненада просјак.

– Мислим опет три, одговори доброћудно Старац.

– Хоћеш ли ми купити мало воћа и неки слаткиш од оних на пијаци? рече просјак.

– Од свег срца, рече Старац, и по други пут оде да купи воћа и слаткиша за необичног просјака.

Нешто касније просјак је јео последњи комад слаткиша, а Старац се спремао да се врати натраг у своју колибу без имало љутње што је све своје новце дао за љубав брату. Но, међутим, све је то учинио веома предусретљиво, иако задуго неће имати ни парче хлеба.

– Сада ћеш да идеш? упита га просјак.

– Треба да се вратим натраг у пустињу, рече му Ава.

– Онда ћу ово тражити од тебе. однеси ме одавде до главног пута, па одатле иди за пустињу.

– Од свег срца, одговори Ава Агатон и насмеши се пртећи просјака на леђа.

– Ноге га нису слушале и како је још од јутрос био врло уморан, једва је ишао. Пошто је са необичним просјаком на својим леђима допешачио до главног пута који полази за пустињу, спремаше се да га ту остави. Али, изненада неки небески глас испуни све:

– Благословен да си и на земљи и на Небу. Један у бело обучен анђео налазио се на месту неугледног просјака, преплављен светлошћу и божанском благодаћу. Дошао је од Божијег Трона да искуша срце смиреног Агатона, јер Бог овенчава трпељивог човека и богато га дарује својим благословом.

Извор: "Подвижничка слова"